Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsedavajuća, reklamiram član 106. stav 1. – govornik može da govori samo o tački dnevnog reda o kojoj se vodi pretres.
Takođe, čl. 108. i 109. jasno govore da je nedozvoljeno dobacivanje. Prethodni govornik je činio i jedno i drugo, povredio je dva člana Poslovnika.
Imam razumevanja što predsedavajući toleriše opoziciju i ja to podržavam, ja ih podržavam i kada oni odstupaju od dnevnog reda i kada govore o nečemu što nije na dnevnom redu, zato što sam i sam bio opozicija, ali molim vas, gospođo predsedavajuća, da to ipak ima neku malu meru.
Razumem mog kolegu, razumem da mu je nesnosna vlast drugih nad njim, a obično je to kod čoveka koji je vršio vlast. Sve razumem, bio sam opozicija, u potpunosti se zalažem za njihova prava, pa i kada govore neumereno, a niko se nije kajao kada je govorio malo i kada je jeo malo.
U potpunosti podržavam vaš stav da im to tolerišete, ali ipak, s obzirom da ima 500 i nešto amandmana, da se malo povede računa, a potpuno razumem mog kolegu poljoprivrednika, jer nekada davno kada sam bio mlad i ja sam znao kako je to kada vince udari u lice. Hvala.

  Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, čisto radi građana, nosioca suvereniteta, da bi znali kakve poslanike imaju i tako dalje, ovo je ugovor o osnivanju o predlogu mojih uvaženih kolega.
Ako usvojimo taj amandman, to je ugovor o osnivanju društva. U ugovoru o osnivanju stoji novčani deo. Na osnovu tog novčanog dela, osiguranicima treba isplatiti štetu. I sada zamislite kad nam se, nama, poreskim obveznicima koji finansira moj univerzitet, kad nam se na sto popne na jednom uglednom univerzitetu jedan profesor, dakle, danas naš kolega, kad se popne na jako visok sto i ne daj bože ako se strmekne na FPN-u. Ako se akademski čestito strmekne i padne i povredi se. Zamislite tu tragediju i komediju.

Pa govorim o amandmanu.
Dakle, ukoliko usvojimo njihov predlog, ugovor o osnivanju i novčani deo će biti ovo. U tom slučaju, ko će da isplati štetu profesoru koji se na predavanju na FPN-u akademski čestito ponaša, skočivši na sto, prekrštenih nogu u joga stilu, na veoma visok sto, ako padne i povredi se, koje osiguranje će isplatiti štetu? Dakle, ukoliko usvojimo amandman dotičnog, onda štetu neće da mu isplati niko. Ne znam šta ovde meni drugo preostaje, jedino da se založim za legalizaciju marihuane. Hvala.

Hvala gospodine predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja reklamiram član 106. stav 1. Poslovnika koji glasi – govornik može da govori samo o tački dnevnog reda o kojoj se vodi pretres.

Zašto sam ovo reklamirao? Mogli ste u govoru prethodnog govornika da čujete sve osim govora o amandmanu.

Mogli ste da čujete diskusiju o nekom konobaru, o otvorenim vratima, o raznim priviđanjima, mogli ste da čujete sve osim obrazlaganja amandmana. Pri tome se govornik žalio na nedostatak vremena da obrazloži svoje amandmane u kojima ne piše ništa. Dakle, ili je imao dovoljno vremena ili nije, ali je trebao govoriti o amandmanu koji glasi – ništa.

On to nije učinio…ja vam govorim gde je povreda Poslovnika.

Zahvaljujem gospodine predsedavajući. Ja pažljivo obrazlažem.

To što ste ga vi opomenuli ja smatram nedovoljnom merom, mislim da ste trebali da izreknete opomenu, zato što posle nekoliko vaših upozorenja, u skladu sa članom 108. i 109. on nije se vratio na temu i bili ste dužni da ga opomenete.

Već kad je spominjao sendviče, ja bi voleo uz sendvič da je doneo litru vinu, Vinarije Živković, jer obično vino ide uz sendviče. Hvala.

Reklamiram član 7. Nije dozvoljeno korišćenje uvredljivih izraza od strane govornika, i nemojte da me zovete Živkoviću, nemojte da me vređate gospodine predsedavajući. Hvala.

Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, naravno da ću da podržim ovaj zakon. Što se mene lično tiče, meni odgovaraju oba rešenja ovde predložena.
Što se tiče zakona, u njemu je predloženo da Komora deli naizmenično po azbučnom redu predmete, tako da mislim da će mnogi izvršioci promeniti prezime. Dakle, tu postoji taj nedostatak. Kako god da uredite zakon, uvek neko može da manipuliše.
Dakle, ja pretpostavljam da bi pre došli na red, da dobili više predmeta, da određeni izvršitelji mogu da promene svoje prezime, da počnu sa „a“, pa da budu Abrović itd, kao moj prethodni kolega govornik, dakle, mogu da svoje prezime podese da bi dobili što više predmeta.
Takođe, moram da kažem, bez obzira koliko smo kao predlagači razmišljali o Predlogu zakona, on ima svoje manjkavosti. Dakle, po zakonu unapred svi izvršitelji dobijaju istu taksu. Dakle, pojaviće se neki problemi sledeće vrste – radio, ne radio, on taksu dobio. Ako mu komora ravnomerno bude davala predmete, on će da dobije onih 3.900 dinara, tako da ukoliko je u Beogradu i dobije nekoliko hiljada predmeta, može da dobije desetak miliona, a da ne radi ništa. Dakle, ne može da izvrši svoje obaveze, biće uskraćen samo za nagradu.
Ukoliko to ide na javne nabavke, to opet ne vredi, jer ukoliko je država odredila cenu, onda to javno nadmetanje nema nikakvog smisla. U tom smislu je ovaj zakon unapređenje, rešenje je unapređeno u odnosu na prošle zakone.
Oni koji su najviše ovde govorili protiv ovog zakona su prethodni zakon iz 2011. godine skrojili u delo po svojoj meri. Otprilike su izmerili gde bi njihovi izvršitelji mogli da uzmu lep novac od javnih preduzeća, komunalnih, itd, a onda im se desio izborni poraz i onda je taj posao pripao možda istim ljudima koji su promenili stranačke dresove da bi postali prijatelji i nekih novih direktora javnih preduzeća, da bi dobili te unosne poslove.
Mi kao poslanici smo predložili zakon da se to u manjoj meri dešava, da nema takve vrste privilegija kakve je zakonodavac iz 2011. godine zamenio nekom drugom.
Svi su ovde govorili kako izvršitelji treba da podele plen, a niko nije govorio od koga će to da uzmu, zato što je mašina za čerupanje do 2012. godine više puta očerupala građane. Toliko su ih čerupali da više perje ne raste, jer je koža oguljena, a sa mesa perje neće da raste, tako da ne znam šta će se u ovoj državi i od koga naplatiti, s obzirom da 1.500 ljudi, čini mi se, godišnje digne ruku na sebe.
Ekonomska situacija je takva, a ona je nasleđena od 2012. godine, da sem desetak tajkuna i desetak političara, koji su sarađivali sa njima i dobili dozvolu zarad posluha i podaničkog položaja prema delu međunarodne zajednice, dobili su ekskluzivno pravo da očerupaju svoje građane i da ih ostave u nekom ropskom položaju, da su oni postali vlasnici robova.
Sada mislim da u ovom zakonu postoji pravo da izvršitelji proglase nemaštinu. Mislim da će ta nemaština prilikom naplate, a to kolege pravnici znaju, da taj model prilikom izvršenja postoji, da kada izvršitelj vidi da nema odakle više da se naplati, mislim da izvršitelji neće imati još dugo vremena posla, s obzirom da je do 2012. godine narod temeljno očerupan, pa verujem da će nemaština biti opštenarodna pojava, jer se jedna privreda, koja bi trebalo da doprinese da građani imaju više novca, da privreda isporuči novac svima, a ne samo pojedinima, da u ovoj državi ne mogu samo tajkuni da imaju pare, već da imaju novac obični građani. U takvim situacijama, verujem da bi posla za izvršitelje bilo manje, ali znam da i naš narod nije disciplinovan. Mislim da bi bili zadovoljni i građani i izvršitelji.
Ovako, mislim, s obzirom da oni koji su ovde najviše prigovarali, da su takvu ekonomsku situaciju i socijalnu u zemlji stvorili, da se jednostavno neće imati od koga šta naplatiti.
Takođe, voleo bih da znam, s obzirom da sam slične delatnosti, mi u ovom trenutku imamo „SBB“, imamo „Telenor“, „VIP“, to su kompanije koje se bave sličnim delatnostima, kao recimo „Telekom“. U ovom slučaju će se ovaj zakon primenjivati na njih. Ne znam koliko smo mi imali pravo da njima kao privatnim kompanijama propišemo da moraju preko komore naizmenično da daju predmete izvršiteljima, s obzirom da oni kao privatna kompanija možda mogu biti zadovoljni nekom dobrom naplatom od nekog izvršitelja u koga imaju potpuno poverenje.
Dakle, ne tvrdim da je ovaj zakon idealan, niti može da bude idealan, je svakako unapređenje u odnosu na onaj zakon koji je zakonodavac napisao 2011. godine i koji je mislio da primeni i da nastavi u čerupanju naroda, tamo gde oni ne mogu da uzmu koliko hoće, da to nastave njihovi izvršitelji. Međutim, desio im se izborni poraz 2012. godine, tako da, te poslove koje su mislili da namene svojim partijskim drugovima, više ne mogu to da čine, ali je model koji su bili namestili, da samo pojedini izvršitelji imaju posao, taj model koji je nasleđen je ostao i ovim zakonom on se menja u pravedniji model. Ja tvrdim da nije u potpunosti idealan, ali je svakako napredak u odnosu na ono što je zatečeno.
Takođe, moram da kažem da se ovo odnosi samo kad je javno-komunalno preduzeće protiv građanina. Onda se ide na javne isprave, onda se taj dug uteruje. Moje je nezadovoljstvo što 2011. godine pisci zakona nisu predvideli model, a ja verujem da će Ministarstvo pravde o tome razmisliti, da i građanin na osnovu verodostojne isprave može da naplati od javno-komunalnog preduzeća svoje potraživanje. Ovako je zakon samo jednosmeran. Kad treba nešto prinudno naplatiti od građanina, onda će to biti na bazi javne isprave. U suprotnom, kad građanin bude trebalo nešto da naplati od javnog preduzeća i države, onda će lepo da ide na parnicu, što nije u redu.
Mislim da zakon treba da bude dvosmeran i ona prava koje dobija dobijaju javno-komunalna preduzeća prema građanima, da i građani dobijaju to isto pravo. Moj savet je da ubuduće Ministarstvo pravde, kao kvalifikovaniji organ za predlaganje zakona, ima u vidu i ove moje primedbe.
Verujem da je zakon, koji sam i ja potpisao, veliko unapređenje u odnosu na bivše zakone, one koje su predložile stranke bivšeg režima, koje su temeljno očerupale svoj narod, da više nema šta da se naplati, go se ne skida. To će biti naš problem dok ne podignemo privredu, poljoprivredu, energetiku i prerađivačku industriju. Bojim se da će i ovi izvršitelji ostati bez posla. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja sam razočaran što moj kolega poljoprivrednik nije tu, čak nije završio fakultet a napisao Zakon o visokom obrazovanju. Tako da sam očekivao da i on doprinese i da da svoj stav o moralnim karakteristikama ova dva kandidata. Cenio bih takvu uslugu od mog kolege, s obzirom da ja nemam iskustva sa Zakonom o visokom obrazovanju, ali s obzirom šta sam sve loše čuo o kandidatu Doroslovačkom, čim demokrati tako loše govore o njemu, mora da je dobar. Ja ću glasati za njega. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedavajući, pravo na repliku, s obzirom da sam pogrešno protumačen…

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, javljam se za repliku zato što sam pogrešno protumačen.
Priznao sam da po pitanju tih akademskih titula visokog obrazovanja nisam baš potpuno u temi. Bilo mi je žao što moj kolega koji je napisao Zakon o visokom obrazovanju nije tu, da mi to malo pojasni.
Žao mi je i što određeni magistri napuštaju sednicu.
Ja sam priznao da je moj utisak da s obzirom da DS toliko ima protiv jednog kandidata, da sam se na osnovu tog utiska ja izjasnio u korist drugog kandidata.
Ne razumem ni akdemce, posebno ove magistre evropskih nauka. Nisam znao da se nauke dele teritorijalno. Bojim se da nam se sutra ne pojavi magistar fruškogorsko-vinogradarskih nauka.
Što se mene lično tiče, ja bih sve ove profesore i nosioce akademskih titula, fakultetski obrazovane ljude, naterao prvo da polože prijemni ispit za svoj fakultet i sve te diplome priznao i jednom stavio tačku na to.
Takođe mi je zapalo za oko da ijedan profesor, docent osporio drugom profesoru, a pri tome profesor koji je osporavao je zamenik predsednika jedne stranke, poslanik u ime te stranke, uživa sva politička prava iako je profesor, a ja bi mogao posumnjati da studenti na njegovom fakultetu misle da će lakše položiti ako uđu u njegovu stranku, da je takav profesor osporio političko pravo drugom profesoru da prisustvuje jednom mitingu. Stvarno sam iznenađen iako je od profesora Pavićevića, mnogo je. Hvala.

Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, gospodo iz Narodne banke, gospodine predsedavajući, nadam se da ćete i prema meni biti tolerantni po pitanju dnevnog reda, koliko i prema drugima.
Imajući u vidu, s obzirom da u Zakonu o planiranju i izgradnji niste dozvolili da govorim o divljoj gradnji. Odmah na početku da kažem kao svedok jednog vremena da gospodin Arsić nije u pravu. Nije tačno da u ovoj sali nema poslanika koji ne mogu da posvedoče da smo zakone dobijali na drugi dan od početka sednice i usvajanja dnevnog reda.
Pošto sam ja bio tada poslanik Narodne skupštine od 2004. godine, doduše u drugoj poslaničkoj grupi, za razliku od gospodina Arsića, mogu da potvrdim njegove navode. Njegovi navodi su s tim tačni, što nismo bili u istoj poslaničkoj grupi i moram da kažem da je to bila jedna vesela Skupština, da smo u jednom trenutku brojali preko 300 narodnih poslanika.
Dakle, izbor narodnih poslanika je bio takav gospodine predsedavajući, to mogu da posvedočim, ne samo da su ukinuti TV prenosi, nego recimo na Administrativnom odboru budeš poslanik, danas jesi, sutra nisi, pa te vrate, pa imamo 300 poslanika, pa ne znamo koji treba da glasaju, koji su pravi, koji nisu, ali znam ko je i bio u sastavu Izborne komisije. To zna takođe i moj kolega poljoprivrednik. Ali, mislim da je bolje da on govori o tome, s obzirom da se tu radi malo o nepotizmu.
Što se tiče ovih zakona, ja ću da podržim Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga zato što prvi put on prepoznaje preduzetnike i poljoprivrednike, a poljoprivrednike posebno tipa mog kolege koji u ovom trenutku ometa guvernerku u njenom radu i u nameri da sluša moje izlaganje.
Dakle, po prvi put ovaj zakon prepoznaje poljoprivredna gazdinstva i preduzetnike, kao korisnike finansijskih usluga, dakle, korisnike kredita lizinga, ukoliko, naravno se za to ukaže potreba.
Što se tiče Zakona o osiguranju, kao predsednik Narodne seljačke stranke, kao neko ko pripada populaciji koja je ove godine imala jako veliku štetu i s obzirom da samo nas dvojica, prethodni kolega poljoprivrednik, vinogradar i ja smo u ovoj Skupštini, ja moram nešto više da kažem o šteti koju smo pretrpeli ove godine. Ukupna šteta je bila 1,7 milijardi, najviše je pretrpela energetika, čini mi se 470 miliona, a posle energetike najviše je pretrpela poljoprivreda. Dakle, nekih 228 miliona su poljoprivrednici pretrpeli povodom elementarne nepogode poplava.
Dakle, u zadnjih pet godina, dve godine su bile sušne i jedna godina je bila sa poplavama, tako da je zahvaljujući tim elementarnim nepogodama naša poljoprivredna proizvodnja pretrpela ozbiljnu štetu i posle 20 godina neprekidnog raubovanja poljoprivrede kada je ona podnosila najveći teret socijalnih, ekonomskih, pa i vojnih pritisaka na našu zemlju. Ja sam naravno očekivao da još od 2000. godine poljoprivrednicima bude vraćeno ono što su žrtvovali u periodu od 1990. do 2000. godine, svesni neviđenih sankcija koji je deo međunarodne zajednice primenio prema našoj zemlji.
Od tih 228 miliona šteta je negde u 49 opština koliko se ja sećam, mada su i druge opštine zbog obimnih padavina i zbog rada pretrpele određenu štetu. Dakle, kao da se dragi Bog naljutio na nas, pa gađamo raketama, gradonosne oblake, ili zbog nedovoljnog broja raketa, ili se dragi Bog naljutio na nas, pa onda mi njega raketom, on nama vrati ledom, tako da je poljoprivreda izuzetno osetljiva na štete koje nastaju zahvaljujući elementarnim nepogodama i s tim u vezi, ja bih voleo da država malo više učestvuje.
Ona i sada učestvuje u osiguranju poljoprivrednih useva, ali bih voleo da učestvuje po pitanju svih šteta, pa i suše i da kroz reosiguranje sa velikim kućama država malo više izdvaja i da osiguramo komplet poljoprivrednu proizvodnju na teritoriji Srbije. Mislim da bi nam to donelo daleko značajnija sredstva nego što bi izdvojili za osiguranje i reosiguranje.
Što se tiče drugih delova u Zakonu o osiguranju, ja ću reći da mi se dopada to što je odvojen život od neživotnog osiguranja, ali posle ovog cunamija koji nas je gospodine predsedniče zadesio 2000. godine, do 2012. godine, uključujući u tom cunamiju i Vladu mog kolege poljoprivrednika. Dakle, posle tog cunamija ja ne znam šta možemo životno da osiguramo. Mislim da to životno osiguranje po pitanju radnika i seljaka u periodu posle 2000. do 2012. godine, to životno osiguranje prerasta na neki način u beživotno osiguranje.
U Srbiji je gotovo posle cunamija koji nas je zadesio, koji je otprilike sadržan u 20 ljudi, od toga 10 političara i 10 tajkuna koji su progutali žive ljude, radna mesta, posao, hleb, posle tog cunamija u Srbiji je bilo kao na Marsu. Imali ste uslova za život, ali nije bilo života.
Dakle, ja podržavam Zakon o osiguranju, ali se bojim da nećemo posle ovih imati šta da osiguramo, posebno kod običnih ljudi, go se ne skida po pitanju radnika i seljaka, ne znam šta ćemo moći da osiguramo.
Dakle, voleo bi da Vlada i država, bez obzira što se sada nalazimo u krajnje delikatnoj situaciji kada treba vraćati dugove i kamate koje su dospele, kada treba izuzetno štedeti, voleo bih da se nađu sredstva da kroz osiguranje i reosiguranje zaštitimo našu najveću fabriku pod vedrim nebom i naravno da podizanje poljoprivredne proizvodnje, prehrambene industrije i energetike napravimo više novca i više novca i za budžet i za građane Srbije, a da se kroz budžet finansira osiguranje i reosiguranje poljoprivrednih useva i poljoprivrednih kultura, o čemu je takođe, naširoko govorio i moj kolega Jovanović iz Topole i njegovo izlaganje u potpunosti podržavam.
Što se tiče Zakona o sprečavanju pranja novca i terorizma, mislim da je i on takođe značajan za Srbiju, s obzirom da može doći do finansiranja raznoraznih grupa na osetljivim delovima teritorije Srbije. Mi smo još uvek, nažalost, prema nama se ponašaju određeni centri moći kao prema ostatku SFRJ. Izuzetno smo osetljivi na sve oblike terorizma i pokušaje razbijanja tog ostatka SFRJ. To je ono što se danas zove Srbija. S tim u vezi, podržaću svaki zakon kojim se nešto može sprečiti i preduprediti, s obzirom da danas terorizam kao oblik, kao pojava, bez finansijskih injekcija i transakcija ne može da opstane ni na jednom delu teritorije, a mi smo država koja može i te kako da posvedoči kako se na našem delu teritorije finansirala određena organizacija koju su čak i SAD proglasile terorističkom i kada su odjednom sila, novac, određeni centri moći ubacili, od tih terorista su postali političari, a naše državno i političko rukovodstvo je postalo na određen način i proglašeno terorističkim i tako smo stvar obrnuli u temelju. Zato podržavam i taj zakon, taj segment u ovom paketu.
Da se vratim na osiguranje i reosiguranje. Voleo bih da naš narod ima što više imovine i što više novca i posla da osigura, ali se bojim da posle ovog cunamija, sada je božićan post, da će naš narod zahvaljujući tom cunamiju, zahvaljujući bivšim garniturama Vlada Srbije, u koje svakako spada i moj kolega poljoprivrednik, jer je on u tom jednom periodu predvodio Vladu Republike Srbije, što je za svaku pohvalu, da smo i mi poljoprivrednici jednom imali predsednika Vlade.
Dakle, u tom delu se bojim da će ova post biti produžena, da će narod zbog posledica koje su ostavili, da će ova post potrajati malo duže, ne zbog crkve i vere, već politike i političara koji su narodu ostavili ovo zlo. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram član 108. stav 1. - o redu na sednici Narodne skupštine stara se predsednika Narodne skupštine.
Gospodine predsedavajući, izuzetno cenim vašu popustljivost prema opoziciji i molim vas da i dalje budete popustljivi prema svim opozicionim strankama, posebno prema Janku Veselinoviću.
Dakle, da im date maksimalnu pažnju, da im date da govore koliko god hoće, o kojoj temi hoće, šta hoće, ali vas jedno molim zbog dostojanstva Narodne skupštine nemoj da dozvoljavate da upotrebljavaju strane reči toliko često, jer da oprostite, ne znam šta „prajtajm“. Dakle, ukoliko se ovako nastavi, ukoliko doktori prava, narodni poslanici se ovako budu izražavali, a oni bi trebali zbog naroda da govore srpskim jezikom u Narodnoj skupštini Republike Srbije, zatražiću prevodioca, jer mi je Janko Veselinović potpuno nerazumljiv i meni i mnogim seljacima, radnicima. Hvala.

Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, ja sam malo iznenađen, s obzirom da je predsednik stranke gospodina Bradića bio izuzetan pravnik i ministar pravde, pa sam iznenađen zato što amandman ne može da bude prihvaćen zbog tehničkih nedostataka, odnosno zato što predlaže izmenu više članova. Ja sam očekivao precizniji amandman i mislim da nije kriv gospodin Bradić, ali ću glasati za amandman iz moralnih razloga.
Predlagač amandmana je u pravu što se tiče poljoprivrednog zemljišta. Meni je žao što je amandman neprecizan i što zadire u više članova i kao takav ne može da bude prihvaćen, jer ne može da bude delimično prihvaćen jedan amandman. Može u celosti ili se ne prihvata. Zato kažem, s obzirom da je delimično usvajanje amandmana neprihvatljivo, iz moralnih razloga ću glasati za amandman.
Kao predsednik Narodne seljačke stranke, slažem se sa obrazloženjem predlagača, posebno iz razloga što postoje opštine lokalne samouprave koje su na stotine pa i hiljade hektara poljoprivrednog zemljišta samo fiktivno preveli u građevinsko, sa ciljem da, pre svega, ubiraju porez na imovinu koji se na građevinsko zemljište plaća u daleko većem iznosu nego na poljoprivredno.
Dakle, postoje sela i naseljena mesta gde su gotovo čitavi atari predviđeni kao radne i industrijske zone, a da se već desetinama godinama ništa na tom građevinskom zemljištu ne gradi. Bilo bi u redu da se tek posle promene namene uvede porez na imovinu na građevinsko zemljište, a da se dotle to zemljište, koje se i koristi za poljoprivrednu proizvodnju, tretira barem po pitanju poreza na imovinu.
Gospodinu Dinkiću sam ja takav amandman i predlagao pre godinu i nešto dana, kada smo ovde utvrđivali poreze na imovinu. Bilo bi dobro da, kad se već ne gradi, kad čovek više ne može da plaća porez na imovinu koji može po hektaru da dođe i do nekoliko stotina evra, jer je to 0,4%, koliko se sećam, od vrednosti, pa neko zemljište koje je poljoprivredno vredi 5.000 evra, a kad ga prebace u građevinsko vredi 100 ili 200 hiljada, pa onda neko ko se nađe u građevinskoj zoni sa 10 hektara, može vrlo lako, a poljoprivreda je teška oblast, da dođe u situaciju da po hektaru mora da plati 200, 300, 400 evra, što na pet ili 10 hektara može da bude i više hiljada evra. On nije u mogućnosti to da plati, a lokalne samouprave nemaju obavezu. Bilo bi dobro da imaju.
U svakom slučaju, ne bih imao ništa protiv da se naplaćuje porez na imovinu, da onaj koji ne može više da plaća porez na imovinu, da to poljoprivredno zemljište koje je proglašeno građevinskim od strane lokalnih samouprava ima pravo da ustupi za procenjeni iznos građevinskog zemljišta lokalnoj samoupravi, a da ova opet ima obavezu da to zemljište koje je proglasila građevinskim otkupi po ceni koju je proglasila prilikom naplate poreza na imovinu, odnosno po zonama ide utvrđivanje tog poreza.
Dakle, u takvoj situaciji bih ja imao potpuno razumevanja za lokalne samouprave koje žele nekoliko stotina pa i hiljade hektara da proglase građevinskim zonama, industrijskim zonama, bez obzira što su i same uverene da nikada ne mogu da naprave tolike građevinske i industrijske zone. U takvim situacijama mi ne bi imali jedan Beograd, već bi po tolikim količinama građevinskog zemljišta imali najmanje 20 gradova sa više od milion stanovnika, koliko je poljoprivrednog zemljišta proglašeno za građevinsko.
To su razlozi zbog čega ću iz moralnih razloga glasati za ovaj amandman.
Drugi razlog je – posle reči: „proizvodne i skladišne objekte“ dodaju se reči: „i ekonomske objekte“, zato što je predlagač amandmana predložio olakšice po pitanju ekonomskih objekata, posebno na selu. S obzirom da imamo problema da za jedan svinjac, kokošinjac, obor, staju, treba nam građevinskih dozvola mali milion, kao da zidamo hotel a ne neki ekonomski objekat na selu koji treba da posluži poljoprivrednoj proizvodnji a kasnije kao sirovina prerađivačkoj industriji, na takav način što jeftinije napravimo jedan poljoprivredno-prehrambeni proizvod sa kojim možemo izaći na tržište i na takav način napraviti neku dodatnu vrednost. Pošto je roba novac, proizvodnjom te robe na određeni način bi svi došli do raspodele nekog viška i ne bi više živeli od raspodele manja.
S tim u vezi, ja sam i prošli put u načelu govorio da bi bilo dobro da Ministarstvo za građevinu, zajedno sa Ministarstvom poljoprivrede, napravi varijantu da se poljoprivredni objekti, pre svega farme, mogu dizati na poljoprivrednom zemljištu, jer imamo nonsens da u nekim lokalnim samoupravama imamo poljoprivredno zemljište koje se proglašava građevinskim na stotine hektara, a u nekim drugim lokalnim samoupravama, tamo gde bi trebale da budu farme, to je poljoprivredno zemljište i onda nam treba izmena regulacionog plana, brdo papira komisije za planove, nekoliko sednica lokalne skupštine, da bi dobili pravo da se bavite stočarstvom i da zidate farme.
S obzirom da smo u poslednje vreme žrtve sukoba i sankcija između Rusije i Evrope, na zemlje CEFTA tržišta i na naše tržište koje je izloženo poljoprivrednim proizvodima spolja, dakle, padom carina, mi smo postali meta damping uvoza odnosno uvoza poljoprivrednih proizvoda po damping cenama. S tim u vezi, mi moramo da učinimo sve da pojeftinimo našu poljoprivrednu proizvodnju.
Mislim da je predlagač imao dobru nameru kad je predložio da se za ekonomske objekte naprave olakšice. Ja predlažem da se tim tipskim farmama omogući da kao nekad što su građeni salaši, da se na poljoprivrednom zemljištu mogu praviti farme, naravno, po standardima koje propiše ministarstvo građevine i poljoprivrede, da se u potpunosti poštuje zaštita životne sredine i drugi standardi koji su predviđeni, zbog eventualnog ulaska u EU. Dakle, da takva vrsta tipskih farmi, gde se ne bi proizvodilo samo meso, mleko, vuna itd, već i električna energija, da na takav način pokušamo da pojeftinimo našu poljoprivrednu proizvodnju, jer je pamet koja se plaća sopstvenim iskustvom veoma skupa.
Ako ovako nastavimo, trenutno smo u situaciji da zbog već pomenutih okolnosti koje se događaju zbog damping uvoza po damping cenama, u situaciji smo da nemamo kome da prodamo svinju, da nemamo kome da prodamo pile, da se zbog toga što Evropa visoko subvencionisane poljoprivredne proizvode ubacuje na naše tržište, trenutno je uveženo preko 350 hiljada komada svinja u prvih 11 meseci ove godine, a ako se ovako nastavi, mi smo u obavezi da na svaki način pokušavamo da pojeftinimo našu poljoprivrednu proizvodnju, pa i ovim predlogom zakona, jer, ako ovako nastavimo, budućnost poljoprivrede i sela će biti propast.
Sve su to moralni razlozi, bez obzira što amandman nije tehnički sprovodiv, zbog kojih ću ja glasati za predlog ovog amandmana. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja ću prvo o audiovizuelnom nasleđu.
Dakle, već sam kao nasleđe ministru pravde svojevremeno pokazao, a ovo ima veze sa jednom neistinom koja je danas izneta, ministru pravde dostavio ove fotografije, na kojima se kao audiovizuelno nasleđe vidi nekoliko funkcionera od 2000. do 2003. godine. Radi se o republičkom ministru unutrašnjih poslova i potpredsedniku Vlade. Snimak je sa zabave u Kuli u čast jedinica za specijalne operacije, odnosno zabava ljudima koji su osumnjičeni i osuđeni za ubistvo premijera Zorana Đinđića.
Na drugoj fotografiji kao audiovizuelno nasleđe imate bivšeg saveznog ministra unutrašnjih poslova, koji je nasledio pokojnog premijera, na kome se vidi njegova fotografija sa te zabave sa republičkim ministrom koji je posle ubistva opet postao u Vladi mog prijatelja poljoprivrednika ministar unutrašnjih poslova, bez obzira što mu je premijer ubijen.
Ovde takođe kao nasleđe vidim i sledeću fotografiju - bivši savezni ministar i moj kolega poljoprivrednik, bivši premijer, na zabavi u Kuli sa maloletnicima tancuje uz pesmu Bajage, koji učestvuje na tom koncertu u korist JSO, a pesma se zove „Moji su drugovi žestoki momci“.
Dakle, toliko o neistini koja je danas izneta, jer audiovizuelno nasleđe jasno govori da je jedna neistina ovde izrečena…

Pa, u temi sam. Šta je audiovizuelno nasleđe, ako ovo nije? Poštovaću vas, još samo vrlo kratko. Ovo je fotografija njegovog potpredsednika Vlade, kako su ga oni zvali - gospodin Legija. Ja sam dao ministru pravde da se proveri i ako treba ponovo ću dati da se proveri da li je ovo audiovizuelno nasleđe…