Možda ste vi bili bivši ministar pravde? Kako nema veze sa amandmanom? Kako nema veze ako se neko zalaže za poštovanje Ustava, ja to podržavam. U obrazloženju amandmana predlagač se založio za poštovanje Ustava. Poštovanje Ustava podrazumeva i nezavisno pravosuđe, a to podrazumeva da osobe iz političkih stranaka ne mogu da prelaze na rad u tužilaštvo, jer se onda derogira nezavisnost pravosuđa i tužilaštva. A kada to učini bivši ministar pravde, onda se postavlja pitanje kvaliteta predlagača, dakle, kako neko jednom hoće da poštuje Ustav, a drugi put neće da poštuje Ustav. Shvatate?
Da bi potpuno bio u amandmanu, pitam vas, kada je izvršni dužnik država Srbija kao što u amandmanu piše, da li se to odnosi na plaćanje grešaka, kada recimo neko protivustavno ne izabere preko 1.000 ili oko 1.000, kolege će me ispratiti ako grešim, što tužioca, što sudija? Kada nastane šteta zbog neisplaćenih ličnih dohodaka zato što oni protivustavno nisu izabrani, kad to Ustavni sud oceni, kad nastane velika šteta i kada država Srbija biva izvršni dužnik. Pitam kolege pravnike ovde, ko izvršava takvu vrstu odluka, ko nadoknađuje štetu? Poznato mi je da plaćaju građani Srbije.
Dakle, greške koje počini recimo, Državno veće tužilaca, greške koje počini Visoki savet sudstva ili kako se to već zove, u kome učestvuje predlagač amandmana. Te greške rezultiraju milionima i milionima dinara, voleo bih da izvršni dužnik ne bude država Srbija, već da izvršni dužnik budu funkcioneri koji su doprineli takvom protivustavnom i nezakonitom stanju i zbog čijih grešaka moraju građani države Srbije da plate štetu i na kraju oni bivaju dužnici u ime države Srbije, a ne funkcioneri koji su napravili očigledne propuste, sa čistom namerom da izbor tužilaca i sudija bude takav da nikada ne odgovaraju za svoja nedela. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani gosti, poštovana predsedavajuća, posle korekcije i intervencije narodnih poslanika koji su podneli amandman, delatnost osiguranja je sledeća.
Ovo je delatnost osiguranja po predlogu koji su podneli poštovani poslanici, predlagači amandmana. Ovo ukoliko budemo glasali za to, ovo će biti delatnost osiguranja.
Ovako briljantan, ovako sjajan, ovako smislen amandman skoro nisam video. Ovo je dostojno akademske čestitosti jednog profesora. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, posle intervencije predlagača amandmana, član 8. – vrste životnih osiguranja izgledaju u Srbiji ovako. Ukoliko bi taj amandman usvojili, vrste životnih osiguranja bi bile ovakve. Ja sam oduševljen ovim amandmanom. Možda je to naporno za slušati, obrazlaganje itd, ali ovako za čitati, kad pročitaš jedan, pročitao si sve. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, spreman sam da glasam za amandman prethodnog predlagača, ali pod jednim uslovom, da mi akademski čestito pročita tekst člana, ukoliko ja budem glasao i usvojimo ovaj amandman, da mi pročita tekst amandmana, odnosno usvojenog člana, ukoliko usvojimo taj njihov amandman. Ako to uspe, ja ću da glasam za sve njegove amandmane. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani, čisto radi informacije, ovako glasi član zakona posle amandmana, ukoliko bi usvojili amandman gospodina Pavićevića. Ovi njihovi amandmani se teško shvataju, a lako čitaju, ali nikako da mi predlagač amandmana pročita ijedno rešenje koje je predložio. Dakle, taj kvalitet njihovih amandmana se vidi iz toga što apsolutno ne može da se pročita tekst njihovih amandmana ukoliko to usvojimo.
Otprilike član bi glasio ovako. To je kvalitet dostojan jedne akademske čestitosti i jednog profesora koji predaje na univerzitetu i o kvalitetu njihovih amandmana govori slika u Narodnoj skupštini. Molim kamermane države televizije da pokažu da nijedan poslanik sa liste na kojoj je bio gospodin Pavićević ne može da sluša obrazlaganje takvih amandmana, a to dovoljno govori o kvalitetu i predloga amandmana i predlagača. Hvala.

Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, očigledno da amandmani predlagača koji je to obrazlagao izazivaju sve veću pažnju. Ti amandmani glase otprilike ovako, zbog nosioca suvereniteta, zbog građana moram uvek da ih podsećam šta je uvaženi kolega predlagač predložio uvaženi, čestiti profesor na Univerzitetu političkih nauka. Čisto mi zemljoradnici da znamo pošto njemu onaj drugi zemljoradnik nedostaje, ja verujem da bi on to obrazložio praktičnije.
Spreman sam da glasam za njihove amandmane, ali iz dosadašnjeg iskustva o kvalitetu njihovih amandmana govori da je, pažnja povećana, prisustvuje još jedan poslanik sa njihove izborne liste od 20 koliko mi se čini da je bilo na njihovoj izbornoj listi. Spreman sam da glasam za njihove amandmane, ali pod uslovom da vidim iz iskustva, za koliko su svojih amandmana od više stotina koje su do sada predložili oni sami glasali, poslanici Nove stranke koju uglavnom čine polovni političari. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsedavajuća, reklamiram član 106. stav 1. – govornik može da govori samo o tački dnevnog reda o kojoj se vodi pretres.
Takođe, čl. 108. i 109. jasno govore da je nedozvoljeno dobacivanje. Prethodni govornik je činio i jedno i drugo, povredio je dva člana Poslovnika.
Imam razumevanja što predsedavajući toleriše opoziciju i ja to podržavam, ja ih podržavam i kada oni odstupaju od dnevnog reda i kada govore o nečemu što nije na dnevnom redu, zato što sam i sam bio opozicija, ali molim vas, gospođo predsedavajuća, da to ipak ima neku malu meru.
Razumem mog kolegu, razumem da mu je nesnosna vlast drugih nad njim, a obično je to kod čoveka koji je vršio vlast. Sve razumem, bio sam opozicija, u potpunosti se zalažem za njihova prava, pa i kada govore neumereno, a niko se nije kajao kada je govorio malo i kada je jeo malo.
U potpunosti podržavam vaš stav da im to tolerišete, ali ipak, s obzirom da ima 500 i nešto amandmana, da se malo povede računa, a potpuno razumem mog kolegu poljoprivrednika, jer nekada davno kada sam bio mlad i ja sam znao kako je to kada vince udari u lice. Hvala.

  Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, čisto radi građana, nosioca suvereniteta, da bi znali kakve poslanike imaju i tako dalje, ovo je ugovor o osnivanju o predlogu mojih uvaženih kolega.
Ako usvojimo taj amandman, to je ugovor o osnivanju društva. U ugovoru o osnivanju stoji novčani deo. Na osnovu tog novčanog dela, osiguranicima treba isplatiti štetu. I sada zamislite kad nam se, nama, poreskim obveznicima koji finansira moj univerzitet, kad nam se na sto popne na jednom uglednom univerzitetu jedan profesor, dakle, danas naš kolega, kad se popne na jako visok sto i ne daj bože ako se strmekne na FPN-u. Ako se akademski čestito strmekne i padne i povredi se. Zamislite tu tragediju i komediju.

Pa govorim o amandmanu.
Dakle, ukoliko usvojimo njihov predlog, ugovor o osnivanju i novčani deo će biti ovo. U tom slučaju, ko će da isplati štetu profesoru koji se na predavanju na FPN-u akademski čestito ponaša, skočivši na sto, prekrštenih nogu u joga stilu, na veoma visok sto, ako padne i povredi se, koje osiguranje će isplatiti štetu? Dakle, ukoliko usvojimo amandman dotičnog, onda štetu neće da mu isplati niko. Ne znam šta ovde meni drugo preostaje, jedino da se založim za legalizaciju marihuane. Hvala.

Hvala gospodine predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja reklamiram član 106. stav 1. Poslovnika koji glasi – govornik može da govori samo o tački dnevnog reda o kojoj se vodi pretres.

Zašto sam ovo reklamirao? Mogli ste u govoru prethodnog govornika da čujete sve osim govora o amandmanu.

Mogli ste da čujete diskusiju o nekom konobaru, o otvorenim vratima, o raznim priviđanjima, mogli ste da čujete sve osim obrazlaganja amandmana. Pri tome se govornik žalio na nedostatak vremena da obrazloži svoje amandmane u kojima ne piše ništa. Dakle, ili je imao dovoljno vremena ili nije, ali je trebao govoriti o amandmanu koji glasi – ništa.

On to nije učinio…ja vam govorim gde je povreda Poslovnika.

Zahvaljujem gospodine predsedavajući. Ja pažljivo obrazlažem.

To što ste ga vi opomenuli ja smatram nedovoljnom merom, mislim da ste trebali da izreknete opomenu, zato što posle nekoliko vaših upozorenja, u skladu sa članom 108. i 109. on nije se vratio na temu i bili ste dužni da ga opomenete.

Već kad je spominjao sendviče, ja bi voleo uz sendvič da je doneo litru vinu, Vinarije Živković, jer obično vino ide uz sendviče. Hvala.

Reklamiram član 7. Nije dozvoljeno korišćenje uvredljivih izraza od strane govornika, i nemojte da me zovete Živkoviću, nemojte da me vređate gospodine predsedavajući. Hvala.

Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, naravno da ću da podržim ovaj zakon. Što se mene lično tiče, meni odgovaraju oba rešenja ovde predložena.
Što se tiče zakona, u njemu je predloženo da Komora deli naizmenično po azbučnom redu predmete, tako da mislim da će mnogi izvršioci promeniti prezime. Dakle, tu postoji taj nedostatak. Kako god da uredite zakon, uvek neko može da manipuliše.
Dakle, ja pretpostavljam da bi pre došli na red, da dobili više predmeta, da određeni izvršitelji mogu da promene svoje prezime, da počnu sa „a“, pa da budu Abrović itd, kao moj prethodni kolega govornik, dakle, mogu da svoje prezime podese da bi dobili što više predmeta.
Takođe, moram da kažem, bez obzira koliko smo kao predlagači razmišljali o Predlogu zakona, on ima svoje manjkavosti. Dakle, po zakonu unapred svi izvršitelji dobijaju istu taksu. Dakle, pojaviće se neki problemi sledeće vrste – radio, ne radio, on taksu dobio. Ako mu komora ravnomerno bude davala predmete, on će da dobije onih 3.900 dinara, tako da ukoliko je u Beogradu i dobije nekoliko hiljada predmeta, može da dobije desetak miliona, a da ne radi ništa. Dakle, ne može da izvrši svoje obaveze, biće uskraćen samo za nagradu.
Ukoliko to ide na javne nabavke, to opet ne vredi, jer ukoliko je država odredila cenu, onda to javno nadmetanje nema nikakvog smisla. U tom smislu je ovaj zakon unapređenje, rešenje je unapređeno u odnosu na prošle zakone.
Oni koji su najviše ovde govorili protiv ovog zakona su prethodni zakon iz 2011. godine skrojili u delo po svojoj meri. Otprilike su izmerili gde bi njihovi izvršitelji mogli da uzmu lep novac od javnih preduzeća, komunalnih, itd, a onda im se desio izborni poraz i onda je taj posao pripao možda istim ljudima koji su promenili stranačke dresove da bi postali prijatelji i nekih novih direktora javnih preduzeća, da bi dobili te unosne poslove.
Mi kao poslanici smo predložili zakon da se to u manjoj meri dešava, da nema takve vrste privilegija kakve je zakonodavac iz 2011. godine zamenio nekom drugom.
Svi su ovde govorili kako izvršitelji treba da podele plen, a niko nije govorio od koga će to da uzmu, zato što je mašina za čerupanje do 2012. godine više puta očerupala građane. Toliko su ih čerupali da više perje ne raste, jer je koža oguljena, a sa mesa perje neće da raste, tako da ne znam šta će se u ovoj državi i od koga naplatiti, s obzirom da 1.500 ljudi, čini mi se, godišnje digne ruku na sebe.
Ekonomska situacija je takva, a ona je nasleđena od 2012. godine, da sem desetak tajkuna i desetak političara, koji su sarađivali sa njima i dobili dozvolu zarad posluha i podaničkog položaja prema delu međunarodne zajednice, dobili su ekskluzivno pravo da očerupaju svoje građane i da ih ostave u nekom ropskom položaju, da su oni postali vlasnici robova.
Sada mislim da u ovom zakonu postoji pravo da izvršitelji proglase nemaštinu. Mislim da će ta nemaština prilikom naplate, a to kolege pravnici znaju, da taj model prilikom izvršenja postoji, da kada izvršitelj vidi da nema odakle više da se naplati, mislim da izvršitelji neće imati još dugo vremena posla, s obzirom da je do 2012. godine narod temeljno očerupan, pa verujem da će nemaština biti opštenarodna pojava, jer se jedna privreda, koja bi trebalo da doprinese da građani imaju više novca, da privreda isporuči novac svima, a ne samo pojedinima, da u ovoj državi ne mogu samo tajkuni da imaju pare, već da imaju novac obični građani. U takvim situacijama, verujem da bi posla za izvršitelje bilo manje, ali znam da i naš narod nije disciplinovan. Mislim da bi bili zadovoljni i građani i izvršitelji.
Ovako, mislim, s obzirom da oni koji su ovde najviše prigovarali, da su takvu ekonomsku situaciju i socijalnu u zemlji stvorili, da se jednostavno neće imati od koga šta naplatiti.
Takođe, voleo bih da znam, s obzirom da sam slične delatnosti, mi u ovom trenutku imamo „SBB“, imamo „Telenor“, „VIP“, to su kompanije koje se bave sličnim delatnostima, kao recimo „Telekom“. U ovom slučaju će se ovaj zakon primenjivati na njih. Ne znam koliko smo mi imali pravo da njima kao privatnim kompanijama propišemo da moraju preko komore naizmenično da daju predmete izvršiteljima, s obzirom da oni kao privatna kompanija možda mogu biti zadovoljni nekom dobrom naplatom od nekog izvršitelja u koga imaju potpuno poverenje.
Dakle, ne tvrdim da je ovaj zakon idealan, niti može da bude idealan, je svakako unapređenje u odnosu na onaj zakon koji je zakonodavac napisao 2011. godine i koji je mislio da primeni i da nastavi u čerupanju naroda, tamo gde oni ne mogu da uzmu koliko hoće, da to nastave njihovi izvršitelji. Međutim, desio im se izborni poraz 2012. godine, tako da, te poslove koje su mislili da namene svojim partijskim drugovima, više ne mogu to da čine, ali je model koji su bili namestili, da samo pojedini izvršitelji imaju posao, taj model koji je nasleđen je ostao i ovim zakonom on se menja u pravedniji model. Ja tvrdim da nije u potpunosti idealan, ali je svakako napredak u odnosu na ono što je zatečeno.
Takođe, moram da kažem da se ovo odnosi samo kad je javno-komunalno preduzeće protiv građanina. Onda se ide na javne isprave, onda se taj dug uteruje. Moje je nezadovoljstvo što 2011. godine pisci zakona nisu predvideli model, a ja verujem da će Ministarstvo pravde o tome razmisliti, da i građanin na osnovu verodostojne isprave može da naplati od javno-komunalnog preduzeća svoje potraživanje. Ovako je zakon samo jednosmeran. Kad treba nešto prinudno naplatiti od građanina, onda će to biti na bazi javne isprave. U suprotnom, kad građanin bude trebalo nešto da naplati od javnog preduzeća i države, onda će lepo da ide na parnicu, što nije u redu.
Mislim da zakon treba da bude dvosmeran i ona prava koje dobija dobijaju javno-komunalna preduzeća prema građanima, da i građani dobijaju to isto pravo. Moj savet je da ubuduće Ministarstvo pravde, kao kvalifikovaniji organ za predlaganje zakona, ima u vidu i ove moje primedbe.
Verujem da je zakon, koji sam i ja potpisao, veliko unapređenje u odnosu na bivše zakone, one koje su predložile stranke bivšeg režima, koje su temeljno očerupale svoj narod, da više nema šta da se naplati, go se ne skida. To će biti naš problem dok ne podignemo privredu, poljoprivredu, energetiku i prerađivačku industriju. Bojim se da će i ovi izvršitelji ostati bez posla. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja sam razočaran što moj kolega poljoprivrednik nije tu, čak nije završio fakultet a napisao Zakon o visokom obrazovanju. Tako da sam očekivao da i on doprinese i da da svoj stav o moralnim karakteristikama ova dva kandidata. Cenio bih takvu uslugu od mog kolege, s obzirom da ja nemam iskustva sa Zakonom o visokom obrazovanju, ali s obzirom šta sam sve loše čuo o kandidatu Doroslovačkom, čim demokrati tako loše govore o njemu, mora da je dobar. Ja ću glasati za njega. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedavajući, pravo na repliku, s obzirom da sam pogrešno protumačen…