Kako da nema veze? Oni predlažu, sada sam vam rekao, 11. februar 2014. godine. Ja sam imao saznanja, morao sam prvo da proverim ta saznanja, a predlagač amandmana je rekao da moram odmah po saznanju da to uradim. Kako da uradim kada je ministar pravde tek sada došao? Dakle, taj amandman je naprosto neprihvatljiv, jer je ovo izjavljeno 11. februara 2014. godine da je Đilas pljačkaš grobova i to je izjavio kandidat sa iste liste na kojoj je bio Đilas, da je uništio srpsko društvo, da je bahat i da je uništio demokratiju.
Da se ispita, to on navodi, pripadnik izborne liste sa jednog dela o drugom delu izborne liste, da se ispita kako je mostograditelj Dragan Đilas uspeo baš u periodu dok je njegova stranka bila na vlasti svoje prihode da osmostruči, kako da je to firma oca i brata Olivera Dulića dobila posao čišćenja deponija 6. oktobra 2012. godine? Navodim ono što su izjavili jedni o drugima.
Dalje, izjava kandidata sa te izborne liste o kandidatu iz drugog dela izborne liste, glavna zasluga Đilasa je da uzme najskuplji most, osmi prioritet prestonice i da uradi preskupu rekonstrukciju bulevara. Zato tražim da se proveri da li je ovaj uzbunjivač sa njihove izborne liste govorio istinu o drugom delu izborne liste? Molim ministra pravde, s obzirom da nemam koga drugog da uzbunim, da proveri sve ove navode koje sam ovde izneo. Ono što ja mislim je da sve što govore jedni o drugima, da je sve istina. Hvala.

Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, ja iz prve sam hteo da glasam za amandman gospodina Božovića, iz razloga što je na prvi pogled izgledalo jako fino. Nisam znao da je amandman gospodina Božovića u neskladu sa Ustavom i zakonom. Mislio sam da poslanici od iskustva iz tih velikih stranaka da je gotovo neverovatno da podnesu neustavni amandman, tim pre što prepoznajem rukopis pisca amandmana, a radi se o piscima, onim istim piscima koji su za 100 hiljada evra pisali onaj loši model Zakona o uzbunjivačima. Smem da se kladim da je rukopis pisaca modela zakona od 100 hiljada evra, da je svaki član zakona koštao 3000 hiljade evra. Ne znam šta je trošak bio u 100 hiljada evra. Verujem da je bio papir kompjuter, olovka. Ništa više nije potrebno da se napiše jedan predlog. Mislim da je rukopis ovog amandmana, i meni to ne smeta, rukopis pisca modela tog zakona.
Hteo sam da podržim ovaj predlog, ali, nije u skladu sa Ustavom, nije u skladu sa zakonom, a boga mi, nije ni etički odgovoran, da ne kažem i neku drugu grublju reč. Iz prostog razloga što bi kada bi se ovo usvojilo, mogle da se, pošto u drugom stavu piše – ne sme se saopštiti javnosti tajni podatak koji najviši stepen tajnosti, imamo više stepena tajnosti i svi su zaštićeni zakonom. Svako ko iznese i niži stepen, a ministar pravde je tu, tajnosti može da odgovara krivično.
Dakle, ukoliko bi ja sada glasao za amandman gospodina Božovića, ja bi došao u poziciju da navedem ljude da krše jedan drugi zakon i da mogu da odgovaraju pred sudovima. Ali, kad smo već kod tajnosti podataka, mogao bih da se složim sa predlagačem amandmana da se određeni organi mogu služiti klopkama i da vlast ponekad u tajnosti drži razne podatke. Dakle, kao i one što sam izneo, a ministar mi nije dao odgovor da li su tajni podaci tačni, i da li sam ja povredio Zakon o zaštiti tajnih podatak. Nekad neki dokumenti iz Američke ambasade ne nose nikakvu oznaku stepena tajnosti, a radi se o sastancima sa pravnim savetnikom u ambasadi SAD…

Slažem se i samim tim ću prekinuti. Ja sam ovaj dokument već izneo. Tražim odgovor ministra odbrane, tim pre što ću podneti krivičnu prijavu zajedno sa drugim kolegama.

Sačekajte malo. Nemojte biti nestrpljivi.

Amandman se odnosi na tajnost podataka. Dakle, ja iznosim drugi stepen tajnosti podataka zbog koga bi neko mogao da odgovara ukoliko bi te podatke izneo. Takav amandman je podneo predlagač. Nisam podneo ja. Ja ga samo komentarišem. Pokušavam da to uradim realno i na mestu opozicija ja bih se radovao Zakonu o uzbunjivačima koji ranije nismo imali jer on uglavnom može da optereti vlast i da oni doznaju neke informacije koje mi dok smo bili opozicija nismo mogli da doznamo.
Neprihvatljiv je amandman gospodina Božovića iz prostog razloga što dovodi u priliku građane da vršeći, po njihovom amandmanu, uzbunjivanje mogu da prekrše zakon.
Što se tiče ovih podataka, očekujem ipak da mi se odgovori da li je ona informacija koju sam dao tačna, a što se tiče krivične prijave, u pravu ste, ja ću je podneti nadležnom tužilaštvu, a ne vama, zajedno sa kolegama Drecunom i Đukanovićem. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre, ministarko, poštovani gosti, poštovani građani Srbije, teško je meni nastupiti posle prethodnog govornika koji je veliki ekspert za poljoprivredu, a kada je video poljoprivredne kulture, o tome možemo da raspravljamo.
Veoma je teško govoriti, jer ima poslovica u našem narodu „sad neću ni kako ja hoću“. Sa nekim primedbama i pitanjima prethodnog govornika, mogu da se složim, ali sva ta pitanja je trebao da uputi sam sebi. Trebao je ta pitanja da uputi gospodinu Petroviću. Trebao je ta pitanja da uputi gospodinu Tadiću. Trebao ta pitanja da uputi gospodinu Mirku Cvetkoviću. Sva pitanja koja je on postavio, ja postavljam njemu zato što je Zakon o finansiranju poljoprivredne proizvodnje tzv. Zakon o prežetvenom finansiranju napisan krajem 2011. i početkom 2012. godine.
Pitam ministarku poljoprivrede da li je tačno ovo što ja tvrdim. Da li je javna rasprava obavljena u februaru 2012. godine, a bivši predsednik Odbora za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu koji je govorio pre mene, je očigledno toliko kvalifikovan da nije znao da je njegova partija napisala taj zakon. Doduše, on je promenio tri partije za dve godine pa se ne seća u kojoj partiji je bio 2012. godine.
Dakle, dame i gospodo narodni poslanici sada znate šta je hipokrizija. Dragi moji poljoprivrednici, sva pitanja koja su postavljena u vezi ovog zakona treba postaviti prethodnom režimu. Možda odgovornost sadašnje vlasti što je prihvatila da ne menja zakon koji je predložio bivši režim. Za taj zakon su korišćeni izrazi: zakon o zelenašenju, zakon o tajkunima, zakon o najvećem skandalu.
Dragi moji poljoprivrednici ja vas savetujem da dobro pazite šta ubuduće potpisujete s obzirom da ovaj predlog zakona je pisao bivši režim. Molim sve kolege da mi kažu koji tajkun je nastao od 2012. godine, do danas. Imamo samo one zatečene. Da li u bilo kojoj stranci je finansijski direktor tajkun koji je kupio tri šećerane za tri evra. Ovaj predlog zakona je stvarno napisao bivši režim gde je dominantna stranka bila ona u kojoj je tajkun koji se bavi sada proizvodnjom šećera kupio šećerane za tri evra u vreme dok je bio finansijski direktor te stranke.
Znam da je moj prethodni govornik ekspert za građevinarstvo, pa neka mi kaže ko iz sadašnje vlasti, ko od kolega poslanika napravio pen haus, ko je od kolega ministara i poslanika napravio na pašnjaku zgradu? Znamo da među pripadnicima režima ima onih dobrih poznavalaca poljoprivredne politike koji imaju iskustva sa pašnjacima. Videli su da se to ne isplati pa umesto da tamo bude neki stočni fond, oni su rešili da naprave zgradu, a u toj zgradi imaju ceo sprat. Ne vidim da među nama ovde u današnjoj vlasti i u partijama koje podržavaju današnju Vladu ima takvih tajkuna.
Dakle, sve što je rečeno o ovom zakonu je možda istina, ali to govori o prethodnom režimu. Ukoliko postoji savet poljoprivrednicima u vezi ovog zakona, verujem da oni koji su napisali ovaj zakon najbolje poznaju način na koji su ga napisali i možda postoji velika verovatnoća da više naginje tajkunima, da je više u korist tajkuna nego u korist poljoprivrednih proizvođača.
Poznavajući njih treba biti izuzetno oprezan u vezi sa ovom materijom s obzirom da oni najbolje poznaju šta su napisali u tom zakonu. Gotovo je neverovatno da napišete jedan zakon 2011. godine, da obavite raspravu u februaru 2012. godine, a onda sve manjkavosti tog zakona pripišete nekome ko je njihov zakon pustio u proceduru verujući da su bili dovoljno odgovorni.
Drage koleginice i kolege danas sam ulazeći ponovo u zgradu se setio da su seljaci i selo izvor državnosti ove države. Prošao sam pored Karađorđa i 2012. godine kada sam prošao prvo što sam ugledao ugledao sam seljačkog vođu, simbola seljačke zemlje na Balkanu Karađorđa Petrovića. On me pita – koje kude vam je selo, koje kude su vam seljaci, koje kude vam je stočni fond nestao do 2012. godine, koje kude poslanici uvozite 188.000 grla živih svinja, uglavnom iz Hrvatske? Mene je bilo sramota. To je zatečeno stanje. Ove druge koji su nas doveli do ovde očigledno da za njih važi ona Dučićeva poslovica – najhrabriji ljudi na svetu ne zato što se ničega ne boje već zato što se ničega ne stide. Mene je bilo sramota, a njih očigledno nije.
Idemo redom, govorile su kolege iz opozicije sa kojima sam ja nekada zajedno, seljaci i radnici 90-tih godina sanjali san o tržišnoj ekonomiji i demokratiji. Devedesetih godina smo pocepali petoro ili šestoro patika i opanaka šetajući ulicama da naše velike političke vođe uđe u dvorce, a radnici i seljaci ostanu na ulici. Sebi su smestili u dvorce, radnike i seljake na ulice. Oni su živeli kao u bajci, a narod živi kao u basni. Danas slušamo njihove tirade i njihove primedbe na njih same.
Mislili smo 2000. godine, kad dočekamo promene, da sve ono što smo izgubili finansirajući socijalni mir, podnoseći teret ekonomskih i vojnih pritisaka kojima je zemlja bila izložena, što je bilo nečuveno do tada u svetu, mislili smo da će nam nova vlast 2000. godine to vratiti. Mislili smo da će nam vratiti zemlju koju su oduzeli čupanjem brkova od 1945. do 1953. godine. Zajedno smo se nekad sa njima borili da ta prava, da ta oteta imovina bude vraćena. Umesto toga, premijeri su u te otete parcele ulazili da prave dugogodišnje zasade.
I danas neko priča o tajkunima. Da, mi nismo verovali da će ljudi koji su opljačkali novac 90-ih godina, za vreme sankcija, koji su iskoristili „šverc komerc“ da bi se domogli ogromnog novca, to pretvoriti u ogroman kapital posle 2000. godine, daleko veći nego što su imali 90-ih. Mi smo se nadali da će selu nešto biti vraćeno. Umesto toga, nastavljeno je sa oduzimanjem i otimanjem.
Ja nisam bio komunista. Komunizam nije bio moj poredak. Bili smo lojalni državi. Ne zameram onima koji su bili, ali ja moram da priznam da smo imali jedan zaokružen model poljoprivrede, sistem koji je funkcionisao. Imali smo nauku. Evo, gospodine Rajiću, imali smo institute, ratarstvo, stočarstvo, povrtarstvo. Imali smo proizvodnju semena sadnog materijala, rasada, svog sopstvenog. Imali smo nezavistan sistem poljoprivrede, ali nam je trebalo samo malo nafte. Da smo pravili biodizel, ni to nam ne bi trebalo. Imali smo đubriva, herbicide, pesticide. Imali smo fabrike za proizvodnju mehanizacije. Imali smo skladištni kapacitet. Imali smo zadruge. Imali smo prerađivačke kapacitete koji rade sad sa 30-40% kapaciteta. Sve smo to imali.
A onda su došle promene za koje smo se svi mi zalagali. I taj sistem koji je bio funkcionalan je divljom predatorskom privatizacijom razbijen. Divlji, predatorski kapitalizam koji je gutao žive ljude, seljake, radnike, dohotke, plate. Sve je to razbijeno da bi neki kupili određene kapacitete za tri puta tri evra, da bi oni mogli da skidaju kožu ljudima sa leđa.
Jeste naš poljoprivredni sistem bio naklonjen tajkunima, više njima nego proizvođačima. Ja se sa tim slažem, ali, to je proizvod prethodne poljoprivredne politike, koja je vođena u korist nakupaca, prekupaca, prerađivača, u korist potrošača, u korist uvozno-izvoznog lobija koji je u potpunosti uništio stočni fond.
Mi danas imamo tri i po miliona tona kukuruza viška, više nego što naša stoka pojede. Mi imamo nekoliko stotina hiljada tona proizvoda od sačma, od soje. Imamo nekoliko stotina hiljada stočnog brašna. Imamo preko četiri miliona tona stočne hrane koji nam može iznedriti i prehraniti dodatnih milion tona stoke žive vage. To je vrednost dve milijarde. Onih tri i po miliona tona kukuruza, četiri miliona ukupno stočne hrane ne vredi više od 500, 600 miliona evra. Da je to naša stoka pojela, da imamo stočni fond koji nemamo, koji je uništen u korist uvoznog lobija, mi bi danas mogli da proizvedemo milion tona, milijardu kilograma mesa, koje bi bilo vredno dve milijarde. Prerađeno, to bi vredelo tri i po, četiri milijarde. Tako bi našli posao i za seljake i za radnike.
Mi imamo i prerađivačke kapacitete koji rade sa 30-40% u klaničnoj industriji. Mi imamo višak stočne hrane. Mi imamo višak tovnih mesta, farmi. Imamo 40 hiljada praznih tovilišta više koje možemo da upotrebimo, ali nam nedostaje stočni fond koji je obogaljen zbog uvoznog lobija, da bi uvoznici, tajkuni, mogli debelo da zarade, oni na uvozu svega i svačega i umesto da punimo farme, punili smo onkologiju uvozeći meso sumnjivog kvaliteta, pri tome smo suzbili stočni fond, a onda su mogli da zarade drugi tajkuni koji su se bavili izvozom kukuruza i stočne hrane, pa zbog njihove zarade od 50 miliona evra mi godišnje gubimo dve milijarde evra. Takva poljoprivredna politika je vođena i zbog toga smo ovde gde jesmo.
Dučić je rekao: „Najgore je biti star, bolestan i siromašan“. Upravo je to snašlo naše selo i naše seljake. Dakle, oni su stari, bolesni i siromašni. Prosečna starost je 59 godina na selu i mehanizacija gotovo da je stara toliko, sve uništeno.
Mi smo sanjali san da ćemo 2000. godine obnoviti poljoprivredu. Umesto toga, još više je zavaljena i još više upropašćena i oni koji su u tome učestvovali, danas oni drže pridike onima koji pod daleko težim okolnostima, bez prodatog društvenog kapitala, donatorske podrške itd, moraju da obnavljaju sve što je upropašćeno.
Možda naš narod kratko pamti. Ja sam zato tu da ih podsetim da je poljoprivreda temeljno uništena, da su hteli da namerno ovoliko unište, mislim da ne bi uspeli. Puneći džepove tajkuna, ispraznili su džepove seljaka i mi smo sada u veoma teškom položaju. Ovo nije pitanje samo poljoprivrede i ruralnog razvoja, ovo je danas pitanje opstanka Srbije.
Dakle, 59 godina starost, prazne nam se teritorije, a barem mi kao narod, kao država imamo iskustvo da kada se neke teritorije isprazne, da mogu agresijom, kolevkama da pripadnu nekom drugom. Neki drugi narodi će naseliti. Ovo nije pitanje poljoprivrede. Ovo je demografsko pitanje opstanka države Srbije. Seljaci su napravili ovu državu, kako kaže i Karađorđe i Miloš Obrenović.
Nezadovoljni, mi danas uvozimo pored ribe, mi uvozimo ribe za 100 miliona evra. Sve je upropašćeno, ribnjaci, farme. Imamo Zakon o ribljem fondu. Evropljani jedu 26 kg ribe po glavi stanovnika, a mi sedam kilograma i od tih sedam kilograma, dve trećine uvezemo. Mi 100 miliona evra potrošimo za uvoz ribe.
Potrošili smo ove godine za prvih osam meseci 35 miliona evra više za uvoz svinjskog mesa, nego što smo izvezli, što znači da nemamo dovoljno svinjskog mesa ni za sopstvene potrebe.
Poljoprivredna politika prethodnog režima mi je ličila na ono – posadiš čvarak i čekaš da nikne prase. To se nije desilo i mi smo danas u problemu.
Mi ćemo podržati kao poslanička grupa sve ove zakone.
Gospodine Rajiću, gospođo ministre, gospodo iz ministarstva, mi tražimo i kao Odbor za poljoprivredu da se subvencije ne smanjuju, mogu da se preraspodele u korist stočarstva, povrtarstva, voćarstva, da napravimo blagi zaokret prema malom i srednjem poljoprivrednom gazdinstvu koje je i po evropskom standardu od 2013. do 2020. godine predviđen kao nosilac razvoja koji treba podržati. S obzirom da imamo 650 hiljada gazdinstava, ja od vas očekujem da se svi zajedno borimo u ovim teškim okolnostima i pod pretnjom ograničenja MMF izborimo da Zakonom o podsticajima u poljoprivredi, ostane budžet u vrednosti 5%. Mi to možemo i treba da preraspodelimo u korist voćarstva, povrtarstva i stočarstva.
Mi takođe zahtevamo promene u Zakonu o poljoprivrednom zemljištu. Mi očekujemo da država, odnosno ministarstvo, radi podsticaja i podržavanja stočarstva, razvoja stočarstva, povrtarstva i voćarstva ima pravo direktno da izda od 100 do 140 hiljada hektara državnog poljoprivrednog zemljišta, da bi povećali stočni fond, jer je dosadašnjim pravom prečeg zakupa uglavnom izvršena preraspodela stočnog fonda sa jednih parcela na druge.
Kada dođe neki stočar, mi očekujemo da Ministarstvo napravi dve vrste tipskih farmi, koje lokalne samouprave moraju da prihvate da se to gradi van sela i da na takav način Ministarstvo pomogne da direktno onaj ko želi da se bavi stočarstvom, povrtarstvom i voćarstvom, stekne površine, modele i da na takav način, od 100 hiljada hektara u stočarstvu, od 30 hiljada hektara modernih voćnjaka, što mora da bude uslov za davanje, da na 10 hiljada hektara u povrtarstvu, u povrtarstvu u plastenicima koji se iole malo dogrevaju, svaki hektar može u bruto da donese 100 hiljada evra. Svaki hektar može da zaposli 10 radnika.
Mi na takav način u povrtarstvu možemo da napravimo preko 800 miliona evra. U voćarstvu, takođe preko 800 miliona evra. U stočarstvu i proizvodnji mesa i mleka možemo da napravimo još nekoliko stotina miliona evra.
Fizički možemo bez prerade u narednih pet godina na takav način od tih 100 i nešto hiljada hektara zemlje da napravimo bruto domaći proizvod iz poljoprivrede koji će biti vredan preko dve milijarde. To od vas očekujemo i mi kao poljoprivrednici i mi kao poslanici i mi kao članovi Odbora koji predstavljamo Narodnu skupštinu u oblasti poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.
Mi ćemo podržati sve ove zakone. Zato vam kažem, Srbija koju mi sanjamo je Srbija njiva, Srbija šljiva, Srbija momaka, devojaka, Srbija radnika i seljaka. To je Srbija koju mi vidimo. Ona prethodna nas ne interesuje. Hvala.

Toliko sam tačno ostavio da apelujem na Ministarstvo poljoprivrede i na saradnike ministra poljoprivrede da sve amandmane koji su prihvatljivi, da njima oplemene ove zakone.
Ne tvrdimo posebno da je Zakon o finansiranju poljoprivrede idealan. Međutim, on je mali korak u dobrom pravcu. Vreme je da podignemo novu poljoprivrednu politiku i da se razumemo, mi koji tvrdimo da je poljoprivreda naša šansa, kažemo da se ekonomska moć jedne zemlje ne meri količinom novca i dijamanata, već količinom zdrave hrane i pijaće vode koju ta zemlja može da proizvede.
Mislimo da sem poljoprivrede valja dizati i prerađivačku industriju, da ono što seljaci naprave, proizvedu i da radnici prerade i da tako budu zadovoljni i jedni i drugi i da napravimo neku dodatnu vrednost, da to što napravimo kao radnici, kao seljaci zajedno sa svim drugim građanima Srbije podelimo.
Mislim da je vreme za novu poljoprivrednu politiku da se okupimo oko problema i da bez obzira ko je do sada grešio, da okrenemo neku našu novu stranicu i s tim u vezi apelujem na sve poslanike da prihvatimo sve amandmane koji su prihvatljivi i da usvojimo ove predloge zakona. Mislim da će primena Zakona o poljoprivredi biti odložena za šest meseci, takav amandman postoji. Odbor za poljoprivredu će ga usvojiti.
Mislim da zakoni nisu sveto pismo, ukoliko imaju neke nedostatke, da ćemo ih ispravljati. Mislim da je stvarno vreme da poljoprivredu koja je bila napuštena i zapuštena, unapredimo kao što je vreme da unapredimo državu koja je bila u istom stanju. Hvala.

Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsedavajuća, poštovani ministre, nemojte od mog kolege poljoprivrednika u pokušaju da tražite fakultetsku diplomu. Građani Niša traže je 10 godina. Ceo Niš prekopali, ali je nisu našli. S obzirom da se radi o mom kolegi poljoprivredniku u pokušaju, dužan sam da zaštitim njegovo vinogradarsko delo i vinogradarski kalemarski lik.
Gospodine ministre, ja ću podržati izbor tužilaca, naravno podržaću i u Visokom savetu sudstva izbor sudija, naravno da podržavam i zakon sa BiH o izručenju, naravno podržaću i zakon o uzbunjivačima. Ovom prilikom, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, pokušaću da budem ponovo uzbunjivač.
Da krenemo redom da prvo porazgovaramo o modelu zakona o uzbunjivačima, ko ga je pravio. U vašem uvodu, gospodine ministre, vi ste rekli da su model pravili Zaštitnik građana i Poverenik za informacije od javnog značaja i da su oni oformili neku radnu grupu. Pitam vas – da li je tačno da su tu radnu grupu plaćali Britanci i Holanđani? S obzirom da se radi o licima, a ja neću reći da su oni strani plaćenici, ja ću reći da su oni domaći pretplaćenici zato što imaju platu 350 hiljada dinara i zato što su na tu platu radeći ovaj model zakona o uzbunjivačima, gospodine ministre, vama se obraćam, za 18 meseci naplaćivali na platu od 350 hiljada dinara svakog meseca u narednih godinu i po 600 funti, što je 800 evra, od gore, na onu platu i najverovatnije da su model zakona o uzbunjivačima pravili u radno vreme kada su od države imali platu 3.500 evra.
Ovo vas pitam kao uzbunjivač. Dakle, tražim da mi se odgovori – da li su vrli ovde često spominjani Zaštitnik građana i Poverenik za dostupnost informacija od javnog značaja, kao i razna druga nezavisna regulatorna tela i organi, za koje kada ovi iz opozicije, iz ove male stranke nekada vladajuće, pričaju često pomislim da se radi o njihovim stranačkim drugovima. Izginuše za njih. Ljudi tvrde da su oni napravili dobar model.
Gospodine ministre, da li je tačno da je u tom modelu pisalo da poslodavac koji učini prekršaj, to znači onaj koji je izložen mitu, krši propise itd, je trebao po tom modelu Zaštitnika građana da bude opomenut preporukom, a ako ne ispoštuje preporuku tek onda dobija krivičnu prijavu? Ako ispoštuje preporuku i kaže – ja više neću da primam mito, časna reč, onda krivična prijava izostaje. Vi nam dugujete odgovore na ta pitanja s obzirom da su dva pomenuta lica veoma pohvaljeni ovde i nemam razloga ni da ih hvalim, ni da ih kudim, ja iznosim činjenice kao jedan od uzbunjivača.
Da li su pomenuta lica dok su primala tako velike plate od 350 hiljada dinara dobijala dodatno godinu i po dana po 600 funti, odnosno za godinu i po dana 10.800 funti, što je protivvrednost oko 14.000 evra. Na tako visoku platu to je bezobrazno, to je na određeni način sukob interesa i Zaštitnik građana je u stvari samo štitio njihove visoke plate u tim nezavisnim regulatornim telima. To vas pitam kao uzbunjivač koji će podržati ovaj zakon o uzbunjivačima koji će dati dodatnu šansu još hiljadama ljudi da to urade.
Takođe, gospodine ministre, moram da vas pitam – šta je sa protivpravnim izborom, a to ne cenim ja, to ceni Ustavni sud svojim odlukama iz 2004. godine, čini mi se, „Službeni glasnik“ br. 52 i 44/2004. godine, gde je izbor gospodina Bruna Vekarića prvi, ne izbor nego imenovanje od strane Vlade, a sada će ga štititi ovi iz opozicije, jer će pomisliti da je njihov partijski drug, da je imenovan zajedno sa budućim ministrom pravde na mesta zamenika tužioca direktno iz Vlade, da nikada nije prošao izbor u Narodnoj skupštini i da je samim tim protivustavno i protivpravno izabran na najosetljivije mesto u Tužilaštvu za ratne zločine.
Vi nam, gospodine ministre pravde, dugujete odgovor na ovo pitanje tim pre što smo ja i još neke kolege u ovom domu postavljali direktna i indirektna pitanja, a kolega Drecun to zna, i gospodine ministre, nije normalno da nas zbog toga prijavljuje Američkoj ambasadi. Ovde sa sajta „Vikilis“, „nišvilis“, „domen švercos odbundos“ imam i dokaze za to.
Dakle, ovo su dokumenti i ovo govorim kao uzbunjivač…

Kažu kolege iz opozicije da sam previše bučan, ali hajde da vidimo.

Ovde držim dokument koji sam dobio sa sajta „nišvilis“ i „domenšvercodbundos“ Ambasada SAD u Beogradu, njegovoj ekselenciji Majklu Kirbiju gde se Tužilaštvo za ratne zločine 14. 6. 2013. godine žali na poslanike i na pojedine skupštinske odbore. Da li je normalno da tužilac koji je protivpravno izabran, a to je mišljenje Ustavnog suda iz 2004. godine, na ovakav način da komunicira sa Američkom ambasadom. Ne tvrdim ni da je on strani plaćenik, ali je domaći pretplaćenik.

Uprkos tome što je izabran protivustavno i što je Ustavni sud taj prvi izbor tako ocenio, odnosno imenovanje od strane Vlade RS, a po zakonu koji je bio u vreme „Sablje“ donet, on je primao negde preko 60 ličnih dohodaka koji su bili preko 260.000 dinara. Primio je, dakle, protivpravno na mestu na kome je bio protivpravno 15 miliona dinara. Ja nisam od onih koji će štiti njegov lik i delo. Ja ću, gospodine ministre, vama predati ovo pismo od 14. 6. 2013. godine njegovoj ekselenciji Majkl Kirbiju od Tužilaštva za ratne zločine. Takođe ću vam predati i zapisnik sa sastanka tužioca za ratne zločine sa Kendalom Dejom, pravnim savetnikom u Ambasadi SAD gde ih oni obaveštavaju o svim aktivnostima vezanim za aktivnost Tužilaštva za ratne zločine, a pri tom osporavaju poslanicima pravo da ta saznanja podele na skupštinskim odborima.

Ja kao poslanik, kao predstavnik jedne suverene države, ne mogu da verujem da postoje takvi tužioci, da postoje takvi zamenici, da postoji takav protivustavan i protivpravan način koji se održava već desetak godina. U tom smislu, kao ministra pravde, ja vas molim da povedete računa da se zamenik tužioca za ratne zločine, Bruno Vekarić, gospodin Bruno Vekarić, privede pravnoj nameni. Dakle, da bude jednom izabran na pravni način, a da prethodno bude kažnjen sa svim ličnim dohocima koje je protivpravno primio.

Predaću oba dopisa Američkoj ambasadi. Za mene je neprihvatljivo da se ovo radi. Ovo nije bilo, što bi naši seljaci rekli – kad je gavran pocrneo i krmak rep zavrnuo. Ovo je nemoguće, ni u jednoj državi, pa ni u banana državi.

Dakle, veoma je zanimljiv sastav ovog Tužilaštva za ratne zločine. Naći ćete ovde i supružnike određenih poslanika, da im ne spominjem imena, vama ću to dostaviti.

Takođe, kao uzbunjivač, gospodine ministre pravde, dostavio sam vam određene fotografije i dugujete mi odgovore – da li su te fotografije autentične? Priložiću još jednu. Da li je, gospodine ministre, ova fotografija koju ću vam predati kao uzbunjivač autentična, gde ministar unutrašnjih poslova u Vladi mog cenjenog kolege poljoprivrednika u pokušaju, koji smo skupo platili, da li je ovo iz baze JSO i da li prima poklon u vidu pištolja ili sablje od Jedinice za specijalne operacije koja je kasnije okrivljena i čiji su pripadnici osuđeni za ubistvo premijera Zorana Đinđića? Dakle, sem onih fotografija, priložiću vam i ovu.

Gospodine ministre, ja ću da u vezi akademske čestitosti, koja je ovde često spominjana, posebno od mog kolege koji nije imao drugove na fakultetu ali je predložio zakon o visokom obrazovanju, što je za mene gotovo neverovatno, trebalo je da predloži zakon o vinu, to bih razumeo, ali, kad se već radi o akademskoj čestitosti, kao uzbunjivač, ja vas pitam da li je tačno da je potpredsednik partije, na čijoj je listi on izabran, studirao od 1993. do 2005. godine, 12 godina? Maltene penziju nije dočekao. Pri tome, bio je sekretar za poljoprivredu.

Zašto kažem da mi ovde treba status uzbunjivača? Iz sledećeg razloga: pomenuti gospodin koji ima stan u Beču, na plati od hiljadu evra, evo još jednog razloga zbog čega sam uzbunjivač, dotični gospodin ima platu od hiljadu evra i stan u Beču od 160 kvadrata i košta 500-600 hiljada evra. U njegovoj opštini su nikli oni vinogradi. Hajde da vidimo, čovek je studirao 12 godina, umalo penziju tamo nije stekao, da nije ušao u političku funkciju, studirao bi možda i dalje od 2005. godine. Upisao je 1993. godine, a prvi ispit je položio 1995. godine. Kada je postao vlast, onda je davao i tri ispita za četiri dana.

S obzirom da se radi o čoveku koji nam je lansirao aferu aflatoksin, kao uzbunjivač ja vas, gospodine ministre, pitam ko će da proveri da li je tačno da li je na jednom ispitu, naravno kada je postao vlast, dobio čistu desetku? Problem tog ispita, gospodine ministre, je sledeći. To da proverite. Ne morate kopati da tražite onu diplomu, kao građani Niša, koju nisu našli. Ovo lako prekopate na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu. Radi akademske čestitosti i etičke odgovornosti, da li je profesorka dotičnog studenta ocenila ocenom 10, ali da je i prijava i ocena ispisana istom rukom? Ili je student sam sebe ocenio, ovde su profesori, ili su profesori, da se dete ne muči, koga su ranije profesori mrzeli, da putuje od Inđije do Novog Sada, sami ispunili prijavu i ocenu tek toliko da se dete ne muči?

Da li je istina, gospodine ministre, pitam kao uzbunjivač, da je dotična gospođa kasnije bila savetnik tom studentu koji je postao pokrajinski sekretar za poljoprivredu? Takođe vas pitam, da li je taj savetnik učestvovao u nameštanju afere aflatoksin koja je nanela nemerljivu štetu našim stočarima i danas umesto 500.000 krava, koliko je bilo pre godinu i po, imamo svega 350.000, jer je pomenutom aferom devastirana cena mleka? Mlekare to nisu otkupljivale i ljudi su prodali krave Albancima, krave su otišle na klanje, više ih nema i to je veliki ekonomski gubitak, gospodine ministre, za našu poljoprivredu. Kao predsednik Odbora za poljoprivredu to moram da vas pitam.

Dakle, očekujem, ako ne možete sad, da ubuduće odgovorite na ova moja pitanja. Ponavljam, sve to sam skinuo sa sajta „srbiliks, nišiliks, domen švercos bundos“. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram član 103. u vezi sa članom 109, narodni poslanik ima pravo da ukaže na povredu Poslovnika.
Što se tiče člana 109, on između ostalog kaže – ako upotrebljava psovke i uvredljive izraze. Za mene je veoma uvredljivo ako neko jedan humanitarni gest jedne političke stranke, jednog političara, koji deo novca svoje političke stranke daje u humanitarne svrhe, pri tome ne govoreći kojim pojedincima je ta humanitarna pomoć uručena.
Dakle, nije neprijatno reći, za mene je čak i prijatno, da je deo novca namenjen političkim aktivnostima pretočen u humanitarne aktivnosti, posebno ako se to desilo u uslovima kada je deo naše zemlje pogodila jedna katastrofa – zemljotres.
Za mene je više neprijatno da smo, recimo, na te kuće stavili ploču Aćif-efendije. Onda bi to za mene bilo …

Povreda Poslovnika.
Ja kažem da je manje neprijatno, čak je prijatno izgraditi kuće u humanitarne svrhe. Neprijatno je na kuće stavljati obeležja i ploče Aćif-efendije, ratnog zločinca koga je Hitler odlikovao. Hvala.

Zahvaljujem.
Dame i gospodo, kao jedan od predlagača ovog zakona moram da kažem da mi je drago što predstavnik predlagača prihvatio ovaj amandman.
Ne znam zašto se neke stranke bune? Intencija zakona je da stranke stiču imovinu i da iz te imovine mogu da izdržavaju određene svoje političke aktivnosti, odnosno da na određeni način samim time što će, a to je dobra volja političkih subjekata, da li će kupovati ili neće kupovati nepokretnosti, ali će doći u poziciju da mogu svoje političke aktivnosti da delom sprovode zahvaljujući tim nekretninama.
Ovo je dobro iz još jednog razloga. Dakle, do sada smo imali slučaj da određene političke stranke podižu kredite i da pri tome ne zalažu ništa. Dakle, one političke stranke koje to nisu radile, nemaju ništa protiv ovog zakona, zato što žele da steknu nepokretnost i da tom nepokretnošću garantuju ubuduće za eventualne svoje kredite, političke promašaje i da se država, odnosno banke mogu naplatiti u slučaju da stranka ne vrati kredit, da to ne moraju da vraćaju građani Srbije, već da se oduzme nekretnina političkoj stranci.
Tako razmišljaju oni koji su predložili ovaj zakon. Dakle, da steknu nekretnine i ako dođu u poziciju da moraju da povuku kredit za političke aktivnosti za izborne kampanje, da u tom slučaju mogu da založe svoju nekretninu i da kreditom ne opterete građane.
Oni drugi, koji se bune, a svedoci smo da se uveliko bune, iako po mandatu i po ovom zakon će dobijati i dalje 25% više sredstava po mandatu nego politička stranka, odnosno izborna lista koje je imala najveći broj poslanika, ona i sada dobija manje sredstava i ubuduće će dobijati manje sredstava od stranaka koji imaju manji broj poslanika i mislim da je i to pravedno, ali se oni i dalje bune.
Dakle, radi se o političkim strankama koje su dizale kredite i nisu zalagale ništa, pa kada ne vrate kredit, onda taj kredit optereti građane Srbije umesto da optereti političku stranku.
Ja i dalje mislim da će ova strana koja je predložila ovaj zakon sticati nekretnine i njima garantovati državi i narodu, a oni drugi, koji se bune protiv ovih rešenja, ne moraju da kupuju nekretnine i verujem da neće ih kupovati i neće ih graditi. Oni ni kućicu za papagaje i kera nisu napravili u svojoj karijeri. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, javljam se kao pacijent. Prijavio sam se jedno pet puta, ali izgleda sistem danas samo prepoznaje doktore.
Pacijenata u Srbiji ima osam miliona, doktora ima 22 hiljade. Pacijenata koji su po struci zemljoradnici ima negde oko dva miliona. Nas ovde ima jedan, bilo nas je dvojica pa je jedan abdicirao, prestao je da bude vinogradar. Znači, učestvujemo sa 0,4% u Narodnoj skupštini, kao pacijenti zemljoradničkog tipa da to tako nazovem, a ovo ima veze sa sastavom upravnog odbora, videćete.
Doktora ima ovde preko 20, u Srbiji ih ima 22.000, znači ima ih 0,4, odnosno manje, ali zato u Skupštini ima preko 10%. Kad su lekari i advokati u pitanju, e to je onda rasprava nad raspravama. Kad su zemljoradnici u pitanju, to se završi sa sažaljenjem, suzama, simpatijama - naše šanse su na selu itd, ali kad dođe do dodele novca, kada dođe do raspodele, onda ta rasprava bude - nema para, nema ovoga, nema onoga. Kada se raspravljalo o advokatima, onda se kaže oni moraju da budu paušalci, kad se raspravlja o lekarima oni moraju da budu paušalci. Dakle, kad se ovde vodi rasprava, ja bih voleo da se ona vodi o pacijentima.
Ja bih podržao amandman gospodina Bradića, ali sam je priznao da je nedorečen. Ja bih ga podržao i u drugoj verziji, i ovako je nedorečen, ja ću glasati za njega, ali da gospodin Bradić nabroji samo stranke koje čine izbornu listu na kojoj je izabran, ali bez podsećanja s obzirom da sam primetio da meša stranke. U jednom trenutku je rekao da je SNS tu, a mislim da nije.
Takođe to mogu da pomenem i onom drugom kolegi koji je pre mene govorio. Zahvaljujući onima koje će oni propustiti, te koalicije su prešle cenzus i danas su zato to naše drage kolege.
Da se vratim na Upravni odbor. Ja podržavam svaku uštedu. Juče sam podržao uštedu od tri i po miliona, ali za ta tri i po miliona što smo juče uštedeli na političkim strankama, na svim političkim strankama, i na strankama opozicije, hajde da za taj novac kupimo 2.000 krava. Uštedeli smo tri i po miliona. Ako kupimo 2.000 krava to nam je onda novac. Roba je novac. To uvek imamo.
Tih 2.000 krava na mleku i mesu, da kažem žive vage, će dati četiri miliona godišnje. Ušteda tri i po miliona, pretvorimo u krave, domaćini ljudi, svake godine imamo četiri miliona evra veći društveni proizvod na selu. Ako se to preradi u našim mlekarama i iako se to preradi u našim mesarama i klanicama, to neće biti četiri, to će biti osam miliona, tako da te male uštede mogu da budu velike zarade.
Danas, ako usvojimo ovaj zakon, uštedećemo sto hiljada evra, koliko sam ja razumeo. Za sto hiljada evra može da se kupi 3.000 suprasnih nazimica. Možda je nekom smešno, ali one će svake godine da oprase i stvore mogućnost za 60.000 tovljenika. Ako ih mi seljaci utovimo, to će nam dati godišnje 1.200.000 evra. Ako to pretvorimo i preradimo u suhomesnate proizvode, imaćemo svake godine od ove uštede 3.000.000 evra. Zato se ja zalažem da sve ove uštede koje napravimo gurnemo u poljoprivredu i prerađivačku industriju.
Zašto ovo govorim? Ako 6% bruto domaćeg proizvoda ide u zdravstvo, ako sam ja to dobro izračunao, ako uvećamo društveni proizvod, onda nećete imati dve milijarde. Ako ga sa 30 i nešto miliona povećamo na 60, onda ćemo, gospodo zdravstveni radnici, gospodo pacijenti, imati u tom fondu daleko više para, duplo para, ukoliko povećamo bruto društveni proizvod. Zato se ja zalažem da sve ove uštede koje stvorimo idu u proizvodnju.
Kad smo već kod zemljoradnika, moram da kažem gospodinu ministru, a i budućim članovima Upravnog odbora, od kojih će jedan biti zemljoradnik, koliko sam razumeo, u Nadzornom odboru nećemo imati, u Upravnom odboru ćemo imati predstavnika reprezentativnog udruženja, ja ću svakako pogledati koje je to reprezentativno udruženje i ko će nas zastupati. S obzirom da ima problem na selu. zemljoradnici i radnici nisu jednaki, nemaju ista prava. Nećete mi verovati, ali ću objasniti.
Ukoliko radnika gazda nije prijavio, ukoliko mu nisu uplaćeni doprinosi, on teško može da se leči, ne može da ima te usluge, ali ako pređe kod poslodavca koji ga prijavi, od tog trenutka počinju da mu uplaćuju doprinos, od tog trenutka on ima pravo da se leči.
Kod zemljoradnika to nije slučaj. Ukoliko ste imali preskok od tri godine, za to vreme niste mogli da se lečite, morali ste lekarske usluge da plaćate, ali dug niko neće da vam izbriše. Ako krenete, ako ste dužni za 2010, 2011, 2012. i 2013. godinu, doći će da vam uzimaju imovinu zato što niste uplatili te doprinose. Ako uplatite 2014. godinu, takva mogućnost ne postoji da je uplatite. Da bi mogli da se lečite vi morate prvo da nivelišete du,g pa da uplatite tekuću godinu, pa tek onda da se lečite.
Kod zaposlenih taj slučaj nije i ja ću moliti tog čoveka u Upravnom odboru, a molim i sve vas da to dobro razmislite, jer se ljudima zbog neplaćenih doprinosa u periodu 2007, 2008, 2009. i 2010. godina pleni imovina zato što to nisu platili, iako u to vreme nisu mogli ni da koriste usluge, a tim gore što sad ne mogu da uplate samo 2014. godinu i ne mogu da se leče, dok radnik kome poslodavac ne uplaćuje zdravstveno osiguranje, pređe kod drugog poslodavca koji to uradi, on od tog trenutka ima pravo da se leči.
Mislim da je to jedna nepravda koja je načinjena zemljoradnici i da moramo naći način, ja shvatam da je teško, bilo koji da to ispravimo.
Što se tiče ukupnih sredstava, ja se slažem sa gospodom lekarima da je sredstava malo. Ono što nas pacijente zanima svakako je da mi hoćemo da se smanje u čekaonicama redovi. Mi želimo kvalitetnu uslugu, a ona košta. Mi hoćemo da se smanje redovi u čekaonicama, da se skrati ona lista i rok čekanja za važne operacije, hemoterapije itd. i hoćemo da imamo kvalitetne lekove i kvalitetno lečenje. Da bi to imali, mi moramo, a poljoprivrednici će se truditi, da podignemo i prerađivačku industriju što bliže mestu proizvodnje, da uvećamo taj bruto društveni proizvod da bi imali više novca za lekare, za lekove, za zdravstvene usluge.
Ovako siromašna država bogatoj Nemačkoj poklanja lekare. Svaki lekar koji ode je poklon Nemačkoj od najmanje 100 hiljada evra. To ministar najbolje znamo. Mi imamo dovoljno zdravstvenog kadra. Nama treba novca. Novac se proizvodi.
Ovde obično raspravljaju oni koji znaju kako se novac troši, a ne kako se zarađuje. Naš problem je veliki. Našom poljoprivredom, našom privredom su upravljali potrošači, a ne proizvođači. Zato nam je proizvodnja slaba i mi moramo da uvećamo proizvodnju. U suprotnom ćemo se samo ovde jalovo raspravljati oko preraspodele siromaštva.
Ja sam za to da trošimo više, ali da prvo proizvedemo robu, da napravimo novac, da zajedno svi podelimo, da lekari imaju super plate, da ne idu u Nemačku, da imamo najkvalitetnije zdravstvene usluge, ali, dame i gospodo, možda bi to imali da nije 400 hiljada ljudi u proteklom periodu, u proteklih sedam, osam godina ispalo iz privrednog landa.
Sada vas pitam koliko bi to bilo penzijskih doprinosa, zdravstvenih doprinosa više, koliko bi robe proizveli više? Mi moramo da se učimo na njihovim greškama. Ne treba da se učimo na svoja. Njihove greške i učenje na njihovim greškama je naša najbolja škola. Mi nećemo kao oni da zavrćemo ljudima ruke. Mi treba da zavrnemo svoje rukave i da omogućimo našim građanima da zarade novac i da se više ne bavimo preraspodelom siromaštva. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, gospodine predsedavajući, gospodine profesore u ostavci, upravo smo doznali da ste na to zvanje dali ostavku, ali reklamiram član 103, 106, 107, 108, a posebno član 109. Kaže – ako prekida govornika u izlaganju ili dobacuje, odnosno ometa govornika ili na drugi način ugrožava slobodu govora. Ko god je ovde želeo da govori, kada pogledamo na ovu stranu, profesor u ostavci Pavićević, stoji i svojim mahanjem, stajanjem, ometa govornike koji su sa ove strane zaprepašćeni i iznenađeni da je jedan predavač dozvolio da se oslovljava sa „profesore“. To ima svoje konsekvence. On je za mene kao profesor, dok ste ga tako oslovljavali, gospodine predsedavajući, bio autoritet. Ja ga nisam smatrao predavačem, nego profesorom. Nekoliko puta sam glasao za amandmane samo zato što ih je predložio „profesor“. Tako ste ga oslovljavali.
Ovo ima implikacije i tražim da se proveri da je to etički odgovorno, akademski čestito koliko puta se to upotrebilo, koliko puta je došlo do te greške, kako je došlo do te greške, kako neko ko je predavač, bude oslovljavan sa „profesore“? Kako mene ne oslovite sa „profesore“? Tu je neko morao da se predstavi. Možda se radi o lažnom predstavljanju. To nije etički odgovorno.
Još nešto mora da se proveri. Od polovnih delova ne mogu da se naprave nova kola, pa ja tražim, etički odgovorno, da se vidi da li od polovnih političara može da se napravi nova stranka? Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovaj predlog sam vrlo rado potpisao, ali sam hteo da to bude značajnija ušteda…
Recite, gospodine Bečiću. Ako je neko tražio povredu Poslovnika, sačekaću.