Gospođo Tomić, ja više izgleda ne smem da pomenem leteće paradajze, krastavce koji ujedaju? Znači, tu dolazi do prepoznavanja, ali sam ja razumeo.

Vi ste rekli da je bivši režim premestio pregovore iz UN na EU, odnosno UNMIK zamenio Euleks. Značim, sem što su obezbedili mišljenje Međunarodnog suda pravde u korist Albanaca, gde su sedele isključivo sudije iz čijih zemalja su dolazila priznanja te divne države Kosovo, to znači da je Vuk Jeremić znao kakav će odgovor dobiti, sem toga što su izdejstvovali povoljno mišljenje za Hašima Tačija, oni su u stvari premestili pregovore, kako vi kažete, a ja se slažem sa vama, i ja sam to pročitao, iz UN u EU. Time su iz pregovaračkog procesa eliminisali, koga? Eliminisali su Rusiju i Kinu.

Sada tamo neki leteći paradajz koji se zalaže za saradnju sa Rusijom i Kinom nema snage da osudi one na čijoj je listi izabran zato što su iz pregovaračkog procesa eliminisali Rusiju i Kinu, a verovatno sa ciljem da pomognu Srbiji. Verovatno je cilj bio da pomognu nezavisnoj divljoj državi Kosovo koju su Albanci proglasili po savetu Vuka Jeremića, Borka Stefanović, Đilasa, Borisa Tadića. Tri dana posle izbora Tadića, kada je Tadić zbog nezadovoljnog naroda, koji se zbog toga okupio na ulicama, pobegao u Rumuniju. Toga se svi sećamo.

Ukoliko bi slušali tako neke savete, ukoliko bi eliminisali recimo tržište CEFTA, da imamo suficit, kada bi eliminisali EU, gde sa nekim zemljama po prvi put imamo suficit u trgovini, kada bi ne daj Bože eliminisali tržišta Rusije i Kine, mi bi narušili kompaktnost naše ekonomske politike i onda ne bi imali investicije, ni oni koji preko nas žele da dođu do Rusije i Kine i obrnuto, da iz Kine i Rusije, preko nas, dođu na CEFTA veće tržište i na tržište EU.

U ovom trenutku, gospodine Marinkoviću, mi imamo tržište od milijardu ljudi sa kojima gotovo imamo bescarinske aranžmane i naša šansa je u tome. Male države mogu da opstanu samo proizvodnjom dosta robe koje su namenjene izvozu, da zadovolje potrebe svojih građana i da saniraju sve dugove i sve obaveze prema međunarodnoj zajednici. Hvala.

Zahvaljujem.

Gospodine predsedavajući, dopustili ste mali više ličnog obraćanja. Ja nisam ni akademik, nisam ni doktor, niti sam tvrdio, a ovo je prvi put da me neko tako nazove. Možda, gospodine Martinoviću, za neke bez obzira što nemam diplomu, ja jesam doktor nauka. Ja nudim da se moje znanje uporedi sa bilo kim, nesporno je.

Kada neko kaže – čekam treće dete, ja uvek pomislim da je to žena. Ne znam šta vi pomislite gospodine predsedavajući?

Ali, po pitanju EU, ja nisam rekao da ćemo da varamo EU, već ćemo koristiti sva sredstva koja EU pruža u predpristupnom periodu i da je razlika između puta i destinacije, a neću ja odlučivati da li će Srbija ući u EU, već će to odlučivati svi građani Republike Srbije, pa i ja ukoliko u tom trenutku budem živ.

Znači, normalno je da bude neki referendum i da se građani na kraju tog puta opredele da li jesu ili nisu za EU. U ovom trenutku nama tržište EU treba i to sam govorio i zbog Rusije i zbog Kine, da bi ruski i kineske investicije dolazile u našu zemlju računajući na to tržište od preko 500 miliona stanovnika, je li tako gospođo Tomić, o tome sam govori. Govorio sam da treba da iskoristimo svaku paru, a da sam po pitanju EU malo skeptik zato što su Slovenija i Hrvatska, republike, odnosno države bivše Republike koje su sklone razbijanju složenih državnih zajednica, što je bio slučaj sa SFRJ. Znači, ne varamo EU, koristimo njihovo tržište, jer naša pozicija sadašnja to omogućava, kao što nećemo da se odreknemo Rusije i Kine, nećemo se odreći ni EU, ni CEFTA tržišta, o tome sam govorio.

Na kraju, ja u mojoj izbornoj jedinici uvek dobijem preko 20% i neću više da repliciram nekome ko jedva dobaci do 1%, 2%. Niti sam akademik, niti sam doktor nauka, a brate nisam ni pacijent. Hvala.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, pošto nisam ni akademik, ni doktor nauka, ali nisam ni pacijent, dakle, da još jednom objasnim kolika bi šteta bila od bilo kakvog raskida sa Rusijom, Kinom, EU i sa državama CEFTA tržišta.

Godine 2001. aktivno sam učestvovao u izgradnji industrijske zone u Inđiji. Aktivno. Pomagali su mi mnogi republički funkcioneri u dva saziva i kad sam bio poslanik i kad sam bio predsednik Skupštine sa tog mesta sam smenjen kada smo završili tu industrijsku zonu. Inđija je tada imala dug 50 miliona dinara i obaveza, a onda su Ješić i usrećitelji, ovi koji bojkotuju Narodnu skupštinu, samo da znate da vam Ješić tri godine prima platu, dragi moji građani, a na sednici ne dolazi.

Dakle, on je najstariji bojkotaš ovde. Verovatno su ga zarobili tamo u onoj stančugi u Beču, ili penthausu, šta već ima, ili je možda izgubio pasoš, pa ne može da se vrati.

Dakle, gradeći tu industrijsku zonu bio sam svestan da na putu od Evropske unije prema Istoku, svestan toga da Sunce izlazi na istoku, zalazi na zapadu, da na istok treba gledati srcem, a na Zapadnu Evropu očima, gradeći tu industrijsku zonu znao sam da će to smanjiti nezaposlenost.

U tom trenutku Inđija je dobila devedesetih godina 50% novog stanovništva zahvaljujući tome što je Tuđman proterao Srbe i ne samo Tuđman, već veliki broj proterao je Alija Izetbegović. To su ovi multietnički, koji vole da proteraju naciju, a za sebe govore da su multietnički, otcepe se od Srbije, formiraju neku svoju Republiku i sve Srbe koji žive u toj Republici proglase agresorima.

Bez obzira što smo dobili 50% novog stanovništva, Inđija danas gotovo da nema nezaposlenih. Nezaposlenost u Inđiji je negde 4%, mada, ja sumnjam da ima onih koji se nisu prijavili na Zavod za zapošljavanje da bi izbegli pozivanje. Ima ljudi, verovali ili ne, ljudi sličnih Goranu Ješiću, koji izbegavaju da rade.

Dakle, samo jedna fabrika u toj industrijskoj zoni. Prva koju smo otvorili je bila fabrika cigareta „Fast“. Imao sam probleme sa Đelićem i Vlahovićem, i to grdne probleme, jer oni kad su prodali duvansku industriju hteli su da prodaju sve pušače u Republici Srbiji i da apsolutno u stranim rukama budu sve fabrike cigareta. Ja sam mislio drugačije.

Ta fabrika i taj investitor nam je pomogao da započnemo industrijsku zonu iz koje je jedna fabrika, ja ću je navesti sad „Grunfus“, njen izvoz je godišnje 208 miliona evra. Znači, jedna fabrika u Inđiji, 208 miliona evra. Druga u sastavu „Henkela“ daje još 100. Znači, to je samo dve fabrike od desetak kojih tamo ima, to je negde 300 miliona evra ili 7.000 evra po glavi stanovnika samo iz te dve fabrike. Većina te robe ide u Evropsku uniju, jedan deo ide i na CEFTA tržište.

Moram da navedem i primer NIS. Nisam se složio sa cenom za koju je NIS prodat, ali je NIS veliki izvoznik. Dakle, pitanje je koliki bi NIS bio izvoznik da, recimo, malo ljudi zna da u Bugarskoj i Rumuniji, koje su članovi iz Evropske unije, NIS, odnosno „Gasprom“ ima više pumpi dva i po puta nego u samoj Srbiji, benzinskih stanica, kako oni to zovu. Naftna industrija Srbije ostvaruje značajni iznos koji se meri stotinama miliona evra. Pitanje je da li bi ruski investitor, bez ulaska u EU, bez ovog pretpristupnog perioda, da li bi ostvarivao takve rezultate?

Da li znate da među prvih desetak izvoznika su dve kineske firme, odnosno kineske investicije? To su „Železara“ Smederevo i RTB Bor. Dakle, te dve firme spadaju među prvih pet-šest izvoznika. Znači, Evropska unija nam je podigla kvotu za 5% po pitanju „Sartida“ i veliko pitanje Smedereva, broja radnih mesta u Smederevu i Boru bi bilo otvoreno da Kina nije računala da čelik i bakar može da prodaje u Evropskoj uniji.

To je ono što sam ja hteo da kažem, ne želeći da dovodim u sumnju bilo čije kvalifikacije, mada se moje dovedene u pitanje. Ja ponavljam, niti sam akademik, niti sam doktor nauka, ali nekima bih mogao da održim određeno predavanje.

Ukoliko bi mi prvih pet izvoznika likvidirali to bi bilo četiri milijarde izvoza. Taj izvoz i te investicije nama garantuju da možemo da delimo plate, da te plate ne budu više 32.800 dinara, koliko su zatečene, 328 evra, nego da budu 510 evra i da porastu za preko 50%. Investicije su gorivo u automobilu, investicije su gorivo kao što je benzin u automobilu, tako su investicije gorivo u privredi i ekonomiji.

Znači, bez investicija nema ekonomskog razvoja, a ne možete dobiti investicije ni sa Zapada, ni sa Istoka ukoliko nemate mnogobrojno tržište.

Zemlja kao što je naša, koja je opkoljena glavnim gradovima, trgovinskim šoping molovima i tako dalje, ne bi mogla da zadovolji potrebe građana, ne bi mogla da da ojača vojsku, ne bi mogla da rešava svoje obaveze prema inostranstvu i tako dalje da nema razvijenu privredu. Volim i ja investicije sa istoga, mi izvozimo jabuke u Rusiju, maline u Evropsku uniju, dakle, treba da vodimo politiku koju vodi trenutno rukovodstvo.

Put u Evropsku uniju je popločan raznim preprekama, ali odgovarajuća sredstva dobijamo. Da li ćemo ući uli ne u Evropsku uniju to će odlučiti svi građani Republike Srbije, neće odlučiti ni gospodin Arsić sam, ni gospodin Martinović, ni gospodin Vučić, a posebno ne moja malenkost, ali mi dotle moramo da koristimo jedno, drugo i treće tržište, moramo, jer u suprotnom ovako mali, bez izvozne varijante, bez proizvodnje roba, usluga i tako dalje, nećemo moći da ostvarimo bilo koji napredak u ekonomiji, nećemo samim tim moći da servisiramo socijalne potrebe stanovništva i onda ćemo se vratiti u vreme žutih nesrećnika koji bojkotuju svoj rad ali ne bojkotuju i te kako dobre i masne plate.

Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, dostojanstvo Narodne skupštine, član 107.

Mislim da nema liberalnijih izbora u Evropi, sem u Holandiji. Mislim da je u Holandiji prirodni prag za sve stranke. Inače smo zbog cenzusa, zbog snižavanja cenzusa bili prozivani od istih onih na čijoj listi je on izabran. Ali znate u čemu je problem, gospodine predsedavajući, gospodine Martinoviću? Ovaj je navikao na jednopartijske izbore. Njegovi prvi izbori su bili jednopartijski izbori. Postao je najmlađi odbornik u Beogradu, iako je živeo u Čačku. To su oni izbori - "ćorava kutija". Mislim da bi njemu odgovaralo, najbolje bi mu odgovarala ta "ćorava kutija" i tako neki izbori, jer u njegovo vreme, zato je i predložio nadgledanje birača, da se vidi ko je kako glasao. To je u njihovo vreme, u "ćoravoj kutiji" je to tako bilo, pa ko je eventualno glasao protiv onoga da čovek koji živi u Čačku može da bude odbornik u Beogradu taj završi na Golom otoku. E, zato verujem da je predložio 2%, jedno za leteći paradajz, a drugi procenat za krastavac koji ujeda. Hvala.

Ne tražim da se glasa.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, član 103.

Ne treba biti profesor da pročitate Poslovnik. Nije to neki Poslovnik, neka obimna, možda ima 20, 30, 40, 50 stranica. Član 127. se odnosi na korišćenje ovih kartica. Dakle, nema blage veze sa prethodnim govorom. Ali Bože moj, šta da uradimo?

U tom svom obraćanju, a navodnom kršenju Poslovnika koji ste vi učinili dok sam ja govorio potvrđuje sve one moje činjenice. Znači njega je centralna komiteja, odabrala da bude najmlađi odbornik na izborima u kojima je birano kandidata koliko je predloženo. Evo vidite, dobio sam aplauz sa F-odeljenja i zahvaljujem i paradajzu koji leti i krastavcu koji ujeda.

Dame i gospodo narodni poslanici, da skratim, ja sam razumeo da je jednom njega birao Tito, lično, a drugi put ga je lično birao, kako se zvao onaj ambasador, Skot. Dakle, on je tražio da ta lista, Skot, uđe na način na koji je to Tito nekada radio, da uđe bez volje građana, da uđe na intervenciju američkog ambasadora i ne znam šta je gore? Da li kada ga je Tito delegirao u beogradsku Skupštinu ili je gore kada ga je Skot delegirao u republičku Skupštinu.

Mislim da je ovo drugo gore. Ne tražim da se glasa. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, preko lažnih prekograničnih kanala Dragan Đilas će nas poslati razne modifikovane političke organizme.

Malopre smo čuli o nekoj deklaraciji, letećem paradajzu, krastavcu koji ujeda itd. Radi naših gledalaca ja moram da ponovim zakonom koji je pravno obavezujući dokument zabranjen uzgoj i promet genetički modifikovanih organizama na teritoriji Srbije. Deklaracija nije obavezujući dokument. Mi imamo zakon koji to zabranjuje. Zato se ja pitam da li sa nekog F odeljenja fali neki pacijent ili su pušteni na produženi vikend?

Broj dva. Isti ti prekogranični kanali su nam poslali lika iz poslaničke grupe Radulović Del Boj kompani koja se raspala i sada imamo trojku vračara i tračara. Šta je sve taj Đilasov pregoranični kanal ga podržava, šta je sve rekao? Rekao je da krađa izbora. Evo njegova izjava od 19. septembra – Saša Radulović ili kradulović na predsedničkim izborima DJB je imao pokrivena sva biračka mesta. Krađe na biračkim mestima nije bilo. Neće biti ni na beogradskim. Evo njegove izjave. Danas tvrdi sasvim drugačije modifikovan politički organizam.

Dalje, pričao je o građevinskom zemljištu iz PKB. Građevinsko zemljište 1.500 ha koje je pripadalo PKB i dalje pripada PKB, ne pripada Al Dahri, kao što pripada još 5.000 ha zemljišta. Znači to je društveni kapital koji je nastao radom PKB i on nije otuđen. To je još jedna laž modifikovanog političkog organizma koga u Americi jure za utaju poreza. Taj stečajni upravnik koji je u stečaj gurnu sve što ovi privatizacijom nisu dokusurili, u Americi ga jure za milion evra poreza. Gori od Al Kaponea. Ja, mislim da Al Kapone sitna riba pljuckavica stečajnog upravnika Radulovića, da bi ga on reketirao, odrao reketom i bio bi verovatno u stečaju.

Dame i gospodo narodni poslanici, ta grupa ljudi je nevladina organizacija. Nikada nisu registrovali političku stranku. Saša Radulović i Branka Stamenković su dobili po milion i po dinara iako nisu vršili svoj posao. Danas je došao da zbunjuje građane Republike Srbije pred izbore, a nije rekao da kao nevladina organizacija, neregistrovana politička stranka u poslednje četiri godine dobio preko tri miliona evra što sleduje političkim strankama, a ne nevladinim organizacijama. Taj novac je proneverio tako što je plaćao Branki Stamenković.

Dame i gospodo, narodni poslanici, svi ste vi ovih dana imali intervenciju vlasnika oružja, od lovaca do drugih vlasnika koji nisu u roku preregistrovali, odnosno promenili oružani list.

Rok ističe 5. marta 2020. godine. Prošle godine isticao je takođe 5. marta 2019. godine, ali smo dali dopunski rok posle 3 godine dali smo još dopunski rok godinu dana, da vlasnici oružja preregistruju oružje i da dobiju novi dokument, odnosno biometrijski oružani list. Uprkos produžetku od godinu dana, malo zbog komplikovane procedure, malo moram priznati zbog lenjosti naših građana, malo možda i zbog zakona koji nije definisao tu oblast na najbolji način, uglavnom od 400 do 500 hiljada naših građana, vlasnika oružja, u roku koji ističe 5. marta, nije pokrenuo postupak za zamenu oružnog lista, odnosno neki nisu prošli obuku, a neki nisu dostavili lekarsko uverenje, uglavnom je procedura malo komplikovanija.

Neki možda i nemaju novca, i ja mislim da su naši građani, bez obzira što priznajem da među nama ima i lenjih, da su zaslužili da taj rok produžimo za dve godine.

U tom smislu, nas trojica smo taj zakon predložili i mislimo da to nije neko pitanje oko čega se valja nešto nagađati ili pregoniti preko dijaloga poslaničkih grupa i narodnih poslanika, mislimo da je to čisto tehničko pitanje.

Verujemo da zakon nije savršen, ali u nadi da je dve godine, kroz neku javnu raspravu, eventualno može da se donese i novi zakon, ili stari popravi, jer se javljaju mnogi vlasnici oružja, koji imaju i druge zamerke sem produženja roka.

Dakle, čisto tehnička stvar da damo mogućnost našim građanima da to oružje preregistruju, odnosno da dobiju nove biometrijske oružane listove i mislim da je rok od dve godine primeren, a MUP bi sa moje strane morao svaka tri meseca da se oglašava, i javni medijski servis da se oglašavaju i da upozoravaju naše građane, da taj rok od dve godine nije neki rok koji je beskonačan i da ne treba čekati poslednjih mesec dana kao što je to do sada bio slučaj, da se ponovo zanovi neki zahtev.

Mislim da Vlada zaslužuje pohvalu jer je stavila ovo na dnevni red, da narodni poslanici koji su glasali da se stavi na dnevni red po hitnom postupku zaslužuju pohvalu i ja verujem da ćemo za ovaj zakon glasati svi, jer on samo nudi mogućnost građanima, bez obzira na politička uverenja, bez obzira na naciju, veru, itd, nudi šansu da ono što nisu uradili u prethodne tri ili četiri godine, urade u nekom periodu do 2022. godine.

Stoga sam zahvalan svim poslanicima, opozicije i vladajućim, koji su se za ovaj predlog interesovali i koji su na određen način, bez obzira što predlog nisu potpisali, ovakav predlog podržali. Hvala.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, u ime predlagača, moje malenkosti, gospodina Komlenskog, gospodina Torbice i svih onih koji su podržali ovaj predlog zahvaljujem i Vladi Republike Srbije koja je ovo uvrstila u dnevni red. Dužan sam i u obavezi sam da kažem da inicijativu za donošenje ovog zakona je pokrenula Lovačka komora Srbije, zapamtite, Lovačka komora Srbije i zahvalio bih gospodinu Đorđeviću koji je moju malenkost i ostala dva predlagača upozorio na mogućnost da, ukoliko ne produžimo rok za zamenu oružanih listova, da u tom slučaju naši građani mogu da uđu u ozbiljne probleme.

Primedbe koje smo čuli verovatno su osnovane. Ja jesam vlasnik oružja, ali nisam vrsni poznavalac Zakona o oružju u EU, u drugim zemljama, tako da sem što naši građani dobijaju rok koji moraju da ispoštuju, postoji uvek šansa da se zakoni daju popraviti u onim delovima na koje su kolege upozoravale, i kolege iz opozicionih stranaka, a i gospodin Šormaz iz najveće stranke kojoj posebno želim da zahvalim, jer bez nje verovatno ovaj predlog ne bi na dnevnom redu dobio ovoliku podršku. Ali, u obavezi sam da kažem da su opozicione stranke dale značajan doprinos da se ovaj zakon na određeni način izgura i da to bude jedna tehnička promena koja će omogućiti da građani steknu šansu da legalizuju oružje, a i da steknu šansu da ubuduće utiču, zakoni nisu sveto pismo, da se poprave u onim delovima za koje misle da će njima biti daleko bolji nego sadašnji delovi.

Što se tiče, ja ću pomenuti švajcarske penzije koje su značajnije nego ova tema, ali zašto sam pomenuo Švajcarsku? Švajcarska ima jedan dobar model po meni, da sve osobe mlađe od 40 godina su vojni obveznici, da li aktivni, da li rezervni. Svi oni zbog brze mobilizacije i zbog onog prvog udara od 48 do 24 sata, u dve grupe su svrstani, imaju kući oružje sa dva zapakovana paketa municije. Dakle, nešto možemo da naučimo od jedne male zemlje, od Švajcaraca koji su svoje zakone o oružju doterali u tom smislu da je to povezano i sa vojnim obveznicima, odnosno sa rezervistima i kažu – Švajcarska nema vojsku, Švajcarska je vojska.

Takođe, nemojmo da mislimo da su Srbi najnaoružaniji ljudi. Postoje tri zemlje u Evropi, Evropa ima 80 milion komada oružja. U svetu postoji milijardu komada oružja, od toga 857 je u rukama civila. Amerikanci sami imaju preko 350 miliona komada oružja i kažu da je dobro naoružan narod ljubazan narod, zato što kod nas određeni kriminalni krugovi znaju da manjina naših građana poseduje oružja, a posebno za nošenje oružja veoma mali broj ima dozvolu. Tako da se oni slobodnije osećaju u vršenju krivičnih dela i stoga neke kritike postojećih zakona možda stoje. To je za neku temeljnu javnu raspravu i ukoliko se reši da se taj zakon prepravlja, svakako ću ja biti jedan od onih koji će dati koliki-toliko doprinos.

Uglavnom, želim da zahvalim svim kolegama iz vladajuće najveće stranke, iz opozicionih stranaka, ponovo da podvučem na inicijativi Lovačke komore Srbije, gospodinu Komlenskom, gospodinu Torbici i nadam se da će ovaj zakon u sredu biti usvojen i da ćemo ispoštovati rok od 5. marta i da će rok biti produžen za zamenu oružanih listova do 2022. godine. To je suština onog čime smo se mi bavili u ovom zakonu. Hvala.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, kada se priča o nestanku beba, svi mislimo da je do nestanka došlo sa namerom, ali ima i slučajeva gde to može doći i zbog sticaja okolnosti.

Evo jedan poslanik šta je napisao iz ličnog iskustva, pažljivo slušajte. Rođen sam u čačanskoj bolnici, što je te davne 1949. godine bilo dosta neobično, da žena sa sela rađa dete u gradu, a ne kod kuće. I zbilja, odmah po rođenju dogodila se jedna neobična situacija, zamenjen sam pri izlasku iz porodilišta. Kao beba imao sam broj šest, pa je tako moja majka umesto mene šestice, ponela kući bebu broj devet. Na svu sreću, ta druga beba je bila devojčica, tako da je zamena odmah primećena.

Dakle, do nestanka bebe je moglo doći sticajem okolnosti. U ovom slučaju, mislim da su oni koji su zamenili sa druge strane, primetili da je bolje da zadrže devojčicu. Hvala.

Gospodine predsedavajući, ja se izvinjavam, ali ga zamenili kao bebu, nemoj sada da ga zamene u starosti.

Dame i gospodo narodni poslanici, član 103. i 104, gospodine predsedavajući, rekli ste da smo svi isti, da imate isti aršin prema svima nama, što nije tačno.

Vi svakako znate da po pitanju replika i povreda Poslovnika sam ja na određen način zapostavljen kada svi predsedavate i više puta sam to iznosio.

Nemam ništa protiv vaše tolerantnosti prema određenim opozicionim grupama i prema određenim poslanicima, ali molim vas da ubuduće malo posvetite pažnje i nama vladajućoj većini, možda i mi ponekad nešto želimo da kažemo, možda i mi nekada pametno imamo da repliciramo, ali očigledno da po pitanju i merenja vremena i po pitanju ostvarivanja prava, a vi po članu 104. imate tu vrstu diskrecionog prava da odredite koji poslanik posle koje diskusije pravo na repliku i obično odlučite na moju štetu.

Eto, ja se puno ne ljutim na vas, ali probajte malo da izbalansirate to. Ne tražim da se glasa o tome. Hvala vam.

Dame i gospodo narodni poslanici, po ovom i po svim ranijim amandmanima i po onim koji su povučeni i po raznim idejama, ja razmišljam na sledeći način. Žao mi je što ovi žuti nesrećnici nisu danas ovde, ali pogledajte istini u oči.

Godine 2012. smo zatekli potpuno razrušenu, zapuštenu i napuštenu državu bez ikakvih šansi za sadašnju, a posebno za buduće generacije, sve je spalo na nas. Kurs je divljao, uprkos što se čuvao deviznim rezervama, kurs dinara je, dinar je padao, kurs evra je rastao, pa sa 78 dinara za manje od četiri godine otišao za 50%.

Trebalo je to zaustaviti, i zaustavili smo. Trebalo je zaustaviti, a pri tome ne izgubiti devizne rezerve kao što su ih oni gubili i zaustavili smo bez gubljenja deviznih rezervi. Devizne rezerve, šta više, su porasle, a one zlatne rezerve su za duplo porasle. Trebalo je smanjiti inflaciju koja je bila dvocifrena i uspeli smo. Ona je negde 1,5% koliko ja znam. Trebalo je to raditi sa kursom, sa inflacijom, znači sa rastom cena na malo, trebalo je sve to izdržati. Trebalo je zaposliti ljude, one na stotine hiljada koji su bili otpušteni, dovući investicije da bi se ljudi uposlili, i uspeli smo.

Po visini investicija smo rekorderi u regionu. U procentu stanovništva rekorderi u svetu. Kada uzmemo koliko je učešće našeg stanovništva u svetskom, kad uzmemo obim investicija, Srbija je šampion u tome.

Trebalo je sve to urediti. Najviše kritika, a oni danas nisu ovde, smo dobili od proizvođača problema. Nema u čemu nas nisu kritikovali. Zašto brže ne rešavamo probleme, koji su nam, gle čuda, upravo oni ostavili. Uglavnom kritika je bilo od onih koji su probleme pravili, zašto mi to brže ne rešavamo na način na koji su oni to brzo i pravili, ali rešiti jedan problem, treba ti daleko više vremena nego kad se problem pravi. Kad se propada, brzo se propada, ali kad na brdo treba da se uspnete sa teretom koji je bio na našim leđima, sa dugovima, sa ekonomijom koja je propala itd. teško se možete popeti na mesto gde ste nekad bili, a kamoli napraviti neki napredak u veoma kratkom vremenu.

Setite se Zojinog zakona, čini mi se. Imali smo takve kritike i tako dalje a pri tome bez stida i srama, izvinite mi to nismo rešili za 12 godina, ali ćemo vas kritikovati zašto to ne rešite za šest meseci i kada je došlo do glasanja, među ovim žutim nesrećnicima je bilo četiri čoveka. To je Aleksin zakon itd.

Dakle, kada nas kritikuju, sada obično nas kritikuju na hodniku, veoma su glasni, Tijanin zakon itd. sve zakone koje su propustili da donesu, kritikovali su nas zašto to nismo radili brže, efikasnije, zašto zakoni nisu potpuniji. A kada sa njima razgovaraš, pregovaraš, kad uvažiš sve što oni hoće, kad uzmeš onog Milisavljevića i staviš ga da bude ovlašćeni predstavnik po pitanju nekih zakona, oko njega glasa tri čoveka. Kada uzmu da nas kritikuju za dugove iako je sada javni dug svega 50%, tu su veoma glasni. Kad nas kritikuju za decu lečenu u inostranstvu, oni leče 45, mi lečimo 600 dece u inostranstvu iz RFZ-a, plus Vladin budžetski fond, koji one slučajeve koje RFZ eventualno odbije, zbog propisa i pravila, budžetski fond Vlade preuzme. Sve to kad uradiš oni te kritikuju.

Danas o nestalim bebama kritika na sve strane. Ja ne vidim da su ovi žute pre nas, pre promena pokušali bilo šta da reše a danas razne, Jerkovka, Gordana Čomić itd. drvlje i kamenje i onda čujete samo zamerke, šta fali, zašto brže ne rešavate. Uglavnom oni nikada nisu bili rešenje problema, oni su problem i zato naši građani na izborima, bez obzira što su se oni, kako to kaže jedan moj kolega, modifikovali, modifikuju neke čudne političke organizme, gotovo da tu bojkota nema samo naslov i izborni lista će biti drugačiji. Naši građani treba da paze prilikom izbora, ti maskirani, modifikovani, žuti organizmi nikako ponovo da ne dođu u parlament. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovaj zakon je veliki napredak, ne samo u ovoj oblasti, već uopšte.

S obzirom da nikada, nikome nije palo na pamet da se ozbiljno bavi ovom temom, bez obzira da li zakon ima i po neku falinku, zakoni se donose za ljude, izmene i dopune zakona se takođe donose za ljude.

Građani su ti koji će proceniti efekte ovog zakona, a Vlada i predstavnici naroda, narodni poslanici, se uvek moraju ponašati onako kako građani hoće. Građani treba da navedu Vladu i narodne poslanike da postupaju onako kako njime najviše odgovara.

Ovaj zakon je, po meni, sasvim dovoljan za početak, ukoliko naravno bude neke potrebe Narodna skupština i Vlada Republike Srbije će uvek biti tu da isprave eventualne nedostatke i da zakon upodobi nekim mogućim novim okolnostima.

Hvala.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, mi koji ne možemo da pomirimo mrtve pretke i ne želimo da svađamo žive potomke, mislimo da nema mesečnih prihoda kojima se može platiti nečije zdravlje, nečiji izgubljeni ekstremitet i nečiji izgubljeni život.

Ratovi nisu pravedni, ali svi navodno kreću u pravedne ratove. Ima ona stara izreka, da ratova ne bi bilo, samo kada bi ratni pobednik plaćao ratnu štetu.

Tada bi se verovatno ratovi izbegli. Mi imamo tu zlu kob što naša najnovija tzv. generacija invalida, i nastala je ispravljajući tuđe greške. Od 1918. godine, 1928. godine u Drezdenu, do 1974. godine i onog nesrećnog Ustava. Mnogo toga su morali da „pokusaju“, invalidi i borci, izginuli borci zbog grešaka, koji su činili političari daleko pre njih.

S obzirom da su ovde prisutni ljudi iz Republike Srpske, moja obaveza kao nekog čiji očevi i dedovi potiču odande, je da kažem da Republika Srpska nije genocidna, nikada nije bila, niti će biti, da su Srbi iz Republike Srpske vazda oslobađali sebe i druge, da oni drugi koji ih za to optužuju, su daleko , ponašali su se drugačije u odnosu na njih, i bez obzira na dva rata, iskustva Srba iz Republike Srpske, su uvek pružali ruke svojim komšijama.

To što komšije tu ruku odbijaju, želeći da Srbe u Republici Srpskoj nazovu genocidnim, nije do Srba, već do njih. Borcima, širom bivše Jugoslavije, koja je nažalost bila spomen kosturnica srpskog naroda, je poruka. Ljudi ginu, ljudi su smrtni, ljudi umiru ali slava boraca za slobodu nikada ne umire.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, svi ovi zakoni, sva ova prava koja mi emitujemo, emitujemo posle pobede 2012. godine, posle promena.

Ima mnogo prigovora na ove zakone i ja se pitam zašto neki pre nas nisu ovo regulisali na način na koji su želeli u vreme dok su vršili vlast?

Ovi koji na društvenim mrežama prigovaraju, navodno u korist boraca, ništa nisu uradili u korist tih istih boraca. Jednostavno su se pravili kao da ti borci ne postoje, kao da ti događaji nikad nisu postojali, kao da ljudi nisu postali invalidi u ratovima u kojima su oni ratovali, a da to 90% njih nije želelo, nego se odazvalo na pozive i odgovorilo na vojničke zakletve koje su dali.

Ja sam već iznosio primer Tibora Cerne koji je poginuo junačkom smrću na Košarama. U isto vreme ovaj mladi Mađar je na Košarama ginuo, a ova dvojica, jedan u Češkoj pravio firmu, a drugi je baš tada našao za shodno da je previše zauzet da bi učestvovao u borbi za sveto Kosovo i Metohiju. Radi se o Bošku Obradoviću. On je imao posla jer je morao da pokreće časopis „Dveri“. To je sam tako napisao.

Ovaj gospodin, dok je Tibor Cerna iz Kovačice ginuo za Srbiju, Vuk Jeremić, njega je otac malo sklonio u London da ne bi slučajno njegov mali omirisao barut, uprkos tome što mu je otac bio jedan od direktora „Jugopetrola“, Miloševićeve firme.

Uz sve privilegije koje su imali, uz studije koje su imali u Londonu, smatrali su da, eto, nije shodno da sa svojom generacijom Vuk Jeremić podeli njihovu sudbinu i da se slučajno ne bi našao na Kosovu i Metohiji, u našoj južnoj Pokrajini u pokušaju da odbranimo svoju teritoriju.

Gospodin Dušan Teodorović koji ima toliko prigovora, danas je on u godinama, priznajem, ali u vreme agresije 1999. godine je bio u najboljim godinama da prihvati borbu u našoj južnoj pokrajini u agresiji koja je vršena na našu zemlju, koju oni, drugosrbijanci, ne smeju da nazovu agresijom, surovim bombardovanjem itd, već je zovu NATO intervencijom.

On je bio dovoljno star da prihvati tu borbu, ali gle čuda, ni u fakultetu nije želeo da predaje i za vreme agresije verovatno se plašio, ni topla soba na fakultetu, ni fotelja na fakultetu mu nije odgovarala, nego je i on pobegao u Ameriku, uprkos što ga je dekan pozivao da se odazove na nastavu itd, on to nije želeo. Vratili su ga na fakultet odlukom ministarstva posle 2001. godine, što je bio težak prekršaj i povreda autonomije univerziteta.

Ovde imam, Sergej Trifunović, u vreme dok je Tibor Cerna krvario za Srbiju, Sergej Trifunović je išao od ministra do ministra da traži da ga puste da ide u Ameriku. I, naravno, prebegao je na agresorsku stranu za vreme agresije NATO pakta. Sve ovo vam pokazujem već drugi put vezano za ovaj zakon da vam pokažem koja je razlika između jednog junaka koji je smatrao da Srbiju treba braniti i ove grupe drugosrbijanaca, ništaka. Dakle, razlika između Tibora Cerne junaka i grupe ovih drugosrbijanaca, odnosno ništaka, koji su smatrali da Srbiju ne vredi braniti, ali koji danas od Srbije i te kako uzimaju. Hvala.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, naši borci naši invalidi moraju biti cenjeni. Mnogi su postali invalidi mimo svojih ubeđenja, mimo svojih grešaka, mimo svoje volje.

Jedan moj poznanik je u rat ušao tik što je izašao iz zatvora, a u zatvor je otišao iz vojske, a osuđen je zbog toga što je posumnjao u lojalnost vojnika Hrvata, koji je bio po nacionalnosti Hrvat. Kada su se sporečkali, on je osuđen na godinu dana zatvora zbog narušavanja bratstva i jedinstva.

Te naše zablude o bratstvu i jedinstvu su nas kao naciju puno koštale, a njega posebno. Biti godinu dana u zatvoru zato što ste posumnjali u patriotizam kolege u vreme kada ste već videli da se njegova Socijalistička Republika koleba i da je na putu da zanovi NDH. Zbog toga je dobio 12 meseci zatvora. Samo što je izašao iz vojske i zatvora mobilisali su ga i poslali u Vukovar, gde je ranjen. Ovo sam ispričao da bih naši gledaoci i mi sami videli da naše zablude mi skupo plaćamo.

Govorio sam vam o Franji Pircu koji je direktno iz Pavelićevog stožera postao prvi komandant Ratnog vazduhoplovstva i protivvazdušne odbrane.

Govoriću vam i o poslednjem jugoslovenskom komandantu Ratnog vazduhoplovstva i protivvazdušne odbrane ili čoveku koji je bio glavni. Zvao se Anton Tus. Dobro se sećam, samo nekoliko dana ranije su ovi najmlađi Titovi odbornici, tamo neki, pričali kako nije tačno da će Anton Tus izdati, da je to dokazani jugoslovenski patriota, rodoljub itd, a samo pet dana kasnije Anton Tus je zapalio i priključio se stožeru nove nezavisne države Hrvatske, odnosno Tuđmanove nezavisne države Hrvatske.

Kad tu dodamo Stipu Mesića, Marka Mesića, Franju Pirca, Franju Tuđmana itd, onda možemo da sagledamo svu našu naivnost na koju više nemamo pravo.

Govorio sam vam i o 27. martu, gde se kaže – zahvaljujući nama, 27. marta odložen je napad na Sovjetski Savez. U to vreme general Simović je bio oficir kraljevske vojske, on je to podigao, a onda kažu Kraljevina je bila trula itd. Da, bila je trula zato što su rovarili iznutra, pa Drezdenska konferencija itd, pa težnja da se naprave nacionalne države, što im je na kraju uspelo Ustavom iz 1974. godine. Oni, kao najveći ratni dobitnici, su podigli puške i oružje na državu i na narod koji im je omogućio da imaju svoje nacionalne države. Hvala.