Mislim da je gospodin Arsić imao pravo za repliku.

Ja sam voljan da podržim predlog gospodina Ševarlića, ali uz jedan uslov. U politici ne dobijete šta vi hoćete. Više puta dobijete ono što drugi hoće. Politika je veoma složena stvar i mislim da je dobro i bilo bi dobro da oni koji traže cenzus od 2% makar pohvale one koji su sa 5% cenzus skinuli na 3%, to je već dovoljan napredak.

Voljan sam da glasam za predlog predlagača da cenzus bude 2%, ali uz jedan uslov. Da ubedi nosioce svoje izborne liste, Sandu Rašković Ivić i Boška LJotića da prihvate ovih 3%. Kad njegovi lideri, nosioci iste, prihvate 3%, ja sam voljan da glasam za njegovih 2%. Hvala.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici ja sam zahvalan na ovoj prozivci. Kažu da jednom izađem ispod političkog kišobrana velikih stranaka, da izađem samostalno. Pazite, to kažu oni koji nikada nisu izašli samostalno. Voleo bih da mi kažu kada je, recimo, velika DS izašla sama na izbore, mislim ono kada je bila pošteno, da je tada bila poslednji put, a je sve drugo bilo u koaliciji. Da je to bilo 90-ih godina.

Ali, bože moj, samo da navedem. Moja politička stranka izlazila je samostalno na izbore 1990, 1992. ili 1993, 2004, 2008. godine. Moj najbolji rezultat, znači na parlamentarne plus dva puta na predsedničke, moj najbolji rezultat je bio 2,86% glasova i ostvaren je 2003. ili 2004. godine kada sam bio poslanik u Narodnoj skupštini. To je proverljivo.

Ja sam izlazio samostalno na izbore. Nisam ispunjavao cenzus zato što je on bio 5%. Izlazio sam na lokalne izbore samostalno. Sada, dođe neko da vam prigovori, ko nigde nikada nije izašao samostalno na izbore. Onda kaže – mi ćemo formirati izbornu listu grupe građana od nestranačkih ličnosti itd. Ovo što je tražio repliku na pomen političkih lidera Boška LJotića i Sande Rašković Ivić pokazuje da se on identifikovao sa njima u ovom izbornom ciklusu, što uopšte nije sporno, ali on dođe i prigovorite – mi ćemo napraviti neku i zapošljavaćemo, to onda neće biti stranačko zapošljavanje, nego će to biti zapošljavanje od strane izborne liste, koja eto, nije sastavljena od političara, već je sastavljena od nestranačkih ličnosti.

Znate, šta posle one njegove proslave, kada je rekao da Društvo srpskih domaćina slavi Vidovdan kao slavu, ovo je najveći biser koji sam posle toga čuo. Hvala.

Ja njega nisam pomenuo nijednom, pa je svoja prava ostvarivao i meni to ne smeta.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani, a voleo bih da RTS jednom to prenese i da se rešimo te zablude - Deklaracija o zabrani genetički modifikovanih organizama. Zašto?

Deklaracija nije pravno obavezujući akt, je li tako, gospodine Martinoviću, je li tako, gospodine Arsiću, je li tako, gospodine Orliću, nego je zakon pravno obavezujući dokument. A zakon kaže, zove se Zakon o genetički modifikovanim organizmima, "Službeni glasnik" Republike Srbije, broj 41/2009, član 2: "Nijedan modifikovani živi organizam, kao ni proizvod od genetički modifikovanog organizma, ne može da se stavi u promet, odnosno gaji u komercijalne svrhe na teritoriji Republike Srbije". Znači, nijedan modifikovani živi organizam, kao ni proizvod od genetički modifikovanog organizma ne može da se stavi u promet, odnosno gaji u komercijalne svrhe na teritoriji Republike Srbije - zakonom je zabranjeno, uzgoj i promet na teritoriji Republike Srbije. Zakon je pravno obavezujući akt, deklaracija nije. Deklaracija znači - zalažem se. Ako je nešto zabranjeno, šta onda ima da se zalažemo?

Zalažemo se da se poštuje zakon, a deklaracija je samo politički motivisani akt jednog narodnog poslanika da to prikaže kao neko svoje programsko zalaganje. Zakonom je zabranjeno i zato je deklaracija potpuno bespotrebna. I ne može da bude jači pravno obavezujući dokument od zakona. Hvala.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, cenzus od 3% na lokalnim izborima je, pre svega, prilika da neke stranke lakše budu osnovane, odnosno posle osnivanja lakše da se plasiraju u parlament, da neke izborne liste koje pripadaju grupi građana mogu da kroz lokalne pokrete mogu da budu predstavljene u lokalnim skupštinama.

Ali, taj cenzus na lokalnim izborima i te kako utiče i na republičke izbore, posebno kad se oni održavaju istovremeno. Dakle, ukoliko i na lokalnim izborima cenzus bude 3%, onda će stranke koje nastupaju na republičkim izborima lakše angažovati svoje odbore koji će pored toga što će zastupati interese stranke na lokalu svakako zastupati svojim glasovima i interese stranaka koji su ih predložile na republičkom nivou.

S tim u vezi, stranke koje su na određeni način zamrle imaju priliku da kroz lokalne izbore zanove svoje opštinske odbore, odnosno da kroz niži cenzus ostvare odbornička mesta, a samim tim kada ostvare odbornička mesta da stvore čvršće i jače odbore na lokalu, što će svakako doprineti da na sledećim izborima, koji slede uvek posle jednih izbora, imaju veći broj glasova i da imaju bolje organizovane odbore, da imaju sedište, da dobiju novac na lokalu za svoju stranku, što ne bi dobili ukoliko je cenzus od 5%, a oni ga ne pređu nemaju dovoljno broj glasova. Ovako, cenzus od 3%, sem što nudi šansu na lokalu, nudi i političkim strankama da na republičkom nivou imaju bolju organizaciju i da naprave bolje rezultat. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja bih nešto rekao, predlažem da slabije zastupljeni pol ima 90%, kada bi to matematički moglo. Matematički nije izvodljivo.

Dame i gospodo narodni poslanici, posle uvaženog amandmana, voljan sam da glasam za ovaj predlog, mada prvobitno nisam želeo da glasam, iz prostog razloga što na lokalnim izborima žene gotovo nisu imale šansu. Prosečna skupština broji negde između 35 i 40 odbornika.

Ukoliko uzmete da među prvih 10, četiri treba da budu žene, znači, to je sedmo, osmo, deveto i deseto mesto poznavajući našu unutrašnjost, to bi tako bilo, što bi znači da sve liste koje ne osvoje 15% glasova u skupštinama koje broje 40 odbornika, ne bi imale ni jednu ženu. Sada među pet, dva, to je još uvek manje, nego što im je bilo ranije zagarantovano, ali zbog jednakosti na republičkim i lokalnim izborima, ovo je, ja nisam žena, ali ovo mi je iz ženskog ugla prihvatljivije i zato ću glasati, zbog amandmana Marije Obradović, za ove predloge, jer izgleda da je predlagač vodio računa samo o republičkim izborima, pa recimo na cenzus od 3%, mora da prođe najmanje osam žena, onda je to imalo smisla da među tih prvih osam žena, makar sedma i osma bude žena. Ovako je to prihvatljivije.

Nego, drage moje gospođe, da vi pripazite malo na muškarce. Recimo, ja volim što je ovaj predlog došao od člana DS, ali ja sam odavno tvrdio da se ta stranka samo zvala demokratska. Samo se zvala demokratska. Najnoviji događaji to i potvrđuju. Ja se čudim zašto ovaj predlog nije bio dok su oni bili na vlasti, to su mogli da usvoje, kako su hteli i kada god su hteli.

Nadalje, od kada nisu vlast i od kada ne dele slast, dakle, nastalo je devet stranaka – Lutovac, SDS, Zajedno za Srbiju, Narodna stranka, Levica Srbije, Stranka slobode i pravde, to je ova Đilasova, koja posle poslednjih događaja, ono čokoladice i 619 miliona, ta stranka može da se zove – al je slatko i tako nešto, Pokret za preokret Janko Veselinović, LDP Čedomir Jovanović, Zoran Živković, Nova stranka. Devet stranaka, ni jednu ne vodi žena, mada mi je Boris Tadić malo sumnjiv, njega je Velja zvao seka Persa.

Drage moje žene, da dobro pazite i na sledeću pojavu zato što imamo, recimo Borko Stefanović, promenio poslaničku grupu, promenio političku stranku…

(Predsednik: Poslaniče, govorimo o Predlogu zakona i o vašem amandmanu da treba amandman ili zakon stupi na snagu narednog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku“ Republike Srbije.)

Naravno, ja sam to predložio kad stupi na snagu…

(Predsednik: Ne vidim kako možemo Borka Stefanovića da objavimo u „Službenom glasniku“.)

Da pripaze na pojavu koja se zove - Borko Stefanović, zato što je promenio klub, promenio prebivalište, zvao se Borislav, sad se zove Borko, da pripazite malo da se slučajno ne zove Borka.

Hvala.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani, prvo da upozorim građane koji su skloni da poveruju Bošku Ljotiću, Đilasu multimilioneru i Šolaku, koji vuče konce, ne biraju predstavnike i vladajuću većinu i vlast samo oni koji izlaze na izbore. Narodne poslanike, odbornike, poslanike u pokrajinskom parlamentu biraju i oni koji ne izlaze na izbore. Svojim neizlaskom daju pravo da neke liste ostvare veći ili manji broj predstavnika u odnosu da bojkota nema.

Dakle, svi oni koji žele da bojkotuju izbore, učestvuju u izborima i zahvaljujući njihovim bojkotu će biti stvorena slika onakva kakva ne bi možda bila da bojkota nema. Ja sam u obavezi da na to upozorim.

Mi danas, a ja odavno tvrdim, nemamo nikakav spor sa opozicijom niti sa delom opozicije. Mi imamo spor sa jednim biznisom koji je vredan 2,6 milijardi. Taj biznis je biznis „Junajted grupe“, „Junajted medije“, „Direkt medije“, koji svakako možete vezati za Dragana Đilasa i njihovih ne registrovanih kanala.

Dakle, danas imamo pojavu da ne registrovane strane, slušajte, ne registrovane stranke, da na ne registrovanim medijima pričaju o bojkotu izbora. Ne registrovane stranke na ne registrovanim medijima u Srbiji pričaju o bojkotu izbora.

Jedna televizijska stanica je sada postala ne samo ne registrovana televizija, već i ne registrovana politička stranka koja aktivno propoveda bojkot, a sve zbog toga da bi izvukla od „Telekoma“ 15 miliona evra, za svoj televizijski kanal koji niko ne gleda. To je portparol Šolakovog i Đilasovog biznisa. Tom biznisu se priključila, usudiću se reći i Tanja Fajon. Dakle, ona direktno zastupa svojom tezom, ne znam koliko članova REM-a itd. kroz navodno brigu o građanima Srbija, Tanja Fajon u stvari vodi brigu pre svega o jednom ili dvojici građana, jer ne znam, Dragan Šolak izgleda uopšte nije građanin Srbije, ni državljanin.

Dakle, on je Švajcarac, Maltežanin ili više ne znam šta je, pre svega on je bogataš. Bogati ljudi su uvek žedni, kao da piju morsku vodu. Što više novca imaju, to su žedniji. I to treba da znamo.

Dame i gospodo narodni poslanici, Tanja Fajon kaže – nije u redu skinuti cenzus sa 5%, a u Sloveniji 4%. U svim bivšim jugoslovenskim republikama je cenzus manji od 5%. Crna Gora 3%, BiH 3%, Makedonija nema cenzus, i ona kaže – nema prigovor na to, ona ima prigovor samo na Srbiju. Kaže – nije u redu skinuti cenzus ispod 5%.

Da li je ona nekada počinjala politiku? Mi danas govorimo ovde uglavnom u parlamentu Srbije. Ali, šta je sa lokalnim parlamentima, šta je sa pokrajinskim parlamentom, šta je sa šansom koju treba da damo mladim liderima koji treba da krenu od lokalnih samouprava, koji ne mogu odmah da uđu u republički parlament, koji negde treba da iskuju zanat, kao što smo ga i mi kovali, ne znam od mesnih zajednica, lokalnih samouprava i tako dalje?

Oni danas komotno, ako skinemo cenzus na 3%, mogu da izađu na izbore, da obrazuju listu, da izađu na izbore i utiču kao mladi lokalni lideri na lokalne politike i da time na nekim sledećim izborima, više tih lokalnih pokreta napravi jednu zajedničku listu koja će, kao značajna, zahvaljujući cenzusu od 3%, ući u parlament Republike Srbije i pokrajinski parlament i preneti svoja iskustva i pozitivnu energiju na ovaj parlament.

Nekom se to ne dopada. Ja shvatam, ako Dragan Šolak proda svoj biznis za 2,6 milijardi „BC partners“, onda zamislite koliki je taj novac. Ako, ovaj nesretni Jugoslav Ćosić, koga finansira, narko kartel iz Albanije, ako on propoveda slobodu medija, a pri tome ćuti kada neko najavljuje da će zabraniti druge medije, jer im se ne sviđa uređivačka politika, da će vlasnike i urednike pohapsiti, veoma ozbiljno utiču time na izbore, na izborne prilike u Republici Srbiji, a pri tome vode ne registrovanu političku stranku, ne registrovane televizije koje prerastaju u ne registrovanu političku stranku, a žele da utiču u Srbiji na izbore.

Ja vas pitam – da li mi možemo, televizijske stanice iz Srbije, da instaliramo kao ne registrovane u Parizu, Londonu, Skoplju, Tirani i da emitujemo program u toku izborne kampanje i utičemo na njihove izbore? Ja mislim da bi te televizije vrlo brzo bile zabranjene. Ja tvrdim da je Aleksandar Vučić previše popustljiv. Ja kao demokratski orjentisan to nikada ne bi dozvolio.

Što se tiče slabije zastupljenog pola, većinom se ovde govorilo o ženama. To će možda jednog dana biti i muškarci. Zamislite male lokalne samouprave, kako je teško naći jednu trećinu raspoloženog slabijeg pola, slabije zastupljenog pola da učestvuje u izborima. Tu moramo uzeti i religijski element. Nije lako nekim strankama nacionalnih manjina zbog religije ubaciti jednu trećinu odbornika ili predstavnika u neki parlament.

Ali, ja sam zabrinut. Ako dozvolimo da zbog žena 40% budu žene, ako dozvolimo to, ja sam zabrinut. Poznajući neke poslanike koji su menjali i ime, naciju, ja se bojim da Đorđe Vukadinović ne promeni pol. Dakle, tu će onda ovi hirurzi imati negde ordinaciju u blizini, kao kod Pape, znate. Da ne bi nekoga prevario, dođi ovamo na neku stolicu, fik i šta sad?

Dakle, tu je pitanje i ustavnosti. Svi ljudi su ravnopravni.

Šta, ako ja sada zatražim da 40% poslanika budu sa sela, jer čine 40% stanovništva. Šta ako neko zatraži da 30% narodnih poslanika budu oni sa osnovnom školom ili da 10%, ili 8% budu funkcionalno nepismeni, jer to imaju u proporciju stanovništva? Dakle, ako neko želi, po meni, može da ima i 100% žena i 100% muškaraca.

Ja sam svedok toga da ono što je Šešelj pričao, da su radikali imali veliki broj žena i pre nego što je Čović 2004. godine predložio ovu odredbu, zbog izbora da budem jasan, u Medveđi, Bujanovcu i Preševu, jer se nadao da će ona druga nacionalnost slabije moći da učestvuje na izborima, jer će njima biti teže da pronađu žene koje će učestvovati na izborima. To je bio argument Nebojše Čovića koliko se ja sećam. Tada je prvi put ta odredba uneta.

Ja pozdravljam da bude jedna trećina slabije zastupljenog pola, ali nemoj da idemo previše daleko, već sam rekao do čega nas to može dovesti u Srbiji, jer kod nas nekim ljudima nije ni do države, ni do morala, a možda sutra neće biti ni do pola.

Dame i gospodo narodni poslanici, još samo ovo, za nacionalne manjine ja zahtevam, a to sam govorio pred Tanjom Fajon i na ovim skupovima, ja tražim da po pitanju nacionalnih manjina budemo pažljivi. Ta njihova prava ne smeju da budu kršena. Niko nema pravo da krade nacionalni identitet nacionalnih manjina. Time se njihova prava osporavaju. Zato pitam Tanju Fajon, koja su prava Srba na izborima u Sloveniji? Da li imaju prirodni prag? Nemaju. Nemaju prava, ni prava nacionalne manjine, nemaju ni prava koja imaju neke nacionalne grupe Romi, itd. Sasvim su diskriminisani. Ali, ja pozdravljam da nacionalne manjine budu zastupljene u parlamentu, ali da im se ne krade to pravo, jer krađom tog prava ne samo da činimo prevaru, već to je velika nepravda prema nacionalnim manjinama koje gube pravo da ovde sa svojim predstavnicima zastupa nacionalne interese te nacionalne grupe.

Ja tražim da nacionalni saveti, kao reper, uzmu da svi kandidati i nosioci liste manjine, moraju biti upisani u birački spisak koji se primenjuje prilikom izbora za nacionalne savete nacionalnih manjina, jer to je jedino pravedno da kandidati koji žele da zastupaju nacionalne manjine, budu upisani u birački spisak te odgovarajuće nacionalne manjine. Time nema krađe identiteta, nema prevare, nema zloupotreba i svi smo na čistinu. A, mogu da glasaju pripadnici većine, uopšte nije sporno, da se iz nekih razloga izjasne za nekog pripadnika nacionalne manjine koji bude na toj listi, to je komšija prijatelj, kumovi, oni koji ga politički gotive. Uopšte nije sporno da budu na tome.

Na kraju, one koji bojkotuju izbore, koji žele da bojkotuju, građane moram da upozorim, svi koji izlaze na izbore idu da brane državu Srbiju i da grade. Oni koji ne izlaze na izbore, oni brane Šolaka, Đilasa, njihove falkone i milione. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja ću da postavim pitanje vezano za konflikt između SBB, odnosno „Junajted medije“, „Junajted grupe“ i „Telekoma“, odnosno šta će Vlada preduzeti da kao akcionar „Telekoma“ zaštiti interes tog preduzeća koje ima državni kapital i koji, da podsetim naše gledaoce, za razliku od SBB finansiraju sport u Republici Srbiji, odnosno sponzori su najjačih srpskih klubova i više puta su sponzori srpskih reprezentacija koje donose medalje sa velikih takmičenja. To ne radi SBB, „Junajted grupa“ i oni uglavnom služe da se ispumpa novac, ispumpaju pare i da Šolak ima dva ili tri aviona, falkona ili kako se to zove, vredne više desetina miliona evra, odnosno vredne preko stotinu miliona evra.

Naime, skoro godinu dana smo upozoravali ovde pojedine kolege i ja za odnos Šolaka, SBB, „Junajted medije“ i „Junajted grupe“ prema domaćim medijima. Dakle, ta grupacija je vlasnik 20 lažnih prekograničnih kanala, među njima N1, „Nova S“, sport klubovi i tako dalje, koji navodno reemituju program u Srbiji i kako zakon kaže – pružalac medijske usluge koji reemituje program na teritoriji Republike Srbije u skladu sa odredbom Evropske konvencije o prekograničnoj televiziji ne mora da se registruje, a prekogranična konvencija i Zakon o elektronskim medijima kaže da reemitovanje označava čin preuzimanja istovremenog emitovanja, bez obzira na korišćenje tehničkih sredstava, kompletnih, neizmenjenih televizijskih programa koje emituje radiodifuzna organizacija i koje su namenjene široj javnosti.

Ovi televizijski kanali nigde ne emituju program. Dakle, niti je moguće da ga reemituju u Srbiji. On se proizvodi u Srbiji i emituje u Srbiji, a pri tome se izbegava plaćanje RATEL-u, REM-u, „Sokoju“ i drugim autorskim agencijama koje obezbeđuju poštovanje autorskih prava.

Dakle, sa jedne strane, SBB koji je imao 54% tržišta naspram „Telekoma“ koji je imao 30%, sad se taj odnos malo uravnotežio, pa SBB, odnosno „Junajted grupa“ ima 48%, a „Telekom“ se približio sa 42% i verovatno su taj Šolakov i Đilasov biznis došli u pitanje, a ovi nesrećnici, ova radna snaga koja ratuje za Šolakove avione i Đilasove biznise, su samo fizička radna snaga, posluga koja treba nekim protestima da ovekoveči te biznise.

Najnoviji napad je na „Telekom“, s obzirom da više nema profita u onolikoj meri koliko ima, i sada N1 televizija, koja nije registrovana, strana, luksemburška televizija, traži da se emituje u „Telekomu“, odnosno kod kablovskog operatora čiji je vlasnik „Telekom“, u zamenu za 40 evro centi po korisniku. Pošto „Telekom“ ima preko 800.000 korisnika, znači N1 televizija traži da im se plati četiri miliona evra da emituju program N1 televizije koji su sami isključili iz kablova „Telekoma“, dakle, samoisključili se, i sada traže da po novom ugovoru imaju za N1 televiziju 40 evra centi.

Pri tome, SBB, recimo, „Hepi“ televiziji koja je gledanija 15 puta od nje, ne plaća ništa, nula, ali zato traži da korisnici „Telekomovih“ usluga, građani Republike Srbije, plaćaju N1 televiziju 40 evra centi. Kada bi videli 150 kanala, koje najmanje emituje „Telekom“, to znači da bi pretplata trebala da bude 60 evra mesečno da bi se zadovoljili apetiti Jugoslava Ćosića, Dragana Šolaka i Dragana Đilasa.

Gospodin Ćosić ima platu 475.000 dinara. Tu platu ne dobija iz Amerike. Tu platu plaćaju korisnici SBB, a sada bi valjda da duplira platu i da korisnici „Telekoma“, takođe, plaćaju usluge koje ne gledaju. Niko ne gleda N1 televiziju.

Ukoliko navodno „Telekom“ ne pusti N1 u kabal, odnosno sami su sebe zabranili, u tom slučaju Jugoslav Ćosić, koga finansira Baškim Uljaj, vođa tropojske albanske mafije, će proglasiti da u Srbiji ima cenzure. Takvu ucenu Vlada Republike Srbije, kao akcionar „Telekoma“, po meni ne bi smela da trpi i ne bi smela pod tom ucenom da poklekne. Zato je moje pitanje – šta će Vlada Republike Srbije preduzeti povodom ne registrovane televizije N1 koja je prerasla u ne registrovanu političku stranku čije su vođe Dragan Đilas, Dragan Šolak i Jugoslav Ćosić. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, evo i ja došao na red.

Poštujem to što postoje sledbenici Ivana Pernara. Dakle, glavni politički stav ili deo političkog programa je izvršenje. Teško je biti arbitar između poverilaca i dužnika. Teško je biti i izvršitelj, da li si sudski, da li si javni. Pazi, imamo javne izvršitelje i sudske. Za mene su i jedni i drugi javni. Sud je deo javne vlasti, barem ja to tako vidim. Sudski izvršitelji i javni izvršitelji, tzv. privatni, donose odluke, sprovode odluke koje donosi sud. Bez rešenja o izvršenju, sudskog, nema izvršenja.

Zakon koji smo mi zatekli je bio veoma loš. Ko je od vas bio predmet izvršenja tih godina to najbolje zna.

Ja sam imao tu sreću i nesreću da osetim izvršenje DS. Bojan Pajtić je, recimo, naštancovao, jer mu se nisu svidele neke moje diskusije i dok su još vladali Vojvodinom sa 6% podrške… To su ovi koji bi sa 6% podrške nasilno da osvoje vlast, jer su navikli sa 6% podrške da drže vlast. Nemaju sad ni 6%, već svi zajedno imaju 6%, to je desetak verzija DS, nisu mogli sami sa sobom, oglodali su stranku, oglodali su program, postali su stranka bez programa i bez članstva i sad oni kao nešto bojkotuju.

Dakle, u njihovo vreme ja sam bio predmet izvršenja. Nije se odbijalo do pola plate, već dve trećine plate. Kod mene na sreću su imali šta da uzmu. Zamislite, dobijem 14 rešenja 2014. ili 2015. godine, 14 rešenja iz 2006. i 2007. godine. Četrnaest rešenja – naknada za odvodnjavanje „Vojvodina vode“. Jedan poreski obveznik može da ima jedno rešenje godišnje, ali za dve godine kada imate 14 rešenja, to ukazuje na to da ta izvršilačka nagrada bude onako malo deblja. Što više rešenja, to više štancovanja itd, onako baš da bude bogato.

Naravno, onda su našli žutog izvršitelja, žuti izvršitelj je našao žutog sudiju. Znate li kako je sudija donosio odluku? Tako što je samo lupio pečat na rešenju o izvršenju, Rističević Marijan itd, da se izvrši, parica, gotovo. Taj pečat je, ne znam, koštao dve, tri hiljade dinara. Navodno, moji podaci koji su se koristili su koštali dve, tri hiljade dinara itd. Lepo su oni to namnožili i zajedno sa kamatama uzeli 750 hiljada dinara, doktori vadili iz njih, a šta da radimo?

Dakle, u tom trenutku sam imao pravo na prigovor. Žalbe nije bilo. To smo mi uvodili, razne olakšice po pitanju, posebno, dužnika. Znači, sve od tada što smo menjali, menjali smo u korist dužnika.

Nadam se da će doći vreme da tih dužnika bude što manje, da će Srbija stajati ekonomski bolje, sve bolje i bolje i da će tih dužnika i poverilaca biti sve manje, da neće biti potrebe ni za sudskim izvršenjem, niti za izvršenjem javnih izvršitelja. Radim na tome i vladajuća većina, a verujem i mnoge dobronamerne kolege iz opozicije rade na tome, kritikujući nas, da napravimo što bolju ekonomsku situaciju u zemlji, da budu što bolji lični dohoci, prihodi poljoprivrednika, zanatlija, preduzetnika, da ne dođu u situaciju da zbog nekog neplaćanja dođu i da budu predmet izvršenja.

Recimo, ja koji sam bio predmet, napravim ja prigovor zato što je sudija napisao da se izvrši to na meni, iskoristio moje podatke, ali na rešenju kojim sam ja terećen iz „Voda Vojvodine“ piše „Rističević Mirjana“, dugovi iz 2006, 2007. godine, pet godina zastara, prošlo je osam, ali se Pajtić prisetio i ko veli – sigurno ne čuva rešenja o naknadama za odvodnjavanje i posle jedno osam godina našli su svog izvršitelja, izvršitelj je našao svog žutog sudiju, koji, gle čuda, iz Mitrovice dolazi da to radi u Inđiji, izvršitelj je iz Sremske Mitrovice. Sve je to lepo bilo uvijeno u žutu oblandu i oni su lepo, ne polovinu, nego dve trećine plate revnosno izvršili.

Uložio sam taj prigovor u roku od pet dana. Naravno, prijatelji Pajtića nisu bili predmet izvršenja. Znači, ja sam uložio prigovor u roku od pet dana što je bila zakonska odredba, samo vi galamite, mene ometati ne možete, ni omesti, dakle, ja sam uložio legalan prigovor. Sudija je imao, jel tako gospodine Martinoviću, imao obavezu da to reši u roku od pet dana. Znači, prigovor se podnosi u pet dana, sudija ima pet dana da prigovore reši. Nisu ga rešili pet meseci. To se zove u zakonu nemar sudije, a to je razlog za opoziv sudije da mu prestane funkcija i naravno Visoki savet sudstva, sastavljen od žuto bogoslovenih sudija, razumeš, nije im palo na pamet da takvom sudiji kod ovog ko je odobrio takvo izvršenje uskrate šansu da više takvo neko rešenje ne donese nekome drugome, jer kod mene su imali šta da naplate, ali je veliko pitanje šta bi se desilo, a verovatno se dešavalo da neko drugi pod nekim uslovima ne dođe pod udar takvog zakona.

Mi smo zakone menjali, ustanovljeno pravo žalbe. Ja da sam ga imao verovatno bi bolje prošao i na kraju da kažem da je starešina tog suda rekao – da, ja sam sve bio u pravu, ali eto, ona je morala da štiti koleginicu i da bi zaštitili koleginicu oni su doneli zaključkom odluku da to što je bilo 2006. i 2007. godine, to što je bila Rističević Mirjana nije bitno, da oni zaključkom usklađuju podatke iz 2006. godine sa mojim podacima, gotovo neverovatna egzibicija, a taj zaključak je valjda akt suda na koji nije dozvoljena žalba. Da li je tako gospodine Martinoviću? I lepo su se hvalili kako su izvršili to na meni, a starešina suda rekla - pa dobro, jeste to, on je bio u pravu, ali ja sam morao da štitim koleginicu.

Što sam ovo ispričao? Zato što mi dižemo buku na javne izvršitelje kojima uskraćujemo deo po deo nadležnosti, ja ne tvrdim da tu nema zloupotreba, ali po meni glavno pitanje je pitanje suda. Dakle, ako sud ne dozvoli izvršenje javni izvršitelj može da peva borbene, a najveća je nepravda kad sud na nekoj sirotinji donese rešenje izvršenju koje nije zakonsko, a često to radi. Najveća grehota je kad sud napravi zaključak o izvršenju, pa recimo, tamo bilo za one komunalne usluge, dopadne im se neki stan, pa sudski izvršitelj nađe nekog sudiju, pa se lepo oni dogovore za određeni procenat, pa se taj zaključak obavesti neko, jel, pa čim se taj zaključak okači na onaj ekser na oglasnoj tabli neko ga skine, pa prođe ta prva cena, pa se onda cena smanjuje itd.

Znamo mi da su pojedine sudije u kombinaciji pokušavajući sa onom elektronskom oglasnom tablom itd. Pokušavamo i to da rešimo. Više ne može da se uzme dve trećine plate, dve trećine penzije. Maksimalno smo pokušavali da izađemo dužnicima u koristi. Ali, moja kritika se odnosi na sud. Ne sme se olako donositi rešenje o izvršenju. Ne sme se sudskim putem olako dati, a nečija sudbina u ruke neodgovornih izvršitelja, onog dela neodgovornih izvršitelja. Ne može se više ta izvršilačka nagrada tek tako da prevaziđe, to smo već zabranili, visinu duga. Ne može se komunalne usluge pleniti nekretninama ukoliko to nije 5.000. Neki od glavnih argumenata zloupotreba smo izbacili.

Verujem da ćemo mi i dalje raditi na ovom zakonu, jer praksa donosi kod njih sve novine, pokušaj zloupotrebe itd, ali ja verujem da treba da dođe vreme kada će izvršenja biti sve manje, kada će dugova biti sve manje, kada će biti manje nezadovoljnih poverilaca i još nezadovoljnijih dužnika. Da bi to postigli Srbija mora da razvija svoju ekonomiju, ali niko ovde neće da priča o nekim drugim izvršiteljima.

Najpoznatiji za mene izvršitelj u Srbiji Dragan Đilas. Taj je izvršio nad građanima Srbije izvršenja vredna 619 miliona evra. Ja to odgovorno tvrdim. Ako neko ko nema proizvod, ako neko ko je na javnoj funkciji na svoje firme dok je bio na javnoj funkciji je prihodovao 619 miliona evra, ja pitam – na čiju štetu je 619 miliona evra Dragan Đilas zaradio, odnosno verovatno je izvršio na određenom broju građana, a ja mislim da je to gotovo na svim građanima Republike Srbije.

Gledajte samo šta je uradio sa strankom čiji je predsednik bio. Zamislite to izvršenje kada se on dogovori sa Bojanom Pajtićem koji je meni naplatio što je naplatio, već sam rekao da su doktori vadili iz njega i ja se ne stidim da uputim takvu vrstu kletve onome ko je vladao na 6% i koji svakodnevno na društvenim mrežama vlada pripadnike većine.

Dakle, u dogovoru sa Bojanom Pajtićem on je postao vlasnik jedne stranke tako što je kupio dug, kupio dug stranke, odredio kamatu od 18%, to je specijalna vrsta kamate izvršitelja koji naplaćuje 18% kamate godišnje i koji na takav način je postao vlasnik te stranke. Ostvario politički uticaj u parlamentu koji objektivno nije imao. Postao je šef stranke preko novca iz senke i mogao je da naredi ovim nesrećnicima da izađu napolje i da bojkotuju Narodnu skupštinu. Zašto oni bojkotuju Narodnu skupštinu? Zbog Đilasovog i Šolakovog biznisa.

Godinu dana sam vas upozoravao, vas iz većine, vas iz opozicije i gotovo da smo svi složni oko toga da mi nemamo problem sa ovim žutim nesrećnicima, već da imamo problem sa Đilasom i Šolakovim biznisom, sa njihovim izvršenjem. Pogledajte ucenu na „Telekomu“. Zamislite kada bi 150 ili 200 kanala, koliko „Telekom“ ima, svakom od kablovskih kanala plaćali 0,4 evra po korisniku. To bi bilo 320 hiljada evra puta 150 dolazilo do 45 miliona evra, pa bi recimo na 800 hiljada korisnika svako morao da plaća mesečnu pretplatu od 60 evra. Čisto da vam kažem kako Šolak i Đilas žele da izvrše nešto nad građanima Srbije koji nisu u SBB pretplatnici, nego su u „Telekomu“, a SBB bi da iskoristi svoju šansu i pri tome ove koriste kao fizičku radnu snagu. Znači, ako zapne Šolaku i Đilasu, Đilas koji je gurnuo ove u dužničko ropstvo rešen je da izvrši to i politički i finansijski uz 18% kamate, Aleksandra Jerkov ide gratis, Gordana Čomić ide gratis, Balša Božović ide gratis, hajne Kena ide gratis i oni su primorani, oni se malo bune, da budu na određeni način izvršitelj moći Dragana Đilasa, da budu izvršitelji naknadama koje dobijaju ovde od države za stranku itd, da tim otplaćuju dug i 18% kamate itd. a deo tog novca na ono udruženje „Davidović“ od kamate da bi vegetirali, Đilas vrati, ali onda iz tog „Davidovića“ dobiju pare njegovi ljudi da tim održava proteste da bi oni mogli, da bi on imao tu fizičku radnu snagu koja ide da izvrši volju Šolaka i Đilasa. To je specijalna vrsta izvršitelja.

Svi ste zaboravili Borka Stefanovića. On je izvršio satelite. Ako se sećate što su Tadić, Marović i onaj nesretni Đukanović, koji vija Srbe, samo juri Srbe samo zato što su Srbi, želi da izbriše srpski identitet u Crnoj Gori, oni su kupili… Znate kako kupe? Oni kažu savezna država kupuje satelit, odnosno snimke sa zakašnjenjem od dva dana kao zbog terorizma. Zamislite teroristu koji izvrši terorističko delo i dva dana čeka da ga slikaju, odnosno da slike dođu u Srbiju da bi mogli da ga jure. Takvu vrstu terorista nisam video, a zbog toga su kupili satelite od Izraelaca. Koliko je bilo, gospodine Orliću? Nekih četrdesetak miliona evra. Kupili Crnogorci, tri Crnogorca za saveznu državu, ali da plati Republika Srbija. Znate ko je izvršio tu volju? Izvršio je Borko Stefanović svih četrdesetak miliona evra, taj isti je bio ono sa Amerikancima – daj američkoj porodici tamo, ne znam, ovaj lupio čvrgu Kovačević nekom tamo liku, milion evra. Ko je izvršitelj? Izvršitelj je Borko Stefanović.

To je specijalna vrsta, da ne spominjem, to je specijalna vrsta izvršenja. Oni su doneli taj prvi sakati Zakon o izvršenju, oni su glavne arhitekte ovog zakona. Mi smo pokušavali i pokušavaćemo i dalje da to prepravljamo. Ali, ja imam zamerke na izvršenja, a najviše zamerki imam na sud, a već smo videli da sudovi u većini slučajeva, recimo onaj Majić, on je zaštitio pedofila na štetu devojčice od 13 godina. To je činjenica. Već smo videli razne sudije i razne njihove presude. On je zaštiti 11 albanskih terorista koji su ubili 80 Srba i mučili još 270. Dakle, čuvena Gnjilanska grupa koja je život oduzimala laganim oduzimanjem duše. Što znači, mučili su Srbe dok ne ispuste dušu i gle čuda, sud u Beogradu i sudija Majić i, kako se onaj zvao Karamehmedović, ne mogu da se setim onog drugog, Hadžiomerović, jel? Ja se izvinjavam Karamehmedoviću što sam ga doveo u tu vezu, ali to mi je prvo palo na pamet.

Dakle, kad imamo takve sudije u apelacionim sudovima, zamislite šta imamo u ovim osnovnim sudovima, zamislite razne strine, rođake, tetke svih ovih žutih, koji zbog one velike pljačke nisu odgovarali. Ja bih voleo da su ti sudovi, za koje tvrdim da ne treba menjati Ustav, i da im ne treba davati još veća ovlašćenja, jer oni su već izabrali Vrhovni savet sudstva koji njih treba da razreši, a neće da ih razreši ako im damo još veća ovlašćenja, to će postati ne samo politička stranka u državi, to će postati privredno društvo i ništa nećemo moći da im učinimo ukoliko bude raznih nezakonitih izvršenja.

Zato je moj apel na sudije da to više ne čine. Apel na kolege narodne poslanike da mi jednog dana moramo da prečešljavamo malo taj sud, da vidimo ko je zaslužan stvarno da bude sudija, a voleo bih da u tome učestvuju mladi pravnici, da ne bude to neka naša politička odluka, da nam skup nekih pravnika koji su postali pravnici u međuvremenu od 2012. godine, pa do danas, da oni kao novi ljudi odrede šta oni misle da bi mi trebali da uradimo i ko je stvarno dosledan sudijske funkcije. Sa Majićem i ovim, kako se zove, Hadžiomerovićem i raznim drugim, mi daleko nećemo stići u izvršenju.

Dakle, sve dok sudije budu odobravale izvršenje nepravdi će biti, a ja apelujem na sve ministre, na sve opozicione i vladajuće poslanike, da sve uradimo da srpska ekonomija napreduju još brže nego što sada napreduje, da plate budu sve veće, da bude iz realnih izvora iz ekonomskog rasta i da time smanjimo mogućnost da ljudi ostanu dužni, a da poverioci izvrše, odnosno izvršitelji izvrše u korist poverioca taj dug, jer onda, ja ne verujem ni da je poverilac mnogo veseo, a dužnik u tom slučaju u nekoj vrsti očaja.

Da bi sprečili to ubuduće, moj apel je što više da radimo na ekonomiji, da svako u svojoj opštini, svi mi u Narodnoj skupštini, donesemo što više propisa, odluka koje će biti u korist svih investitora sa domaćim i stranim kapitalom da ova zemlja napreduje sve brže i da narod ima sve više novca, da ne mora da bude nikom dužan i da ne mora da doživi pred porodicom neko poniženje u slučaju izvršenja. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, ne znam kakav je prethodni govor imao veze sa advokatima i izvršenjem, ali po pitanju Kosova i Metohije kao neko ko se duže vreme bavi politikom, dužan sam da odgovorim.

Godine 2004. desio se martovski pogrom. Na vlasti su bili Vojislav Koštunica, Slobodan Samardžić, Kovačević i cela ona ekipa i nisu se ozbiljno ni namrštili na kosovske Albance, a kamoli pokušali da zaštite Srbe. Ako je zaštita to što su planule dve džamije u Beogradu i Nišu, a kasnije i ambasade, onda smo time samo pokazali da smo jednako loši kao i Albanci, što nije tačno. Dakle, interes tadašnje vlasti je bio da se izjednačimo po paljenju svetinja, da bi oni opravdali to što nisu reagovali.

Takođe, 2008. godine, na kraju 2007. godine, poznato je da Vuk Jeremić, Dragan Đilas, Borsko Stefanović, da su Dženifer Braš obećali da neće preći američke crvene linije ukoliko Boris Tadić bude izabran za predsednika Republike. S tim u vezi su tražili da Amerika utiče na kosovske Albance, da nezavisnost proglase tek posle izbora Tadića za predsednika Republike. U suprotnom, umanjiće mu šansu da pobedi Tomislava Nikolića. Pobeda nad Tomislavom Nikolićem DSS-u i DS-u je bila važnija od Kosova i Metohije.

Poslanik koji je bio na listi DSS-a se odjednom zabrinuo za podelu Kosova i Metohije i s tim u vezi moram da obavestim naše gledaoce da je Slobodan Samardžić, jel tako gospodine Martinoviću, otišao na Đilasov skup, a to je bio Koštuničin ministar, čini mi se, za Kosovo i Metohiju i s tim u vezi ja cenim da je on pristupio onim snagama koje su zarad izbora Tadića žrtvovali našu južnu pokrajinu.

Današnja Vlada sve čini da popravi gotovo nemoguć položaj naše južne pokrajine. S tim u vezi, povučeno je negde 17 priznanja, 17 država je povuklo međunarodno priznanje, koje se desilo za vreme te bivše vlasti. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Orliću, sve što sam izneo u depešama „Vikiliksa“, stojim iza toga.

Dakle, krajem 2007. godine Borko Stefanović, Dragan Đilas, Vuk Jeremić su vrlo rado boravili u Američkoj ambasadi kod Dženifer Braš. Ako se dobro sećam, tom prilikom su izrazili, Dragan Đilas, pre svega, nezadovoljstvo ambasadorom Rusije, Konuzinom.

Dakle, Dragan Đilas se predstavio kao veliki borac protiv ruskog uticaja, Borko Stefanović je tražio da Amerikanci skrenu pažnju Albancima da se, zbog pobede Borisa Tadića, ne proglašava nezavisnost divlje države Kosova, sve dok Boris Tadić ponovo ne bude izabran, što im je i učinjeno.

Znači, Boris Tadić je 14. februara, koliko znam, položio zakletvu, a 17. februara kosovski Albanci su proglasili nezavisnost, sa nekima od njih. Dakle, to je bilo vreme vlasti DSS i DS, na njihovoj listi se našao i gospodin Ševarlić, bez obzira što je, takođe mogao da vidi ove depeše „Vikiliksa“.

Ono što želim da kažem je da se ne ogrešimo malo o pijacu na Paliluli. Ovde je dosta toga negativno rečeno, zbog jedne pijace koja zauzima 12.000 kvadrata. Ona je nama poljoprivrednicima veoma značajna zbog prodaje poljoprivrednih proizvoda, pre svega u nepovoljnim vremenskim prilikama, a s obzirom da se radi o zatvorenom prostoru, vi svakako u Beogradu, gospodine predsedavajući, znate da kvadrat zatvorenog prostora dostiže i više hiljada evra. Tu ima negde sedamdesetak lokala, 50 tezgi, tržni centar, itd., rashladni uređaji, vitrine, itd. Sve to ukazuje da ta investicija koja je bila milijardu i po ili 12 miliona evra, na 12.000 kvadrata svakako nije dopingovana, a nama poljoprivrednicima i te kako to znači, jer bez pijaca, bez prodaje teško ćete plasirati svoje proizvode. Oni koji se zalažu da poljoprivrednici imaju poznatog kupca, svakako ne treba tako negativno da govore o pijacama. Hvala.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, kolektivni centri, izbeglice, gotovo je neshvatljivo da jedan narod koji je etnički surovo počišćen na teritoriji države koju je on stvorio, koja se pretvorila u spomen kosturnicu srpskog naroda, gotovo je neverovatno da narod koji je surovo etnički počišćen bude optužen za etničko čišćenje. Danas postoje kolektivni centri.

Jedina krivica srpskog naroda je što je pokušavao da sačuva državu koju je stvorio. Taj narod je bio armatura bivše Jugoslavije. Za vreme ovih žutih nesrećnika Srbija prema kojoj su se bivše jugoslovenske republike ponašale kao prema ostatku SFRJ, bila je u svojevrsnom protektoratu što dela međunarodne zajednice, što bivših jugoslovenskih republika. To je bilo vreme Borisovog puzajućeg izvinjavanja i Milo Đukanović je navikao da svoju suverenost koju je stekao dok je Boris Tadić, po poreklu Crnogorac, dok je Marović bio predsednik zajedničke države, Milo Đukanović Crne Gore, a Boris Tadić Srbije, je navikao da vrlo lako se odvoji od Republike Srbije, od zajedničke države u vreme kada su upravljali sa sve tri države. To vreme puzajućeg izvinjavanja je prošlo.

Ali, danas u Crnoj Gori kao da imamo nastavak ponižavanja srpskog naroda. Milo Đukanović je pripadao srpskom narodu, koga je zbog nekih svojih ličnih interesa ponizio. Ponizio je Srbe u Crnoj Gori kao naciju, sada ih ponižava kao vernike. On pokušava da izađe iz svojih ekonomskih i socijalnih nedaća i da krivicu za to prebaci na srpski narod koji se opravdano buni zbog uskraćivanja verskih prava.

Prvo ih je nacionalno ponizio priznavanjem države „Kosovo“, ponizio ih je proslavom „Oluje“, ponizio ih je ulaskom u NATO. Sad pokušava da ih ponizi kao vernike. On pokušava da isprovocira time Republiku Srbiju da učinimo neki pogrešan korak. Gospodin Đukanović treba da zna da mi nećemo učiniti taj pogrešan korak, da mu nećemo dati razlog da kaže da ima problem sa Srbijom.

Gospodine Đukanoviću, nemate problem sa Srbijom, vi imate problem sa srpskim narodom. I ne samo sa srpskim narodom u Crnoj Gori, nego sa svim građanima Crne Gore zbog loše ekonomske situacije u koju ste ga doveli.

Nemojte da pokušavate da nas isprovocirate, jer neće vam to uspeti. Ali, gospodine Đukanoviću, mi smo svesni i poštujemo integritet Crne Gore, dok ste vi priznavali državu, lažnu državu na teritoriju Srbije, mi toj Crnoj Gori nikada nismo učinili, niti ćemo učiniti, ne samo zbog srpskog naroda, već i zbog građana Crne Gore jer želimo da imamo najbolje odnose.

Nemoj da pokušavate, gospodine Đukanoviću, da nas isprovocirate. Jeste da mi živimo u dve odvojene države, ali smo isti narod. Hvala.

Po amandmanu.

Dame i gospodo narodni poslanici, pre svega zbog građana Srbije i Crne Gore, želim da kažem da u politici često nije bitno šta ste i koliko vatreno rekli, već šta ste prećutali. Pametan čovek ne kaže sve što misli, ali misli sve što kaže. Pokušavam da se ponašam u tom stilu i zato ponovo apelujem na dostojanstvo.

Srpski narod je jedan častan i dostojanstven narod. Srbija je povratila dostojanstvo, ne samo sama sebi, već je povratila i svom narodu, građanima Srbije i svom narodu ma gde oni živeli, od Novih Karlovaca do Aljaske, ako hoćete. To dostojanstvo srpskog naroda je povraćeno.

Milo Đukanović je napravio tragičnu grešku zato što srpski narod, po tradiciji bivših jugoslovenskih republika, ne doživljava kao svoj narod koji vekovima živi tamo, već ga doživljava kao tuđi narod, a srpskog naroda koji se izjašnjava kao Srbi ili kao Crnogorci ima preko 70% u Crnoj Gori. Preko 70% su vernici SPC. On je udario na svetinje tog naroda, udario je na nacionalni identitet, urušio nacionalno dostojanstvo. Sad ih udara kao i vernike.

Ponavljam, nema problem Milo Đukanović sa Srbijom, nema. Srbija se ne meša u unutrašnje poslove Crne Gore, ali Srbija čuva dostojanstvo srpskog naroda ma gde on živeo. Živimo u različitim državama, ali smo mi isti narod i Milo Đukanović mora da zna da smo iz tog razloga zainteresovani za sudbinu srpskog naroda u Crnoj Gori. Od toga mi nećemo odstupiti, nećemo rušiti integritet Crne Gore, posebno ne na način na koji je to radio Đukanović – priznavanjem Kosova i Metohije, divlje države Kosovo u našoj južnoj pokrajini, razgraničenje sa tom divljom državom na našoj teritoriji, proslavom „Oluje“, slanjem raznih misija u Prištinu itd. Ne, mi nećemo rušiti integritet Crne Gore, ali ćemo se brinuti i starati i pitati za jedinstveni srpski narod. Hvala.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, predstojeći popis će pokazati mnogo toga. Na selu živi narod koji je prosečno star 62 godine. Hiljadu i dve stotine naseljenih mesta ima manje od 100 stanovnika. Mi ćemo na osnovu tog popisa morati da vodimo računa, ne samo koliko stanovnika živi u Srbiji, već kako su oni raspoređeni. Ni jedan kraj Srbije ne treba da bude zapušten i ubuduće, gospodine ministre, u poljoprivrednoj politici moramo voditi računa i o demografiji, mada to nije prevashodno naša obaveza, ali ćemo i te kako morati da vodimo računa.

Mislim da će doći vreme da plaćamo na određen način ljude da žive na selu, ne samo zbog poljoprivrede, ne samo zbog demografije, već i zbog zaštite životne sredine, zbog seoskog turizma, zbog staranja o šumama. Ne može se o životnoj sredini i šumama, o seoskom turizmu starati neko ko ne živi na selu.

Dakle, to stanovništvo, a Srbija, priznajemo, gubi stanovništvo. U zadnjih 100 godina Srbi nisu imali priraštaj stanovništva, dok su, recimo naši susedi, od Rumuna, Bugara, 28%, 35%, Grci 40%, tursko stanovništvo poraslo za 700%, albansko za 1.000%, jedino srpsko stanovništvo stoji gde je stajalo i 1918. ili 1920. godine.

Mi ćemo i te kako na osnovu popisa dobiti neke podatke i na osnovu toga morati da korigujemo, ne samo poljoprivrednu politiku i mnogo toga. Ono što ja preporučujem su tzv. jedince, da mala poljoprivredna gazdinstva tretiramo kao određene jedinice kojima ćemo davati određeni novčani iznos bez ikakvih prevelikih zahteva, papirologije, itd., imajući u vidu njihovu želju da ostanu na selu, imajući u vidu da dok god oni žive u selu, bez obzira u kom starosnom dobu postojećih želja gradskog stanovništva da dođu u posetu, a samim tim će postojati želja da se to stanovništvo zanovi. Možda neko od gradskog stanovništva ko bude dolazio u posetu poželi da razvije neki prerađivački biznis u tim ruralnim područjima.

Što se Mila Đukanovića tiče, ja sam njemu sve rekao. Dakle, nema problem sa Srbima, sve što će mu se desiti u narednom periodu nije mu kriv Aleksandar Vučić, nije mu kriva Rusija, nije mu kriva Srbija, kriv je on, on je to zaslužio svojim postupcima. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, moje pitanje postavljam Vladi Republike Srbije.

Vama , a mislim i svim gledaocima je poznato da se moja malenkost, a i nekoliko mojih kolega naših kolega, bavilo pitanjem u Srbiji, neregistrovanih medija.

Zato ponovo postavljam pitanje Vladi Republike Srbije, šta će učiniti povodom nečuvenog pritiska N1 TV na Telekom, A.D. u kome država ima većinski kapital.

Mi smo došli u poziciju da nas ucenjuju, prvo neregistrovane stranke, tzv. pokreti, koji su u stvari nevladina organizacije, prikrivene političke neregistrovane stranke koje izigravaju sistem, i izigravaju zakon o političkim strankama, koji propisuje da politička stranka mora da ima hiljadu ili 10 hiljada potpisa. Nekoliko i desetak opozicionih političkih stranaka, nisu registrovana da politički deluju, već se vode u registru udruženja građana, i to su parapolitičke organizacije poput Pokreta slobodnih građana, Janka Veselinovića, Pokret za preokret, Levica Srbije, itd.

Zakon o registraciji političkih stranaka su doneli upravo ti koji sada beže u razne DJB itd. koji izigravaju sistem, koji su sami ustanovili. Došli smo u poziciju da nas ucenjuje i klasična nevladine organizacije, poput Antonijevića, raznih društava itd, koji aktivno rade sa stranim faktorom, u ucenjivanju Vlade Republike Srbije, Skupštine Republike Srbije, narodnih poslanika, drugih političkih stranaka, želeći da kažu kako se mi bavimo nepoštenim izborima, i ako su svi izbori od 2012. godine, održani po pravilima upravo tih nesrećnika koji danas bojkotuju rad Narodne Skupštine i pokušavaju da bojkotuju izbore.

Na kraju se pridružila, ono što sam i predviđao N1 televizija, portparol Šolakovićevih i Đilasovih biznisa. Naime, ja sam tvrdio i neke kolege da mi nemamo problem, sa delom opozicije već da imamo problem sa Šolakovim i Đilasovim biznisom, koga zastupaju neki nesrećnici koji ovde bojkotuju rad Narodne Skupštine i koji sebe nazivaju opozicijom.

Ne mislim da su oni opozicija, mislim da su oni neki nesrećnici i fizička radna snaga Šolaka i Đilasa. Poslednje što su učinili da bi navodno dokazali kako se u Srbiji vrši cenzura, „N1“ televizija koja nije registrovana u Srbiji, to su Šolakove i Đilasove televizije, okupljene u „Junajted mediji“, dakle 20 neregistrovanih kanala, počeli su da ucenjuju „Telekom“, sami sebi isključili iz „Telekoma“, naredili da se isključe i vode aktivnu kampanju o navodnoj cenzuri koja će se primeniti u izbornoj kampanji, jer će to, navodno vlast da uradi. Netačno je naravno.

Ja pitam njih i pitam Vladu Republike Srbije - da li je uopšte normalno da strane televizijske stanice, neregistrovane u Srbiji, utiču u izbornoj kampanji na političke uslove i rezultat izbora u Srbiji?

Zamislite šta bi Amerikanci uradili, to bi proglasili stranim agentima, sigurno, da se pojavi mnoštvo ruskih televizija, beloruskih, srpskih itd, i da utiču na rezultat izbora u kampanji, za izbor američkog predsednika, ili izbor američkog kongresa, senata itd. Mislim da ti mediji ne bi trajali ni tri dana.

Zamislite poziciju, kada se neregistrovane političke stranke bude za uslove, kada stranke koje su kupile poslanike u Narodnoj skupštini Republike Srbije, govore o krađi glasova, iako su time što su kupili poslanike ukrali preko 120 hiljada glasova, kada se neregistrovane televizije same isključe iz kablovskih operatera i traže da se 38 televizija, na tom kablovskom operateru, plati četiri miliona evra godišnje ili će to biti cenzura. Šta će Vlada Republike Srbije i drugi nadležni organi uraditi da se to spreči i zavede red?

Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, povreda dostojanstva, član 107. Poslovnika o radu.

Dame i gospodo narodni poslanici, kada čujete prethodnog govornika mislite da se radi o jednoj čestitoj, poštenoj, nevinoj ličnosti. Ali, kada počne da vam nabraja stranke, shvatite da vam je nabrojao sve stranke koje on podržava. Divlja predatorska privatizacija bez njega kao analitičara ne bi mogla da prođe tako lako da on nije svako veče davao legitimitet sa medija.

Dakle, ja ne mogu da razumem praksu koja je nastala za vreme Koštunice i njegovih mačaka, da se umesto političara da govore na televiziji odjednom pojavilo brdo analitičara na čelu sa prethodnim govornikom, koji su govorili šta političari misle.

E sada, kada bih ja njega pitao da li je bilo magle na putu između Novog Sada i Beograda, vi bi rekli – ovaj Marijan Rističević nešto lupa. Ali, da bi vam ja to pojasnio, ne samo da se radi o čoveku koji je pokušao da ukrade nacionalni identitet Vlaha, što je i sam priznao da nije bio Vlah, ali, eto, bio je Vlah na izborima, to znači, ljudi, da je to prevara i krađa identiteta jedne nacionalne grupe koja živi u Srbiji.

Broj dva, kada pričam o putovanju, on svakodnevno učini jedno krivično delo prevare. Mi putne troškove dobijamo tako što damo izjavu da smo putovali, recimo, iz Novih Karlovaca do Beograda i na osnovu toga ja na kraju meseca dobijam, je li tako, sekretaru, putne troškove. Onda, ako neko ne putuje, a priloži automobil, broj registracije itd, i dobije putne troškove 5.500 dinara, pojavi se ovde 10-20 minuta, optuži ovu vlast što brže ne rešava probleme koje su Koštunica i Tadić, koje je on podržavao zbog iznosa iz Lutrije od dva miliona i 400 hiljada dinara, dakle, dođe i optuži nas i onda ode i 50 evrića za putne troškove za lažno putovanje koje nije postojalo.

Svakoga dana on putuje od Majke Jevrosime do Narodne skupštine, a ne od Novog Sada do Beograda. Kad ga ja pitam – jel bila magla, poledica, naravno da ne zna. Pitanje da li ima vozačku dozvolu, pitanje da li ima automobil. Mnoga pitanja se otvaraju. Ali, u suštini, radi se o prevari, a prevara je povreda dostojanstva Narodne skupštine. Hvala.