Dame i gospodo narodni poslanici, prvo pitanje vezano za informisanje je za Ministarstvo kulture i informisanja, da nam dostave odgovor ako je to moguće, ko stoji, ko finansira emisiju, odnosno seriju „Vladalac“?

Naime, kolege poslanici, ja sam upozorio još pre godinu dana da će u izbornoj kampanji koja sledi i u predizbornom procesu strana N1 televizija, zajedno sa Nova S, dakle, to su Šolakovi i Đilasovi kanali, kreirati na određeni način političke prilike u zemlji. Serija „Vladalac“ to pokazuje. Imajući u vidu da se N1 televizija finansira od pretplate SBB čiji je vlasnik, odnosno SBB je vlasnik N1 televizije, to su za mene javna sredstva, želim da znam ko finansira film koji ide na N1 televiziji ili serija „Vladalac“? Ko to finansira?

Da li se to finansira od pretplate građana SBB-u ili se finansira od strane Baškim Ulaja, vođe tropoljske mafije, za koga smo utvrdili da je finansirao urednika ili direktora, kako se to zove, Jugoslava Ćosića?

Dakle, da li je to naručeno, s tim u vezi možda i službe treba da odgovore, od strane albanske mafije, albanskog rukovodstva itd, da se emisija „Vladalac“ emituje, čini mi se, četiri sata na programu N1 televizije koja je, sem što je neregistrovana luksemburška strana piratska televizija, postala na određen način i neregistrovana politička stranka koja, sem sebe, još u 99% programa prikazuje ove propalitete iz Saveza za Srbiju?

Takođe, vezano za informisanje, da nam gospodin Bujošević, zvani Žuti Bujke, odgovori po kom kriterijumu se političari, s tim u vezi i narodni poslanici, pozivaju u informativne političke emisije RTS-a koja je javni servis, koji pripada, recimo, meni koliko i gospodinu Vukadinoviću? Kako je moguće da, verovatno zbog pitanja da mi odgovori za poslove između RTS-a i Đilasa, gospodin Bujošević svojevrsno izvrši cenzuru, da mi otkažu emisiju početkom novembra 2018. godine, jedinu u kojoj sam uživo pozvan da gostujem i to na zahtev opozicionih političara? Koji su kriterijumi prilikom gostovanja?

Kako je moguće da neko za tri godine gostuje već šesti put uživo na RTS-u, a da ja kao najaktivniji poslanik za osam godina nisam bio ni jednom? Da li se to sprovodi cenzura prema određenim narodnim poslanicima, da li je ona vezana za političke stranke, a s tim u vezi indikativno da, recimo, ja kao predsednik jedne stranke od 1990. godine ne mogu da gostujem na RTS-u, a neko ko predstavlja samog sebe ovde, ko nema političku stranku, ko nema čak ni poslanički klub, ne možemo da utvrdimo koga predstavlja ovde, kaže da predstavlja samog sebe, kako taj neko može pet-šest puta da gostuje?

Poslednje moje pitanje je vezano za Ministarstvo za regionalni razvoj. Kada će mi konačno gospodin Krkobabić dostaviti spisak zadruga? Ovo je četvrti put da postavljam to pitanje. Insistiram na tom odgovoru. Koliko i koje zadruge su dobile sredstva? Koji su njihovi matični brojevi? Koja su sedišta? I kolika su finansijska sredstva pojedinačno dobili?

Postoje indicije, a građani nam se obraćaju sa sela, da se zadruge finansiraju suprotno zaključku Vlade, odnosno tamo gde su aktivni i gde postoje ne dobijaju sredstva, nego se veštački osnivaju nove zadruge, i to od građana koji nisu meštani tog sela i te opštine, nego fiktivno osnivaju zadruge i dobijaju višemilionska sredstva. Na tom odgovoru insistiram i napominjem da ga postavljam kao predsednik Odbora za poljoprivredu nekoliko puta, a kao narodni poslanik treći put. Hvala.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, naravno, podržavam ovaj zakon, ali moram nešto i da dodam.

Danas se istorija prilagođava trenutnim političkim prilikama. Vojska, poziv na komemoraciju je najbolji dokaz. Pozovete zemlje koje su činile zločine, ali ne pozovete Rusiju i Srbiju, sa najvećim procentom gubitka stanovništva u Drugom svetskom ratu. To je najbolji dokaz. Takođe, Prvi svetski rat, vi u Pariz na svečanu tribinu stavite Tačija, Kitarovićku itd, a Hrvatska je nedvosmisleno bila na onoj drugoj strani, a predsednika Republike Srbije pošaljete u publiku. To je dokaz moje tvrdnje da se neka istorijska dešavanja, zločini, ratovi pokušavaju prilagoditi današnjim političkim okolnostima.

U Zemlinu je stradalo 7.000 Jevreja, 12.000 Srba i nekoliko stotina Roma. Veliki zločin, ali za mene je bivša Jugoslavija, i jedna i druga, najveći zločin prema Srbima. To je spomen kosturnica srpskog naroda. Da proglasite bivšu Jugoslaviju spomen kosturnicom srpskog naroda, nećete pogrešiti, ni u Prvom, ni u Drugom svetskom ratu. U Prvom svetskom ratu 28% stanovništva je izgubilo život, od toga 2/3 civila. U Drugom svetskom ratu izginulo je 15% srpskog stanovništva, od toga su 80% bili civili.

Srbija i srpski narod su i osmanskom politikom i nemačkom politikom osuđeni na određeni način da nemaju državu po svojom meri, po meri koliko je imala stanovnika i teritorijama na kojima su ti stanovnici srpske nacionalnosti živeli. Njihove politike kasnije, pod raznim ideologijama, su bile što manja država Srba na Balkanu, a mi smo uvek račune velikih gledali da platimo svojom kožom.

Ko nas je terao u 27. mart? Britanska obaveštajna služba SOE nas je naterala za 200.000 funti, a to je manje, general Simović je dobio od ovog Jugoslava Ćosića, on je dobio 335.000 funti, ovaj što snima film „Vladalac“, dakle, za 200.000 funti smo prodali svoju kožu. Englezi koji su nam to montirali su stradali ukupno sa 0,8% stanovništva, a Srbi su platili sa 15% stanovništva, Rusi, takođe, sa preko 15% stanovništva. Sad se ja pitam – za koga smo mi ratovali? Dok smo mi ratovali za druge, drugi su ratovali protiv nas. Dok smo mi oslobađali i sebe i druge i pravili državne zajednice sa poraženima, dok smo mi ratovali za njih, oni su ratovali protiv nas. Mi smo im pravili države, a oni, recimo, iz jedne NDH, u prelaznom periodu, do druge NDH. Malo Srbe gurnu u Ustav, a onda ih izbace iz Ustava, pa i iz države.

Sve bivše jugoslovenske republike su nasledile tu osmansku i nemačku politiku i nastavili da progone ostatak nedoklanog naroda. Na kraju narod koji je najsurovije etnički počišćen, koji nema prirast stanovništva u zadnjih 100 godina, taj narod su želeli Britanci da proglase genocidnim, valjda zato što smo naseli 27. marta na njihovu kombinaciju.

Mi iz svojih istorijskih grešaka nešto moramo da naučimo, zato ja tvrdim da kad se veliki zavade, mali narodi svojom kožom plate, a najčešće na Balkanu je to koža srpskog naroda. Onda svi koje smo oslobađali, valjda ovi spolja da ne bi prljali ruke, angažuje neke. Većinu Srba nisu pobili Nemci, ni Turci, većinu Srba su pobili oni koje su Srbi oslobađali. Oslobađajući druge zatirali smo sebe. Zato ja tvrdim da je Jugoslavija spomen kosturnica srpskog naroda.

Na kraju da kažem, da ne bi prekršio sva pravila, nisu sve žrtve iste. Postoje žrtve koje se posebno vrednuju i obeležavaju. Žrtva jeste žrtva, ali smo u poslednje vreme došli do toga da su srpske žrtve nešto malo manje vredne u međunarodnim odnosima, da srpska žrtva nema suzu koju će neko da pusti. Na početku sam rekao, u Poljskoj i u Parizu se to desilo, srpske žrtve se manje vrednuju. Narod koji je najsurovije etnički počišćen, preko milion u poslednjim ratovima ne živi gde je živelo. Bivše jugoslovenske republike se odvoje, donesu Akt o nezavisnosti, a onda Srbe koji žive na tim prostorima, to se desilo sa Crnom Gorom, proglase agresorima, velike srpske politike, itd. i onda im daju pedalu iz tih država. Što ne stignu da pobiju, to mora da pobegne na traktorima. Pa, imamo primer u Sarajevu, 150.000 Srba, danas imate više Kineza u Sarajevu, nego Srba, proterani su živi. Evo, sad 13.000 grobova i izgleda će etnički da počiste mrtve. Zato tvrdim da baš nisu u potpunosti, gledano u međunarodnim odnosima, srpske žrtve podjednako vrednovane.

Na karaju moja poruka je da mi moramo da očuvamo mir. Dosta smo mi ratovali za druge, hajde da živimo samo za sebe. Hvala.

Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, član 107. dostojanstvo Narodne skupštine. Malo pre je govornik rekao - ne znam koga, izvukli ste podatak itd, a sedeo u prvom redu na osnivačkoj Skupštini i partije Vuka Jeremića.

Dakle, vrlo jasno je kolega Krlić rekao da se radi o Vuku Jeremiću, da je gostovao 16 puta u „Dnevniku“ RTS. Vrlo je bio jasan.

Ono što gospodin Krlić, iz džentlmenskih razloga ili ne zna kojih drugih, nije hteo da kaže da je urednik Dnevnika bila Nataša Jeremić. Dakle, kolegi pre mene, Nataša Jeremić, supruga Vuka Jeremića. Dakle, ona je uređivala, bila je jedan od urednika „Dnevnika“ RTS, a njen suprug, Vuk Jeremić, se pojavio 16 puta uživo u „Dnevniku“ RTS, pokušavajući da zabašuri taj podatak.

Prethodni govornik koji je sedeo na osnivačkoj Skupštini Vuka Jeremića i koji čini mi se sedi u klubu koji pripada i zastupa klub koji pripada, između ostalog i partiji Vuka Jeremića i mislim da je tu Sanda Rašković Ivić itd, je grubo pokušao da obmane Narodnu skupštinu.

On uporno ovde pokušava da kaže kako vlast kontroliše neke medije. On kao vlasnik, suvlasnik ili kao voditelj na privatnoj slobodnoj televiziji, da nam kaže koliko puta su vladajući poslanici gostovali u toj njegovoj emisiji, u toj njegovoj slobodnoj televiziji, recimo, gospodin Orlić, gospodin Martinović, moja malenkost, gospodin Atlagić itd. Njihov je rezon sledeći - naše privatne televizije i naše privatne časopise nemojte da dirate, ali mi tražimo da dirate one druge privatne medije i da uterujete našu slobodu drugim privatnim medijima.

Hvala.

Ne tražim da se glasa.

Dame i gospodo narodni poslanici, opet član 107.

Radio-televizija Srbije je u punom uređivačkom sastavu u kojem je bio i pre promena 2013. godine, a gospodin Vukadinović uporno hoće da dokaže kako ova vlast utiče na medije.

Da li se neki medij prikazuje na internetu ili nekim drugim načinom učestvuje u programima, na neki drugi način prenosi svoj signal itd, to je njihova stvar. Dakle, SBB ih ne pušta u kabal, to je njihov odnos sa SBB, to je neka privatna stvar, ali ukoliko je žena Vuka Jeremića urednik RTS i ukoliko je Vuk Jeremić bio 16 puta uživo u dnevniku RTS i sada u istom sastavu uređivačkom taj RTS, sa Bujoševićem, sa suprugom Borka Stefanovića, itd. uporno želi da pokaže kako mi, eto, uređujemo RTS.

Navešću svoj primer. Trebao sam da gostujem u emisiji „Upitnik“ jednom, jednom za 20, 30 godina, jednom da gostujem uživo u „Upitniku“. Moji politički protivnici su trebali da budu Nenad Čanak i Đorđe Vukadinović. I, gle čuda, ujutro pred emisiju, obavešten sam da se ja izbacujem. jer ne odgovaram. Moji politički protivnici su uslovili, jedan ili obojica, da neće da učestvuju ukoliko učestvujem ja u toj emisiji i debati i RTS je doneo odluku, gle čuda, u korist vlasti tako što su mene izbacili, a njih dvojicu ostavili. Toliko o neslobodi medija i toliko o uticaju vladajuće većine na medije u Srbiji.

Ostaje ono što ja govorim i šta je povreda dostojanstva, da mediji koji lepo pišu o njima, poput Nova, N1, koji 99% programa posvećuju opoziciji, to su slobodni mediji, ali oni koji ne posvećuju toliko pažnje njima, već nekome drugome, e onda su to neslobodni mediji.

Hvala. Ne tražim da se glasa.

Dame i gospodo narodni poslanici, član 103.

Gospodine predsedavajući pokušajte da ove replike traju do dva minuta. Samo se moja dva minuta nekako skupe, barem se meni tako čini, možda sam subjektivan, možda nisam objektivan, ali ja za prethodnog govornika imam razumevanja. Evo, ako se kolege slažu da se njemu dva minuta množe sa 1,35. To je onaj koeficijent za nacionalne manjina.

Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, član 107. dostojanstvo Narodne skupštine.

Ovo je u vrlo kratkom roku peti put da budemo optuženi za kontrolu medija. Ja ću ponovo morati da navedem moj primer.

Kako to kontrolu medija mi kao većina imamo nad jedinom televizijom čiji je osnivač država, gde ne možemo ni upravni odbor da postavimo kao vladajuća većina? Ne možemo da postavljamo urednike, niti ih postavljamo. Sve su zatečeni urednici do 2012. godine.

Moja supruga i supruga Orlića nisu radile i ne rade kao urednici na RTS. Supruge pojedinih opozicionih lidera, od kojih su neki 16 puta bili uživo u dnevniku, su radile ili rade kao urednici na RTS.

Sada taj moj lični primer. Ja uživo u emisijama RTS, kao najaktivniji narodni poslanik, koji nije bojkotovao sednice ni kada je bio bolestan, uživo u emisijama RTS, van Skupštine, samo da vam kažem, uprkos bojkotu, opozicioni poslanici sa jednom trećinom, su potrošili više uživo u RTS na sednicama vremena, nego dve trećine vladajuće većine, a ja uživo, van ovoga, na RTS nisam bio nijednom. Kolega Vukadinović je bio četiri ili pet puta. Kako ja to onda kontrolišem RTS, on četiri, pet puta, a ja nijednom? Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedavajući povreda dostojanstva, član 107. po ko zna koji put.

Ovog puta tražim da se o tome glasa zato što se povreda koju vi činite ne opominjući prethodnog govornika ponavlja.

Da vas podsetim da je 2012. godine opozicija imala nulu medija, bila je zastupljena u „Kopernikusu“ čini mi se dva ili tri sata u zakupljenom terminu i to je bilo sve. Sada kažu da je od protesta malo medijska slika bolja. Pa, ja se ne sećam da je pre godinu dana osnovan list „Danas“. Ja znam da od 2012. godine „Danas“, „Blic“, „Vreme“, „NIN“, „Nedeljnik“ su opoziciono nastrojene novine i časopisi.

Znam da prethodni govornik, zato kažem da je povreda dostojanstva malo teža, je vlasnik jednog medija koji doduše nije registrovan kao medij već kao udruženje građana, čisto da se zaobiđe zakon, vodi emisiju u drugom mediju, više je zastupljen od najaktivnijeg poslanika u Narodnoj skupštini, a ja i dalje tvrdim da je opozicija, uprkos godinu dana bojkota više vremena potrošila u Skupštini u direktnom prenosu nastupajući ovde, nego vladajuća većina koja ima 2/3 parlamenta.

Kakva je to onda cenzura? Recite mi kako mi, gospodine predsedavajući, evo odustajem od glasanja, ali da mi kažete, kako mi da nateramo ljude da čitaju „Danas“ koji ima više novina nego čitalaca, „Vreme“, „Blic“, „NIN“ itd. opozicione novine i časopise, kako da nateramo ljude da gledaju N1 televiziju, Nova S, Slobodnu TV itd? kako da nateramo ljude da to gledaju, da im to učinimo ili na kraju kako da nateramo ljude da glasaju za njih kada neće? Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, kad god se javi Đorđe Vukadinović danas, imate povredu dostojanstva Narodne skupštine, član 107.

Da vas podsetim, ovde se pominju frekvencije. Sada vas ja pitam, u vreme kada je Boris Tadić delio pare iz Lutrije, ko je delio nacionalne frekvencije medijima? Ko je delio nacionalne frekvencije onom Grku, dve frekvencije TV Prvoj, B92 ili kako se to zvalo, TV Foks itd? Ko je podelio te frekvencije Hepi telefiziji? Ko je podelio frekvencije, recimo nacionalnoj televiziji, ko je podelio frekvenciju PINK televiziji? Ko je to kada je dodelio frekvenciju PINK televiziji „Velikog brata“ emitovao u rijalitiju čak i na B92, čak i na PINK? Dakle, u vreme je neko branio tu vlast zdušno, neko je dobijao na lutriji.

Ja pitam – kada se neko tako zalaže za slobodu medija, zašto ne kaže da u to vreme kada su delili frekvencije svojima, bio svoj do svojega, pa i u REM-u, pa se delile frekvencije, pa regionalne, pa lokalne, pa nacionalne? Pitam ja vas ko je sa puškama u ušao u BK televiziju? Ko je eliminisao jednu od najboljih televizija koja se videla na celoj teritoriji Republike Srbije? Zato što im je Bogoljub Karić bio politički protivnik. Ko je političkom protivniku uzeo televiziju da ne bi mogao da ima svoj program? Hajde da vidimo ko je upao u „Kurir“ sa puškama?

Da vidimo ko je zabranio nekoliko štampanih medija? Ajde da vidimo ko je uhapsio Rodića, vlasnika i urednika štampanih medija? I danas oni pričaju o slobodi medija, podelili frekvencije. Imaju „Danas“, „Blic“, NIN, „Vreme“, N1, koji upadne zajedno sa demonstrantima u državni RTS da podstakne i u javnom prenosu, navodno iz Luksemburga, jel, podstakne demonstracije ljudi koji se žale da ih nema dovoljno na televiziji, a svakodnevno se ne skidaju sa televizija.

Ne možemo da nateramo ljude da gledaju N1, ne možemo da nateramo ljude da gledaju Novu S, ne možemo da ih nateramo da čitaju njihove štampane medije. I to je problem. Ne možemo da ih nateramo da glasaju za njih. Zato hoće vlast ulicom. Hvala.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja koji sam često govorio o elektronskim medijima, po pitanju kandidata nemam šta posebno da izjavim. Probao sam na Odboru da ustanovim kvalifikovanost i moram reći da sam blago razočaran zato što sam stekao utisak da kandidati nisu proučili, recimo, Zakon o elektronskim medijima, Konvenciju o prekograničnoj televiziji, da bi mogli da kontrolišu one koji ih finansiraju.

Pokušao sam da im ukažem da Zakon i Konvencija o prekograničnim televizijama jasno ukazuju na razliku između emitovanja i reemitovanja, da nema reemitovanja bez emitovanja programa u inostranstvu, da to mora da bude istovremeno preuzimanje i da je zabranjeno prekrajanje, umetanje drugih sadržaja, oglašavanja, recimo, po članu 27. Zakona o oglašavanju, menjanja reklama itd, sve što radi ova Šolakova firma.

Nisu u obavezi pre nego što budu izabrani ni da poznaju, ali moram da upozorim one koji na glasanju budu izabrani i one koji su već izabrani da ću pažljivo, a verujem i neke kolege, motriti na njihovo ponašanje, na njihove odluke i pre svega na njihovu kontrolu službenika koji tamo rade, recimo, izvršnog direktora i generalnog sekretara.

Sad kad postavite pitanje vezano za član 2. Konvencije o prekograničnoj televiziji o reemitovanju, za član 4. Zakona o REM-u, vi ćete dobiti odgovor od njih, od generalnog sekretara i od izvršnog direktora – kako „Junajted medija“ tvrdi, dešava se to i to. Znači, ja pitam REM, a onda mi se javi izvršni direktor i generalni sekretar, koji imaju pozamašne plate koje su veće od 129.000 dinara, i kažu mi u odgovoru – kako „Junajted medija“ tvrdi, oni program u nekoj playout room sobi obrađuju, šetaju signal itd, i to se u tehničkom smislu smatra reemitovanjem. To je kao kad bi kozu pitali da li je jela kupus i ona odgovori – kako druga koza tvrdi, kupus nije pojeden, već je tako na čudan način nestao.

Dame i gospodo narodni poslanici, domaći mediji su nezaštićeni i o tome sam više puta govorio. Znači, kad imate jednu radnju koja je prijavljena, plaća sve obaveze, pored nje se pojavi neka radnja koja daje usluge, kaže – ja sam registrovan u Luksemburgu i ništa ne moram da plaćam, naši zakoni to ne dozvoljavaju, pa ni Zakon o elektronskim medijima. U takvoj situaciji ceh plaćaju oni koji rade regularno. Svi zaposleni u REM-u dobijaju plate od elektronskih medija, televizije i radija, domaćih. Znači, svi zaposleni dobijaju novac, dobijaju plate, plaćeni su od strane tih domaćih TV kanala. Imam utisak da su samo pojedini plaćeni od Šolaka, oni koji pišu odgovore.

Zato kažem da oni moraju pažljivo da gledaju šta im radi ta služba, ne samo kakve odgovore pišu, nego da striktno poštuju zakone, ne samo o emitovanju i reemitovanju, moraju da utvrde listu najvažnijih događaja, to su ovi sportski prenosi, koje moraju da prenose televizije, po zakonu, koje pokrivaju, je li tako, gospodine Krliću, celu teritoriju Srbije. A nama se dešava ta lista najvažnijih događaja, nije utvrđena već tri godine, što obilato koristi Šolak i sport klubovi da prenose reprezentaciju i tako povećavaju interes i broj pretplatnika za svoje kanale zato što ne pokrivaju celo tržište, a emituju najvažnije događaje koje REM treba da stavi na listu i to bi mogli da prenose samo nacionalni kanali, RTS ili drugi, koji pokrivaju celu Srbiju. To je tako.

Sledeće, moraju da nateraju službu da obavesti operatore da nacionalni kanali moraju biti logički poređani, to je član 100. Zakona o elektronskim medijima, da mora prvo da ide RTS, nacionalni kanali, pa sve ostalo. Protivzakonito je to što Šolak radi, što je svoje kanale, a on je vlasnik SBB kanala, poređao na prvo i drugo mesto. To su programi koji 99% svog programa koriste za napad na vlast, a ponekad i državu Republiku Srbiju, što meni ne smeta njihova uređivačka politika, ali mi smeta da su lažni prekogranični kanali, da ubacuju reklame, da otimaju hleb regulatornim medijima. E, to je ono što mi smeta. To je ono što REM mora da učini da natera službu da se poštuju Zakon o elektronskim medijima, Zakon o prekograničnim televizijama i Zakon o oglašavanju. Na takav način će biti uređene. Zamislite da se svi naši kanali ponašaju kao N1, kao ovi Šolakovi kanali. Zamislite da se svi naši nacionalni kanali odjave i fiktivno registruju u Luksemburgu. Ko će onda plaćati naknadu od koje primaju platu i troškove ovi u REM-u? Hvala.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, da bi kompletirao gospođu Tomić, moja zalaganja u tom Parlamentarnom formu za energetsku politiku kao predsednika Odbora za poljoprivredu, a Odbor je jedan od osnivača tog foruma, da bih razjasnio o čemu se radi, moram reći da je naš nastup bio vezan i za zaštitu životne sredine, kako štititi životnu sredinu, a pri tome proizvesti veću količinu električne energije. Rešenje je poljoprivreda.

Narodni poslanici svakako znaju, posebno oni koji žive u Vojvodini, da Vojvodina ima milion i petsto hiljada hektara obradivih poljoprivrednih površina i da godišnje spali ili uništi preko tri miliona tona biljne mase. Toplotna vrednost, energetska vrednost koja bi se dobila od tri miliona tona, dobili bismo milion tona energetske vrednosti nafte. To je trećina naših potreba.

Znači, u Vojvodini se uništi ili spali, na različite načine se uništi tri miliona tona žetvenih ostataka, koje mogu da daju toplotne vrednosti za milion tona nafte, što je jedna trećina naših potreba.

Ako te žetvene ostatke palite, da li je tako, gospođo Tomić, zagađujete životnu sredinu i to bitno, to ste jesenas i te kako osetili, ali ako to pretvorite u energiju dobijate čistiju životnu sredinu, a pri tome dobijate veću količinu zelene energije koju mi moramo proizvesti u određenom procentu, jer to će biti naša obaveza.

Druga stvar koju ljudi veoma malo znaju je to, velika je povika na automobile oko zagađenja životne sredine, ali, recimo, da stočarstvo zagađuje vazduh daleko više nego ukupna prevozna sredstava, automobili, autobusi, brodovi, vozovi itd, zagade više životnu sredinu nego komplet saobraćajna vozila, odnosno putnička, železnica, vodni transport itd. Zašto? Jedna krava, sad se možete smejati, zagadi vazduh više nego automobil koji pređe godišnje 25 hiljada kilometara, zato što je preživar, a tu ima profesora poljoprivrednog fakulteta, ispušta metan. Dakle, jedna količina metana vredi kao 23 količine ugljendioksida, ali ukoliko bi taj metan, koji ostane u stajskom đubrivu tamo, preradili u električnu energiju, dobili bi nekoliko megavata električne energije, nekoliko desetina megavata električne energije, a možda i nekoliko stotina, preradom toga kao biomase u energenama, od toga bi se pravio gas, ili preko gasa električna energija.

Takođe bi kroz to dobili bolju životnu sredinu, ali dodatkom i u ishrani, malim poskupljenjem da se uloži novca, gotovo 10% te negativne emisija bi se otklonilo ukoliko bi uložili u neka sredstva poljoprivrednicima da drugačije spremaju stočnu hranu.

Ko je razumeo, pričaće.

Dame i gospodo narodni poslanici, recimo, Kosovo je proglasilo nezavisnost 2008. godine, pre toga je bio pogrom 2004. godine i neki narodni poslanici su se setili Kosova i Metohije, zaboravljajući da su bili na listi, izbornoj listi onih koji su ćutke gledali martovski pogrom i proglašenje nezavisnosti Kosova i Metohije, čak se nisu ozbiljno ni namrštili na kosovske Albance, ni na one koji su im pomagali. Aktivno su učestvovali u izgradnji nezavisnog Kosova i Metohije.

Danas je na pragu da 18. država povuče to priznanje i, gle čuda, u vreme kada se to Kosovo, jel, odvajalo, kada se Crna Gora odvajala, kada su oni bili vlast ništa im nije smetalo, posebno onima koji su se našli na izbornoj listi na poslednjim izborima upravo na strani onih koji su tada činili vlast. Zato sam naprosto začuđen i zato sam rekao – ko je razumeo, shvatiće. Ja baš nisam u potpunosti, sem što znam da su spaljene dve džamije, tek toliko da pokažemo da smo i mi loši, kao oni koji su potpalili na desetine crkava i manastira na Kosovu i Metohiji, u našoj južnoj pokrajini.

Dame i gospodo narodni poslanici, svakako žetveni ostaci imaju veze sa energetikom, i to podržavam prethodnog kolegu, s tim što on nije govorio o tome da je to energetski potencijal, pa ću ja održati jedno malo predavanje. Dakle, da se svi ti žetveni ostaci, što sam i pokušavao, daju iskoristiti u proizvodnji električne energije, u proizvodnji gasa i da se tako naš uvoz smanji, da ova zemlja napreduje, a u poslednje vreme se to i radi.

Samo da obavestim naše građane, naše poljoprivrednike da je cena električne energije, obnovljive energije iz poljoprivrednih resursa, od žetvenih ostataka, od biomase, od stajskog đubriva, da ona ima cenu, proizvođačku cenu trostruku tzv. fiding tarifa, ako se ne varam, gospođo Tomić. Dakle, tu energiju koju proizvedu iz poljoprivrede naši poljoprivrednici imaće pravo na fiding tarifu, odnosno na trostruku cenu u odnosu na onu koja se plaća za proizvodnju druge električne energije.

Savetujemo naše poljoprivrednike da uporedo sa podizanjem novih farmi van naseljenih mesta, podiže energetske farme, čak i kombinovane da mogu da budu solarni proizvođač energije, da mogu da budu proizvođač od biomase energije koja će imati trostruku tarifu i ono što ne zarade eventualno u stočarstvu kroz proizvodnju energije, kao što je to slučaj u Nemačkoj, gospođo Tomić, jel tako, sa njima vi imate saradnju, dakle, ono što se ne proizvede kroz poljoprivredu, biljnu proizvodnju, kroz stočarstvo, taj dohodak se da uvećati kroz proizvodnju energije i ukoliko niste dovoljno zaradili na mesu, mleku i jajima, svakako ćete svoju zaradu uvećati proizvodnjom energije, a pri tome će, ono što je rečeno, naša životna sredina biti čistija, jer se neće spaljivati na stotine hiljada tona biomase, žetvenih ostataka ili milioni tona, koliko se spaljuje u ovom trenutku samo u Vojvodini. Time ćemo manje biti zavisno uvozna zemlja od energenata. Time možemo naseljena mesta koja nisu obuhvaćena gasifikacijom, da kroz žetvene ostatke grejemo toplotnom energijom i na takav način smanjimo uvoz gasa.

Više pozitivnih efekata može se postići, ali u to treba ulagati. Sada Vlada Republike Srbije i dalje poštuje fiding tarifu. Dakle, produžila je dva puta, a verujem da će to produženje biti još veće. Produžila je mogućnost da možete kao farmer da uporedo sa stokom proizvodite i električnu energiju ili gas i na takav način uvećavate svoju zaradu iz stočarstva i da pri tome budete dobro situirane, da obnavljate mehanizaciju itd.

Svi stočari su prethodno ratari. Naša ratarska proizvodnja je prevelika, a stočarstvo ne zadovoljava 0,33 grla po hektaru, ne zadovoljava prosek EU koje pod jedan samo ako podignemo po jedno grlo, uslovno po hektaru, odnosno za dve trećine koliko sada nismo, mi bi imali novih preko tri miliona uslovnih grla, a time bi potencijal, ne samo proizvodnja mesa, mleka, jaja porasla, nego bi porasla i proizvodnja energije iz obnovljivih izvora i tako bi ova država imala višestruku korist, smanjila uvoz, uvećala izvoz, povećala proizvodnju, znači intenzivirala poljoprivrednu proizvodnju, jer to je niz efekata kojim teži Vlada Republike Srbije za razliku od onih koji se gledali da u poljoprivredi samo kroz konsultantske usluge uzmu 62.000 evra u stočarstvu, pa onda kažu da na Staroj planini, eto, nema više stoke i projekat se završava konsultantskim uslugama, odnosno podelom novca. Hvala.

Dame i gospodo, narodni poslanici, ja sam deponovao posle, ne znam, četiri puta dokazivanja i pokazivanja dokumenata, zamenik sekretara je tu, to je deponovano u Arhivi Narodne skupštine. Svi podaci su bili autentični koje sam iznosio i nema nikakvih problema. To što je vođa tima naplatio za tim, ne znam ni koje bio vođa tima, ovog trenutka neću ni da znam zbog replike ni ko je bio vođa tima, ja sam to onako rekao. Možda se neko prepozao, ali 62.000 evra je naplaćeno. Znate za čega? Za razvoj autohtonog stočarstva na Staroj planini kroz zadrugarstvo. Trebalo je da se napiše 1.000 studija. Hiljadu malih studija da se napiše, vrednost svake od njih je 62 evra, kada to preračunate. Problem je, novac je isplaćen i ja sam uporno tražio tu studiju odštampanu, makar da nađem pet primeraka. Nigde nisam našao nijedan, ali da se razumemo.

Ako odete da kupite sabrana dela Ive Andrića, ako uzmete Crnjanskog, uzmete najskuplju literaturu naših domaćih pisaca, znači zbirku dela, dobićete manju cenu od 62 evra. Dakle, jedan komplet možete sigurno da kupite ispod 10.000 dinara, ako ga kupujete celog. Ali, biti najskuplji za jednu malu studijicu, najskuplji srpski pisac, e to je podvig.

Zato je naša poljoprivreda i propadala i stagnirala do 2012. godine. Što se tiče subvencija, ponovo da ponovim, te godine, 2012. godine, poslednje godine njihove vlasti, ukupan iznos subvencija je bio 19 milijardi dinara, broj korisnika je bio oko 70.000 poljoprivrednih gazdinstava. Sada su subvencije od 40 do 43 milijarde, odnosno od 105 do 125% uvećane u poljoprivredi, broj korisnika je negde oko 340 do 350 hiljada. To dovoljno govori o tome ko je koliko pažnje, koja vlast posvećivala poljoprivredi ukupno.

Još nešto, nisam uspeo da pronađem podatak koliko ulagali uopšte u stočarstvo, da li su krave bile subvencionisane sa 25.000 dinara, krmače sa 7.000, tovna junad sa 15.000 dinara itd. Nisam našao podatak da je 5.500 mladih u jednoj godini dobilo povraćaj od 70%, odnosno da je dobilo do milion i po dinara nepovratno. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, sa 700 čini mi se i 80 hiljada gazdinstava za vreme njihove vlasti broj je pao na oko 600 hiljada poljoprivrednih gazdinstava. Znači, pao je, za recimo 150 hiljada.

Za vreme ove vlasti činjenica je da je broj poljoprivrednih gazdinstava pao za 50 hiljada, ali prosečna starost na selu je 62 godine, prosečna starost, što znači da ima starijih, od 90, od 86 godina itd. Neki od njih su, nažalost, preminuli.

Put sa sela, gde ja živim, put sa sela vodi u dva pravca. Jedan vodi na groblje, a drugi vodi u velike gradove. Znači, put sa sela gde ja živim vodi na groblje i u gradove. Ja sam i dalje na selu. Odande mogu da odem samo na groblje.

Neki koji su otišli u grad sada pričaju o tome kako se smanjio broj poljoprivrednih gazdinstava. U poslednje vreme se smanjuje isključivo zahvaljujući tome što su ljudi umrli. Ali, neki koji žive u gradu, koji ne žele da se vrate na svoje imanje, sada zameraju nama koji se nismo ni odselili, a na sreću još uvek nismo umrli, zašto se broj poljoprivrednih gazdinstava smanjio. Dakle, smanjio se zbog toga što su ljudi umrli, ali da pitamo kako se za 150.000 smanjio pre ove vlasti, tri puta više. Šta se desilo sa tim? Da li je tad poljoprivreda bolje stajala ili sad? Nedvosmisleno su subvencije veće za 120%. Mi ćemo i u buduće izdvajati, ma koliko zahteva da se podnese. Ove godine treba 42.000.000.000. Ako se podnese više zahteva, isplatićemo i 50.

Možda je obrada u Upravi za agrarna plaćanja malo sporija zbog ograničenog broja zaposlenih, ali svi koji su konkurisali i ispunili uslove dobiće, neće biti selekcije a la Živković, neće biti selekcije a la razvoj autohtonog stočarstva na Staroj Planini za konsultantske usluge od 63.000 evra. Toga neće biti, ali će subvencije za poljoprivrednike biti i dalje onoliko koliko oni podnesu zahteva, ma probili stavku od 43.000.000.000. Ako podnesu zahteve za 50.000.000.000 dobiće 50.000.000.000, za razliku od njih koji su vršili selekciju i dobijali privilegovani poljoprivrednici, a la Živković. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, ako spomenete nečije ime, iznesete deo njegovog izlaganja to je svakako osnov za repliku, daleko veći ili deblji osnov nego što to koriste neki drugi narodni poslanici.

Dame i gospodo narodni poslanici, SBB, čiji je vlasnik bio Šolak, koji je to preprodavao Dejvidu Petreusu, kasnije su to preprodali „BC Partners-u“ uz neki njegov udeo, nastao je, čini mi se od „KD sistema“ daleke 2001, 2002, 2003. i 2004. godine. Vezivati Šolaka i Đilasa sa nama, sa vladajućom većinom je jako veća mašta nego što imaju maštu neki u nekim holivudskim filmovima koji su po duhovitosti daleko duhovitiji od izlaganja koje ja danima slušam u Narodnoj skupštini.

Dame i gospodo narodni poslanici, da saberemo koliko kritika na Šolaka, na Đilasa, na REM, na SBB, na „N1“, na „Sport klubove“, su izrekli poslanici većine, a koliko poslanici opozicionih stranaka i dobićete jasan podatak da je vladajuća većina veoma kritična prema zatečenom stanju.

Nismo mi ustanovili REM, nismo mi ustanovili način na koji se finansira REM, nismo mi raspisali ni takse, ni naknade koje elektronski mediji moraju da plaćaju REM da bi ovaj mogao da funkcioniše. Sve je to urađeno daleko pre nas i naše je pravo da kritikujemo to što smo zatekli i da tražimo da za taj novac REM konačno počne da vrši funkciju jer mu se sastav menja, da posle promene sastava saveta REM konačno počne da radi u korist domaćih medija, odnosno da poštuje Zakon o elektronskim medijima.

Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, ni RRA postojao pre ove vlasti. Ništa nije postojalo. Nije postojao SBB, nisu postojali utvrđene nadoknade, vladajuća većina bira predsednika Košarkaškog saveza Srbije. Gotovo neverovatno. Od kada mi to biramo predsednike sportskih organizacija? Verovatno na toj sednici nisam bio.

Jeste da sam ja, za razliku od nekih kolega koji dolaze ovde tek posle 12 sati, koji malo kasnije ustaju, kojima autobusi kasne od Beograda ili od Vranja, pa malo kasnije dolaze, možda sam ja za razliku od njih, koji dolazim na vreme, propustio taj deo sednice, da je vladajuća većina imenovala predsednika Košarkaškog saveza Srbije i da je to bio našom voljom izabran Dragan Đilas. Ja na toj sednici nisam bio. Sa Đilasom nikada nisam bio. Dakle, i kada sam sarađivao sa DS, on nije bio član DS. Postao je 2004. godine, jer ga nisu puštali da bude član, ali, Bože moj, sa njima je neko sarađivao.

Što se REM-a tiče, što se SBB tiče, što se „N1“ televizije tiče, što se „Nove S“ tiče, što se „Sport klubova“ tiče, ja i dalje pitam predsedavajućeg da li on misli da je više kritika na njihov račun uputila vladajuća većina ili pojedine opozicione stranke?

Ja možda grešim. Možda oni koji sa zakašnjenjem dolaze na sednice ne prate moje izlaganje, ali ja mislim da sam ja sam uputio više kritika na račun SBB, Šolaka, Đilasa, REM, SSB itd. nego svi opozicioni poslanici zajedno.