Dame i gospodo narodni poslanici, Pomoravlje je bogato. Kad priroda ne besni, Pomoravlje je školjka koja kada miruje u sebi stvara bisere. Zašto ovo govorim?

U poplavama koje su bile, čini mi se 2014. godine, gospodine Arsiću, štete su bile merene stotinama miliona evra. Izgradnjom, nabavkom, izgradnjom auto-puta, rešava se pitanje pritoka Morave i vodotoka Morave. Sprečavaju se opasnosti koje su bile 2014. godine, kada se taj projekat završi. Nemoguće je da se ponovi 2014. godina i to je nešto što verovatno učestvuje u troškovima izgradnje puta i saniranju vodotokova, odnosno uređenju vodotokova ne samo Morave već i pritoka.

Ako, se time sprečavaju poplave, a stručnjaci tvrde da se to čini, samo jedne godine u tom području da poplavi, štete iznose preko 100 miliona evra. Znači, ako se potopi 100 hiljada hektara, znajte da je šteta veća od 100 miliona evra te godine, ako se ne daj bože ponovo poplava pojavi u tom području.

E, zato verujem da to poskupljuje radove i zato je moja podrška izgradnji, ne samo puta, zbog saobraćaja, već i zbog uređenja vodo tokova i sprečavanja katastrofe koja nas je zadesila 2014. godine, koja sem poljoprivrednih radova od 100 miliona evra, može da ugrozi i kuće koje vrede daleko više od tih 100 miliona evra, stočni fond, staje, ekonomske objekte i tako dalje.

Još nešto da kažem, ako tim putem prolaze vozila, ušteda u gorivu je godišnje negde oko 20 miliona evra. Da vam kažem i to, da su najveća srpska stratišta Jasenovac, Jadovno, Kragujevac, pa Ibarska magistrala, a onda ta područja.

Koliko koštaju ljudski životi koji su spašeni time što je izgrađen auto-put do Čačka i koliko koštaju ljudski životi koji će biti spašeni izgradnjom Moravskog koridora, nastavkom gradnje auto-puta prema Crnoj Gori, to ne može da se meri. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, što se tiče poljoprivrednog zemljišta, mi smo naporno radili da digitalizujemo kartu svih poljoprivrednih parcela u državnom vlasništvu. Dakle, sve je transparentno. Ulaskom na sajt Uprave za zemljišta možete da izabere bilo koju parcelu, one su označene državne, u bilo kojoj opštini i da pogledate status tog zemljišta. Ko je zakupac, na koliko godina je zakup, verovatno je sadržana cena itd.

Znači, vrlo je transparentno, ukoliko želite da proverite sada, pre to nije bio slučaj. Ukoliko se kritika odnosi na neki prethodni period pre tog režima, to razumem. Sada je to veoma transparentno. Promenom Zakona o zemljištu pre tri, četiri godine, kada su ovde Čanak i ekipa protestovali, mi smo uredili odnose u poljoprivrednom zemljištu u državnoj svojini.

Dakle, ta uzurpacija koja je bila merena desetinama hiljada hektara je sprečena. U sistem poljoprivrednog zemljišta je uneto preko 70.000 hektara zemljišta u državnoj svojini, dakle to zemljište više nije uzurpirano.

Razumem ukoliko se kritika odnosi na neki period pre promene Zakona o poljoprivrednom zemljištu, pre digitalizcije itd. sada je sve to proverljivo. Ukoliko postoji neki prigovor, lepo kliknete, nađete broj parcele, dostavite to Upravi za zemljište i organi će reagovati kao što su reagovali i u Golubincima, i u Inđiji i u nekim drugim opštinama, gde je bilo zloupotreba povodom poljoprivrednog zemljišta.

Prihode koje lokalna samouprava ostvari i koja nameni za atarske puteve, njima suvereno upravljaju lokalne samouprave. Dakle, one se staraju o atarskim putevima, one izvode te radove, one raspisuju konkurse prethodno.

Dakle, to je pitanje za lokalnu samoupravu, a ne za Skupštinu. Ukoliko postoji neka zloupotreba, onda ne samo BIA, već i drugi nadležni organi će da reaguju i takvu prijavu treba samo podneti. Dakle, to spada u javne nabavke i ukoliko lokalna samouprava krši neko pravilo po pitanju atarskih puteva, uređenja poljoprivrednog zemljišta koje takođe se finansira iz ovih prihoda, komasacije ukoliko se finansira iz ovih prihoda, u tom slučaju će organi reagovati, kao što su i do sada reagovali. Samo podnesite prijavu i tog trenutka mi delujemo. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja sam već govorio o tome da je za vreme bivšeg režima javna nabavka bila tajna, a vojne tajne su bile javne. Posebno je prednjačio Ponoš, Jeremić itd. Oni su se čak hvalili kako su penzionisali oficire sa ratnom prošlošću, kako su dobro razoružali zemlju, a ne naoružali, kako su zemlju umesto u vojno neutralnu državu, pretvorili u vojno neutralisanu, itd.

Bojim se da kao opozicija oni nastavljaju dalje. Priče o namenskoj industriji, izmišljene afere, su nenadoknadive štete koje se prave u ovoj državi i toj vrsti posla koji se odvija kao vojna industrija, odnosno kao namenska.

Šta hoću da kažem. Ako neko koga nazivaju uzbunjivač, a da to nije, da taj status nema, nijednu nepravilnost pet godina nije prijavio nadležnim organima, nego je prikupljao informacije ne samo svoje, već je krao kolegama iz kompjutera. Ako je te informacije dostavio bugarskoj strani u vidu bugarske novinarke, koja se zove Gajtandžijeva, i na osnovu tih informacija bugarska strana i druge zainteresovane strane su mogle da utvrde vrstu proizvodnje, vrstu kupaca, broj kupaca, koja roba najbolje ide, koje su cene, kolika je proizvodnja, koliki je plasman, koje su najčešća tržišta. Šta je onda trebao još da uradi, a da ne bude špijun? Kakav je to uzbunjivač, ako na osnovu svih tih informacija vi možete da zaključite šta „Krušik“, „Prvi partizan“ i „Lučani“ proizvode.

Dakle, to rade ovi koji bojkotuju rad Narodne skupštine, koji bojkotuju narodne izbore. Oni direktno rade protiv svoje zemlje. Za ovu zemlju ne rade, za koju sve rade to treba nadležni organi da utvrde. Dakle, ukoliko oni tako dostavljaju informacije, time urušavaju namensku industriju ove zemlje, koja zapošljava 11 hiljada ljudi. Nije tajna da je posle te afere, navodnog lažnog uzbunjivača, običnog špijuna, da je bugarska strana sklopila ugovore koji su bili namenjeni „Krušiku“ u vrednosti od 80 miliona evra. To je šteta koju trpi namenska industrija, radnici koji platom, tom platom, pune onu potrošačku korpu, odnosno donese hleb svojim porodicama i članovima svojih porodica. Hvala.

Zahvaljujem.

Ko je mogao zamisliti lani? Ja bih podržao te procenjene vrednosti, ali ne znam što to nije važilo, recimo u Inđiji 2006. godine, 2007. godine kad su me smenjivali zbog procenjene vrednosti u zgradi Uprave vodovoda. Znači, gospodin Martinović se seća, te seče knezova i neko je rešio da predsednik Skupštine koji insistira na previše javnim podacima, da treba da bude posečen u stilu seče knezova. Pa, pošto je zafalilo malo kvoruma, onda su lepo to prešli u zgradu Uprave vodovoda i onako, izvršili mali opštinski udar, da ne kažem, državni udar, počistili predsednika Skupštine, predsednika najvišeg organa.

A zašto? Zato što je predsednik Skupštine se drznu da u prethodnom periodu gradi građevinsku zonu i kad je već to sve komunalno opremio, onda se neko setio da bi mogao da od zadruge uzme poljoprivredno zemljišta na osnovu partijskog interesa i to zemljišta plati 23 dinara po metru kvadratnom, a onda da ga preproda za 20 evra. Onako to je bilo socijalno odgovorno, procenjena vrednost 23 dinara, a onda lepo izađeš i prodaš ga, "Henkelu" i tako dalje, prodaš ga za 20 evra. I, gle čuda, tamo odakle si ga uzeo, naravno, transparentno, to ti je gospođa ili drugarica, tvoj član, onda ti to lepo uzmeš, preprodaš i onda ne odgovara predsednik Skupštine koji se malo pobunio, onda ga posečeš i to tako teraš i to tako biva. E, da se to nije desilo, ja bih sada razmislio da podržim neke prethodne amandmane.

Dame i gospodo narodni poslanici, na mojim grudima može da bude samo slika mog kuma, nikako nikog drugog. Znači, kakav Tramp, kakvi bakrači, ja bih na svoje grudi stavio samo sliku svog kuma. Tako se branio od javnih nabavki koje planira Boškić Ljotić žutić. To su one javne nabavke, ministre, planirane za logor, za migrante i političke neistomišljenike.

Mislim da će u tom logoru medijima da se bavi, onima, kako se zove ono u logorima što je bilo – „ahtung, ahtung!“, oni glasnogovornici, oni mikrofoni, zvučnici, itd? E, da će to da radi „N1“ televizija, da će letke da distribuira onaj „NIN“, „Vreme“, itd, da će zbog nestašice gasa javne nabavke da sprovodi Bastać. Razumete? Da će to biti vodonepropusne kese, znači, da će on da raspiše tender za taj logor Boška Ljotića, Janka Veselinovića. Ko će sve tu biti upravnik logora, ja ne znam, ali se bojim da će javne nabavke za plastične kese da sprovede Marko Bastać i da će tu biti, možda, i Juca Rukavina da to dovrši, onaj budak. Imaju ludak, a ono je bio budak, a ovde će upravnik logora da bude ludak.

Dakle, treba da svi javno osudimo, malo izgleda smešno, ja sam malo karikirao, izvinjavam se, svi treba javno da osudimo pokušaj da na dan migranata Boško Ljotić napravi logor za Sirijce, Iračane, Libijce, one iste Iračane koje su Amerikanci uništili i Sirijce koje su Amerikanci uništili u NATO - paktu.

One iste zemlje gde smo mi nekad kao ekonomska migracija zarađivali plate, zarađivali sredstva, pravile se kuće ovde, kupovali su se automobili, porodice su se zbrinjavale tako što su radili u Iraku, u Libiji, pa i Siriji. Dakle, sa te strane treba biti izuzetno pažljiv i ova zemlja koja je zbog ratnih okolnosti imala migraciju prema napolju, gde se bežalo opravdano od rata, od NATO pakta, itd, ako smo sami bili migranti, onda moramo na dan migranata izuzetno da budemo pažljivi.

Mislim da Boško Ljotić, koji je saveznik DS, svih tih žutih opcija i svih žutih frakcija, mislim da Boško Ljotić ne pravi to samo za migrante, da će to biti logor za političke protivnike. To je ono što je najavio onaj nazovi novinar. Tamo će nas, verovatno, mučiti i vaditi naše oči čarne, kako beše ono, da će to da bude specijalni kulak za nas, da će se tamo silovati, da će se tamo vešati, streljati, oražnjiti, jel tako, gospodine Martinoviću, da će nam tamo biti sečen deo po deo. Mislim da će Đorđe Vukadinović preporučivati na kom trgu nas treba vešati, da to ne bude na nekom glavnom, kao Terazije, da nas treba vešati po nekim ćoškovima. Ja tražim da mi snažno osudimo takvo nastojanje, da se zemlja Srbija ogradi, izoluje i da se u njoj napravi Boškićev logor. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, u Upravi za zemljište na sajtu su obeležene sve parcele u državnom vlasništvu, ne samo da su obeležene, nego lako možete da proverite i ko ih je zakupio, dakle, da li su izdate u zakup i tako dalje.

Što se plaćanja zakupnine tiče, promenom Zakona o poljoprivrednom zemljištu zakupnina se plaća unapred. Dakle, ukoliko želite da zakupite poljoprivredno zemljište, tu zakupninu morate da platite posle postupka koji se sprovodi u opštini pre zaključenja ugovora, znači, kada opštinska komisija donese odluke ko je bio najpovoljniji zakupac. To idu u Upravu za zemljište. Uprava za zemljište sklapa ugovor u ime Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, ali ugovor neće da sklopi dok god se ne priloži dokaz o uplaćenoj zakupnini za narednu ratarsku godinu.

Još nešto. Sem plaćene zakupnine, još za jednu godinu je neophodno priložiti garanciju, odnosno danas u zakupu poljoprivrednog zemljišta država je na određen način obezbeđena dve godine. Znači, jednu godinu se zakup plaća unapred i još se prilaže jednogodišnja garancija odgore. Dakle, na neki način to su dvogodišnje zakupnine.

Ukoliko zakupac ne plati na neki način zloupotrebi zakup poljoprivrednog zemljišta, garancija te druge godine se aktivira, dakle, država sigurno naplaćuje.

Da li postoje negde zloupotrebe? Verovatno da postoje, ali su one minimalne i svaku zloupotrebu za koju neko zna da se desila, ukoliko neće Upravi za zemljište da dostavi, neka dostavi podatke Odboru za poljoprivredu i mi ćemo sa ministrom poljoprivrede taj problem rešavati.

Znači, bilo koja zloupotreba da se desila u postupku izdavanja zemljišta u zakup ili, ne daj Bože, uzurpacije, ukoliko neko zna za takvu vrstu zloupotreba, treba da nam dostavi tu informaciju i mi ćemo momentalno reagovati na takvu vrstu zloupotrebe. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, mogu da se složim sa zloupotrebama koje su počele ne 2005. godine, ja mislim da se poljoprivredno zemljište počelo izdavati negde 2006, 2007. godine. Dotle to nije bilo moguće i kombinati su to zemljište obrađivali za džabe. Nisu plaćali zakupninu, nego je to zemljište bilo još posle privatizacije dodato, pridodato onim tajkunima koji su kupili kombinate i koji su sem društvene zemlje, pokušali da prisvoje državnu zemlju.

Tek od 2006, 2007. godine je dozvoljen zakup. Zakon je menjan nekoliko puta. Ja se slažem da je bilo zloupotreba, ali ne treba nama pripisivati zloupotrebe od 2005. godine. Zakon smo jedva na silu promenili čini mi se 2013, 2014. godine i ovde smo imali demonstracije od navodnih paora, koji su predvodili Nenad Čanak, Saša Radulović, Bojan Pajtić. Verovatno su hteli da ta zloupotreba traje i dalje.

Ukoliko neko uzurpira poljoprivredno zemljište, opštine i lokalne samouprave su ovlašćene da poskidaju plodove. Da li prilikom skidanja plodova dolazi do određenih zloupotreba? Ja hoću da verujem da ne dolazi. A, ukoliko takvih pojava ima, ja takođe molim da se obavesti najbliži organ unutrašnjih poslova da takvu pojavu suzbije.

Ova Vlada, odnosno ova vlast, ove političke stranke su donele taj propis koji je novina, da ukoliko dođe do uzurpacije, da se zbog toga što je mimo zakona neko poljoprivredno zemljište u državnoj svojini, njemu skinu plodovi, ili da mu se naplati trostruka zakupnina nad parcelom koju je zloupotrebio na godišnjem nivou.

Dakle, toga ranije nije bilo. Verujem da su zloupotrebe bile brojne, verujem da još poneka ima, ali svaku izvolite prijaviti. Mi ćemo odmah reagovati. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, do 2014, 2015. godine, uzurpacija je bila tolika da je uzurpirano negde i do 80.000 hektara.

Postoje opštine koje uopšte nisu dostavljale planove, dakle, nisu donosili program na osnovu koga bi se zakup učinio. Mi smo promenili zakup. Opštine koje to ne urade mogu da budu sankcionisane uskraćivanja transfera od strane Republike. Dakle, podigli smo i ozbiljnost samim opštinama da moraju da donesu program, da moraju da sprovedu licitacije itd. ili, ako to ne učine, snose odgovarajuće sankcije.

Uzurpacije koje se dešavaju u poslednje vreme se naplaćuju. Dešavaju se, ali su one vrlo minimalne u odnosu na 2006, 2007, 2008, 2009, 2010, 2011, 2012. godinu. One su minimalne i kreću se u najgorem slučaju do 2.000 hektara.

Pojedine uzurpacije su naplaćene u samom Pančevu po podacima kojima Uprava za zemljište raspolaže i koje će, čim radno vreme Uprave dozvoli, izvaditi i dostaviti narodnom poslaniku da tačno zna kome je uzurpacija na teritoriji opštine Pančevo naplaćena, odnosno kako je sankcionisan.

Nedavno je u Kuli sankcionisano uzurpator na 80 hektara, tako što mu je zemljište poskidano. U poslednje dve godine od uzurpatora je naplaćeno po dva miliona evra zato što su mimo propisa i zakona ušli u poljoprivredno zemljište u državnoj svojini.

Ukoliko postoje ideje da se Zakon o poljoprivrednom zemljištu unapredi, radi još transparentnijeg gazdovanja poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini, ja sam na raspolaganju i Odbor za poljoprivredu narodnom poslaniku, da dođe na sednicu Odbora za poljoprivredu, predloži neku izmenu koju ćemo mi dalje proslediti sa odlukom Odbora ukoliko je to pravo valjano, ukoliko postoji takva vrsta problema. To ćemo proslediti ministarstvu i tražiti da oni napišu predlog izmena i dopuna zakona ili ćemo to sami učiniti u Narodnoj skupštini da maksimalno postupak izdavanja u zakup poljoprivrednog zemljišta bude transparentan i da naplata bude 100%. Hvala.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, našim građanima je poznato, ali nije zgoreg reći još jednom. Ne radi se u Srbiji samo o javnim nabavkama za autoputeve. Imate brze puteve, odnosno brze saobraćajnice koje je predsednik Republike najavio. To posebno treba pozdraviti. Dakle, time se eliminišu džepovi koji nastaju izgradnjom autoputeva. Time se na određeni način stanovništvo koje ne živi u neposrednoj blizini, pored autoputeva, dovodi u ravnopravniji, gotovo ravnopravan položaj sa onima koji žive pored autoputa. Time se, naravno, investicije i investitori približavaju takvim sredinama, pa valja pomenuti nekoliko.

Mislim da je vredna javna nabavka koja će spojiti petlju požarevačku sa Kladovom, uključujući sva naseljena mesta. Mislim da vredi pozdraviti i brzu saobraćajnicu koja vodi od Kragujevca, Mrčajevci, Aerodrom „Lađevci“. Mislim da vredi pohvaliti javnu nabavku koja će spojiti Paraćin sa Borom i Zaječarom. Mislim da vredi pozdraviti saobraćajnicu, brzu saobraćajnicu prema Loznici. Mislim da se radi i o javnoj nabavci koja će biti prema Kuli. Mislim da vredi pozdraviti izgradnju saobraćajnice između Beograda i Zrenjanina.

Mislim da vredi pozdraviti sve te buduće javne nabavke, ali treba reći da smo mi to kao društvo zaradili. Nije to zaradila samo Vlada. Vlada je samo podizala i upravljala državom, a svi stanovnici koji žive u Republici Srbiji doprineli su da BDP u ovoj zemlji počinje da raste, da nam valuta bude stabilna, da nam inflacija bude pod kontrolom, što može da rezultira da te brze saobraćajnice, autoputeve pravimo iz budžeta i na takav način podižemo Srbiju.

Vrednije od vladanja Srbijom, da zapamte oni bivši, vrednije od vladanja Srbijom je dizanje Srbije i ova Vlada upravo to čini. Dakle, ono što je najvrednije Vlada uporno radi, podiže državu Srbiju, a time omogućava da se podigne i kvalitet života njenih građana. Hvala.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja sam govorio o onim Bastaćevim javnim nabavkama pomoću kojih je nabavio one kese i sada me interesuje samo u tim njegovim nabavkama da mi Đilas odgovori, pošto je Đilas šef svih tih javnih nabavki bio, a verovatno i sada planirao da bude šef svih budućih nabavki, svih reklamnih sekundi, svih medija itd. da bude gazda života i smrti u Republici Srbiji, ali uglavnom da izgradi auto-puteve prema svojim džepovima i džepovima svojih bliskih saradnika.

Mene interesuje da li su te Bastaćeve kese razgradive?

Gospodine Arsiću, da li vi možete da mi pribavite podataka da li su te Bastaćeve kese nabavljene putem javnih nabavki? Da li su nabavljene na crno one kese što je svojim kumovima navlačio na vrat? Da li su bile biorazgradive ili kako se to već zove? Da li su ugrožavale životnu sredinu posle upotrebe, ono kada navuče na glavu kuma kesu, pa se kesa eventualno slučajno pocepa, pa u tom neveštom rukovanju, ukoliko tu kesu mora posle da odbaci, da li je ona bila opasnost po životnu sredinu ili nije? Ja verujem da ni o tome nisu vodili računa.

Što se tiče zagađenja životne sredine, u Republici Srbiji najveći zagađivaći životne sredine, života građana Republike Srbije su savez lopuža, prevaranata i varajića, koji sebe zove Savez za Srbiju.

Dame i gospodo narodni poslanici, mi provincijalci, kako nas mnogi zovu, mi sendvičari, mi iz unutrašnjosti, koji smo uvek patriotski naklonjeni svojoj državi, mi volimo da naša prestonica lepo izgleda. Posebno volimo kad prelazimo mostove, posebno volimo da ne vidimo ruglo, pacove, zmije i razna polurazrušena skladišta, napuštene vagone, itd, to što smo gledali do 2014. i 2015. godine.

Tačno je da nije postojala javna nabavka, gospodine Martinoviću. Ali, o tome smo se izjasnili ovde u Skupštini.

O Beogradu na vodi, o međudržavnom sporazumu, se izjasnila ova Narodna skupština. Koliko se ja sećam, vi ste pravnik i nema veće transparentnosti javnosti nego kad dođete u Skupštinu sa predlogom da kažete - ovde ćemo izgraditi jedan omanji grad, Beograd će izgledati još lepše, izgledaće ovako, da je to svim medijima predstavljeno i, gle čuda, Dragan Đilas se digao i kaže - nebitno je čija je ideja bila. Bitno je, hvala onome čija je ta ideja bila. Ali, i Dragan Đilas je nekad to podržavao, čak i Balša Božović. Supruga ili bolja polovina Balše Božovića učestvuje čak u prodaji stanova u Beogradu na vodi, a on je vodio ovde pravu kampanju, Balša Božović, protiv Beograda na vodi. Valjda se posvađao sa devojkom, ili ga devojka napustila, ne znam iz kojih razloga.

Mi koji dolazimo u Beograd, i dalje volimo da naša prestonica izgleda dobro, lepo, bez obzira što ne živimo tu. Naša želja je da i mi, a to auto-putevi i investicije omogućuju, po kvalitetu života ne zaostajemo mnogo za Beograđanima.

Želimo da i u poljoprivrednim regionima, pa čak i selima, budu pristojni putevi, pristojne telekomunikacije, pristojan život, da se stanovništvo ne seli u Beograd, da Beograd ne raste brojčano, nego da raste izgledom, da raste kvalitetom života svojih građana, da ima moderne stadione, jer mi nemamo nijedan stadion koji je kvalifikovan za UEFA i FIFA prvenstva. Dakle, uskoro Partizan, Zvezda i reprezentacija neće moći da igraju u našoj zemlji ukoliko se ne izgrade i ti stadioni.

Mi bi voleli da mi možemo da imamo stadion od 50 hiljada gledalaca, međutim, recimo, u Inđiji je to neizvodljivo. Normalno je da to bude u blizini naše prestonice, na periferiji. Normalno je da imamo stadione, jer i ta gradnja podiže bruto domaći proizvod, podiže utrošak betona, cementa, armature, itd. Na određeni način, i kroz tu vrstu javnih investicija se podiže BDP, građevinci unapređuju svoje tehnologije, bolje se živi, itd. Oni će verovatno imati veće plate, što želim, da novac bude raspoređen što više prema radnoj snazi, a što manje prema kapitalu. Ali, bez kapitala nema ni radnih mesta, tako da treba poštovati i rad, poštovati kapital i naći određenu srazmeru, što ova Vlada pokušava da čini dizanjem minimalne cene rada.

Mi smo sanjali san da plata jednog dana u Srbiji bude hiljadu maraka. Ta plata u Srbiji sa hiljadu maraka, pretvorite to u bosanske marke, one su ekvivalentne vrednosti nekad nemačkih maraka i od nove godine prosečna plata u Srbiji će biti hiljadu maraka, a minimalac će biti 500 maraka. Naša želja je da to zaradimo, da i penzije i plate i zaradu budu iz rasta BDP veće, da imamo što više zgrada poput Beograda na vodi. I to je želja, mislim, ne samo vlasti, ne samo opozicije, to je želja svih građana Republike Srbije. Hvala.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, pred nama su naša dela, ali sabrana nedela kako to koleginica Jevtović za žuto preduzeće. Savez lopuža, prevaranata i mutibarića koji danas ovde nije prisutan. Godine 1990. su bile godine kada naša zemlja bila pod vojnim i ekonomskim pritiscima. Ono je rezultiralo privrednim i tehnološkim zaostajanjem, ali od 2000. godine više nije bilo opravdanja. Divlja predatorska privatizacija je uklonila mnoga preduzeća koja su uz malo pameti mogla da opstanu. Dug od 17 milijardi koji su oni napravili nije bio toliki problem koliko nedostatak izvora za vraćanje duga.

Kada su se zaduživali trebali su da vode računa da kao poljoprivrednici kada se zaduže pa kupe traktor, pa onda taj traktor učestvuje u vraćanju duga. Oni to nisu radili. Oni su industrijske prstene oko gradova zamenili trgovinskim lancima. Finansijsko tržište je potpuno prodato stranim bankama za koje garantuje domaća država. Kada si prepustio finansije i trgovinu ti si na određen način eksploatisan. To je zatečeno stanje 2012. godine gde su oni za strani pozajmljeni novac kupovali stranu robu. Dug je rastao, pri tome nije napravljen izvoz za vraćanje duga, da se ima iz čega vraćati taj dug.

Zaduživanje je bilo po stopi od 6-7%. Dakle, to su bile kamate koje su nekoliko puta veće nego one po kojima se danas država zadužuje. To je imalo svoje limite. Nisu se oni zadužili samo 17,7 milijardi. Svi zaboravljate donatorsku podršku koja je trebala da pomogne posle 2000. godine zemlji da se brže oporavi. Ta donatorska podrška je iznosila preko 4,5 milijarde evra. To su potrošili. Takođe, svi zaboravljaju da su prihodi od privatizacije na razne načine bili 6,7 milijardi, a ta privatizacaija je bila grabizacija. Postoje međunarodne organizacije koje tvrde da je iz tih privatizacija izneto iz zemlje preko 50 milijardi dolara. Dakle, 6,7 milijardi uknjiženo, samo 6,7. Svaki sedmi evro je uknjižen od privatizacije u zemlji. Potrošili su i tih 6,7 milijardi. Tu računam i „Mobtel“. Oprošteno je i Pariskom i Londonskom klubu oko pet milijardi. Sve ukupno, van onih 17,7 milijardi, još toliko su potrošili od donatorske podrške, prihoda od privatizacije i opraštanja Pariskog i Londonskog kluba, za koliko se dug bio smanjio, ali su oni ubrzo novim zaduživanjem to popunili.

Znači, da nisu potrošili samo tih 17 milijardi, već su potrošili 34 milijarde. Za tih 34 milijarde ne znam da li su napravili nekoliko kilometara autoputa. Nisu dovođeni ni investitori, zemlja je i dalje tehnološki i privredno zaostajala i za najmanje razvijenim zemljama u Evropi, ne u EU.

Da nije bilo promena 2012. godine, odgovorno tvrdim da država Srbija više ne bi postojala. Verovatno bi se otvaralo pitanje internacionalizacije Vojvodine, verovatno bi Kosovo već uveliko bilo nezavisno, jer žuto preduzeće, savez prevaranata, mutibarića i varajića bi do sada sigurno realizovalo ono što su Albanci na Kosovu priželjkivali.

Ni politički, ni ekonomski oni nisu dali nikakav rezultat. Posle 2012. godine, od 2013. godine ova država počinje da vrši reforme, pre svega fiskalne i finansijske, a kasnije i ekonomske, počinje intenzivno dovođenje investitora. Mi više posle žutog preduzeća nismo mogli da se zadužujemo i da za tuđi novac kupujemo tuđu robu. Oni su živeli od zaduženog, a ne od zarađenog. Došlo je vreme da se novac mora zarađivati, ne samo da bi se kupovala roba koja se uvozi, već da se tim izvozom pokrije ne samo uvoz i potrošnja, nego da se proizvodnjom pokriju i dugovi, odnosno da se vraćaju dugovi iz njihovog vremena, koji su pravljeni, a da za taj dug ništa od privrednih aktivnosti nije dizano.

Znači, moramo da živimo od zarađenog i da vraćamo dugove koje su oni pravili u vremenu kada se živelo od zaduženog. Vi gospodine Arsiću svakako znate da ti njihovi krediti koji su povlačili sa 6-7% kamate, zbog niskog rejtinga zemlje su rezultirali kamatnim stopama u poslednjih sedam godina, koje su se kretale od milijarde do 1,1 milijarde evra.

Oni kažu da se ova vlast zadužila sedam, osam milijardi, ali neće da kažu da smo platili samo dugova, odnosno samo kamata na njihove dugove, da smo platili u prethodnom periodu od sedam godina, sedam milijardi. Kada saberete njihov dug i saberete kamatu koju smo platili u poslednjih sedam godina, vi dobijete tačno onoliko koliko danas iznosi javni dug države. U međuvremenu, napravljeno je 320 kilometara auto-puta, zaposleno je oko 300 ili preko 300 hiljada ljudi i većinom u proizvodnji.

Naš BDP ne raste sada iz trgovine stranom robom, pa to ima svoje limite. Naš BDP raste i od prihoda od turizma koji je sad preko jednu i po milijardu evra. Naš društveni proizvod raste iz proizvodnje, naša pokrivenost uvozom i izvozom je prešla 70'%, u njihovo vreme to je bilo manje od 50%. Znači, na svaka dva evra uvoza, bio je svega jedan evro izvoza. Sada je to sasvim drugačije i otuda je stečena i stabilnost kursa, zato što nema, povećanom proizvodnjom i izvozom, nema nestašice deviza. Devizni prilivi zadovoljavaju devizne odlive. Prihodi od dijaspore su takođe značajni i zato nam devizne rezerve rastu, zlatne rezerve takođe rastu, rezerve u zlatu, a pri tome kurs miruje. To je veliki uspeh ove vlasti i to treba stalno naglašavati.

Dakle, ekonomske uspehe na ekonomskom planu, bivši režim pokušava da devalvira praveći afere za aferom navodne, da bi pokušali da podriju vlast. Ja sam još ranije govorio da oni koji su nas devedesetih godina spolja ugrožavali i oni koji su nas od 2000. godine iznutra potkradali, da će se udružiti i da će ovi koji su nas iznutra potkradali, pokušati da realizuju ciljeve da pomognu realizaciju ciljeva NATO pakta, da ono što NATO pakt nije uspeo 1999. i 2000. godine, da sada potpomognu da se ti ciljevi realizuju, posebno ciljevi Albanaca na KiM.

Otuda ja upozoravam građane da te njihove razne Marinike, te njihove razne Aleksiće, dokazanog prevaranta koji je uzeo iz Nacionalne službe za zapošljavanje za svoju nevladinu organizaciju 55 miliona dinara ili 600 hiljada evra, ne slušaju i da ih uzmu sa rezervom sve informacije koje oni pružaju javnosti, jer njihov cilj je obaranje, ne samo vlasti u Republici Srbiji, već krajnji cilj je obaranje države Srbije, priznanje KiM koje nisu dovršili. Ne pozivaju se zalud Albanci na mišljenje Međunarodnog suda pravde, koje su obezbedili preko Vuka Jeremića, u zamenu da 2008. godine SAD utiču na Albance na proglašavanje nezavisnosti pre nego što Tadić bude izabran, a kasnije su i sve demokrate vraćale te usluge, i kako su oni govorili, neće prelaziti te crvene linije koje su zadale SAD.

Međunarodna klima se promenila, ne skroz, ali sada se daleko povoljnije gleda na rukovodstvo i na državu Srbiju. Dakle, povoljnije su okolnosti i sve manje podrške Albanci imaju spolja, ali zato ovi iznutra pokušavaju po svaku cenu da podupru Tačija, Haradinaja, Kurtija, meni je svejedno kako se ovi navodni državnici iz NATO baze Kosova, iz naše južne pokrajine, kako se prezivaju.

Dame i gospodo, ekonomski uspesi Srbije će nastaviti svoj trend. Bruto domaći proizvod će da raste, 4% kada poraste BDP, naši građani treba da znaju da u takvoj situaciji mi godišnje zaradimo 1,8 milijardi više nego prethodne godine, a u 2018. i 2010. godini kumulativno, zbirno zaradismo 3,5 milijardi više nego prethodnih godina, što znači da toliko možemo više da potrošimo. Ali, pri tome, podižući infrastrukturu, dovodeći nove investitore, ohrabrujući domaće investitore, domaći kapital, da se podiže upošljavanje stanovništva koje je palo ispod 10%, da se podigne produktivnost i da se delimično prođe na visoko produktivnije grane. Ja se zalažem, pre svega, za poljoprivredu i da se napravi dodatna vrednost na poljoprivrednu proizvodnju, da to ne bude samo biljna proizvodnja i izvoz koji iznosi 800 miliona evra izvozom biljnih proizvoda. Ja se zalažem za proizvodnju mesa, mleka, jaja i preradu, što veću fazu prerade, domaće prerade u Srbiji, da na takav način uvećamo BDP iz poljoprivrede i prehrambene industrije.

Ako bi biljnu proizvodnju, samo u svoje stočarstvo uložili, umesto 800 miliona evra izvoza, mi bi imali nekoliko milijardi više. Zato što, ukoliko jedan hektar biljne proizvodnje imate, možete da zaradite hiljadu, do 1.500 evra. Ukoliko imate stočarstvo koje će da potroši tu biljnu proizvodnju, onda ćete zaraditi 3.000 evra po hektaru. Na 3.500 hektara sami izračunajte koliko je to. Ukoliko to preradite, umesto 800 miliona izvoza biljne proizvodnje, dobićete pet ili šest milijardi.

Uskoro će, dame i gospodo narodni poslanici i poštovani građani, ekonomska moć jedne zemlje biti merena količinom hrane koju jedna zemlja proizvodi ili može da proizvede i količinom pijaće vode. Mi tu priliku ne smemo da propustimo i zato u narednom periodu treba koristiti sve potencijale, a da kažem da nam je Svetska banka dala ovih dana 50 miliona evra da kreditiramo dodatnu vrednost iz poljoprivredne proizvodnje, tako što će deo kredita biti nepovratan, da naši poljoprivrednici mogu poljoprivredu da dignu na višu fazu i da tako napravimo dodatni bruto domaći proizvod iz poljoprivrede, a kada zaradimo taj novac, on će na ovaj ili onaj način doći do nas i do naših građana u Republici Srbiji. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, unapred treba da znamo da će posle izbora verovatno vladajuća većina biti optužena za krađu. To je omiljeni običaj u Srbiji, da oni koji izgube izbore obično kažu da su pokradeni.

Ja očekujem da Janko Veselinović bude surovo pokraden na izborima i da to, kao što je i navikao već, prikaže. Inače, Janko Veselinović je poznat i kao učesnik izbora u Hrvatskoj. To gospodin Martinović zna. Dakle, on je u vreme dok su vladali ovi žuti žohari, on je birače poreklom iz Hrvatske prevozio autobusima da učestvuju na izborima, posebno lokalnim izborima, u Hrvatskoj. I onda, gle čuda, neposredno pred biračka mesta, u autobus su ulazili njegovi prijatelji iz HDZ i obično se naređivalo Srbima da glasaju za HDZ, da glasaju sami protiv sebe.

Dakle, za očekivati je da takva jedna osoba, a ima ih tamo više, on je u odnosu na Boška Ljotića bezazlen slučaj, optuži vladajuću većinu ili onog ko pobedi na izborima. Jer, u izbore svi ulaze sa jedne crte, niko ne ulazi kao vlast. Za očekivati je da Boško Ljotić Žutić optuži one koji su pobedili na izborima da su ga surovo pokrali, te da je on na određen način pobedio na izborima.

Posebno je opasno, po meni, pravo koje smo dozvolili, da birač može da pogleda i da izvrši uvid u birački spisak, odnosno da proveri da li je on glasao na tom i tom biračkom mestu. Svako od nas može da slaže. Moguće je…

(Vojislav Šešelj: Ode ti Marko.)

Neka Marka. Možda je otišao do Sabora.

Dakle, svako od nas može da proveri, ali može i da slaže. Dakle, moguće je da određeni broj opozicionih birača ili birača koji su izgubili izbore dobiju zadatak od nosioca izbornih lista i od svojih izbornih štabova da dođu na biračka mesta, pogledaju, izađu napolje i kažu - oni nisu glasali, ali se neko umesto njih potpisao u birački spisak.

To će biti jedna velika opasnost i moja je obaveza da na to upozorim, obzirom da na poslednjim dogovorima u okviru Narodne skupštine, da smo mi skrenuli pažnju na ovu mogućnost i ajde da se nadamo da se neće desiti, ali poznajući ove koji imaju veoma nizak rejting u narodu, nije za ne očekivati da se ne posluže i takvom vrstom dezinformacija, odnosno takvom vrstom laži.

Mediji su dobri kada lepo pišu o meni. Onda su nezavisni, dobri, pošteni, objektivni. Ako pišu lepo o meni i o mojoj partiji. Ukoliko mediji štampani i elektronski ne pišu i ne izveštavaju lepo o meni, onda su to profašistički kontrolisani, vladini, ne znam čiji mediji, to zavisi iz ugla koji se posmatra.

Ako mislim da nije lepo ono što su napisali o meni, onda to nisu nikakvi mediji, onda su to mediji Vučićevi, ne znam čiji, ali ako pišu lepo kao „Danas“, onda su to mediji koji su nezavisni, slobodni i objektivni, iako to nisu.

Dakle, „NIN“, za koji smo se već uverili na kojim način je na svojim naslovnim stranicama predstavljao mnoge političare, a posebno predsednika Republike, za njih je objektivan, itd.

Mi građane ne možemo naterati da čitaju „Danas“. Nadam se da to Nadzorni odbor neće ni činiti. Ne možemo ih nikako naterati, pušku da upremo u većinu građana, oni će odbiti da čitaju „Danas“, odbiće da čitaju „Vreme“, odbiće da čitaju „Nedeljnik“, mnogi od njih će odbiti da čitaju „Blic“, mnogi od njih će odbiti da čitaju „ NIN“. Dakle, neće ni pod kojim razlogom građani želeti to da čitaju.

Opozicija očekuje, odnosno onaj jedan deo opozicije koji bojkotuje Narodnu skupštinu, a ne bojkotuje platu, oni na određeni način očekuju da mi narod prisilimo da to čita, oni očekuju da prisilimo narod da gledaju „N1“ televiziju, „Nova S“ televiziju, ali pošto to narod ne gleda, pošto to narod ne čita, onda su to objektivni mediji, a oni mediji koji se najviše gledaju, po njima, nisu dovoljno objektivni.

Verujem da oni misle da mi treba, na kraju i sam narod, da nateramo da glasa za Boška ljotića žutića, za ekipu okupljenu oko njega, ja to zovem za ekipu okupljenu, za koaliciju okupljenu oko velikog Janka Veselinovića, međutim, to nije moguće.

Dakle, sve što smo radili u prethodnom periodu će biti uzaludan posao zato što oni koji uopšte nisu razgovarali ni dogovarali kažu da ti dogovori nisu valjano ispoštovani, iako oni u tim dogovorima sami učestvovali nisu.

Mi smo bili protiv toga da strani mediji učestvuju u izbornoj kampanji. Vi svakako znate da je moćna Amerika, SAD, koje da Kolumbo nije otkrio, svet bi bio bogatiji za jedan kontinent manje, ta Amerika se na određen način žalila da su Rusi preko interneta i ne znam kako već, uticali na izbornu kampanju SAD.

Mi imamo ovde dve strane televizije koje nisu registrovane u Srbiji. Radi se o medijima koji su fiktivno registrovani u Luksemburgu, koji 24 sata emituju program protiv stranaka koje su patriotski raspoložene, da ne kažem protiv vladajućih stranaka, već protiv stranka koje su na određen način patriotski orjentisane prema državi Srbiji. Dvadeset i četiri sata se emituje program protiv tih stranaka i protiv političara koji te stranke vode.

Po meni nije dozvoljeno, i ne bi trebali da dozvolimo, da strane televizije učestvuju u izbornoj kampanji, što propagandnim porukama, što emisijama. Na takav način strane države, a recimo „N1“ se hvali da je vezana sa „Si-En-Enom“, dakle, sa američkim medijem, registrovana u Luksemburgu, navodno program emituje iz Slovenije.

Dakle, nije dozvoljeno, niti bi bilo koja država dozvolila da im se neke strane države putem elektronskih medija koji su, gle čuda, poređani na kablovici na program jedan i dva, na takav grub način mešaju u izbornu kampanju i time utiču na izbornu volju birača koji treba da učestvuju na izborima i odluče ko će biti vlast.

One koji bojkotuju izbore da upozorim – vlast ne bira samo onaj ko glasa, vlast na određen način bira i onaj ko ne glasa. Dakle, onaj ko ne iskoristi svoje biračko pravo, na nagovor ili samostalno, on je na određeni način učestvovao na raspored političkih stranaka, uticao je na cenzus, uticao je i na raspored unutar političkih snaga izbornih lista koje su prešle taj cenzus i zato je moja preporuka građanima da ipak iskoriste svoje pravo, bez obzira na nagovor ovih stranaka.

Nije normalno, to stranke onog dela opozicije treba da znaju, da pustimo strani faktor da se preko televizija registrovanih u inostranstvu, na tako grub način mešaju u naše izbore. Međutim, ima crnogorska izreka – sve što guzici godi, obrazu ne smeta.

(Vojislav Šešelj: Kako kažu?)

Sve što stražnjici godi, obrazu ne smeta.

Deo opozicionih stranaka se upravo tako ponaša.

Dakle, ukoliko im odgovara da se slikaju 24 sata na te dve televizije, onda nema nikakvih problema, onda su to objektivne, nezavisne, ne znam kakve televizije, na koje treba da se sve druge televizije ugledaju zato što 24 sata imate Bakića, Teodorovića, Georgijeva, CINS, KRIK, više ne znam kako se sve zovu, navodne agencije za obaveštavanje i informacije, bolje reći za dezinformacije.

Dakle, radi se o medijima koji imaju na određen način, ja bih se usudio reći, antidržavnu politiku, koje svoje informacije kreiraju kroz razne portale, kroz nevladine organizacije, posebno tipa udruženja. Ja to često zovem antivladine organizacije, od kojih su neke poput CRTE pokušale da kreiraju izborna pravila, odnosno pred ovu izbornu kampanju.

Kako CRTA može da bude objektivna kad je njen predstavnik, glavni čovek jurišao na zgradu Predsedništva zajedno sa Đilasom i Jeremićem i ostalim opozicionim prvacima? Dakle, ne radi se o objektivnim nevladinim organizacijama i njihovim predstavnicima, radi se, pre svega, o drugopozicima, dakle, radi se o rezervnom sastavu biračkog tela DS i njihovih satelita.

Mislim da, takođe, treba povesti računa, što smo mi tražili, da je zabranjeno kupovati dugove stranke. Naši mediji naravno neće o tome obaveštavati, posebno ovi koji su naklonjeni opoziciji. Krađa glasova je moguća i posle izbora. Dakle, uglavnom se priča o krađi glasova koja će se možda desiti za glas, dva na nekom biračkom mestu, u nekim izborima koji će se desiti ili koji su se ranije dešavali. Niko ne govori o krađama koje se dešavaju posle izbora.

Ja vas pitam, koliko puta je glasove pokrala Marinika Tepić? Koliko puta je ta čestita Marinika pokrala glasove? Ukoliko je neko glasao za izbornu listu Čanak, Čeda, Boris Tadić, taj je glasao da ta izborna lista ima odgovarajući broj mandata. Onda neko sa te liste uzme 15 hiljada glasova i pređe kod Jankovića, od Jankovića pređe kod Živkovića, od Živkovića pređe kod Đilasa i počne da šeta 15 hiljada birača koji nikada nisu glasali za stranku koja nije bila ni registrovana pred izbore 2016. godine, to je stranka Dragana Đilasa. Ta gospođa na određen način ukrala, ne samo ona, već poslanici te poslaničke grupe iz njegove stranke, svako od njih je ukrao 15 hiljada glasova posle izbora. Lepo spakovao 15 hiljada glasova, pa ih prošetao od Čanka, Čede i Borisa do Jankovića, od Jankovića do Živkovića, od Živkovića prema Draganu Đilasu.

Mi smo predložili da svako ko želi da promeni stranku posle izbora, da mora da overi kod notara 15 hiljada potpisa birača, koji bi navodno glasali za takvu vrstu prelaska i na takav način legitimišu da i dalje imaju, kod te druge stranke, da imaju 15 hiljada glasova. Ta izborna krađa je veoma ozbiljna, s obzirom da ljudi koji imaju novac mogu da kupe na takav način celu Skupštinu. Dakle, neko dođe u nekom odnosu, recimo, 140 prema 110 narodnih poslanika, neko dođe kupi na takav način 20 Marinika, ili ne znam kako se ti poslanici Đilasove, izgleda da ih je sramota da dođu ovde, ne znam ni kako se svi zovu, uzmu glasove lepo posle izbora, ponesu sa sobom, pređu u drugu stranku i promeni se izborna volja birača. Kažu – mi smo lepo upakovali 300 hiljada glasova, to što ste vi glasali, nebitno je, bitno je da su izbori održani, ali ko je pobedio odlučiće novac, mi ćemo da kupimo 20 narodnih poslanika, formiramo Vladu i na takav način prevarimo sve one koji su na izborima glasali.

Dakle, tražili smo i da se ne mogu kupovati dugovi stranke. Već imamo u praksi da su Đilas i ekipa na određeni način kupili DS, jer su kupili dugove stranke. Kupovinom dugova stranke oni postaju nedozvoljeni donatori.

Dakle, kada imate predizbore, donacije za izbornu kampanju, te donacije su pod kontrolom Agencije za borbu protiv korupcije i ne mogu preći određenu visinu, ali ukoliko vi potrošite više novca namerno i kupite dugove kao pravno ili fizičko lice posle izbora, vi na određeni način postajete nedozvoljeni donator, a pri tome kupujete politički uticaj na tu stranku, kamaćujete, perete pare i sve ono što se dešava za Dragana Đilasa.

Mislim da to treba sprečiti, jel to nanosi štetu ne samo izbornoj volji birača već nanosi štetu političkim procesima u zemlji, jer se uvek mogu naći ljudi koji su bogati, koji mogu finansirati kampanju nedozvoljeno i posle izbora kupiti dugove te stranke i pri tome legalizovati tu svoju donaciju na nedozvoljen način.

To je sve ono, otprilike, naravno, i stranke nacionalnih manjina. Vi ćete na narednim izborima imati nekoliko desetina izbornih lista, lažnih nacionalnih manjina poput Đorđeta Vukadinovića, Đorđeta Vlaha, gde će ljudi krasti nacionalni identitet nacionalnih manjina ne bi li se prošvercovali kroz izborni prag. To je veoma opasno zato što se na takav način krađom nacionalnog identiteta nacionalnih manjina sprečavaju nacionalne manjine na određen način da realizuju svoj interes na izborima, da budu predstavljeno. Posebno je to opasno kod malobrojnih nacionalnih manjina, gde oni jedva mogu da osvoje mandat ili dva i te malobrojne nacionalne manjine su najčešće registrovane u registru poput, recimo, vlaške nacionalne manjine. Ona ima, čini mi se, naspram broja stanovnika odnosno pripadnika, ima najveći broj političkih stranaka. Imate, ne znam koliko, ruskih stranaka. Dakle, to je veoma opasno i za nacionalnu manjinu koju oni pokušavaju da predstave na lažan način, jer se obično radi o pripadnicima većine, odnosno o pripadnicima srpskog naroda koji na takav način kao Đorđe Vukadinović krađom nacionalnog identiteta pokušavaju da se domognu Skupštine, što je loše za njih a i za nacionalnu manjinu koju lažno predstavljaju.

Bilo kako bilo, mi nismo niti delili nacionalne frekvencije, nismo delili nacionalne frekvencije, nismo mi u RTS-u postavljali urednike i direktore, dakle celo upravljačko rukovodstvo u RTS-u, iz vremena žutih, ovi koji bojkotuju pa im blokiraju RTS. Dakle, to je njihovo rukovodstvo sa kojima je Đilas sklapao poslove. Nismo upadali sa dugim cevima u BK. Nismo zabranjivali ni jedne novine. Nismo mi pritvarali Raju Rodića, vlasnika „Kurira“ i „Glasa javnosti“. Dakle, sve su to radili oni koji se danas žale na medijsku sliku i nemojte biti sigurni posle izbora, bez obzira kakvi su uslovi, da neće govoriti kako izbori nisu bili legalni i legitimni.

Ja verujem da svi mi koji smo ovde ćemo izaći pod njihovim uslovima na izbore po ko zna koji put. Oni po svojim uslovima neće izaći bez obzira koliko im mi popuštali i popravljali te njihove uslove. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja prethodnog govornika ništa nisam razumeo i upozoravam sekretara Skupštine da mi sledeći put obezbedi prevod na srpski.

Moje prvo pitanje je takođe za ministra sporta - da li u Srbiji postoji stadion koji ispunjava sve strožije uslove FIFA i UEFA? Odnosno, da li ćemo moći da igramo međunarodne utakmice kao fudbalska reprezentacija i kao fudbalski klubovi u međunarodnim takmičenjima ukoliko te stadione ne zanovimo, izgradimo nove ili temeljno obnovimo, u skladu sa najnovijim standardima UEFA i FIFA?

Moje drugo pitanje se odnosi na Bojana Pajtića, ako smem da pitam. Bojan Pajtić je napravio dvorac u opštini Senta. Ja pitam nadležne organe, SBPOK, UBPOK ili kako se to već sad zove, da provere, pošto je u isto vreme u Senti pravljena hala, sportska sala, koja je koštala tri puta više od prvobitno ugovorene sume, da li je tu dolazilo do prelivanja novca i sa kojim novcem je Bojan Pajtić izgradio objekat koji vredi više stotina hiljada evra?

Nama je poznato da je taj vrli profesor, bivši predsednik vojvođanske Vlade, imao platu oko hiljadu maraka. Kako je uspeo, sa kojim sredstvima, da za godinu dana sagradi objekat koji vredi više stotina hiljada evra i koji ima par stotina metara kvadratnih ukoliko ima takva primanja, a objekat toliko vredi? Odnosno, da li je možda izgradnjom sportske hale koja je koštala tri puta više od prvobitno planirane i ugovorene, izgrađena i njegova zgrada, odnosno njegov dvorac?

Moje sledeće pitanje se odnosi na opštinu Trstenik, odnosno, takođe da Ministarstvo policije proveri informaciju da li je tačno da je nevladina organizacija, na čijem čelu je bio Miroslav Aleksić, pa posle ovlastio neku gospođu koja se zvala, čini mi se Fond za unapređenje ljudskih resursa, od Nacionalne službe za zapošljavanje kojom je rukovodio LJubiša Knežević, njegov tast, koji je ujedno bio i suosnivač te nevladine organizacije, u periodu od 2009. do 2012. godine dobio u više navrata ukupnu sumu od 55 miliona dinara, što iznosi 600 hiljada evra po tadašnjem kursu?

Dakle, iz kojih razloga su ta sredstva dodeljena, kako su utrošena, da li su utrošena u skladu sa onim što je Nacionalna služba za zapošljavanje standardizovala i kako to nema konflikta interesa kada ta Miroslava Aleksića dodeliš sredstva iz Nacionalne službe za zapošljavanje 55 miliona dinara i 600 hiljada evra svom zetu, odnosno i samom sebi, jer su obojica bili osnivači nevladine organizacije koja se zove Fond za unapređenje ljudskih resursa ili nešto slično. Dakle, da se temeljno to proveri, odnosno ukoliko su neka druga lica, navodno, isplaćivana iz te sume, da nadležni organi obave razgovor sa njima, jer postoje indicije da su ta sredstva strpana u džepove LJubiše Kneževića, tasta Miroslava Aleksića i njega lično.

Što se tiče protesta ispred zgrade RTS, ja tražim od nadležnih organa da mi odgovore da li je dozvoljeno i da li je krivično delo sprečavanje lica da rade, odnosno, s obzirom da su novinari bili zablokirani, njima je sprečeno pravo na rad? Da li je to neko krivično delo i, ako jeste, da li su preduzete mere povodom toga?

Moje poslednje pitanje se odnosi na Ministarstvo za regionalni razvoj, da mi odgovori koje su zadruge finansijski podržane iz tog ministarstva, njihovo sedište, njihovo matični brojevi i ukupne sume koje su dodeljene tim zadrugama i po kom pravilniku, s obzirom da mi je to neophodno za rad Odbora za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo, a članovi Odbora znaju da su više puta tražili da, s obzirom da je Odbor za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu nadležan za sva pitanja iz oblasti poljoprivrede, nas interesuje koje zadruge su dobile ta sredstva, gde je njihovo sedište i u kojim iznosima? Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, da li Srbiji treba auto-put?

Broj vozila od pre sedam godina koji se kretao auto-putevima je bio 34 miliona vozila, sada je broj 60 miliona. Porediti auto-puteve sa međumesnim saobraćajem to možete kad obučete haljinu, onako žuto-zelenu i onda uzmete kao mali Perica i auto-puteve poredite sa mesnim saobraćajem i kažete – nama ne treba auto-put između Kruševca i Kraljeva, kao da će tim auto-putem ići samo stanovnici Kruševca i Kraljeva i niko drugi.

To je isto kao kada bi poredili auto-put od Niša do Vranja i rekli – da li nama treba auto-put od Niša do Vranja, kad bi zaboravili da je to neki Koridor koji povezuje, recimo, 500 hiljada, milion ljudi, koji iz inostranstva dovodi investitore, da tu putuju robe, itd.

Zamislite, pitati u današnje vreme – da li Srbiji treba auto-put između, recimo, Kruševca, Kraljeva, Čačka, itd, za mene je to suludo pitanje i ja ne znam da li su svi pacijenti u „Lazi“ na broju. Bojim se da im neko fali.

Dame i gospodo, uz auto-put idu i investicije, idu sporazumi, naravno. Male zemlje moraju da pribegavaju politici sporazumima. Veliki mogu da udare da dođu do nafte, da dođu do ekonomskih interesa, oni imaju, naravno, i vojnu silu, imaju čime da na štetu malih, a u svoju korist, razvijaju svoju ekonomiju.

Mi moramo, da bi imali potencijal za razvoj, mi moramo da se dogovaramo i sporazumevamo sa okolinom.

Što veće tržište bude ovde, svi zaboravljaju da je potpisan sporazum CEFTA i time obezbeđeno to veće tržište, „mali Šengen“, kako ga zovu, samo uprošćava prolaz roba i ljudi, znači, on ne donosi ništa novo po pitanju zajedničkog tržišta, ali uprošćava taj prolazak i donosi veće benefite privrednim subjektima na teritoriji država koje to potpišu.

Iz tog razloga, ukoliko želite da neko investira u vašu zemlju, Kinezi, Rusi, itd, vi morate da pokažete šta je potencijalno tržište.

Moram vam reći da strane investicije koje dolaze sa auto-putevima donose, što je povoljno, donose nove tehnologije, donose nova radna mesta, donose novac, a što je po meni najbitnije, donose i komad tržišta. Svako ko se opredeli za investicije u Srbiji, taj je već obezbedio tržište i time naš izvozni potencijal raste. Time se smanjuje trgovinski deficit, time se povećava pokrivenost uvoza i izvoza.

Međutim, mi imamo anahrono ponašanje. Mi imamo ljude koji ne vide previše napred, koji kao da imaju brdo ispred sebe i ne vide da se ceo svet modernizuje, da su vremena jako ubrzana, da tehnologije jako brzo napreduju, da bez novih investicija nema novih tehnologija, nema IT, nema ovoga, nema onoga.

Mi moramo da se krećemo ubrzano, s obzirom da smo devedesetih godina, a Boga mi i 2000. godine izgubili mnogo koraka, zaostajemo u razvoju za razvijenim zemljama. Da bi imali veće plate, mi moramo da imamo i veće investicije. Veće investicije su gorivo za ekonomiju. Znači, ukoliko ne investirate u ekonomiju, vi kao da imate vozilo bez motora i bez menjača i bez goriva. To vozilo ne može da ide uz brdo, to vozilo može da ide samo niz brdo. Da naša država ne bi išla prema dole, mi moramo učiniti sve da privučemo što veći broj investitora.

Ovaj sporazumi, samo da vas podsetim, Angela Merkel, ko je slušao pažljivo pre neki dan, velika Nemačka je osetila opasnost da im velike kompanije mogu izaći za radnom snagom i velika Nemačka želi da Srbe pusti u EU, ali deo po deo, kao radnu snagu, hoće da liberalizuju uslove po kojima se može raditi u Nemačkoj, da nemačke kompanije ne bi izlazile, čak ja mislim da je rekla na teritoriji Zapadnog Balkana.

Mi moramo iskoristiti povoljnost da kroz veće investicije i kroz radnu snagu koja je kod nas dosta obrazovana, da pokušamo da privučemo te investicije, da nam ljudi ne bi otišli u Nemački, jer cilj Nemačke je da odvuče naše ljude, a da nas ostavi negde na periferiji.

Ukoliko neka bogata Nemačka želi da se razvija, onda je i naša želja opravdana, da sporazumima, pre svega sa svojim susedima, a pri tome moramo da progutamo i neku knedlu, napravimo što veće tržište, da privučemo što veći broj investitora, da radna snaga u okviru ovog regiona može slobodno da prelazi iz lične karte itd, da sve to bude olakšano, da fitosanitarna kontrola na granici bude samo jedna, da ne budu dve ili tri, da uprostimo prolaz robe itd, da što više novca, što više plata, što puniji penzijski i zdravstveni fond bude u našoj zemlji, a ne da jedan po jedan, tako ćemo se približiti i velikom tržištu EU.

Bolje je da ulazimo svi zajedno sa standardima EU, nego da jedan po jedan pojedinac iz Srbije, Makedonije, Kosova kao lažne države, BiH, da jedan po jedan ulaze u EU. Bolje da kao zajednica pokažemo da smo zreli, da razvijemo svoju ekonomiju i da donesemo blagostanje svojim stanovnicima. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštujući odevnu modifikaciju mog kolege, poštujući boje Džon Dira, zeleno i žuto, javio sam se samo da kažem, da ne bi gledaoci bili u zabludi, Zakonom o GMO, zakonom, zabranjen je uzgoj i promet genetički modifikovanih organizama. Znači, to je zabranjeno u državi Srbiji. Deklaracija koju traži moj kolega u bojama Džon Dira, nije pravno obavezujući dokument. Zakon je pravno obavezujući dokument. Tražiti deklaracijom da se dovede u sumnju zakon koji izričito kao pravno obavezujući dokument kaže, da je zabranjen promet, uvoz i uzgoj GMO je velika greška to je već zakonom zabranjeno. Hvala vam.