Član 103. stav 7. i 8.

Prvo, ja se nisam odrekao prava poljoprivrednika. Naprotiv, govorio sam da sadašnje stanje gde je bolje biti socijalni slučaj nego seljak je za mene neodrživo i zalagao sam se da oni dobiju veća prava, da se regulišu dugovi prema PIO koji su nastali zahvaljujući tome što je donet nerazuman zakon da svi ukućani u to vreme su morali, koji nisu zaposleni, da budu osigurani PIO i to ta poljoprivredna gazdinstva jednostavno nisu mogla da izdrže.

Drugo, objašnjavao sam kako oni sipajući dizel u stare mašine subvencionišu prava onih koji imaju penzije, čak i seljaci koji nemaju nikakvu penziju. Govorio sam o tome da su oni u zapostavljenom položaju i da Zaštitnik građana treba da pritisne organe vlasti da se prava dostojanstvena starost obezbedi svim starim osobama, uključujući i poljoprivrednike.

Što se tiče ovih drugih stvari, niti sam govorio da je to dobro ili loše, govorio sam samo da su nekada penzije isplaćivane u bonovima, ali da su to bila neka teška vremena, i to sam rekao, da li je tako gospodine Martinoviću, kao što ta teška vremena Petar Handke najbolje opisuje, to zna gospodin Krlić, ukoliko on uopšte sme da se javi za reč i ukoliko mu se to dopusti.

Dakle, eto, pomenuo sam ga, ima pravo na povredu Poslovnika.

Dakle, to su bila veoma teška vremena i to je na taj način tako, a nikome nije palo na pamet da onda kaže - e znate, pokradeni su penzioneri itd.

Rekao sam i da je fond penzija 2012. godine bio 500 milijardi, a da je sada preko 600 milijardi. Kako su lopovi koji su zatekli 500 milijardi, a sada u ukupni fond penzija dele 600 milijardi, kako su oni lopovi? Nisu još obezbedili prerađivačku industriju, uposlili ljude i penzije se zarađuju iz proizvodnje, isplaćuju u većem iznosu nego što je to bilo 2012. godine.

O tome sam govorio i ne tražim da se glasa. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, kada bih imao pravo na po jednu repliku svaki put kada sam pomenut, mislim da bi trebali da imam 100 replika.

Ovako, ja priznajem da sam bio, to je bila jučerašnja optužba, sve do smrti premijera Đinđića. To je gospodin Arsić juče rekao. Priznajem da sam bio učesnik „Farme“ kad nisam imao nikakvu funkciju. Recimo, to su Čanka i neki njegovi radili, Ivan Ivanović itd, nebitno. Možda sam se tamo i počešao na nekom nezgodnom mestu, eto, ja to priznajem. To su moji grehovi.

Gospodin koji je govorio pre mene je svojevremeno izjavio da je problem ove Skupštine što ja trebam da orem, kopam, jel tako kolege Orliću, Martinoviću, Atlagiću, da trebam da orem, kopam, sedim ispred prodavnice i pijem pivo, gospodo zaštitnici, a evo kaže, umesto toga ja u Skupštini i to je problem ove države. To je segregacija. To je narušavanje ravnopravnosti. Svako ima pravo da bira i da bude biran. Tada nije dobio opomenu. To je teška povreda ljudskih prava i ravnopravnosti.

Juče sam naveo i danas neke činjenice. Nije bilo nikakvog pljuvanja, istina je istina. Znači, ja sam bio u DOS-u, na „Farmi“ sam se verovatno nezgodno počešao, kamera je snimila. Eto, ja to priznajem. Ali, liste nacionalnih manjina služe za zaštitu nacionalne manjine. Da li se slažemo oko toga? Taj prirodni prag je izmišljen, za nacionalne manjine usvojen, ne samo izmišljen, da nacionalne manjine budu zastupljene u parlamentu.

Dakle, realno je reći da su na listi nacionalnih manjina nacionalne manjine. Evo vam ovde liste, vlaške nacionalne manjine, ni jedan od ponuđenih odgovora, broj 2 – Đorđe Vukadinović, politički analitičar, vlasnik medija, istraživač javnog mnjenja, novinar, itd, višestruka ličnost.

Rekao sam da je dobio milione za vreme Borisa Tadića od igara na sreću, a nije kupovao srećku. Evo, dva miliona i 400 hiljada, evo ugovor. Rekao sam, jel to pljuvanje? To je istina. To je pravo građana da znaju da neko može da dobije na igrama na sreću, a da pri tome ne kupi srećku.

Dalje, ja sam rekao da je na tvitu napisao na komentar Srđana Noga, da nas treba obesiti, da ne treba da visimo na Terazijama, jer je okupator vešao tamo rodoljube, da tamo to ne dolazi u obzir. Evo ga njegov tvit. Dakle, šta sam ja tu izmislio? Rekao sam da je bio tri, četiri puta uživo u emisijama RTS u zadnje dve godine. On je to juče priznao. Rekao sam da su mene izbacili iz jedne emisije da on učestvuje. On je rekao juče, svi ste čuli, gospodine Martinoviću, Orliću, rekao da nije hteo da učestvuje ako ja učestvujem. I ne samo u RTS-u, i u televiziji „Prvoj“, ali su tamo bili korektni, pa su izbacili i mene i njega.

To sam rekao i to nije pljuvanje, to je istina i zato pitam – po ili jo? Da li je ovo tačno ili nije? Hvala.

Dame i gospodo, vi ste trebali reagovati kada je u istu ravan stavio ljude i životinje. Niste reagovali, a trebali ste. Ali, evo, ja sam priznao da sam bio DOS, nisam uopšte promenio mišljenje. Poginuo je premijer, ja sam i dalje na tim idejama, nit sam menjao stranku, promenio sam koaliciju, savez itd. On stranku i nema. Nisam promenio nacionalnost, on je menja po potrebi. Malo sam Srbin, malo sam Vlah. Da to pojasnim, to pravo Vlaha da imaju povlašćen položaj, pravo Vlaha, ne lažnih Vlaha, zamislite kada je neko spreman da promeni naciju u jednom periodu samo da se domogne parlamenta.

Ja to nisam radio. Ja nisam moralna mizerija. Nisam menjao stav. Ne samo da sam napustio DOS, ja sam napustio parlament. Imao sam ponude da budem na listi DS tada, ja to nisam želeo. Ja sam otišao, gradio industrijsku zonu u Inđiji, najbolja industrijska zona u Inđiji, doveo fabriku "Fast", uopšte se ne stidim. Đinđić me je podržao. Napravio sam industrijsku zonu u Inđiji koja je jedna od najboljih industrijskih zona sada.

On nije napravio kućicu, bre, za papagaja. On dođe, vrši istraživanja javnog mnjenja, kaže - Vuk Jeremić ima 30%, on osvojio 5%, šest puta promašio čovek, 600% pogrešio istraživanje javnog mnjenja i on uzima od Lutrije Srbije 2.400.000 dinara da ispita javno mnjenje - da li ste zadovoljni svojim životom? On koji je to radio i pokazao sam mu sve da je na "Tviteru" napisao, on će sutra reći da nije bio na listi Dveri, onog Boška Ljotića žutića, on će reći da nije tačno. On će reći da nije bio dobar sa Koštunicom, da je ćutao kada je bio martovski pogrom, da je ćutao kada je Crna Gora otišla, da je ćutao kada je proglašena nezavisnost, zato što mu se to isplatilo, zato što je Boris Tadić nadoknadio ono što Koštunica nije uradio.

Da ne bih prekoračio vreme koliko je on prekoračio, ja se danas više njime neću baviti, ima izreka, kaže - vrediš koliko ti vredi protivnik. A ja neću da ne vredim ništa. Hvala.

Član 107. povreda dostojanstva.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja sam mislio da će kolega Vukadinović govoriti o manjinskim strankama. On je stručnjak za manjinska prava. Kao neko ko je bio na listi manjinskih stranaka mislio sam da će govoriti o tome da na sledećim izborima ne bude zloupotreba manjinskih stranaka, da svi kandidati na listama manjinskih stranaka moraju da budu upisani u birački spisak, manjinski birački spisak itd, da osnivači tih stranaka treba da budu upisani na birački spisak manjinskih stranaka za nacionalne savete itd, da ne dođe do zloupotrebe da manjine ne ostanu nezastupljene, da ne bude lažnih Vlaha, lažnih Slovaka itd, ali nisam očekivao da će se žaliti na medije.

Sećam se tih Tadićevih medija vrlo dobro. Opozicija je imala Radio „Fokus“ i dva zakupljena sata na „Kopernikusu“. Tako je bilo do 2012. godine, a sve drugo je bilo njegovo i Tadićevo, uključujući i igre na sreću itd. Dakle, opozicija nije imala ništa. Danas kuka zato što imaju dva neregistrovana opoziciona kanala na listi broj jedan, listi broj dva na kablovskim mrežama. Kuka, a imaju „Danas“, „Blic“, „Vreme“, NIN, mete itd. dakle, imaju medije, ali ja ne mogu da nateram ljude da čitaju „Danas“, „Blic“, „Vreme“, NIN itd, ne mogu da nateram ljude da gledaju N1, Nova S itd.

Još nešto, Đorđe Vukadinović je na RTS-u, prebrojte, u poslednjih godinu dana uživo u emisijama bio najmanje četiri puta bez političke stranke, niti je lider, niti je najaktivniji, a prebrojte koliko sam ja puta bio u zadnjih 30 godina – nijednom. E toliko o cenzuri, o medijima, o slobodi itd.

I, još nešto, to je čovek koji je rekao da nas ne treba vešati na Terazijama, tamo su vešali rodoljube, već na nekom drugom mestu. Toliko o demokratiji. Hvala.

Nisam pomenut jednom, nego dva puta.

Ovako, dame i gospodo narodni poslanici, nedavno je, pre nekoliko meseci od tada, je Đorđe Vukadinović nekoliko puta gostovao na RTS, bio sam pozvan u jednu emisiju sa njim i sa gospodinom Čankom. Emisija se zvala "Upitnik".

Dan pred emisiju mi je na zahtev opozicionih, ne znam ni da li su lideri, jer ovaj nema ni stranku, meni je uskraćeno pravo da učestvujem u toj emisiji. Znači, ja sam izbačen iz te emisije. Dakle, jednostavno su me pozvali i rekli - znate šta, vi ne možete da učestvujete, vama otkazujemo. NJemu nisu otkazali.

Ja nudim ostavku ako bilo šta u prethodnom govoru što sam rekao nije bilo tačno. Idem redom. Da li je gospodin Vukadinović bio drugi na listi vlaške partije koja se zvala "Ni jedan od ponuđenih odgovora", da ili ne? "Po" ili "jo"? Da ili ne? Da li je dobio pare od igara na sreću a da nije kupovao srećke za vreme Tadićeve vlasti? Da li je gostovao četiri puta uživo na RTS samo za zadnje godinu-dve dana? Ja nisam ni jednom. Da li je na svom tviter profilu napisao da nas ne treba vešati na Terazijama, tamo vešaju rodoljube, jer je neko prethodno zapretio da će nas obesiti na Terazijama? Da li je hteo da bude šaljiv? Da li je to bilo morbidno šaljivo? Uglavnom, da li je to tačno ili nije?

Da li je tačno da bivša opozicija, sadašnja vlast, je do 2012. godine imala radio "Fokus" i dva sata zakupljenih termina na satelitskom kanalu ili kablovskom kanalu "Kopernikus"? "Jo", "po", "po" ili "jo"?

Ako nije tačno to što sam govorio, ja dajem ostavku. Ako je tačno, da lider parije koja ne postoji podnese on ostavku. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, dobili smo jedan od ponuđenih odgovora, kako se zvala ona vlaška stranka, nijedan od ponuđenih odgovora, drugi kandidat na toj listi je bio ko? Sada smo dobili odgovor na drugo pitanje, zašto sam cenzurisan?

Znači, gospodin je u takvom opozicionom svojstvu da je mogao u RTS-u da naredi da ja ne mogu da učestvujem sa njim, pošto ja imam partiju, on nema, pošto su to vreme nevladinih organizacija itd, očigledno da je on imao neku vrstu prednosti.

Što se lažnog seljaka tiče, lažni Vlasi misle da su i seljaci lažni. Pa, evo, ponovo ja nudim ostavku. Ako nemam poljoprivredno imanje, ako nemam 24 hektara zemlje zajedno sa porodicom, ako ne živim u Novim Karlovcima, Pregrevica 72, ako sva moja imovina nije u Novim Karlovcima, K.O. Novi Karlovci, ja nudim ostavku, ako je suprotno, da on podnese ostavku.

Ja se ne sećam nešto da je opozicija imala, sem Radio „Fokusa“ i dva sata na „Kopernikusu“, da je imala bilo šta u medijima pre izbora 2012. godine. Jednostavno, ja se ne sećam, ali ni on nije nabrojao. Ja se ne sećam da je „NIN“ pisao vrlo loše o Tadiću, ne sećam se da je „Vreme“ pisalo vrlo loše o Tadiću, da je pisalo u korist SNS i u korist opozicije, ne sećam se da je „Danas“ to radio, ne sećam se da je to „Blic“ radio, ne sećam se da je to „Alo“ rado, ne sećam se da su to „Novosti“ radili. Sećam se da je DS sa Bogićevićem je htela da kupi sve te medije.

Dakle, nije mi jasno šta nije tačno od onoga što sam ja tvrdio, da li je dobio od igara na sreću, da li je bio lažni Vlah, da li je opozicija imala to što je imala do 2012. godine, da li je četiri puta bio u emisiji za dve godine, ja za 30 godina nisam bio nijednom uživo na RTS-u, u informativnim emisijama, da li je to tačno ili nije? Ako ja lažem, ja dajem ostavku, ali ako je tačno ono što sam govorio, on negira, da on da bre ostavku, inače nikog ne predstavlja ovde. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodin Arsić me je pomenuo dva puta kao čoveka koji je dobio batine, kao kandidat za predsednika Republike 2008. godine. Gospodin Orlić me je pomenuo dva puta, ali očigledno da neko ko se smejao dok je gospodin Arsić govorio kako je kao narodni poslanik fizički bio napadnut, kako sam ja na Svetog Stevana 2008. godine u centru Beograda prebijen zajedno sa novinarom, koji nije pripadao opozicionoj grupaciji, Sarapom, koji je vodio, čini mi se, „Problem“ ili kako se zvala emisija na Studiju B, a gost sam bio zato što sam bio kandidat na predsedničkim izborima, s obzirom, da sam se drznuo da govorim o Tadićevom režimu i Đilasovom… Posle emisije je grupa od 10 momaka ušla u „Ajriš pab“ gde je Sarapa zajedno sa mnom i mojom suprugom bio na piću i surovo me isprebijali.

Dok je gospodin Arsić to govorio, gospodinu preko puta je to bilo smešno, nema stop krvavim košuljama, policija koja je došla držala me do tri, četiri sata to jutro, nisu hteli da me puste da se ne bih slučajno pojavio u nekom mediju, da se ne bih pojavio u Urgentnom centru, da to ne bila neka vest, kao što nije ni bila. Još su objavili kako smo, eto, Sarapa i ja napali grupu od 10 mladića, a pri tome nikad niko nije saznao šta je ta bila grupa, zašto je policija dežurala dok smo mi bili prebijani, itd. To je njemu smešno.

Ponudio sam ostavku ako nije tačno da je na „Tviteru“ napisao da nas ne treba vešati na Terazijama, jer se tamo vešaju rodoljubi. Dakle, kada je neko zapretio ljudima, živim ljudima, nema veze što su to politički protivnici, da će ih usmrtiti, ja ću stati na stranu ugroženih i uvek ću stati na stranu ugroženih, bez obzira koliko to košta.

Jeste. Ja sam rušio Vladu Zorana Živkovića zato što sam smatrao da to više nije Vlada, to je jada i to treba prekratiti. Otišao kući, orao zemlju itd, kandidovao se, došao u Beograd, prebijen u centru Beograda, a to je nekome smešno, a taj neko na „Tviteru“ napiše kako nas ne treba vešati na Terazijama, jer tamo vešaju rodoljube. Izvoli, probaj da me obesiš, hajde dođi.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja sam u onom kratkom obraćanju rekao da mi nemamo problem sa opozicijom, nemamo problem sa izborima. Nemamo problem čak ni sa ovima koji bojkotuju izbore. Mi imamo problem sa Šolakovim i Đilasovim biznisom.

Dame i gospodo narodni poslanici, suverenitet jednog naroda jedne države kakva je Srbija počiva na milionima, ne na milionerima. Realno je da vlast izaberu milioni građana Srbije, a ne milioneri, kako su oni zamislili.

Ja se bojim da oni misle da kada imaju novac da sa novcem mogu da urade sve, ali vas podsećam na onu izreku, da oni koji misle da sa novcem mogu da urade sve, istovremeno i za novac su spremni da urade sve. Dakle, i da izdaju rođenu zemlju, da žrtvuju nacionalne i državne interese Republike Srbije. Zato kažem da mi imamo spor ne sa milionima građana, nego sa milionerima.

Mi ćemo na izbore izaći pod njihovim uslovima. Oni neće da izađu na izbore ni pod svojim uslovima i to građani treba da znaju. Nijedan zakon o izvoru poslanika, odbornika, predsednika Republike nismo doneli mi, već oni. Nismo mi doneli Zakon o finansiranju političkih aktivnosti, već oni.

Dakle, sva ta izborna pravila koja su usvojena, usvojili su oni. Oni neće pod svojim uslovima. Mi izlazimo po ko zna koji put pod njihovim uslovima.

Oni se žale na slobodu medija, oni koji kažu - pohapsićemo vlasnike, zatvorićemo televizije. Ima i onaj Dušan Teodorović koji će bagerom da oslobodi televiziju jednu nacionalnu.

Nismo mi delili frekvencije ni nacionalne, ni regionalne. Oni su delili. Nismo mi izabrali urednike u RTS. Ni portira nismo izabrali. Oni su izabrali. To su njihovi uslovi.

U eri društvenih mreža, da vas podsetim, 2012. godine su bili retki oni koji su telefonom mogli da pristupe društvenim mrežama. Korisnika društvenih mreža je bilo sigurno deset puta manje nego danas, ako ne možda i 100 puta.

Portala, imate koliko hoćete, a 2012. godine te portale ste mogli na prste ih izbrojati.

Nismo mi upadali u BK televiziju, da je zatvorimo kalašnjikovim. To su oni uradili. Nismo mi zabranjivali štampu, oni su zabranili. Nismo mi uhapsili vlasnika i direktora „Glasa javnosti“. To su oni uradili. To je njihova sloboda medija, kako je oni vide.

Zato se nemojte čuditi što Đilas to radi i Šolak. Oni hoće da naprave jedan medijski pejzaž pomoću miliona, ali, pazite, oni koji su spremni da za milioni urade sve, spremni su i za milione da urade sve, da izdaju svoju zemlju, da naprave medijski pejzaž, u kojem će Srbija ponovo biti indisponirana zemlja spram okruženja.

Oni bi žrtvovali nacionalne interese samo da se dokopaju vlasti. NJima treba vlast da bi kontrolisali milione i da bi tim medijskim pejzažom, koji prave preko SBB-a, lažnih graničnih kanala, preko štampe koju neće niko čita… Da li mi možemo da nateramo nekoga da čita „Danas“? Što se mene tiče, mogu da ga štampaju u milion primeraka i da ga prodaju. Neka NIN kupuje milion ljudi, neka „Vreme“ kupuje 500 hiljada ljudi, neka „Nedeljnik“ kupuje 700 hiljada ljudi, ali ne očekuju valjda da mi teramo ljude da čitaju NIN, „Vreme“, „Danas“, „Blic“, da gledaju N1 i Novu S televiziju, koje nisu registrovane?

Mi se snažno protivimo učešću N1 i Nove S i svih drugih stranih televizija u izborne procese u državi Srbiji. To svaka zemlja radi. Mi ne smemo da dozvolimo da strane zemlje preko stranih medija, u korist Šolaka i Đilasa, u izbornoj kampanji stvaraju javno mnjenje koje opredeljuje birače, jer oni su na prvom i drugom kanalu. Navodno, reemituju program. Pa, ako ste luksemburška televizija, a ne znate kada su izbori u Luksemburgu, a hoćete da se bavite izbornom propagandom i predizbornom propagandom u državi Srbiji, za mene je to neprihvatljivo.

Mi smo tražili na ovim razgovorima da se ne mogu kupovati dugovi stranke. Dame i gospodo, kada neko kupi dug stranke, kao što je to uradio Đilas, to kada sam govorio ovima, oni su se protivili, a sada sami kažu da ih je Đilas kupio za kamatu. Sami sada to tvrde. Dok sam im ja to govorio, da to ne treba da bude dozvoljeno, onda su se ponašali na sasvim drugačiji način. Nisu znali da će Đilas upravljati njima kroz dug, ali kada kupite dug, Agencija za borbu protiv korupcije treba da vidi ko je kupio dug, da li je to pravno ili je fizičko lice, da li je time izašao iz limita donatorstva.

Vi kada ste donator u kampanji, vi možete da uložite određenu količinu sredstava koja je limitirana i kako pravno i kao fizičko lice, ali vi možete da zadužite stranku i da naknadno preko firme kupite dug te stranke. Time ste nedozvoljeni donator i očuvali ste politički uticaj ako to nije vaša stranka na drugu političku stranku i na takav način prekrajate izbornu volju.

Takođe smo tražili da poslanici imaju pravo da izađu iz partije koja ih je stavila na listu i da pređu u drugu, ali ne moraju da vraćaju mandat i moraju da pribave onoliki broj overenih potpisa koliko je trebalo da dobiju taj mandat sa kojim prelaze. Oni danas prilikom prelaska bi trebalo da skupe 14.000 potpisa, jer time imaju podršku birača da svoj mandat prenesu drugoj partiji ili da budu samostalno. To pravilo sada nemamo.

Ko krade izbore? Pa, Đilas i Šolak i Jeremić. Odakle im 11 mandata, kada nisu učestvovali na izborima? Koliko treba glasova za 11 mandata? Oni pričaju kako će na biračkom mestu neko ukrasti glas dva ili će greškom nešto pogrešiti za glas-dva.

Ajde da vidimo koliko vredi 11 mandata, gospodine Arsiću. Vredi preko 150 hiljada glasova. Najveća lopuža, ne samo u novcu nego i u glasovima, Dragan Đilas i Vuk Jeremić, dakle, oni su pokrali gotove glasove, prebrojane. Da je hteo neko da glasa za Mariniku Tepić u Đilasovoj stranci, koja nije bila registrovana, nije bilo moguće. Glasali su za Ligu socijaldemokrata Vojvodine. I ona uzme, Marinika Tepić, 15 hiljada glasova, gotovih, koji su dati drugoj izbornoj listi i prenese, ne znam, kod Jankovića, pa posle toga kod Živkovića, pa na kraju tih 15 hiljada glasova prenese kod Dragana Đilasa, čija stranka nije ni učestvovala u izborima 2016. godine.

Isto se desilo i sa poslaničkom grupom Vuka Jeremića. I danas oni, kao, bojkotuju izbore. Izbori su bili prilika da verifikuju.

(Vladimir Orlić: Dve grupe ima Jeremić u Skupštini.)

Nisam razumeo.

(Vladimir Orlić: Dve grupe ima Jeremić u Skupštini.)

Dve grupe ima? Pa, dobro, on u dve grupe ima navodno poslanike, iz četiri-pet partija. Da su ljudi hteli da glasaju za tu stranku, nije postojala na izbornom listiću. Prilika da verifikuju svoje mandate je bila sad. Da kažu - jeste, mi smo prešli, nećemo da bojkotujemo izbore, hoćemo da dokažemo da smo vredeli tih 11 mandata. Oni to nisu uradili.

I na kraju, da završim, da vas ne mučim više.

Boško Obradović, kažete, hoće silom da uđe u parlament. On je već silom ušao u parlament. Zar ste zaboravili da je hteo da ripi sa balkona - gde bežite, da je zavrtao ruke, nema šta nije radio. Šta je radio ambasador Skot? Šta je radio te noći? Kako su ušli u parlament? Ušli su silom. Američkom silom. Silom američkog ambasadora. On se zvao Skot. Otišao je ambasador Skot, a nama je ostao idiot. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, Narodnu skupštinu čini 250 narodnih poslanika. Kvorum, dakle, odluke se donose većinom glasova, a kvorum čini 126 poslanika bilo kojih partija, da li vladajućih, da li opozicionih. Ukoliko predsedavajući, reklamiram inače član 107, član 27. i tako dalje, ukoliko ste posumnjali da kvoruma nema, mogli ste da odložite sednicu. Ali pošto je bilo očigledno da kvoruma ima, a da su neki poslanici zaboravili da ubace svoje kartice u poslaničke jedinice, vi ste onda mogli kvorum da utvrdite prebrojavanjem glasova. Budući da niste odložili sednicu, znači, prethodni poslanik se pozvao na odredbu koja se odnosi na činjenicu koju treba da uradite tek posle odlaganja sednice. Budući da niste odložili sednicu, budući da ste sad ustanovili kvorum elektronski, nije bilo prebrojavanja, sednica je sasvim regularna.

Hvala. Ne tražim da se glasa.

Dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram član 103. u vezi člana 88. Narodni poslanici su narodni poslanici bez obzira da li pripadaju vladajućoj ili opozicionim strankama, bilo kom poslaničkom klubu ili ne pripadaju nijednom poslaničkom klubu.

Stav 6. člana 88. kaže sledeće – postojanje kvoruma se utvrđuje primenom elektronskog sistema za glasanje na taj način što je svaki narodni poslanik dužan da se identifikuje prilikom ulaska u salu ubacivanjem identifikacione kartice u poslaničku jedinicu.

Valjda je očigledno i gledaocima i vama, da se najviše bune oni koji su pustili da urade to što piše u stavu 6. Vi ste, takođe, mogli, a niste po stavu 9. predsednik Narodne skupštine može da odluči da se kvorum utvrđuje prebrojavanjem narodnih poslanika i u drugim slučajevima. Vi to niste činili.

Stav 6. je veoma jasan, svaki poslanik je dužan kada uđe u salu da svoju karticu ubaci u poslaničku jedinicu. Oni koji to nisu učinili oni se najviše bune i hoće da kažu da Skupštinu čine samo vladajući poslanici, opozicioni ne čine. Dakle, kada bi to uzeli tako onda bi mogli da izmislimo pravilo da oni koji ne ubace karticu da im se odbije dnevnica ili da ne mogu da učestvuju u radu itd.

Gde piše da vladajuće stranke treba da obezbede većinu za rad Narodne skupštine? Zamislite da je prva ili neka od prvih sednica Narodne skupštine, pa ko je tu vladajuća većina? Dužnost je obaveza svih narodnih poslanika da ubace svoju karticu kada uđu u salu. Hvala. Ne tražim da se glasa.

Član 107.

Vi mene veoma retko vidite.

Dame i gospodo narodni poslanici, odbori mogu da pozovu u goste koji koriste u radu odbora. Odbor za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu je više puta pozivao goste iz zemlje, ali i iz inostranstva. Niko se nije bunio kada smo zvali predstavnike ambasade Ruske Federacije, i to ih je bilo nekoliko. Cilj je bio ne da se dodvoravamo Ruskoj Federaciji, već da pokažemo ozbiljnost u kontroli izvoza prehrambenih namirnica, voća, povrća i drugih poljoprivrednih proizvoda i nikakvih problema nije bilo. Jedini problem je što to mora da se najavi službi za obezbeđenje i sekretarijatu, s obzirom da se radi o pasošima, o stranim ispravama, o stranim državljanima, za njih posebna procedura važi na ulazu u Narodnu skupštinu. Ali kada se radi o radu odbora, kada je nešto što ide u korist odbora, u korist rada odbora, u korist preciznosti, moguće je pozvati domaća fizička i predstavnike pravnih lica, ali takođe i strana.

Odbor za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu je pozivao samo predstavnike Ruske Federacije, s obzirom da je to bila tema koja se ticala izvoza za Rusku Federaciju. Hvala.

Ne tražim da se glasa.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštujem to kada se neko ko je došao sa izborne liste „zapali, razvali“ seti srpskih znamenja. Tim pre što su naši preci uglavnom seljačka vojska ginuli, rađe padali, nego da im zastava padne.

Što se izbora tiče, nemamo mi problem nikakav, dame i gospodo, sa izborima. Nemamo mi problem nikakav ni sa opozicijom. Nemamo mi nikakav problem ni sa delom opozicije koja bojkotuje rad Narodne skupštine, ima nameru da bojkotuje izbore. Mi imamo problem sa Đilasom i Šolakom. Imamo problem sa Đilasovim i Šolakovim biznisima, jer se „Telekom“ diže.

Dominantni operater SBB koji ima 20 svoji lažnih prekograničnih kanala, koji godišnje ispumpava 500 miliona evra, to radi uz pomoć REM-a. Treba tri člana REM-a još da imenujemo.

Nemamo mi problem ni sa REM-om. Mi imamo problem sa biznisom koji vredi 500 miliona evra i koji se ispumpava preko lažnih prekograničnih televizija.

Znači, nemamo nikakav problem ni sa izborima, ni sa opozicijom. Imamo problem sa ovom dvojicom, Šolakom i Đilasom, koji su unajmili fizičku radnu snagu i umesto da vrata otvaraju ovnom prvo to pokušaju sa Boškićem, a onda pokušaju sa svetom srpskom zastavom.

Kada bi mi dali REM Đilasu i Šolaku istog trenutka fizikalci, koji prave gluposti, i vandalsko-huliganska banda po Beogradu bi prestala sa demonstracijama. To je ono što njih žulja.

Dame i gospodo narodni poslanici, demokratija nije moguća u izolovanoj zemlji. Mi nismo izolovana zemlja, ali takođe demokratija nije uvozno-izvozni proizvod. Demokratija se ne može uvesti iz jedne epohe u drugu. Demokratija se ne može ni uvesti iz jedne zemlje u drugu zemlju.

Demokratija može da se stvori iznutra i ona je promenljiva. Društvo se menja, demokratski procesi teku i ona se stalno mora oplođavati i unapređivati. To što ovi nesrećnici neće to ide u prilog moje teze. Nije njima stalo do demokratije, njima nije stalo da se to drvo demokratije zaliva, da se obnavlja itd. Njima je pre svega stalo do novca, i ja se čudim zašto pristalice Boška Obradovića žele da izginu za Šolakovim i Đilasovim biznisom.

Nedavno je Milija Miletić, kome ću ustupiti ostatak vremena, bio u Sloveniji dva, tri dana i imao je zadatak ispred naše poslaničke grupe da vidi i proveri tvrdnju Jugoslava Ćosića da se program N1 i Nove S televizije reemituje iz Slovenije. Dva, tri dana je pokušavao da nađe te kanale na srpskom jeziku i nije mogao da ih nađe. Zato će verovatno on u ostatku vremena to vam objasniti. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, juče je predsednik Ruske Federacije, gospodin Putin, poklonio predsedniku Republike Srbije pušku kralja Milana Obrenovića. Verovatno je čuo za pretnju ovih iz saveza lopuža i prevaranata, pa je poželeo da mu pokloni efikasno oružje za odbranu.

Očekujem da Marinika Tepić i ona bugarska novinarka Gajtandžijeva, pre nego što one postave pitanje kako je puška izvezena, koja firma je izvezla tu pušku svojevremeno, ko je dao saglasnost itd, ja pitam šta će nadležni organi učiniti da zaštite našu namensku industriju? Juče je u razgovorima pokazana volja da Rusija pomogne da Srbija još više unapredi svoju namensku industriju. Ne može nama spolja niko pomoći, pa ni Rusija, ukoliko ovi iznutra razjedaju našu namensku industriju, našu proizvodnju koja zapošljava između 11 i 12 hiljada radnika i iz godine u godinu fizički proizvodnja raste.

Šta će država preduzeti, nadležni organi da zaštite od zlonamernih glasina namensku industriju i omoguće joj normalan rad, spreče špijunažu i ovakvu vrstu delovanja, gde sa bugarske strane učestvuje i poslovni partner Dragana Đilasa iz kombinacije sa „Dajrekt medijom“? To je moje prvo pitanje.

Večeras će onaj poznati sudija Majić, koji je oslobodio 11 albanskih terorista koji su ubili 80 Srba, mučili 250, gostovati na N1 televiziji. Verovatno će gostovati kod Jugoslava Ćosića, savetnika narko bosa, tropojske mafije, Baškim Ulaja, albanske tropojske mafije. Sa tim u vezi pitam – šta će nadležni organi, recimo Ministarstvo finansija, poreska uprava, Uprava za pranje para itd, razni ti finansijski organi preduzeti da se provere sve te veze, kako, zašto, ko koga finansira, ko je finansirao nevladinu organizaciju gospodina Majića? To je Centar za pravosudna istraživanja. Da i on nije dobio neke albanske pare itd. iz Prištine, sa Kosova, iz Albanije, s obzirom da Jugoslav Ćosić ne spori da je pare dobio od Baškima Ulaja? Da li tu postoje neke veze i da li, zahvaljujući tim finansijskim transakcijama, Republika Srbija trpi, jer ti mediji odmah posle ubistva Olivera Ivanovića nisu optužili Albance, moguće albanske kriminalce da stoje iza tog ubistva, nego su odmah optužili Srbe i Srbiju?

Dakle, da se ispita ta neka finansijska veza, odnosno da se makar ispita da li je za taj novac, koji je stigao Jugoslavu Ćosiću, a možda i Centru za pravosudna istraživanja, plaćen odgovarajući porez. Recimo, kod Jugoslava Ćosića i gospođe koja je sa njim zajedno u firmi, da li je plaćen kada su podigli taj novac porez na dohodak građana, ono što po zakonu mora da se plati?

Na kraju da mi državni organi odgovore - da li su demostracije koje se održavaju danima, mesecima, već i godinama u Beogradu, javni skupovi prijavljeni u skladu sa Zakonom o javnom okupljanju, koliko puta su prijavljeni, koliko puta da nisu? Da li je tačno da je Jugoslav Ćosić organizovao neprijavljen skup pred Vladom Srbije, čini mi se, novembra meseca, tamo negde oko 16-og i šta su država i nadležni organi preduzeli prema vođama okupljanja zbog neprijavljivanja javnih skupova, što je zakonska obaveza, odnosno da li su nadležnim sudovima podnete odgovarajuće prijave? Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, za razliku od drugih ja podržavam i Lutovca i Đilasa i to ih baš podržavam. Bez njih teško bi izvor svih zala porodilja žuta koja je porodila sve što ne valja, teško bi s tim izašli na kraj. Naš najbolji vojnik u žutoj partiji, po meni, bez obzira što mi na to ne utičemo su Dragan Đilas, pa i još neki, ali Lutovac čak nije ni onaj koji izvršava te radove.

Udruženje „Ljuba Davidović“ preko koga se oni finansiraju. Znači, ti otpaci DS sada su se skupili u to udruženje i preko toga dobijaju deo para iz dužničkog ropstva, odnosno od Dragan Đilasa koji na takav način pere pare. Dakle, pare od kamate ubaci u udruženje „Ljuba Davidović“, odatle opet uzme pare za svoje aktiviste, a onda uzme pare spolja za te iste aktiviste i na takav način on i dalje profitira na ruševinama DS.

Moram priznati da je Đilas toliko dobar da ga ni Zoran Đinđić nije hteo, znao je njegovu urušavajuću moć i želju da pre svega privatni biznis prevagne na javnu funkciju i zato ga je bio udaljio. Zato se ja radujem što Dragan Đilas sve to vodi, što mu Marinika pomaže, što Lutovac ništa ne čini, što Balša plače, što Aleksandra Jerkov koja je prošla obuku CIA ne zna šta će, ne može da veže levu sa desnom. Znači, meni je to vrlo drago.

Što se tiče ovih plata javnih službenika, podržavam da se ti rokovi što treba produže, ali jednom moramo dovesti do toga da narodni poslanici ne mogu imati niže plate od pokrajinskih, lokalnih funkcionera, raznih šefova agencija itd. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Martinoviću, vi svakako znate da sam ja predsednik Odbora za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu i svakako znate da radovi na uređenju korita Morave izuzetno mnogo koštaju.

Vi se sećate i poplave 2014. godine, katastrofalne poplave koje obuhvataju to područje. Posle toga, zaboravili ste, doneli smo novi Zakon o vodama. Procena od 500 miliona evra je bila pre donošenja Zakona o vodama, novog Zakona o vodama, koje je ova Skupština usvojila. S toga sam se ja i javio.

Tim Zakonom o vodama, mi smo pooštrili uslove iz tog Zakona o vodama o svim radovima itd, tako da novi auto-put je morao u izradi projekta da obuhvati i to što je novim Zakonom o vodama pooštreno, što iziskuje dopunske troškove. Uređenje korita Morave nije jedino uređenje, već uređenje pritoka koje se ulivaju u Moravu.

Auto-put, ne samo da omogućava saobraćaj, već po tom novom delu, novom projektu auto-put , vi ćete se gospodine Martinoviću složiti, omogućava da nam se ne ponove katastrofalne poplave iz 2014. godine. Dakle, da se one spreče, preduprede, a to košta. Ne morate uopšte praviti auto-put. Probajte te radove na Moravi da izvedete, na pritokama. Probajte da zaštite to područje od poplava i videćete da to košta daleko više od 300 miliona. Hvala.