Dame i gospodo narodni poslanici, evidencija stvarnih vlasnika. Zamislite televiziju N1 fiktivno registrovanu u Luksemburgu. Program, navodno, čas se emituje iz Slovenije, ovde kaže da ga reemituje, nema emitovanja. Kad nema emitovanja, nema ni reemitovanja, ali N1 televizija nema PIB, nije registrovana u APR, nije registrovana u Registru elektronskih medija. Ona je fantom. Fantomska televizija koja želi da kao strana televizija učestvuje u izbornoj kampanji. Sami znate koliko su Amerikanci osetljivi, kad vam se internetom neko umeša a vrši se istraga da li su Rusi internetom nešto uticali na izbornu kampanju u Rusiji itd.

Mi smo pustili 20, 30 lažnih prekograničnih kanala da emituju sportske programe, zabavne programe, a i političke programe koji su često upereni ne samo protiv vlasti, već i protiv države Srbije. Takva televizija nije registrovana ovde iako joj biznis preko SBB-a, koji je vlasnik te televizije, njihov biznis je ovde. Ovde ostvaruju prihode. Porez ne plaćaju, kažu oni su luksemburška televizija. A u Luksemburgu porez ne plaćaju, jer tamo program ne emituju. Dakle, to je jedan fantom koji izbegava dve vrste poreza i one u Luksemburgu i ove ovde. Moje mišljenje je treba naplatiti i jedne i druge, ali ne znam da li će ova evidencija stvarnih vlasnika obuhvatiti njih, tako bi konačno doznali zašto N1 televizija koristi PIB drugog pravnog lica. Oni koriste PIB „Adrie Njuz“ d.o.o. koja je domaća firma, a ovi su navodno strana, prekogranična televizija i sad ja pitam – kako jedno strano pravno lice može da koristi PIB domaćeg pravnog lica? To je gotovo neverovatno i ja mislim da je vreme da se tamo izvrši jedna temeljna poreska i finansijska istraga. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, prvo svima koji danas slave, njihovim gostima, želim sve najbolje i da slave hiljadama godina.

Dame i gospodo narodni poslanici, već sam više puta govorio, gospodine Orliću više hiljada godina, naravno, životni vek se produžava. Više puta sam govorio da su javne nabavke za vreme stranke bivšeg režima bile tajne, a državne i vojne tajne su bile javne. Tu praksu nastavljaju i danas. Onaj špijun Obradović je najbolji dokaz za to. Njegova majka direktora i svih žutih vremena verovatno ga je naučila kada ga je zaposlila da valja, ona ga je naučila, mislila je da valja krasti državne tajne i prodavati bugarskim novinarima, da valja uništavati za neku paru, valja uništavati svoje preduzeće, ali da valja biti dobar sa žutima s obzirom da oni kontrolišu tužilaštvo i pravosuđe, pa će kada te uhvate u špijunaži nadležni organi, žuti tužioci, žute sudije pomoći da se domogneš slobode, a Bogami žuti aktivisti će tražiti da špijuni budu pušteni, da krivi ne budu kažnjeni, a najčešće nevini dobiju kaznu.

Ja pitam to isto pravosuđe – kada misle da procesuiraju Dragana Đilasa? Merna jedinica za korupciju je Đilas. Jedan Đilas vredi kao dva Šolaka. To su merne jedinice za korupciju. Kada misle da procesuiraju Dragana Đilasa za most na Adi koji, recimo, u predračunskoj vrednosti trebao da vredi 116 miliona, pa kao čelik je poskupeo pa treba 161 milion evra, pa na kraju je to koštalo 450 miliona evra.

Ja pitam Zagorku Dolovac, pitam žuto pravosuđe, pitam te časne i poštene ljude, kada misle da procesuiraju Dragana Đilasa za most na Adi, za podzemne kontejnere, za bulevar, za seču platana, za Bus plus, i mnogobrojne afere koje se vezuju za Dragana Đilasa? Novac koji je Dragan Đilas prisvojio spajajući javnu funkciju sa svojim privatnim biznisima i svojim privatnim firmama, je rezultirao sa 619 miliona evra, gospodine Orliću, prihoda u Đilasove džepove, za toliko se ispumpao, za toliko se nisu mogli graditi vrtići, škole, bolnice, auto-putevi. Jedini auto-putevi koje je Dragan Đilas gradio su auto-putevi prema njegovim džepovima, u kojima je završilo 619 miliona evra.

Zato pitam tužilaštvo, pravosuđe, sudove, kada će jednom početi da kažnjavaju krive i da štite nevine, a ako procesuiraju Đilasa time će dokazati da stvarno žele da kazne krivce a da ne jure nevine ljude. Hvala.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, jedno 15 replika, ako može, ako bi dozvolili.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja sam nedavno čuo za jednu čudnu javnu nabavku. Radi se o Bošku Ljotiću, Bošku Žutiću, Bošku jenkiju, onaj što puzeći ulazi u američku ambasadu, onaj što ga je Skot ubacio u parlament i sad nam otišao Skot, ostao nam idiot.

Dame i gospodo narodni poslanici, zašto sam upotrebio ovako grub izraz? Pokušaću da objasnim. Nedavno je dao izjavu, mislim da je to bilo juče, da Srbija treba da podigne zidove da slučajno ne bi neki migrant kroz Srbiju krenuo u EU. Dakle, u onu istu EU koja je suodgovorna za razaranje Sirije, Libije, Iraka, Avganistana. Dakle, ona EU koja je sa NATO paktom razarala te države. Cilj svih migranata je upravo ta EU. Ja da čuvam EU od migranata, koji žele da uđu u tu Evropu bez granica, ne želim da ih sprečavam da se domognu EU.

Poneki od migranata je još uvek na teritoriji Srbije. Mi koji smo prošli sve ratne strahote, mi koji smo migrirali pred ratovima, pred raznim Bljeskovima, Olujama itd, moramo biti veoma pažljivi prema osobama koje sa ratnih poprišta pokušavaju da se domognu razvijene Evrope.

Veoma je osetljivo pitanje i mi moramo da razmatramo, s obzirom da je svaki drugi, jel tako, gospodine Martinoviću, maltene svaki drugi Srbije je migrirao iz Srbije. Znači, mi pripadamo migracijama, treba da imamo razumevanja prema nekima koji migriraju i koji ne žele da ostanu u našoj zemlji.

Gle čuda! Ovaj koga sam nazvao kako sam nazvao je rešio da podigne zidove oko Srbije, pa kaže – ako se slučajno probije neki migrant, onda unutar tih zidina treba logor žica, znači, neki program koji ni Dimitrije Ljotić, čije delo on baštini, dakle, ni to on nije smislio.

Zalažući se za Đilasov biznis, verujem da bi onda u tim logorima trebali da gledaju samo N1 televiziju, da u tim logorima čitaju samo „Danas“ i „Blic“, da čitaju NIN i „Vreme“. Tako preporučujem Bošku Ljotiću, Bošku žutiću da propiše i tu meru da se u tim žicama, među tim zidovima, koje on treba da podigne po ugledu na Adolfa Hitlera, po ugledu na Budaka, itd, čita samo ta štampa i da se gledaju N1, „Nova S“, „Televizija Šabac“ itd, one televizije koje puštaju Boška Ljotića da te svoje nakaradne ideje prenosi drugima. Takvu vrstu javnih nabavki bi verovatno Boško Ljotić stvarno sproveo.

Ne čudim se njemu koji je spreman na sve, koji je spreman da pljuje Amerikance, onda pred njima da puzi, itd. Ja se čudim onima koji su sa njim u Savezu. Recimo, ja se čudim Aleksandri Jerkov, čudim se Čomićki koja je pre neko veče na televiziji pričala o dijalogu, o potrebi za debatama.

Gospodine Martinović, vi se sećate, ja tada nisam bio poslanik, da je gospođa Čomić isključila jedno 70 narodnih poslanika na mesec dana, koja je izrekla ne znam koliko novčanih opomena itd. i onda ona priča o toleranciji, potrebi za debatom u parlamentu, kako je ovaj parlament isterao opoziciju, a da pri tome niko nije primenjivao radikalne mere kakve je ona primenjivala. Dakle, gotovo da je bila celu opoziciju isključila iz Narodne skupštine, a danas je ona, onako, pobornik te neke debate, na koje, naravno, ne dolazi.

Sada se čudim njoj. Kako ona koja je zbog daleko manjih stvari, zbog Republike Srpske koja se borila za opstanak, gde ona naziva Republiku Srpsku zločinačkom tvorevinom itd, kako ona koja ima tako čudna merila prema Republici Srpskoj, nema ta ista merila prema Boškiću Ljotiću koji propoveda logore u sred Srbije, zidove, žice? Još samo da stavi puškomitraljeze i da se ustreli svako ko ne gleda Jugoslava Ćosića i svako ko kaže nešto protiv Baškima Uljaja, njihovog sponzora. Dakle, da se odmah ima ustreliti na licu mesta ili je za očekivati još da Boško Ljotić, umesto gasovoda, umesto grejanja domaćinstava, u te iste logore sprovede gas. To je još ostalo da realizuje. Čudne su te njegove javne nabavke.

Čudim se, recimo, Balši, čudim se Jerkov i čudim se Čomićki, čudim se, recimo, velikoj humanisti, kako se zove, Sandi Rašković Ivić koja je „Oluju“ proglasila za humanitarnu akciju itd. Čudim se svima njima kako oni podnose to što su u Savezu. Janku Veselinoviću koji Srbe vozi u Hrvatsku da glasaju za kandidate HDZ-a. Svima njima se čudim. Kako oni mogu da podrže i da budu u Savezu sa takvim jedni čovekom, sa takvim jednim liderom stranke?

Šta su ono oni govorili? Dveri neće, Dveri su bez lidera, kako su rekli, u Dverima nema lidera. Izgleda da je u Dverima samo ostao lider kome razne zločinačke ideje podaju na pamet.

Verujem da bi on stvarno sproveo javnu nabavku, ukoliko bi on, „đitler“, i ta ekipa pobedili, i napravio logore u Srbiji gde, verujem, ne bi zatvarao migrante. Posle svih njihovih pretnji o streljanju, o silovanju, vešanju, ja verujem da bi mnogi od nas zajedno sa migrantima delili te logorske uslove. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, čudne su javne nabavke. Danas najviše prigovora u funkcionisanju države i lokalnih samouprava nabavki imaju pripadnici stranke bivšeg režima. To su oni čije adrese ne možemo lako saznati. To su oni koji su iz pocepanih patika uskočili na Maldive, na jahte, došli do stanova u Beču, Londonu, došli do imovine vredne 20 i nešto miliona evra, samo u stanovima, kao što je to Đilas, došli do toga da ako nađete sudskog pozivara da im uruči pozive, on mora da ima pasoš, mora da ima vizu, jer da bi pronašao te novokomponovane bogataše to može samo sudski pozivar koji može da putuje u inostranstvo, koji ima putnu ispravu, odnosno pasoš koji je viziran za mnoge zemlje gde oni imaju svoju destinaciju.

Dame i gospodo, raj bogatih je zasnovan na paklu siromašnih. Siromaštvo ne proizvode siromašni, nego bogati tako što štekuju, kako mladi kažu, pare uzimajući pare od miliona građana i postaju milioneri. Taj novac izlazi iz opticaja i to društvo postaje siromašno, ne samo zato što su bogati pokrali siromašne, već zato što su taj novac izneli na Kukova i druga belosvetska ostrva i naravno ne troše ga ovde, ne plaćaju porez ovde i to je mnogostruka šteta.

Govorio sam i ponoviću zbog migranata, te logore koje bi oni dizali verovatno bi sproveli javne nabavke i verovatno bi kao Most na Adi glavni pregovarač bio Dragan Đilas. Verovatno bi to bilo četiri puta iznad planirane cene i verovatno bi taj put vodio u neki pakao. Verovatno bi u tom logoru bili mi.

Znate da su nam pretili popisivanjem, da nam znaju adrese, onda zajedno onaj novinar, kako se zove, rekao je da nas treba sve nabiti u logore, onda bi tu malo silovali…

Molim?

(Aleksandar Martinović: Mene bi oražili.)

… onda bi malo silovali, onda bi malo oražili gospodina Martinovića, onda bi oražili gospodina Đukanovića. Mene bi odveli na planinu i sekli deo po deo.

Dakle, pošto ja slabo idem uzbrdo, zbog bronhitisa, verovatno bi morali da me nose, pri tome bi verovatno dvojicu zarobili, pošto oni ne nose ništa sem novca, posle toga bi vas malo streljali, pa bi posle toga nas malo mučili još tako streljane, pa bi onda Đorđe Vukadinović, propisao da se to ne radi na Terazijama, jer tamo se vešaju rodoljubi, već na nekom drugom mestu koje sa malo vidi. Dakle, nemojte da vas čude izjave i Boškića i Ljotića o migrantima i to na dan migranata. Eto, on bi sagradio jedan veliki logor, zidove, eto, on bi podigao proizvodnju žice, cigle itd. nekih cevi bešavnih itd. da se taj logor sagradi, sazida i strpao bi tu migrante koji su retkost u Srbiji, ali bi verovatno i mi sami pokušali da budemo migranti od tih zidova. Jer ti zidovi sprečavaju da se uđe, ali ti zidovi sprečavaju i da se izađe. Verovatno Boško Ljotić misli da nas sve pohvata u tim zidinama, strpa u te logore i da primeni one mere koje sam već opisivao.

Dame i gospodo, nekima je ovo smešno, ali ja mislim da tako opasnim idejama treba stati na put. Neko ko baštini i ko je prevazišao ideje Boška Ljotića i koji se udružio da DS, pazite DS, zajedno sa Boško Ljotićem, zajedno sa idejama o logorima, zidovima, zidinama itd. meni to zvuči neverovatno. Oni koji baštine ideje Zorana Đinđića.

Već kad sam to rekao, da kažem da oni ne liče za Zorana Đinđića. Mi koji smo sarađivali sa njim znamo da on nije bio antinacionalan, o njemu ima mnogo grešaka, o njemu kruže razne priče, ali moje mišljenje je da njegova politika nije ova politika DS, da su oni preuzeli politiku nekadašnjeg građanskog saveza i da tu politiku pokušavaju da navodno propovedaju Srbiji, ali politika građanskog saveza i politika Boška Ljotića ne idu zajedno. Kako sve to opstaje? Verovatno zbog novca. Ima veoma bogatih ljudi koji misle da sa novcem mogu sve, ali samo treba da znate da ti isti ljudi koji misle da sa novcem mogu sve, su spremni da za novac urade sve, da žrtvuju nacionalni i državni interes Republike Srbije. Hvala.

Dame i gospodo, ja sam taj mladi kolega, meni se obraćao.

Dakle, kad bi mladost znala, a starost mogla i zato je stariji gospodin Arsić se obratio meni kao mlađem, jer nije bitno koliko ima godina u vašem životu, već koliko ima života u vašim godinama. Zato se gospodin Arsić obratio meni i gospodine Arsiću vi znate posle promena da smo se nas dvojica bavili Azotarom Pančevo, pšenicom itd, nije baš bilo popularno. Izvršna vlast, mnogo je opasno bilo. Izvršna vlast je uradila sve što je bilo do nje. Policija je uradila savesno svoj deo postupka.

Šta je žuto pravosuđe uradilo? To nije do nas. Naše kolege treba da znaju da smo mi demokratski orjentisane političke organizacije. Pravosuđe je nezavisno od ove vlasti, ali nažalost od bivše nije. Dakle, to što pravosuđe nije nezavisno od bivše vlasti rezultiralo, da afera Azotara ne bude isterana do kraja. Izvršna vlast je pronašla, policija sve dokaze, dokaze predočila sudu. Istina je ono što gospodin govorio, sve smo to radili uprkos opasnosti, nažalost, pravosuđe je omanulo u delu u kome je trebalo da sankcioniše taj kriminal.

Mi koji se zalažemo za nezavisno pravosuđe, možemo da budemo nezadovoljni time što je u čuvenoj reformi, u stvari deformi pravosuđa 2009. godine, a što je gospodin i potvrdio, dovedeno mnogo svastika, rođaka, rodbine, partijskih prijatelja u to pravosuđe i oni danas štite kriminal ne kažnjavaju ga i na takav način nagrađuju one koji su ih postavili politički na ta mesta. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, Pomoravlje je bogato. Kad priroda ne besni, Pomoravlje je školjka koja kada miruje u sebi stvara bisere. Zašto ovo govorim?

U poplavama koje su bile, čini mi se 2014. godine, gospodine Arsiću, štete su bile merene stotinama miliona evra. Izgradnjom, nabavkom, izgradnjom auto-puta, rešava se pitanje pritoka Morave i vodotoka Morave. Sprečavaju se opasnosti koje su bile 2014. godine, kada se taj projekat završi. Nemoguće je da se ponovi 2014. godina i to je nešto što verovatno učestvuje u troškovima izgradnje puta i saniranju vodotokova, odnosno uređenju vodotokova ne samo Morave već i pritoka.

Ako, se time sprečavaju poplave, a stručnjaci tvrde da se to čini, samo jedne godine u tom području da poplavi, štete iznose preko 100 miliona evra. Znači, ako se potopi 100 hiljada hektara, znajte da je šteta veća od 100 miliona evra te godine, ako se ne daj bože ponovo poplava pojavi u tom području.

E, zato verujem da to poskupljuje radove i zato je moja podrška izgradnji, ne samo puta, zbog saobraćaja, već i zbog uređenja vodo tokova i sprečavanja katastrofe koja nas je zadesila 2014. godine, koja sem poljoprivrednih radova od 100 miliona evra, može da ugrozi i kuće koje vrede daleko više od tih 100 miliona evra, stočni fond, staje, ekonomske objekte i tako dalje.

Još nešto da kažem, ako tim putem prolaze vozila, ušteda u gorivu je godišnje negde oko 20 miliona evra. Da vam kažem i to, da su najveća srpska stratišta Jasenovac, Jadovno, Kragujevac, pa Ibarska magistrala, a onda ta područja.

Koliko koštaju ljudski životi koji su spašeni time što je izgrađen auto-put do Čačka i koliko koštaju ljudski životi koji će biti spašeni izgradnjom Moravskog koridora, nastavkom gradnje auto-puta prema Crnoj Gori, to ne može da se meri. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, što se tiče poljoprivrednog zemljišta, mi smo naporno radili da digitalizujemo kartu svih poljoprivrednih parcela u državnom vlasništvu. Dakle, sve je transparentno. Ulaskom na sajt Uprave za zemljišta možete da izabere bilo koju parcelu, one su označene državne, u bilo kojoj opštini i da pogledate status tog zemljišta. Ko je zakupac, na koliko godina je zakup, verovatno je sadržana cena itd.

Znači, vrlo je transparentno, ukoliko želite da proverite sada, pre to nije bio slučaj. Ukoliko se kritika odnosi na neki prethodni period pre tog režima, to razumem. Sada je to veoma transparentno. Promenom Zakona o zemljištu pre tri, četiri godine, kada su ovde Čanak i ekipa protestovali, mi smo uredili odnose u poljoprivrednom zemljištu u državnoj svojini.

Dakle, ta uzurpacija koja je bila merena desetinama hiljada hektara je sprečena. U sistem poljoprivrednog zemljišta je uneto preko 70.000 hektara zemljišta u državnoj svojini, dakle to zemljište više nije uzurpirano.

Razumem ukoliko se kritika odnosi na neki period pre promene Zakona o poljoprivrednom zemljištu, pre digitalizcije itd. sada je sve to proverljivo. Ukoliko postoji neki prigovor, lepo kliknete, nađete broj parcele, dostavite to Upravi za zemljište i organi će reagovati kao što su reagovali i u Golubincima, i u Inđiji i u nekim drugim opštinama, gde je bilo zloupotreba povodom poljoprivrednog zemljišta.

Prihode koje lokalna samouprava ostvari i koja nameni za atarske puteve, njima suvereno upravljaju lokalne samouprave. Dakle, one se staraju o atarskim putevima, one izvode te radove, one raspisuju konkurse prethodno.

Dakle, to je pitanje za lokalnu samoupravu, a ne za Skupštinu. Ukoliko postoji neka zloupotreba, onda ne samo BIA, već i drugi nadležni organi će da reaguju i takvu prijavu treba samo podneti. Dakle, to spada u javne nabavke i ukoliko lokalna samouprava krši neko pravilo po pitanju atarskih puteva, uređenja poljoprivrednog zemljišta koje takođe se finansira iz ovih prihoda, komasacije ukoliko se finansira iz ovih prihoda, u tom slučaju će organi reagovati, kao što su i do sada reagovali. Samo podnesite prijavu i tog trenutka mi delujemo. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja sam već govorio o tome da je za vreme bivšeg režima javna nabavka bila tajna, a vojne tajne su bile javne. Posebno je prednjačio Ponoš, Jeremić itd. Oni su se čak hvalili kako su penzionisali oficire sa ratnom prošlošću, kako su dobro razoružali zemlju, a ne naoružali, kako su zemlju umesto u vojno neutralnu državu, pretvorili u vojno neutralisanu, itd.

Bojim se da kao opozicija oni nastavljaju dalje. Priče o namenskoj industriji, izmišljene afere, su nenadoknadive štete koje se prave u ovoj državi i toj vrsti posla koji se odvija kao vojna industrija, odnosno kao namenska.

Šta hoću da kažem. Ako neko koga nazivaju uzbunjivač, a da to nije, da taj status nema, nijednu nepravilnost pet godina nije prijavio nadležnim organima, nego je prikupljao informacije ne samo svoje, već je krao kolegama iz kompjutera. Ako je te informacije dostavio bugarskoj strani u vidu bugarske novinarke, koja se zove Gajtandžijeva, i na osnovu tih informacija bugarska strana i druge zainteresovane strane su mogle da utvrde vrstu proizvodnje, vrstu kupaca, broj kupaca, koja roba najbolje ide, koje su cene, kolika je proizvodnja, koliki je plasman, koje su najčešća tržišta. Šta je onda trebao još da uradi, a da ne bude špijun? Kakav je to uzbunjivač, ako na osnovu svih tih informacija vi možete da zaključite šta „Krušik“, „Prvi partizan“ i „Lučani“ proizvode.

Dakle, to rade ovi koji bojkotuju rad Narodne skupštine, koji bojkotuju narodne izbore. Oni direktno rade protiv svoje zemlje. Za ovu zemlju ne rade, za koju sve rade to treba nadležni organi da utvrde. Dakle, ukoliko oni tako dostavljaju informacije, time urušavaju namensku industriju ove zemlje, koja zapošljava 11 hiljada ljudi. Nije tajna da je posle te afere, navodnog lažnog uzbunjivača, običnog špijuna, da je bugarska strana sklopila ugovore koji su bili namenjeni „Krušiku“ u vrednosti od 80 miliona evra. To je šteta koju trpi namenska industrija, radnici koji platom, tom platom, pune onu potrošačku korpu, odnosno donese hleb svojim porodicama i članovima svojih porodica. Hvala.

Zahvaljujem.

Ko je mogao zamisliti lani? Ja bih podržao te procenjene vrednosti, ali ne znam što to nije važilo, recimo u Inđiji 2006. godine, 2007. godine kad su me smenjivali zbog procenjene vrednosti u zgradi Uprave vodovoda. Znači, gospodin Martinović se seća, te seče knezova i neko je rešio da predsednik Skupštine koji insistira na previše javnim podacima, da treba da bude posečen u stilu seče knezova. Pa, pošto je zafalilo malo kvoruma, onda su lepo to prešli u zgradu Uprave vodovoda i onako, izvršili mali opštinski udar, da ne kažem, državni udar, počistili predsednika Skupštine, predsednika najvišeg organa.

A zašto? Zato što je predsednik Skupštine se drznu da u prethodnom periodu gradi građevinsku zonu i kad je već to sve komunalno opremio, onda se neko setio da bi mogao da od zadruge uzme poljoprivredno zemljišta na osnovu partijskog interesa i to zemljišta plati 23 dinara po metru kvadratnom, a onda da ga preproda za 20 evra. Onako to je bilo socijalno odgovorno, procenjena vrednost 23 dinara, a onda lepo izađeš i prodaš ga, "Henkelu" i tako dalje, prodaš ga za 20 evra. I, gle čuda, tamo odakle si ga uzeo, naravno, transparentno, to ti je gospođa ili drugarica, tvoj član, onda ti to lepo uzmeš, preprodaš i onda ne odgovara predsednik Skupštine koji se malo pobunio, onda ga posečeš i to tako teraš i to tako biva. E, da se to nije desilo, ja bih sada razmislio da podržim neke prethodne amandmane.

Dame i gospodo narodni poslanici, na mojim grudima može da bude samo slika mog kuma, nikako nikog drugog. Znači, kakav Tramp, kakvi bakrači, ja bih na svoje grudi stavio samo sliku svog kuma. Tako se branio od javnih nabavki koje planira Boškić Ljotić žutić. To su one javne nabavke, ministre, planirane za logor, za migrante i političke neistomišljenike.

Mislim da će u tom logoru medijima da se bavi, onima, kako se zove ono u logorima što je bilo – „ahtung, ahtung!“, oni glasnogovornici, oni mikrofoni, zvučnici, itd? E, da će to da radi „N1“ televizija, da će letke da distribuira onaj „NIN“, „Vreme“, itd, da će zbog nestašice gasa javne nabavke da sprovodi Bastać. Razumete? Da će to biti vodonepropusne kese, znači, da će on da raspiše tender za taj logor Boška Ljotića, Janka Veselinovića. Ko će sve tu biti upravnik logora, ja ne znam, ali se bojim da će javne nabavke za plastične kese da sprovede Marko Bastać i da će tu biti, možda, i Juca Rukavina da to dovrši, onaj budak. Imaju ludak, a ono je bio budak, a ovde će upravnik logora da bude ludak.

Dakle, treba da svi javno osudimo, malo izgleda smešno, ja sam malo karikirao, izvinjavam se, svi treba javno da osudimo pokušaj da na dan migranata Boško Ljotić napravi logor za Sirijce, Iračane, Libijce, one iste Iračane koje su Amerikanci uništili i Sirijce koje su Amerikanci uništili u NATO - paktu.

One iste zemlje gde smo mi nekad kao ekonomska migracija zarađivali plate, zarađivali sredstva, pravile se kuće ovde, kupovali su se automobili, porodice su se zbrinjavale tako što su radili u Iraku, u Libiji, pa i Siriji. Dakle, sa te strane treba biti izuzetno pažljiv i ova zemlja koja je zbog ratnih okolnosti imala migraciju prema napolju, gde se bežalo opravdano od rata, od NATO pakta, itd, ako smo sami bili migranti, onda moramo na dan migranata izuzetno da budemo pažljivi.

Mislim da Boško Ljotić, koji je saveznik DS, svih tih žutih opcija i svih žutih frakcija, mislim da Boško Ljotić ne pravi to samo za migrante, da će to biti logor za političke protivnike. To je ono što je najavio onaj nazovi novinar. Tamo će nas, verovatno, mučiti i vaditi naše oči čarne, kako beše ono, da će to da bude specijalni kulak za nas, da će se tamo silovati, da će se tamo vešati, streljati, oražnjiti, jel tako, gospodine Martinoviću, da će nam tamo biti sečen deo po deo. Mislim da će Đorđe Vukadinović preporučivati na kom trgu nas treba vešati, da to ne bude na nekom glavnom, kao Terazije, da nas treba vešati po nekim ćoškovima. Ja tražim da mi snažno osudimo takvo nastojanje, da se zemlja Srbija ogradi, izoluje i da se u njoj napravi Boškićev logor. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, u Upravi za zemljište na sajtu su obeležene sve parcele u državnom vlasništvu, ne samo da su obeležene, nego lako možete da proverite i ko ih je zakupio, dakle, da li su izdate u zakup i tako dalje.

Što se plaćanja zakupnine tiče, promenom Zakona o poljoprivrednom zemljištu zakupnina se plaća unapred. Dakle, ukoliko želite da zakupite poljoprivredno zemljište, tu zakupninu morate da platite posle postupka koji se sprovodi u opštini pre zaključenja ugovora, znači, kada opštinska komisija donese odluke ko je bio najpovoljniji zakupac. To idu u Upravu za zemljište. Uprava za zemljište sklapa ugovor u ime Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, ali ugovor neće da sklopi dok god se ne priloži dokaz o uplaćenoj zakupnini za narednu ratarsku godinu.

Još nešto. Sem plaćene zakupnine, još za jednu godinu je neophodno priložiti garanciju, odnosno danas u zakupu poljoprivrednog zemljišta država je na određen način obezbeđena dve godine. Znači, jednu godinu se zakup plaća unapred i još se prilaže jednogodišnja garancija odgore. Dakle, na neki način to su dvogodišnje zakupnine.

Ukoliko zakupac ne plati na neki način zloupotrebi zakup poljoprivrednog zemljišta, garancija te druge godine se aktivira, dakle, država sigurno naplaćuje.

Da li postoje negde zloupotrebe? Verovatno da postoje, ali su one minimalne i svaku zloupotrebu za koju neko zna da se desila, ukoliko neće Upravi za zemljište da dostavi, neka dostavi podatke Odboru za poljoprivredu i mi ćemo sa ministrom poljoprivrede taj problem rešavati.

Znači, bilo koja zloupotreba da se desila u postupku izdavanja zemljišta u zakup ili, ne daj Bože, uzurpacije, ukoliko neko zna za takvu vrstu zloupotreba, treba da nam dostavi tu informaciju i mi ćemo momentalno reagovati na takvu vrstu zloupotrebe. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, mogu da se složim sa zloupotrebama koje su počele ne 2005. godine, ja mislim da se poljoprivredno zemljište počelo izdavati negde 2006, 2007. godine. Dotle to nije bilo moguće i kombinati su to zemljište obrađivali za džabe. Nisu plaćali zakupninu, nego je to zemljište bilo još posle privatizacije dodato, pridodato onim tajkunima koji su kupili kombinate i koji su sem društvene zemlje, pokušali da prisvoje državnu zemlju.

Tek od 2006, 2007. godine je dozvoljen zakup. Zakon je menjan nekoliko puta. Ja se slažem da je bilo zloupotreba, ali ne treba nama pripisivati zloupotrebe od 2005. godine. Zakon smo jedva na silu promenili čini mi se 2013, 2014. godine i ovde smo imali demonstracije od navodnih paora, koji su predvodili Nenad Čanak, Saša Radulović, Bojan Pajtić. Verovatno su hteli da ta zloupotreba traje i dalje.

Ukoliko neko uzurpira poljoprivredno zemljište, opštine i lokalne samouprave su ovlašćene da poskidaju plodove. Da li prilikom skidanja plodova dolazi do određenih zloupotreba? Ja hoću da verujem da ne dolazi. A, ukoliko takvih pojava ima, ja takođe molim da se obavesti najbliži organ unutrašnjih poslova da takvu pojavu suzbije.

Ova Vlada, odnosno ova vlast, ove političke stranke su donele taj propis koji je novina, da ukoliko dođe do uzurpacije, da se zbog toga što je mimo zakona neko poljoprivredno zemljište u državnoj svojini, njemu skinu plodovi, ili da mu se naplati trostruka zakupnina nad parcelom koju je zloupotrebio na godišnjem nivou.

Dakle, toga ranije nije bilo. Verujem da su zloupotrebe bile brojne, verujem da još poneka ima, ali svaku izvolite prijaviti. Mi ćemo odmah reagovati. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, do 2014, 2015. godine, uzurpacija je bila tolika da je uzurpirano negde i do 80.000 hektara.

Postoje opštine koje uopšte nisu dostavljale planove, dakle, nisu donosili program na osnovu koga bi se zakup učinio. Mi smo promenili zakup. Opštine koje to ne urade mogu da budu sankcionisane uskraćivanja transfera od strane Republike. Dakle, podigli smo i ozbiljnost samim opštinama da moraju da donesu program, da moraju da sprovedu licitacije itd. ili, ako to ne učine, snose odgovarajuće sankcije.

Uzurpacije koje se dešavaju u poslednje vreme se naplaćuju. Dešavaju se, ali su one vrlo minimalne u odnosu na 2006, 2007, 2008, 2009, 2010, 2011, 2012. godinu. One su minimalne i kreću se u najgorem slučaju do 2.000 hektara.

Pojedine uzurpacije su naplaćene u samom Pančevu po podacima kojima Uprava za zemljište raspolaže i koje će, čim radno vreme Uprave dozvoli, izvaditi i dostaviti narodnom poslaniku da tačno zna kome je uzurpacija na teritoriji opštine Pančevo naplaćena, odnosno kako je sankcionisan.

Nedavno je u Kuli sankcionisano uzurpator na 80 hektara, tako što mu je zemljište poskidano. U poslednje dve godine od uzurpatora je naplaćeno po dva miliona evra zato što su mimo propisa i zakona ušli u poljoprivredno zemljište u državnoj svojini.

Ukoliko postoje ideje da se Zakon o poljoprivrednom zemljištu unapredi, radi još transparentnijeg gazdovanja poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini, ja sam na raspolaganju i Odbor za poljoprivredu narodnom poslaniku, da dođe na sednicu Odbora za poljoprivredu, predloži neku izmenu koju ćemo mi dalje proslediti sa odlukom Odbora ukoliko je to pravo valjano, ukoliko postoji takva vrsta problema. To ćemo proslediti ministarstvu i tražiti da oni napišu predlog izmena i dopuna zakona ili ćemo to sami učiniti u Narodnoj skupštini da maksimalno postupak izdavanja u zakup poljoprivrednog zemljišta bude transparentan i da naplata bude 100%. Hvala.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, našim građanima je poznato, ali nije zgoreg reći još jednom. Ne radi se u Srbiji samo o javnim nabavkama za autoputeve. Imate brze puteve, odnosno brze saobraćajnice koje je predsednik Republike najavio. To posebno treba pozdraviti. Dakle, time se eliminišu džepovi koji nastaju izgradnjom autoputeva. Time se na određeni način stanovništvo koje ne živi u neposrednoj blizini, pored autoputeva, dovodi u ravnopravniji, gotovo ravnopravan položaj sa onima koji žive pored autoputa. Time se, naravno, investicije i investitori približavaju takvim sredinama, pa valja pomenuti nekoliko.

Mislim da je vredna javna nabavka koja će spojiti petlju požarevačku sa Kladovom, uključujući sva naseljena mesta. Mislim da vredi pozdraviti i brzu saobraćajnicu koja vodi od Kragujevca, Mrčajevci, Aerodrom „Lađevci“. Mislim da vredi pohvaliti javnu nabavku koja će spojiti Paraćin sa Borom i Zaječarom. Mislim da vredi pozdraviti saobraćajnicu, brzu saobraćajnicu prema Loznici. Mislim da se radi i o javnoj nabavci koja će biti prema Kuli. Mislim da vredi pozdraviti izgradnju saobraćajnice između Beograda i Zrenjanina.

Mislim da vredi pozdraviti sve te buduće javne nabavke, ali treba reći da smo mi to kao društvo zaradili. Nije to zaradila samo Vlada. Vlada je samo podizala i upravljala državom, a svi stanovnici koji žive u Republici Srbiji doprineli su da BDP u ovoj zemlji počinje da raste, da nam valuta bude stabilna, da nam inflacija bude pod kontrolom, što može da rezultira da te brze saobraćajnice, autoputeve pravimo iz budžeta i na takav način podižemo Srbiju.

Vrednije od vladanja Srbijom, da zapamte oni bivši, vrednije od vladanja Srbijom je dizanje Srbije i ova Vlada upravo to čini. Dakle, ono što je najvrednije Vlada uporno radi, podiže državu Srbiju, a time omogućava da se podigne i kvalitet života njenih građana. Hvala.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja sam govorio o onim Bastaćevim javnim nabavkama pomoću kojih je nabavio one kese i sada me interesuje samo u tim njegovim nabavkama da mi Đilas odgovori, pošto je Đilas šef svih tih javnih nabavki bio, a verovatno i sada planirao da bude šef svih budućih nabavki, svih reklamnih sekundi, svih medija itd. da bude gazda života i smrti u Republici Srbiji, ali uglavnom da izgradi auto-puteve prema svojim džepovima i džepovima svojih bliskih saradnika.

Mene interesuje da li su te Bastaćeve kese razgradive?

Gospodine Arsiću, da li vi možete da mi pribavite podataka da li su te Bastaćeve kese nabavljene putem javnih nabavki? Da li su nabavljene na crno one kese što je svojim kumovima navlačio na vrat? Da li su bile biorazgradive ili kako se to već zove? Da li su ugrožavale životnu sredinu posle upotrebe, ono kada navuče na glavu kuma kesu, pa se kesa eventualno slučajno pocepa, pa u tom neveštom rukovanju, ukoliko tu kesu mora posle da odbaci, da li je ona bila opasnost po životnu sredinu ili nije? Ja verujem da ni o tome nisu vodili računa.

Što se tiče zagađenja životne sredine, u Republici Srbiji najveći zagađivaći životne sredine, života građana Republike Srbije su savez lopuža, prevaranata i varajića, koji sebe zove Savez za Srbiju.

Dame i gospodo narodni poslanici, mi provincijalci, kako nas mnogi zovu, mi sendvičari, mi iz unutrašnjosti, koji smo uvek patriotski naklonjeni svojoj državi, mi volimo da naša prestonica lepo izgleda. Posebno volimo kad prelazimo mostove, posebno volimo da ne vidimo ruglo, pacove, zmije i razna polurazrušena skladišta, napuštene vagone, itd, to što smo gledali do 2014. i 2015. godine.

Tačno je da nije postojala javna nabavka, gospodine Martinoviću. Ali, o tome smo se izjasnili ovde u Skupštini.

O Beogradu na vodi, o međudržavnom sporazumu, se izjasnila ova Narodna skupština. Koliko se ja sećam, vi ste pravnik i nema veće transparentnosti javnosti nego kad dođete u Skupštinu sa predlogom da kažete - ovde ćemo izgraditi jedan omanji grad, Beograd će izgledati još lepše, izgledaće ovako, da je to svim medijima predstavljeno i, gle čuda, Dragan Đilas se digao i kaže - nebitno je čija je ideja bila. Bitno je, hvala onome čija je ta ideja bila. Ali, i Dragan Đilas je nekad to podržavao, čak i Balša Božović. Supruga ili bolja polovina Balše Božovića učestvuje čak u prodaji stanova u Beogradu na vodi, a on je vodio ovde pravu kampanju, Balša Božović, protiv Beograda na vodi. Valjda se posvađao sa devojkom, ili ga devojka napustila, ne znam iz kojih razloga.

Mi koji dolazimo u Beograd, i dalje volimo da naša prestonica izgleda dobro, lepo, bez obzira što ne živimo tu. Naša želja je da i mi, a to auto-putevi i investicije omogućuju, po kvalitetu života ne zaostajemo mnogo za Beograđanima.

Želimo da i u poljoprivrednim regionima, pa čak i selima, budu pristojni putevi, pristojne telekomunikacije, pristojan život, da se stanovništvo ne seli u Beograd, da Beograd ne raste brojčano, nego da raste izgledom, da raste kvalitetom života svojih građana, da ima moderne stadione, jer mi nemamo nijedan stadion koji je kvalifikovan za UEFA i FIFA prvenstva. Dakle, uskoro Partizan, Zvezda i reprezentacija neće moći da igraju u našoj zemlji ukoliko se ne izgrade i ti stadioni.

Mi bi voleli da mi možemo da imamo stadion od 50 hiljada gledalaca, međutim, recimo, u Inđiji je to neizvodljivo. Normalno je da to bude u blizini naše prestonice, na periferiji. Normalno je da imamo stadione, jer i ta gradnja podiže bruto domaći proizvod, podiže utrošak betona, cementa, armature, itd. Na određeni način, i kroz tu vrstu javnih investicija se podiže BDP, građevinci unapređuju svoje tehnologije, bolje se živi, itd. Oni će verovatno imati veće plate, što želim, da novac bude raspoređen što više prema radnoj snazi, a što manje prema kapitalu. Ali, bez kapitala nema ni radnih mesta, tako da treba poštovati i rad, poštovati kapital i naći određenu srazmeru, što ova Vlada pokušava da čini dizanjem minimalne cene rada.

Mi smo sanjali san da plata jednog dana u Srbiji bude hiljadu maraka. Ta plata u Srbiji sa hiljadu maraka, pretvorite to u bosanske marke, one su ekvivalentne vrednosti nekad nemačkih maraka i od nove godine prosečna plata u Srbiji će biti hiljadu maraka, a minimalac će biti 500 maraka. Naša želja je da to zaradimo, da i penzije i plate i zaradu budu iz rasta BDP veće, da imamo što više zgrada poput Beograda na vodi. I to je želja, mislim, ne samo vlasti, ne samo opozicije, to je želja svih građana Republike Srbije. Hvala.