Dame i gospodo narodni poslanici, naše obaveze i dužnosti su posebne. Skupština je najviši organ u zemlji, te poseban organ. Njega čine posebni ljudi koji su izabrani neposredno od građana, da li na izbornim listama, proporcionalnim ili većinskim sistemom. Uglavnom, mi smo poznati građanima kao izabrani predstavnici. Odgovornost nam je velika.

Prvi problem je što uz tu odgovornost ne idu ni privilegije o kojima se u javnosti priča. Mislim da nema parlamenta u Evropi i svetu gde narodni poslanici imaju manja primanja od onih koji ih biraju ili imenuju. To je slučaj samo u Srbiji.

Danas verovatno biramo one koji imaju tri puta veća primanja, a usudiću se reći, i tri puta veće privilegije i čija je funkcija stalna, dakle, sa tri puta većim platama. To nije logično.

Uz naš posao ide i odgovornost. Onda oni koje mi biramo, koji se prvi put biraju na funkcije, predsednici sudova, krše zakon.

Za mene je nedozvoljeno da sudija prekrši zakon, neoprostivo, ali da prekrši zakon i Ustav i da pri tome ostane sudija, to je za mene neprihvatljivo. Neprihvatljivo mi je da i oni koji kontrolišu njihov rad i koji su dužni da ih razreše, za mene je neprihvatljivo da ostanu na svojim funkcijama.

Onaj ko je propustio da sankcioniše sudiju koji je kršio zakon, ne može više da sedi tamo gde se taj sudija prati, nadzire i kontroliše. Šta kaže Ustav Srbije? Član 102. stav 2. – narodni poslanik ne može biti pozvan na krivičnu ili drugu odgovornost. Na krivičnu ili drugu odgovornost ne može biti pozvan. Pozvan na krivičnu ili drugu odgovornost za izraženo mišljenje ili glasanje u vršenju svoje poslaničke funkcije. U vršenju svoje poslaničke funkcije. Mi nju ne vršimo samo u sali. Ali, gle čuda. Ova odredba Ustava ne važi za sve.

Imamo Zakon o Narodnoj skupštini, član 38. stav 2 kaže – za usmeno ili pismeno izraženo mišljenje ili glasanje u vršenju svoje poslaničke funkcije, narodni poslanik ne može biti pozvan na krivičnu ili drugu odgovornost. E, pa sad, kad sudija prekrši zakon i Ustav, i on važi za sve građane i poslanike, sem za mene, i kada se ja požalim onima koji treba da ocene rad tog sudije, ne desi se ništa, nema veze. Ustav i zakon važe za mene čija je odgovornost daleko veća. Sudija prekrši zakon, nikom ništa. Prekrši Ustav, nikom ništa.

Imate na ulazu, kad prođete, Karađorđa sa svoje desne strane, stvaraoca moderne države Srbije. Levo imate cara Dušana. Malo ga zagledajte. Malo ga pogledajte, svi vi koji prolazite i ulazite u Skupštinu. On drži nešto ovde. Drži neku knjigu, drži Zakonik. Šta drži u levoj ruci? Drži topuz, drži silu, drži moć kojom će da sprovede Zakonik. Kaže – ako ne poštujete zakon i zakonik, ja ću primeniti silu i moć da zakon bude poštovan, da Ustav i zakoni budu poštovani.

Moć bez pravde je tiranska, to je izreka. Pravda bez moći je nikakva. Mi u nekoliko situacija imamo baš to, pravdu bez moći. Zašto je to neko dopustio? Verovatno zato što su neke naše sudije kao članovi isturenog odeljenja DS. Kao - to je preblag izraz, gospodine Martinoviću, kao. To što su oni radili 2009. i 2010. godine, mi ne smemo da uradimo.

Od onih sam koji nije za ustavne amandmane, da se ovakvom pravosuđu dozvoli da budu potpuno nezavisni od nas. I ovako su previše nezavisni. Navešću primere, Sudija Majić.

Visoki savet sudstva me je osudio zbog mog nastupa, verovatno i kolegu Martinovića. Zato što sam komentarisao presudu koja je stara nekoliko godina. Kaže – nisam trebao da komentarišem presudu. Sudija Majić ide u politički angažovane emisije kod Olje Bećković. Onog trenutka kad je ušao u politički angažovanu emisiju, on je prestao da bude sudija. On se, narodni izraz, uneredio na sudijsku funkciju. To pitajte svakog seljaka, on će vam to reći. Nije on ništa meni uradio, on je uradio vašoj profesiji.

Kada je on napao Skupštinu, nije bilo problema. Niko iz VSS nije stao u odbranu parlamenta. Kažu – ljudi, ne možemo mi, možemo na seminaru ocenjivati zakone, predloge, itd. na sudijskim stručnim seminarima, to nije sporno, ali ne možemo u politički angažovanim emisijama komentarisati predloge zakona, što je Majić uradio.

Sada, kada je taj sudija u pitanju, on je osnovao nevladinu organizaciju koja se finansira ko zna odakle. Ima priče da se finansira iz fonda nekog sa Kosova, sa nekom rezervom. Bilo bi u redu da taj njegov Centar za pravosudna istraživanja pokaže šta se radi.

Zamislite sada, kada bi mi osnovali nevladinu organizaciju i sada, onako, tajkuni naručuju zakone, mi to usvajamo i kažemo – pare stižu na NVO, imamo tu projekte i uzimamo neku paricu i kažemo – znate šta, ne, mi nismo, to je na nevladinu organizaciju, to je bilo za projekte, nije to bilo za nas. Tako je sudija Majić primio pare.

Taj njegov centar čiji je on šef ili šta već, u kome su advokati i tužioci i sudije, pa se desio konflikt interesa u slučaju Novakovića. Tu je valjda bio sudija koji je sudio i advokat gospodina Novakovića, koji ga je branio. Vrlo lepo. Sve može, kad se slože.

Sada, sudija Majić oslobodio je 11 terorista, ja to ne zaboravljam, koji su usmrtili 80 Srba, nealbanaca, metodom laganog uzimanja duše. Tih 80 ljudi i 250 mučenih, 80 pogubljenih, mene obavezuje da to iznosim. Nisam predstavnik samo živih, ja sam predstavnik onih mrtvih koji ne mogu da se brane. Ne mogu samo Srbi biti zločinci, a svi drugi da budu cvećke. Valjda i srpske žrtve imaju pravo na suzu i na pravdu. I tu pravdu ja tražim.

To što je sudija Majić ne traži, i Hadžiomerović, to je problem sudija, pravosuđa, to je problem vašeg esnafa. Nije moj. Moj je da branim žrtve i od Albanaca i od vaših odluka. Oni su imali pravo da njihovi zločinci budu sankcionisani, oni su oslobođeni apelacionom odlukom. Znači, dva puta su osuđeni na 100 godina i više robije i onda su ih sudije Majić i Hadžiomerović oslobodili.

Rekli su da eto, to je urađeno posle Kumanovskog sporazuma, pa kao oni ne mogu da budu osuđeni. Sada ne mogu nigde da budu osuđeni, a ja onda kažem da je to nezakonito i VSS me je onako obeležio. Mene i Martinovića, ali gle čuda, nisam ja rekao da je to nezakonita odluka. Ja sam poštovao odluku VKS, koji je po pitanju te presude utvrdio da je nezakonita, da je došlo do kršenja zakona od strane sudija, usvojili su zaštitu zakonitosti, ali Albancima više nije moglo da se sudi.

Jer propis kaže – kada se usvoji zaštita zakonitosti, kada je na štetu države, nema novog suđenja. Tako je napravljena kombinacija između Tužilaštva i sudova. Sudije Majić i Hadžiomerović se oslobodili ove, a Tužilaštvo je izboksovalo odluku VKS, čije sudije sede i u VSS, koji su eto, mene osudili iako su i oni u svom zaključku naveli da su sudija Majić i Hadžiomerović kršili zakon, na štetu oštećenih, u korist OVK terorista. Ja sam to izneo. Sudija Majić je išao od studija do studija nekih televizija. Mene niko nije zvao.

Dakle, mi koji imamo najveću odgovornost, koje narod najviše pljuje, koji za sada potvrđujemo neke izbore, samo, nas može da razapne ko hoće. Sudija koji je kršio zakon, šta kažu drugi zakoni, mora da bude razrešen. To je opredeljujući uslov da neki sudija bude razrešen. Ne, on nije razrešen. On deli moralne lekcije. On organizuje kroz tu njegovu nevladinu organizaciju neki parasudijski organ. Šta je njegova druga presuda? Neznanje ne oslobađa, ni onog sudiju koji meni sudi, ni onog koji sad se priprema da mi sudi. Prilaže video snimak sa Skupštine i ja na sud. Em, ne mogu biti pozvan na krivičnu odgovornost, on je priložio snimak. Pazi, bogati.

Zašto sam tvrdio da je neko dobio pare. Nisu me tužili zato što su dobili pare, već navodno, onaj pokvareni policajac i pokvareni lekar koji vade strancu organ. Stranac nije bio Albanac, nego taj neki film, nego je bio Ukrajinac, ili tako nešto. Kao ja čujem, dobio sam neku tužbu. Video snimak prilaže. Hajde da vidimo šta je, eto, neznanje ne oslobađa.

Šta je Majić uradio? Oslobodio pedofila, je li tako, gospodine Martinoviću. Znači, posle svog tog mog izlaganja, ukazivanja, on oslobađa pedofile. Kaže - nije znao da je pedofil, da je zabranjeno obljubljivati decu, nije znao, pa ga je sudija svojom odlukom oslobodio. Čekaj, jel imaju žrtve neko pravo? On ga je oslobodio, kao eto, čini mi se, rekli su, optuženi je bio Rom. Znači, svaki pedofil ima pravo da se izjasni kao Rom, kao na fakultet kad idu, ko god se upiše na fakultet, izjasni se da je Rom, nema prijemnog, da, ili Vlah, ne znam da li to važi za Vlahe, ali za Rome važi.

Znači, neznanje oslobađa. Pitanje je da li je bilo neznanje, on je to učinio. Da li je on povredo zakon? Jeste vama to smešno, meni nije, samo se vi smejte, ova država ima snage, a vi se smejte. Vrlo brzo će država doći u tu poziciju da će morati tu snagu kao Car Dušan da pokaže. Pokazaće. Ako ne budete sprovodili zakon, država ima moć da to učini, na način na koji je propisan Ustavom i zakonom, a mi možemo da menjamo i Ustav i zakone. Nije uopšte smešno.

Sudija je prekršio zakon. Da li je razrešen? Ne, on je pod zaštitom Amerike. Vi svi mislite Amerika je sveta krava, šta Amerika kaže može. E, neće da može. Može on da ide na američke programe sa Ješićevim Vejvodom, može on Amerikancima da vraća usluge da su njihovi ljubimci Albanci nevini i da ih pušta. Može on to da uradi, ali vi ste u obavezi da to sankcionišete. Kad je povredio zakon, ne jednom, dva puta, nema postupka za razrešenje. Šta je on? Sveta krava.

Pitam vas, gde su vam ovde na spisku Obradović, gde vam je Boško Obradović na spisku? On sudi. On preti da će da sudi. Što ga ne stavite na spisak onda? Imate političara koliko hoćete. Majić je malo manji političar od Boška Obradovića. Jel, preti da će išamarati predsednika? Jel pokrenut postupak za to? Šta onaj drugi preti da će šamarati Vesića. Ne može da ga stigne, težak mu onaj ranac sa parama. Neće moći da ga stigne, još ako bude u metalu ima da se prevali ovako. Mora u krupnim apoenima da mu evre ubacuju spolja, da se plaćaju neredi po Srbiji.

Da li je neko odgovarao za čupanje saobraćajnih znakova? Pa, taj Bastać kriminalac vam je pregradio ulicu u Beogradu. Ko mu je sudio? Pa, moji seljaci se čude što ste mu to dopustili. Ne možemo mi da pokrećemo postupak, da mi tužimo, sastavljamo optužnice i sudimo. I, kad komentarišemo, odmah kažu – e, vi hoćete da nam sudite. Ne, nećemo da sudimo, hoćemo da vas nateramo da vi sudite onima koji su činili prekršaj ili krivično delo.

Da li su znakovi čupani? Da li se u RTS-u vitlalo testerama? Da li su nosili maske? Da li je gađano kamenjem? Da li je tamo neko u RTS-u prefarbao sve ono? Da li lepe nalepnice po saobraćajnim znakovima? Koji su to neredi? Da li prete silovanjem predsedniku Vlade ili predsednici Vlade? Prete silovanjem, prete. Da li su nosili vešala? Ne, to je kao… Pa, Đorđe Vlah dođe i kaže – e, pa nemojte da vešate na Terazijama, tamo su vešali Rodoljuba. On kao najmekši. Znači, treba da se obesi na neko drugo mesto.

Da li su pretili streljanjem kao Čaušesku? Da li su rekli da ćemo plivati Savom i Dunavom? Ne, u Savi i Dunavu, nego ćemo plivati Savom i Dunavom. To su radile ustaše, one su Srbe puštali Savom i Dunavom. Da li je neko sankcionisan?

Da li je sankcionisan Sergej Trifunović za uvrede, čuvene uvrede koje je ovde izrekao pred Narodnom skupštinom? Naravno da nije. Za njih važe posebni zakoni, oni su zaštićeni. Ako bi mi pritisli da se njima sudi, nema tu Boška Obradovića, nema Borka Stefanovića. Oni danima prete šta će uraditi sa nama kada dođu na vlast. Oni prete policajcima da neće vršiti svoj posao. Šta to znači? Da će imati oni svoje stranačke neke policije koje će, valjda oni ljudi koji su trčali za Vesićem. Da li je neko odgovarao za to? To je razbojnička družina. To je ekstremistička razbojnička družina. Oni pribegavaju terorističkim modelima.

Boško ljotić žutić vam je rekao, citirao, Dimitrija Ljotića – ne trebaju nam glasači, trebaju nam borci. To se stvara. Šta ljudi više čekamo? Ukoliko pravosuđe zataji, ko će drugi da radi to? Šta čekamo? Šta čekamo da nekog ubiju, kao onog ministra Draškovića itd. Šta treba nekog da izrešetaju?

Šta treba kad pred Skupštinom čovek mene zove da izađem da me ubije, tri puta. Tužilaštvo kaže – nema obeležja krivičnog dela. Šta biva kada Đukanoviću kažu da će ga oražnjiti? Onaj Daško, kako se zvao novinar, Zapad Todorović na svom profilu, da će ga oražnjiti. Oni donesu odluku, kažu – to je bila njegova sloboda izražavanja. Pazi, da sam ja otišao pred zgradu Zagorke Dolovac i rekao – hajde izađi da te ubijem, čekam te pored crvenog automobila, hajde šta čekaš, ne budi p, hajde izađi. Da li bi to onda bilo krivično delo? I te kako bi bilo i tu se slažem, ali kada mene zovu da ubiju, onda to nije krivično delo. Kad ovaj Zapad Todorović, Daško onaj novinar, napiše da će ovog oražnjiti, ne, to nije krivično delo. Pazi bogati.

Znate šta je sada napisao? Sada je napisao da poziva na građanski rat i sukobe. Hoće li ga neko sankcionisati? Naravno da neće, to je to slobodne… itd. Zašto ja slobodno ne bi onda tumačio da su to ekspoziture DS i opozicionih stranaka? Na šta ovo liči? U državi mora da bude red, rad, red i disciplina.

Zato kažem, pozivam se na Cara Dušana – moć bez pravde je tiranska, ali pravda bez moći je nikakva. Ova država će imati moć da pravdu sprovede. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, sve greške sudske vlasti narod vidi kao greške Skupštine, predsednika Republike i predsednika Vlade. Da se ne lažemo, mi smo prvi na udaru.

Dakle, obično kažu – zašto to vlast ne kazni? Pri tome, mi poštujemo nezavisno sudstvo, ali oni sami ne poštuju svoju nezavisnost.

Ja sam naveo primer dve Majićeve presude. U jednoj pedofil nije znao da je pedofil, pa zato to nije kažnjeno, odnosno sudija Majić je zamislio da pedofil nije znao da je pedofil, pa ga nije kaznio kao pedofila, jer on misli da ovaj nije bio svestan da je pedofil. To je neverovatno. To je kršenje zakona od strane sudije, jedan.

Drugo, 11 OVK terorista pustiti na slobodu, koji su surovo mučili 250 ljudi, na najsuroviji način umorili, laganim uzimanjem duše, 80 ljudi. Vrhovni kasaocioni sud je tu presudu proglasio nezakonitom na zahtev tužioca o zaštiti zakonitosti. Znam i zašto - da se sistem ne bi podigao, jer u tom slučaju je postojala opasnost da se sud u Prištini, koji se formirao, da se ne formira, da bude uzaludno, zato što je srpski sud odlučio da ne treba kažnjavati, apelacioni sud da ne treba kažnjavati OVK teroriste zato što je to učinjeno posle juna ne znam koje godine, a OVK teroristi su najviše zločina počinili ulaskom iz Albanije posle juna meseca 1999. godine. Postojala je opasnost da se taj sud stavi van snage, Specijalni sud za OVK teroriste. Zato su smislili igranku da Tužilaštvo traži zaštitu zakonitosti, Vrhovni kasacioni sud kaže – nezakonita je odluka, kršenje zakona na štetu oštećenih u korist optuženih, oni više ne mogu da odgovaraju, sve je u redu, nezakonito je, ni Majić ne odgovara. Znači, dva puta čovek krši zakon i nije odgovarao.

Moram vas podsetiti da ko zlo ne kažnjava, a ovog puta dva puta zlo nije kažnjeno, taj novo zlo čini. Nisam ja sačinio zlo zato što to komentarišem, nego sudija koji je presudio protivzakonito, odnosno kršio zakon na štetu oštećenih.

Još nešto, sud treba da štiti nevine, a kažnjava krive. Kod nas se često dešava, a Majić je najbolji primer da je obrnuto, da štiti krive, a kažnjava nevine. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, investicioni fondovi su u poljoprivredi veoma bitni. Bilo bi dobro kada bi taj novac bio plasiran u primarnu poljoprivrednu proizvodnju, stočarstvo i preradu, ali investicioni fondovi uvek idu na visoko profitabilne poslove, a to je, recimo, informisanje, internet, telekomunikacije itd.

Ponovo ću da navedem jedan primer. Prvo, kada je gospodin Soroš nešto investirao u Srbiji, naravno posle nevladinih organizacija, antivladinih ili nazovite to kako hoćete, on je investirao u telekomunikaciju i internet, u KDS sisteme. To je ovaj nesrećni Šolak, Đilasov partner. To su ovi najuspešniji izvoznici našeg novca. Veliki izvoznici našeg novca, najveći mogući.

Dakle, to su oni čiji poslovi i biznisi i jesu u Srbiji, gde im srpski pretplatnici, srpski građani donose prihode, ali poreze ne plaćaju ovde. Sistem koji su oni razvili je parazitski - izvući što više novca, što bi bilo legalno ukoliko je to zakonito, a što manje uložiti. Koristili su cevovode, dalekovode, EPS-ovu mrežu, toplane, da razvuku taj sistem. Šolak je svoje akcije prodao, Soroš je takođe svoje akcije prodao, ali su zadržali određeni broj akcija i određene interese.

„United Group“, koju je vodio Dejvid Petreus, poznat po aferama u SAD, bivši šef CIA i bivši komandant vojnih snaga i za milijardu i po KKR je kupio „United Group“, u kojoj su bili glavni Šolak, a bogami, i Đilas. Postoje dokazi finansijski o povezanosti Đilasa i Šolaka „United Media“ i „Direct Media“. Transakcije su vredne desetinama miliona evra.

Dame i gospodo, investicioni fond jeste kupovao i preprodavao telekomunikacije u Srbiji, ali sve vreme u Srbiji prave gubitke, fiktivne gubitke. Dakle, SBB koji je nosilac televizijskih kanala i interneta u Srbiji, pravi gubitke. Međusobno povezane firme „Adria News“, koju vodi Jugoslav Ćosić, pravi gubitak od sedam i po miliona, a pri tome Jugoslav Ćosić ima platu 4.000 evra, pa vas ja, dame i gospodo, pitam kako jedan investicioni fond, a nedavno je bio Statopulos Nikos ovde, predstavnik „BC Partners“, investicionog fonda koji je kupio firmu od KKR, od Dejvida Petrousa za 2,6 milijardi evra. Zamislite kad neko plati 2,6 milijardi evra, neku firmu koja pravi gubitke, a SBB godinama prikazuje da pravi gubitke u Srbiji. Taj koji je to kupio verovatno zna gde se odliva novac, verovatno zna gde je ta odlivna cev preko koje novac od pretplate pretplatnika Srbije SBB-a izlazi napolje, a da pri tome u Srbiji izbegavaju sve obaveze, ne plaćaju poreze, naknade REM-u, RATEL-u, imaju lažne prekogranične televizije, imaju lažne kompanije, imaju gubitke i sad ja pitam kako jedan investicioni fond plaća Jugoslava Ćosića 4.000 evra, kad on sa firmom „Adria News“ d.o.o. koja, uzgred budi rečeno, nije osnivač N1 televizije, ali se tako ponaša ili osnivač „Adria News“ i Luksemburga… dakle, kako neko ko pravi 7,5 miliona evra gubitka ima platu 4.000 evra? Kako to „BC Partners“ plaća Jugoslava Ćosića 4.000 evra, jer to je sad krovna kompanija, jel, to je onaj koji je kupio celu „Uniteg Group“, kako on u tom sistemu toleriše jedno preduzeće koje pravi, koje ima jednu antivladinu televiziju, što meni ne smeta, smeta mi što nije registrovana u Srbiji, već je lažna, prekogranična, preko koje se odliva novac napolju? Kako oni plaćaju 4.000 evra Jugoslava Ćosića ako je njegova firma u gubitku 7,5 miliona evra?

Evo, da sam ja vlasnik „BC Partners“, ja bih se zapitao kako ja to plaćam čoveka 4.000 evra, a on meni pravi gubitke od 7,5 miliona evra. Verovatno je na tako visoku platu, a još u privatnoj kompaniji ima interese iz te „United Group“, „United Media“ od 12.000 evra mesečno, kako tvrde dobro upućeni, kako ja to plaćam sa tako velikim novcem čoveka koji prave gubitke u mom sistemu? Pa, tako što mi on omogućava da se novac odliva iz Srbije negde u Luksembrug, da ja taj novac preuzimam i pri tome, recimo, N1 televizija ne može da bude tužena. Nije registrovana u Srbiji, nije davalac medijske usluge. Ukoliko je tužite, njihov advokat će reći da oni nisu registrovani u APR-u, nisu registrovani kod REM-a kao davalac medijskih usluga, pružalac medijskih usluga, a pri tome oni izbegavaju svaku vrstu odgovornosti za informacije koje pružaju. Pri tome ne moraju da plaćaju naknadu REM-u i RATEL-u, koje druge televizije plaćaju pa i do milion evra, ove centralne velike televizije. Dakle, plaćaju naknadu RATEL-u, plaćaju REM-u, plaćaju SOKOJ-u. Te obaveze N1 televizija, sport klubovi, 13 sport klubova, Nova S ne plaćaju ništa u državi Srbiji. Ne plaćaju čak ni porez na reklame zato što reklame ugovaraju preko „CAS Media“, koja je vlasništvo takođe „United Group“, koja je u vlasništvu investicionog fonda koji se sada zove „BC Partners“, koji je to kupio od bivšeg šefa CIA, čiji savetnik je bivši ambasador. To je Klintonov ambasador Kameron Monter, dakle, veoma antisrpski raspoložen.

Ceo taj sistem je napravljen na telekomunikacijama. Nije Soroš ušao u poljoprivredu. Nije Dejvid Petreus ušao u poljoprivredu. Nije ni „BC Partners“ ušao odmah u poljoprivredu. Ušli su u telekomunikacije, gde se brzo zarađuje, ali to im je bilo malo, pa su napravili takav sistem, po meni protivzakonit, pomoću koga ispumpavaju novac, bez ikakvih obaveza u Srbiji. U Srbiji ništa ne plaćaju i onda vam se Šolak pojavi iz Švajcarski i kaže – ja sam poreski obveznik u Švajcarkoj. Sada ja pitam Šolaka i Đilasa da li su ove milionske transfere zaradili u Švajcarskoj ili u Srbiji, pljačkajući sirote pretplatnike SBB-a, kojima preporučujem da pređu na „Telekom“.

Kada onaj nesrećni Teodorović može da preporučuje da se odjave… Pazite, on prima platu iz državnog budžeta? Telekom uplaćuje višak prihoda u državni budžet. SBB pravi minuse, ispumpava pare odavde, samim tim potkrada budžet Republike Srbije i Dušan Teodorović, ovaj begunac za vreme rata u Ameriku savetuje pretplatnike da se odjave i izbegnu mogućnost da novac završava u budžetu Republike Srbije, da se odjave sa „Telekoma“ koji pravi dobitak, uplaćuje ga u budžet, da se odjave i da pređu na SBB, koji pravi ovde minuse i tako oštećuje budžet Republike Srbije. Uzgred budi rečeno, Dušan Teodorović masnu platu prima iz budžeta. Dakle, to je kao kada bi mi seljaci hteli da muzemo kravu, a da je ne hranimo.

Dakle, to je kao kada bi mi seljaci hteli da muzemo kravu, a da je ne hranimo. To bi mogao četiri dana, a posle četiri dana bi uginula. E, to preporučuje velikan, akademik Dušan Todorović. Kada on može to da preporučuje, ja u kontri dragi moji gledaoci. Vi koji možete da izbegnete SBB i „Total“, pokušajte da se prijavite na MTS, na Telekom itd, kablovske mreće i da na takav način pomognete svojoj državi, jer punjenjem budžeta Telekoma punite budžet Republike Srbije i pomažete sport i kulturu, jer je Telekom najveći sponzor sporta i kulture, reprezentacije, njihovih aktivnosti, sportista itd, u državi Srbiji, što SBB i cela ova bulumenta raznih špijuna, šefova CIA, bogova oca, komandata vojnih snaga i raznih drugih belosvetskih secikesa nije. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, crkva je odvojena od države. Ali, mnogi od nas, velika većina građana Republike Srbije, nije odvojena od crkve. S tim u vezi ja želim da čestitam predsedniku Republike Srbije na ordenu Svetog Save i mislim da je time nagrađen ne samo predsednik Republike Srbije, već svi građani koji veruju u njegov rad i trud.

Svetosavski je, i ako se ne slažete sa tim, priznati da je to neko zaslužio, ne gunđati previše, ali, bože moj, svetosavski je i praštati onima koji se ne slažu sa time da jedan čovek koji je dosta toga uradio za crkvu kao predsednik Republike Srbije, dobije od te iste crkve odlikovanje, a verovatno je crkva cenila i njegov doprinos očuvanju države.

Postoje države bez demokratije, ali nema demokratije bez države. Država je pretpostavka demokratije i mi ne bi bili predstavnici ovde ukoliko ona nestane.

Verujem da je crkva cenila i trud koji se ulaže da naša država i naš narod opstane, ne samo u ovoj državi, već i u državama u okruženju.

Dame i gospodo, ja sam se malo ogrešio o Đilasa. Koliko se on ogrešio o narod i o državnu i gradsku kasu, mogu i ja malo o njega. Ja nisam znao, ali su me obavestili, da je on postao malo moj kolega poljoprivrednik. Kaže, kada je pošteno, znojem, trudom i radom zaradio 619 miliona evra, da je odvojio jedan komadić novca i u Sikolama kupio firmu koja se zove "Omladinka" i da ima 25 hektara zemlje. Verujem da ne može baš da pogodi njivu, ali, bože moj, kupio je svoj udeo u poljoprivredi. Malo me podseća na Živkovića, ali, eto, sem Živkovića, ja među političarima imam i drugog kolegu poljoprivrednika koji je od 619 miliona evra nešto malo odlomio i to je otišlo, ja mislim da je to opština Negotin, u Sikole, za zadrugu ili tako nešto, koja se zove "Omladinka". Verovatno to Đilas po radnim akcijama.

Dame i gospodo, kad smo već kod Đilasa i Šolaka, ja moram Đilasu da objasnim zašto ga građani neće. Ako si prihodovao 619 miliona evra, a pri tome si skromnog porekla, nisi nasledio zlatan rudnik, rudnik dijamanata, nisi u Drvaru pronašao naftu itd, skromnog si imovinskog porekla, iako si se domogao 619 miliona evra, tebi je porasla, odnosno njemu je porasla ambicija ne da bude ravnopravan sa biračima, već da bude gazda svojih birača. A birači baš ne vole u demokratiji da imaju gazdu. Oni vole da mogu da učestvuju u donošenju odluka ili da utiču na donošenje odluka. Demokratija voli jednakost, a on ima ambiciju da bude mnogo nejednak, da ima 619 miliona evra. Birači to ne cene, jer veruju da taj novac potiče iz njihovih džepova. I naravno da ta nejednakost između vođe i birača, on misli da treba da bude vlasnik, a oni podanici, ne može da da rezultat. I zato sve ove stranke oko njega ne mogu da pređu 11%.

Samo da vas podsetim da je DS, koja je uništila sama sebe, imala biračko telo uvek oko dvadesetak procenata, nekad više, ali nikad puno manje. Ali, DS je podržavala sve pokrete koji su se pojavljivali, „Žuta patka“, DS, Balša i ekipa, svi se zalete, podržavaju „Žutu patku“, „Žuta patka“ uzme svoj deo, onda dođe grešni Janković, oni svi podržavaju Jankovića, onda svi podržavaju Bastaća. Svako od njih uzme svoj deo. Onda se pojavi Đilas, oni svoje biračko telo ustupe Đilasu.

Sad kad su ostali bez biračkog tela, sad bi oni da bojkotuju izbore. Valjda pretpostavljaju da bi mi trebali sad da naredimo svim biračima da moraju da čitaju „Danas“, da čitaju „Blic“, da čitaju „Vreme“, da čitaju „Nin“, da čitaju „Nedeljnik“, da gledaju „Novu S“, da gledaju N1 televiziju, koliko sam ja to medija nabrojao, dakle, i da podržavaju ove urednike u RTS, a od kojih ni jedan nije smenjen, svi su iz žutih vremena. Valjda treba da naredimo da moraju da se gledaju Olja Bećković, valjda moramo da naredimo da se gleda onaj mali, kako se zove, Ivan Ivanović. Dakle, valjda treba da naredimo prvo biračima da moraju to da gledaju. Valjda Đilas veruje i ta ekipa da mi treba sad da naredimo biračima, ne samo da gledaju, da slušaju akademika Teodorovića, itd, te svetinje, te tamo druge Srbije, Bećkovićku, tatu i ćerku, sve to zbirno moraju da slušaju i da gledaju.

Na kraju, mi bi trebali biračima da naredimo da čitaju one nalepnice sa saobraćajnih znakova dok voze u saobraćaju, dok učestvuju u saobraćaju. Valjda treba da naredimo, na kraju, da glasaju za stranku koja je ostala bez birača.

Gospodine Đilas, uzmite vi vaših 619 miliona evra, pod znacima navoda vaših, vratite taj novac onima kojima pripada, vratite to onima koje ste opljačkali, pa možda steknete neki utisak o biračkom telu, jer demokratija podrazumeva neku jednakost, elementarnu jednakost između vođe i birača, a vi ste, gospodine Đilas, zajedno sa Šolakom izgubili. Vi branite svoje Šolakove biznise. Vi ne branite demokratiju, ne branite ljudska prava, vi ne branite pravo države Srbije da postoji, vi branite samo svoje džepove. Hvala.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, danas je 9. oktobar. Tog dana jedan je život nastao. To je život mog oca koji uprkos 85 godina, sutra će krenuti u 86, raducka nešto oko imanja, a seljaci do same smrti uvek rade, uprkos skromnim penzijama, njegova penzija je 11.000 dinara. On se, kao i svi drugi seljaci, uprkos poznim godinama najviše brine za državu. Državotvoran je kao i svi drugi koji daleko lošije žive od kruga tramvajske dvojke i čuvaju državu po svaku cenu, dok ovi iz kruga tramvajske dvojke gledaju da ruše po svaku cenu. Oni mi liče na nešto drugo, kolega Martinoviću.

Dakle, danas je 9. oktobar, dan kada je jedan život nastao, ali i dan kada je jedan život nestao. U Marseju je ubijen kralj Aleksandar ustaško-bugaraškom rukom, ustaško-bugaraškom ekipom. Valjda su mu zahvalili bugaraši sa područja Makedonije, kako beše, vlado-georgievčano-zemski, valjda su mu ustaše i bugaraši zahvalili to što ih je u delovima Kraljevine Jugoslavije sa poražene strane svrstao u pobednike, pri tome dobio manju ratnu odštetu zato što se ujedinio i sa onima koji su u ratu bili poraženi i zato je dodeljena manja ratna odšteta zbog takve vrste ujedinjavanja. To je ta ustaško-bugaraška zahvalnost. Mi moramo da izvlačimo pouke.

U današnje vreme te bugaraške velikobugarske aspiracije ima stranka koja se zove Ataka, koja investira mržnju u Srbiju. Sa tom Atakom u toplim odnosima, ali baš toplim odnosima je Boško Ljotić-žutić, desna ruka Dragana Đilasa. To je ovaj što siluje saobraćajne znake, što uskače u Radio-televiziju Srbije, što nekažnjeno divlja po Narodnoj skupštini, što unosi kamenje, čupa mikrofone itd. To je ovaj što pravi nered u državi. Valjda želi da se iz tog nereda u nekoj nemogućoj anarhiji za današnje vreme, ali on ne zna da je nemoguća, valjda želi da postigne neku anarhiju iz koje bi ta bugarska Ataka realizovala velikobugarske ciljeve.

Naši građani imaju pravo da to znaju, da se Boško Ljotić, zalaže za organizaciju koja je ubila Kralja Aleksandra, koji je toliko bio čovek naklonjen praštanju da je pustio poražene da se ujedine sa pobednicima, pri tome žrtvovao svoje kraljevstvo i kraljevstvo svoga dede, i državnost Srbije, a i državnost Crne Gore. Dotle išao da se odrekao rođenog dede da bih stvorio državu u kojoj su bili, državu pobednika i pobeđenih. Dotle je išao i iz zahvalnosti su ga ubili. Dame i gospodo, ma ko, posebno Britanci, investirali mržnju u podele u Srbiji. Narod Srbije, Srbi i svi drugi treba da znaju kada se dve ribe posvađaju u okeanu iza obližnjeg kamena vreba Britanac, MI-6.

Dakle, uprkos investicijama u našu nejednakost, u moguće podele i sukobe, preko Boška Ljotića, žutića Đilasa, naš narod treba da zna da mi treba da se priklonimo investicijama u privredu. Država bez privrede, automobil bez motora i menjača, država bez investicija je država bez goriva u tom automobilu. Takav automobil može da ide samo nizbrdo.

Mi hoćemo da idemo na vrh. Naš narod treba da zna i da izvuče pouke, ove bugaraško-ustaške, ustaškog zločina u Marseju, da izvuče pouke iz sarajevskog atentata Vidovdana i da izvuče pouke od 27. marta, da smo dosta ratovali za druge, vreme je da investiramo i živimo za sebe. Hvala.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, Šolak i Đilas su investirali u RTS. To je opšte poznato. Setimo se „48 sati svadba“, jel, tako gospodine Martinoviću, jel tako bilo? Tih emisija na RTS-u je išlo 208. Zapamtite, 208 emisija je išlo na RTS-u iza koje je stajao Dragan Đilas. Da li je to bio „Emoušen“, „Multikom“ ili „Dajrekt medija“, uglavnom to su njegove kompanije.

Nedavno sam dobio odgovor žutog Bujketa, koji me cenzuriše, dragi moj Bujke, slobodno ti mene cenzuriši, ja sam na to navikao, pa cenzurišeš i moje izjave o žetvenim ostacima. Ali, dragi moj Bujke, tvoji novinari, urednici, obični urednici, ne oni tovni, ne oni žuti, sa tovnim platama, dakle ovi obični koji rade za neku crkavicu, to rade jeftino zato što novac ispumpavaš sa Šolakom i Đilasom. Dragi moj bujke, slobodno me cenzuriši. Dragi moj Bujoševiću, jer si mi poslao odgovor na pitanje – da li si sklapao poslove sa Dajrekt medijom i kakvi su to poslovi? Poslao si mi odgovor – da jesam, Dajrekt medija, Đilasova, da jesam, ali sadržina ugovora je poslovna tajna. Zamislite kada Javni servis, vlasništvo svih građana koji se izdržava od pretplate i koji se još dotira iz budžeta sa jedno četiri milijarde dinara, koliko se sećam, zamislite kad poslanicima koji to treba da kontrolišu, naš dragi Bujke, odgovori da je to poslovna tajna, njegov odnos sa Đilasom.

Uprkos, toj poslovnoj tajni možeš ponovo da mi cenzurišeš izjave o žetvenim ostacima, kažeš nećeš da puštaš ljude sa farme, u redu je, ali kada sedneš dragi moj žuti Bujke, kada sedneš da doručkuješ, ručaš, da znaš da sam ti možda ja na tanjiru doprineo i onaj moj otac od 85 godina, jer bi možda ostao bez hrane da nije nas, ali slobodno me cenzuriši, jer mi seljaci, jel, te sa farme ti nećeš da puštaš, a sada u obavezi zbog direktnog prenosa da ih malo pustiš. Ne možeš baš skroz da mi prekriješ ton, pa koristim dragi moj žuti Bujke ovu priliku da ti se obratim povodom biznisa kojeg Đilas je imao sa tobom, a ranije „48 svadba“. Pa, recimo dragi moj žuti Bujke, odnosno gospodine Bujoševiću da mi odgovorite, kako ste to suprugu direktora ili urednika BETA zaposlili, da ona sklapa poslove sa Đilasom pošto vidimo tu neku medijsku koaliciju, BETA, Danas, N1, i tako dalje. Otkuda baš to da ona sklapa poslove, koliko koristite tih informacija, koliko vi novca pošaljete BETA i tako dalje?

Mnogo tih pitanja ima, ali uglavnom ono da je tajna vaš posao sa Đilasom to onako teško mogu da progutam. Na takav način oštećujete ove kamermane koji su ovde sa nama, oštećujete ove koji rade u montaži, oštećujete i ove ljude koji tamo dežuraju pred RTS-om. Onaj stariji gospodin od mene, onako mršav, koga guraju tamo Đilas i Boško Obradović, oštetili ste i njega, zato što je njegova plata manja, zato što vi ispumpavate novac kako naši seljaci kažu, kako bi rekli za Đilasa i za taj postupak, vi masnoj guski rep podmazujete. Hvala vam.

Već sam rekao da demokratija ne voli ne jednakost, političari po imovinskom stanju, verovatno imaju više nego obični građani, ali tamo gde je nejednakost izražena između članova partija i lidera, tu ne može da bude napretka. Evo, uzmite Đilasa za primer, uzmite Boškića, čim se domogao para napustili ga partijski prijatelji, partijski članovi, partijski funkcioneri, svi koji su videli da je ta nejednakost odjednom porasla. Zamislite nejednakost između Đilasa i članova, recimo DS, ima tu čestitih poslanika, koji žele da idu na izbore, ali Đilas kaže – ne možete da idete na izbore, jer je on u međuvremenu postao vlasnik partije. Dakle, on ima nekoliko partija. On je vlasnik neke Zelene partije, koju je prekvalifikovao, promenio ime. Onda je vlasnik DS zato što su ušli u dužničko ropstvo, on je vlasnik Levice Srbije, da li je to partija ili nevladina organizacija, to bi Sveti Petar znao, to je Borko Stefanović, čija je supruga urednik u RTS, a njima RTS ne valja.

Da vam kažem, taj biznis sa RTS-om je išao uvek u žutom smeru, ali evo ga danas Lutovac, pazite, mene nije bilo na RTS-u, verujem i kolega iz Skupštine koji se ne sviđaju gospodinu Bujoševiću nije bilo po nekoliko godina. Evo, ja još nisam bio uživo ni u jednoj informativnoj emisiji RTS-a. U celoj svojoj karijeri, bio sam jednom u nekoj emisiji koja se za svaki slučaj nasnimavala. Ta emisija se obično prikazuje uživo, ali kada sam ja bio ta emisija je blago cenzurisana zato što je prvo nasnimavana, kao, ajde pusti malo Rističevića, ali nemoj da ide direktno, neka to ide u snimku, pa mi možemo da izvršimo hirurške intervencije i da prepravimo šta prepraviti moramo. Dakle, Lutovac je bio sinoć, valjda je nešto zaboravio da kaže i eno ga danas pred RTS-om štrajkuje zato što su njegovi studenti ofarbali RTS u pink, a ne u žuto. Hvala.

Moram ja o mom kolegi poljoprivredniku Đilasu, to su poljoprivrednici u bekstvu. Pazite imate poljoprivrednika u pokušaju, kako kaže naš kolega Atlagić, koji je u bekstvu, gospodin Živković kome je država pomogla da podigne, i svi kažu oštetio državu za 525 hiljada evra. Nije za 525 hiljada evra, gospodine ministre, nego malo preko milion, zato što zemljište na kome je ta vinova loza zasađena je trebalo da bude predmet restitucije.

To je imovina porodice Jakšić, tih 52 hektara mi moramo platiti po zakonu, 500 hiljada evra. Na tom zemljištu je zasađen vinograd, pa je Živković prodajući svoju firmu Koletu, prodao i taj vinograd. Time je otišlo i zemljište na 30, 40 godina i sada porodica Jakšić mora da dobije finansijsko obeštećenje od 500 hiljada evra. Tako da nas je bivši, moj ne suđeni kolega poljoprivrednik, u pokušaju, gospodin Živković, koštao preko milion evra, a ne samo 525 hiljada evra.

E, sada imam drugog kolegu poljoprivrednika, iz „Omladinke“ iz Sikola, gospodina Đilasa, koji kaže da svoje bogatstvo doneo negde iz zlatnog rudnika, iz Češke, Drvara itd, a prihodi njegove firme su išli ovako. Pa, recimo 2004. do 2007. godine, šef Narodne kancelarije poslovni prihod je bio 179 miliona i 12 hiljada evra. Sledeći deo kada je bio gradonačelnik od 2008. do 2012. godine, prihod je bio u evrima 332 miliona i 133 hiljade, samo od „Dajrekt medije“ i od 2013. do 2014. godine, kada je završavao mandat gradonačelnika, prihod je bio 106 miliona i 488 hiljada 667. Ukupan prihod Đilasovih firmi, mog kolege poljoprivrednika, je 619 miliona 688 hiljada 269 evra.

Kako on misli da bude demokratski lider, sa ovakvom nejednakošću između njega lidera političara koji je poljoprivrednik i sirotih seljaka, čiji prihodi nisu 619 miliona, koji jedva zarade svega 619 evra, a ne 619 miliona. Ogromna je to razlika, gospodine Đilas, da bi vi bili uticajni u tom biračkom telu. Hvala.

Koliko ljudi vole nepravdu, to je čudo. Ljudi vole i investicije koje su prave, ne sumnjive, koje donose nova radna mesta, nove tehnologije, koji samim tim donose profit. Ne angažuju vlasnici firmi radnike zato što ih vole, već zato da bi zaradili i da bi profitirali. Ali, radnici i sindikati treba da učine sve da se napravi neka ravnoteža između kapitala i rada, da sve više novca preraspodeljujemo seljacima i radnicima, odnosno u korist rada.

Ja cenim što to Vlada pokušava i što pokušava jednakom dotacijom penzionerima od pet hiljada dinar, malo više učini onima sa najnižim penzijama. Onaj sa najnižom penzijom od 11 hiljada dinara, kada dobije pet hiljada dinara, njemu je to pola jedne penzije, a onaj koji ima penziju od 100 hiljada, njemu je to 5% penzija. Mislim da treba uvek pomagati slabijima, one sa nižim primanjima, i bože moj, investicije treba da budu u korist privrednog razvoja, a tu sindikati, čak i nedostatak radne snage, ima da omoguće da se sve više novca rasporedi u korist radnika.

Ja sam dužan da o nejednakosti pričam još više. Koliko naši ljudi i kada su na ugroženim područjima, cene tu nejednakost, koliko je ne vole. Lista Sloboda Dragana Đilasa, Leposavić - 23 glasa, Srpska lista - 6.777, Mitrovica 55 glasova, Srpska lista - 7.118, Zubin Potok Srpska lista - 4.142, on 17 glasova Đilas. To je Rada Trajković, Rašić i Đilas, ekipa Kurtijeva, to Kurti zahvaljuje zbog oslobođenja 2001. godine, što su ga oslobodili, uprkos pravosnažnoj kazni od 15 godina zatvora. Zvečan - 4.150 prema 18, Obilić 1.127, Đilas nula, mislim Đilas nula glasova, ovo nula figurativno. Srbica - 109, Đilas - dva, mora da su dva Albanca glasala za njega. Dakle, Vučitrn - 1.068 prema tri, verujem tri Albanca glasala za Đilasa, Kosovo polje 321 prema jedan, znači jedan se Albanac na biračkom mestu predomislio, pa nije hteo da glasa za Đilasa, Gračanica „Srpska lista“ - 7.885, Sloboda 168, tu mora da je više Albanaca rešilo da ih podrži, Štrpce - 5.122, Đilasova 26, pa, onda ide Orahovac - 0, Đilas Vitina - 0, Klokot - 0, Gnjilane - 2, Novo Brdo - 0, Osojane - 1, Goraždevac - 1, Klina - 4.

Eto, ni Albanci više neće da glasaju za Đilasa. Hvala.

Uvek je bilo bolje patiti za selom, nego na selu. Gospodine predsedavajući, ja kao neko ko živi na silu i neko ko se bavi poljoprivredom, ja bi rekao nekoliko reči.

Što se tiče riba, ima ih raznih. Dakle, što se tiče podsticaja za ribarstvo pre nas niko nije izdvajao sredstva za to. Mi izdvajamo sredstvo za tovnu ribu i za priplodne matice. To se izdvaja samo u poslednjih nekoliko godina, četiri, pet godina, dotle toga nije bilo. Nije bilo raznih subvencija, 200.000 krava je nestalo zahvaljujući tome. Stočarstvo nije u nekom velikom napretku, ali nije ni u padu.

Zahvaljujući podsticajima i subvencijama, a ribarstvo je takođe deo stočarstva, mi smo postojeću proizvodnju očuvali uprkos tome što broj gazdinstava smanjen zato što je seosko domaćinstvo, odnosno zato što su poljoprivrednici veoma stari. Prosečna starost na selu je šezdeset i jedna godina. Uprkos smanjen broju gazdinstava poljoprivredna proizvodnja ne pada.

Poljoprivreda je, bez obzira na sve mane, jedina izvozna grana sa suficitom koliko ja znam. Znači, izvozimo 2,7 do tri milijarde evra godišnje. Suficit je kada uzmemo banane i južno voće, kafu i sve što uvezemo, uvozeći čak i suhomesnate i druge proizvode, opet nam je izvoz veći od uvoza za 1,2 milijarde. Da su sve druge grane u privredi kao poljoprivreda, mi bi imali daleko bolji odnos između uvoza i izvoza. Moram reći da pokrivenost uvoza izvozom raste uprkos velim investicijama koje znači nabavku opreme i tako dalje.

Poljoprivreda jeste naša šansa. Te potencijale treba iskoristiti, ali prevashodno, treba zadržati postojeću proizvodnju, modernizovati poljoprivredu, podmladiti poljoprivredna gazdinstva, domoći se na neki način EU, ne samo zbog EU, već zbog zajedničke poljoprivredne politike da te subvencije budu pet puta veće koliko su danas veće EU.

Verujem u naše poljoprivrednike, ja verujem da one kada dobiju jednake uslove kada budu u sklopu zajedničke evropske poljoprivredne politike, kada budu imali jednake uslove za proizvodnju da će moći i da će raditi bolje nego evropski poljoprivrednici jer su snalažljiviji, vredniji i u svakom smislu, ako budu imali iste uslove brže će njihova gazdinstva napredovati i brže će sustići poljoprivrednike u EU

Ja verujem u to, veruje većina poljoprivrednika i mislim da nešto što je najznačajnije od ulaska u EU je ta zajednička evropska poljoprivredna politika, jer 45% budžeta EU se izdvaja za poljoprivredu, odnosno za direktna plaćanja i ruralni razvoj. Kad budemo deo toga, ako budemo, ja mislim da će i prerađivačka industrija imati korist toga, jer će biti konkurentnija, imaće, samim tim što su subvencije veće, jeftiniju sirovinu, biće sigurne u obilju te sirovine i moći će da naprave konkurentniji i bolji prehrambeni proizvod nego što ga proizvode trenutno u EU. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, ima govornika koji po nešto pomešaju, ima govornika koji pomešaju sve.

Kada najmlađi Titov odbornik koji je pričao o tome kako su srpska vojska, pa i branioci Beograda, o kojima je želeo da govori, vodili hegemonističke ratove i da su porobili sve druge naše narode i narodnosti, je li tako gospodine Martinoviću, i kada najmlađi Titov odbornik se modifikuje, obuče narodnu nošnju i počne da poštuje tradiciju srpske vojske, onda je to modifikacija zapravo, onda pomeša sve. Pomešaš nekoliko ratova.

Gospodine Martinoviću, sećam se Srpsko-turskih ratova u kojima su ruski dobrovoljci, grof Lejevski, jel tako, poginuli tamo negde kod Niša, pomagali su Srbima. Sećam se tih dobrovoljaca.

Sećam se komunističkih, Crvene armije 1945. godine, ali 1914. i 1915. godine nikako ne mogu da se setim branioca Beograda organizovano ruskog porekla.

Mislim da su nam pomagali na nekom drugom frontu, ali da je prethodni govornik malo pomešao istorijske događaje, valjda iz te želje da u modifikaciji iskočiš iz najmlađeg Titovog odbornika, gde se osporavala zasluga srpske vojske i tvrdilo da je vodila hegemonističke ratove i porobila sve naše narode i narodnosti, do toga da je sada srpska vojska vodila oslobodilačke, odbrambene ratove. Pozitivna modifikacija, moram reći.

Što se tiče agrarnog budžeta, ministar poljoprivrede ni slučajno da ne prebacuje pare za razne star projekte. Ponovo kažem, lako je patiti za selom, malo je teže patiti na selu. Prodate gazdinstvo, pa kada se politički kvalifikujete, onda ponovo kupite neku zemlju tamo negde, postanete seljak iz grada i onda počnete da žestoko branite poljoprivredu.

Gle čuda, gde ste bili 2007, 2008, 2009, 2010, 2011, 2012. godine kada je bio Dušan Petrović, kada je poklano 200.000 krava? Sa tim u vezi da kažem da će do februara meseca Turska kupiti 2.400 tona govedine, pa posle toga još 7.000 tona, da je kupila 10.000 tona ulja itd, da naš izvoz iz poljoprivrede i prehrambene industrije raste u Tursku, to je za pohvalu, koju naravno nismo čuli.

Važan je Putinov rođendan, ali je važno za poljoprivrednike i to da mogu da tove stoku i da imaju tržište gde to da prodaju, daleko za njih, možda, važnije od rođendana predsednika Republike Srbije, predsednika Republike Rusije, princa Aleksandra itd. Za njih je važnije da mogu da proizvedu i da to prodaju.

Gle čuda, imam neku statistiku koja kaže – 2010. godine, a vama sam, gospodine predsedavajući i sekretaru, predao dokumentaciju, prošli put sam je pokazao, kada se uzelo 62.000 evra iz star projekta za stočarstvo na Staroj planini za konsultantske usluge, ono tri tranše za isti dan, tu sam dokumentaciju pokazivao, te godine agrarni budžet je bio 186.636.000 evra. Zapamtite 186 miliona, a kada je počet, to je bila valjda godina završetka, bilo je 136.633.000 evra. Danas je agrarni budžet 54 milijarde, pa neka neko preračuna koliko je to u evrima. To je negde oko 400 i nešto miliona evra.

Ne znam kako neko nema dozu kritike na 186 ili 136 miliona evra, a odjednom je veoma glasan na 54 milijarde plus 600 i nešto miliona za zadrugarstvo.

Još nešto, tu su i krediti iz Abu Dabija, gospodine ministre, za navodnjavanje. To je čini mi se oko 100 miliona evra, mislim da krediti za navodnjavanje idu u poljoprivredu, sem ako se ne modifikujemo i ne pomešamo to sa nečim drugim, pa kažemo – ne, taj novac ne ide u poljoprivredu, ne ide za zalivne sisteme, gde treba negde oko 100.000 ha navodnjavati.

Zalivni sistem iz doba star projekta je bila obična kantica za zalivanje cveća. Jednom sam je pokazao. To je bio zalivni sistem Dušana Petrovića, Saše Dragina, Slobodana Milosavljevića. Oni su zasadili mnogo vinove loze, ali isključivo kod bivšeg premijera i ostavili nas ispod 20.000 ha vinove loze i srušili izvoznu varijantu i mogućnost da dobijemo podsticaj koji je veoma značajan u EU upravo za vinogradarstvo. Umesto da podignu poljoprivrednicima zasade vinove loze, oni su podigli bivšem premijeru i ostavili nas ispod 20.000 ha, a Srbija je nekada imala 70.000 ha. Nama valja i to zanavljati.

Što se tiče stočarstvo, već sam rekao da je nestalo 200.000 krava, da su zaklane, ali zaklano je i mnogo zadruga. Gospodin koji je predavao zadrugarstvo se ne seća, guglao sam, ni jedne izjave o kritici privatizacije zadruga koja nije bila moguća po zakonu, gde su razni mali i veliki tajkuni iz DS kupili za dž zadruge u lažnim dužničko-poverilačkim poslovima. Zadruge su nestale. Konsultanti su uzeli u zadrugarstvu 62.000 evra i svi su se lepo bili namirili i danas kada sve to mora da podižemo, kad moramo da dižemo i poljoprivrednu proizvodnju i prehrambenu proizvodnju, kada moramo da zanavljamo zadruge i po prvi put se izdvajaju sredstva za zadruge, oni ne da nisu izdvajali sredstva za zadruge, već je nestalo 170.000 ha poljoprivrednog zemljišta u zadružnoj svojini u Vojvodini. Tada nije bilo prigovora.

Sada kada su sve uzeli, i zemlju i pare za konsultantske usluge, sada su im puna usta sela, zadrugarstva. Kao – ova vlast ništa nije uradila, a bože moje, oni su sve uradili ali u kontri, da unište poljoprivrednu proizvodnju i time smanje eventualni doticaj novca iz EU prema Srbiji jer je naša proizvodnja bitno smanjena u odnosu na onu koja je bila 2000. godine, 2001. godine uprkos sankcijama i 90-tih godina. Imali smo veću poljoprivrednu proizvodnju nego 2006, 2007, 2008, 2009, 2010. godine.

Bože moj, dok su plaćene konsultantske usluge desetinama hiljada evra ništa nije bilo bitno. Bilo je bitno samo da ne bude sitno. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedavajući, reklamiram član 103. i molim vas da prenesete najmlađem Titovom odborniku da ja nisam kriv ako se neko pod tom firmom prepoznao u sali. Takođe nisam kriv ako se neko prepoznao po modifikaciji. Postoji genetička modifikacija i postoji politička modifikacija.

Ja bih voleo da mi najmlađi Titov odbornik pokaže narodnu nošnju koju je nosio do 2010. godine, jednu jedinu fotografiju, da ga vidimo u narodnoj nošnji, da ga vidimo, tog najmlađeg Titovog odbornika, da pitate i da ga zamolite da mi dostavu jednu fotografiju u narodnoj nošnji i ja ću od te političke i profesionalne modifikacije za koju mislim da je najmlađi Titov odbornik uradio, da se izvinim. Ja ću pred celom Narodnom skupštinom reći - ljudi, ja sam pogrešio, čovek oduvek nosi narodnu nošnju, nema nikakvog političkog maskiranja, nema nikakve političke modifikacije, ja sam pogrešio. Ali, da vidim tu fotografiju.

Takođe bih želeo da vidim hiljadu primeraka studije o zadrugarstvu koju je najmlađi Titov odbornik napisao, za čega je od Dušana Dragina i Dušana Petrovića dobio 63 hiljade evra.

Takođe bih voleo da vidim izjavu kojom je do 2012. godine kritikovao u javnosti nestanak zadruga, nestanak zadružnog kapitala, 170 hiljada hektara u Vojvodini, nestanak gotovo svih zadruga koje su imale imovinu koja je vredela više stotina miliona evra i koja je prodata za džabe. Voleo bih to da vidim.

Na kraju, da vas podsetim, što se genetički modifikovanih organizama tiče, morate da podsetite najmlađeg Titovog odbornika na zakon o genetički modifikovanim organizmima, koji kaže da je zabranjeno uzgajanje i promet genetički modifikovanih organizama na teritoriji Republike Srbije i da mu prenesete da je zakon jači akt, izvršni, jači akt, zabranjuje nešto, od deklaracije, jer je deklaracija samo izjava. I kad neko, uprkos zakonskoj odredbi o zabrani, nudi deklaraciju, koja nije obavezujuća, onda taj u stvari želi da zakon ukine a da deklaracijom omogući da na mala vrata prođu genetički modifikovani organizmi. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodin Orlić je jedan detalj zaboravio. Zašto Borko Stefanović hvali Aljbina Kurtija? Zašto?

Aljbin Kurti, poznati terorista, osuđen 2000. godine na 15 godina zatvora, pravosnažno osuđen, pušten je marta meseca 2001. godine od strane DS, pušten je na slobodu i tako započinje njegova politička karijera.

Borko Stefanović hvali Aljbina Kurtija zato što su bili saveznici, zato što su ga pustili i zato što veruju oni, DS veruje, da se na određen način kvalifikovala protiv Srba na Kosovu i Metohiji time što je Aljbin Kurti dobio, mislim, 0,74% više od neke druge albanske liste.

Hoću da kažem da oni koji su pustili Aljbina Kurtija 2001. godine pravosnažno osuđenog zbog terorizma na 15 godina zatvora, verovatno očekuju zahvalnost od istog tog puštenog Kurtija da im pomogne i da se bore ne samo protiv srpskog naroda na Kosovu i Metohiji, već da u Srbiji otežaju položaj rukovodstva Srbije u pregovorima koji će uslediti sa predstavnicima tzv. „države Kosovo“.

Dame i gospodo narodni poslanici, kada je reč o državnoj pomoći, ja sam i amandmanima na budžet tražio dodatnu milijardu dinara za poljoprivredu.

S tim u vezi, dužan sam da podsetim da sem agrarnog budžeta koji je neko izračunao na 4,99, imamo sredstva za zadrugarstvo. To je preko 600 miliona dinara.

Svi su zaboravili, a moram da podsetim ministra, na 500 miliona dinara iz budžetske rezerve koji su upotrebljeni za interventni otkup pšenice. Dakle, to svakako pripada razdelu poljoprivreda, pa da onih 5% nisu 5%, onih 4,99, da su to daleko više od 5%, ne treba posebno dokazivati onim osobama koje žele to da razumeju.

Nerazumnim osobama je teško to objasniti, jer da im se može objasniti, ne bi ni bili nerazumni.

Dame i gospodo narodni poslanici, Odbor za poljoprivredu, svi članovi Odbora za poljoprivredu, ne samo predsednik, su više puta, u više godina, tražili da se povećaju sredstva za poljoprivredu i poljoprivrednu proizvodnju. Svi su zaboravili plaćanje obaveza i dugova nastalih još za vreme stranke žutih žohara, 10,2 milijarde, kada je tadašnji premijer Aleksandar Vučić doneo odluku, zajedno sa Vladom, da se to plati javnim dugom. To nikada nije ušlo u bilanse budžeta za poljoprivredu, jer je to pred kraj godine javnim dugom plaćen dug koji je bio prema poljoprivrednicima. Oni su dobili novac, a država je to uknjižila kao dug, kao javni dug koji mora da plati.

Takođe, dame i gospodo narodni poslanici, treba uvećavati agrarni budžet i stav svih članova Odbora za poljoprivredu, nepodeljen stav, jeste da se sledeće godine uvećaju ta sredstva za nekoliko milijardi ili za onoliko koliko zaradimo više, odnosno koliko budemo mogli da se protegnemo, da se toliko pokrijemo. Treba živeti od zarađenog, ne treba živeti od zaduženog i ono što zaradimo više treba podeliti svima. Svi naši građani zaslužuju da imaju više novca, a posebno poljoprivrednici.

Mi želimo da se taj dodatni novac izdvoji za stočarstvo, da se nabave priplodne junice, da se uveća stočni fond, jer nemojmo zaboraviti da je nestalo do 2012. godine 200 hiljada krava, da je izvršen pravi, kako gospodin Atlagić kaže, "kravocid" od strane Dušana Petrovića i njegove ekipe.

Mi imamo potencijal i biljnu proizvodnju koju ne koristi naše stočarstvo. Naši pašnjaci su gotovo opusteli, njima trebaju grla, kvalitetna priplodna grla, trebaju im grla koja će dati solidnu količinu mleka, da ne bi napravili hiperprodukciju mleka, ali će zato dati dobro tele i dobrog tovljenika. Jer, u izvozu goveđeg mesa imamo na "halal" tržištima, po "halal" standardima, po "košer" standardima, jel tako, gospodine predsedavajući, i u Evropskoj uniji imamo šansu da izvozimo značajne količine goveđeg mesa, jer je Evropa napravila hiperprodukciju mleka, visokomlečne krave ne daju kvalitetno grlo za to i stoga su oni uvoznici goveđeg mesa, a mi imamo šansu da iskoristimo biljne potencijale, livade i pašnjake koje sve manje koristimo i tri i po miliona tona kukuruza plus proizvodi od soje i pšenice za stočnu ishranu, dakle, možemo komotno sa 0,33 grla po hektaru da pređemo na jedno, što bi uvećalo stočni fond za negde otprilike tri do tri i po miliona grla, a to bi kroz preradu garantovalo dodatnu vrednost u BDP od sedam milijarde.

Mi taj potencijal ne možemo iskoristiti jedne godine, ali je vreme, gospodine ministre, da ipak malo povećate sledeće godine, da ne bude to ni 5,01, ni 5,02, da ubacimo jednu milijardu, dve, posebno za ovaj interventni otkup, da ne koristimo budžetske rezerve jer one možda trebaju za neke druge namene, za ne daj bože nekih nepogoda, itd, da probamo da ubacimo za nabavku mineralnih đubriva, to je posebna stavka za Direkciju za robne rezerve, za mineralna đubriva i interventni otkup tako što bi se mineralna đubriva menjala za pšenicu i kukuruz, kukuruz menjao za tovljenike, svinje i goveda i na takav način ne bi izgubili novac, to ne bi bio trošak, već bi taj novac imali u robi i mogli da reagujemo na tržištu, očuvamo stabilnost cena žive stoke, a tako i preradu stabilizujemo. Na takav način ne bi gubili novac, već bi tu vrednost sačuvali i sprečili proteste poljoprivrednika, jer bi mogli da utičemo kroz otkup, kroz zamenu i razmenu, na cene poljoprivrednih proizvoda i cene žive stoke. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, kad govorimo o reviziji, na veoma ozbiljan način treba izvršiti reviziju prihoda određenih poslanika koji taj novac nisu zaradili. Treba sankcionisati nerad.

Zamislite koliko subvencija, a to neko ne želi da kaže, se može isplatiti za novac koji će ova gospoda koja svoj posao ne rade mesecima, gotovo godinama, koliko tog novca dobiju samo danas. Dakle, da slobodno procenim, radi se o oko 150 hiljada dinara dnevno, bez obzira zasedali, ne zasedali.

Danas su dve poslanice ili dva narodna poslanika ženskog pola, Gordana Čomić i Aleksandar Jerkov, uredno naplatile putne troškove od Novog Sada do Beograda, pri tome primaju platu, kao i svi drugi koji nisu došli, a svoj posao ne obavljaju. Ko će da izvrši reviziju i da građanima koji su glasali za njih da budu u parlamentu jasno kaže koliko košta taj nerad?

Evo, uzmimo za primer gospodina Ješića, kada ste ga poslednji put videli u Skupštini? Dakle, da uzmemo gospođu Mariju Janjušević. To su dva narodna poslanika iz Inđije, koja, za razliku od moje malenkosti, svoj posao ne rade.

Za gledaoce koji prate ovaj prenos, da znaju da su njihova primanja istovetna kao i moja, ali za razliku od mene, oni na posao ne dolaze. Ako slučajno navrate u Beograd, oni se upišu za putne troškove. I vreme je da neka revizija utvrdi koliko je to koštalo građane Srbije, koliko to subvencija može da bude za tovljenike, prave tovljenike, koliko može da bude za ribarstvo, koliko smo mogli isplatiti zasada voćnjaka, koliko smo mogli staviti zalivnih sistema, za nešto što smo plaćali gospodu koja godinu dana bojkotuju Narodnu skupštinu, a da ja pravi razlog do dana današnjeg ne mogu da utvrdim. Dakle, niko im ovde nije lupio ni čvrgu.

Trinaestog juna sam od sekretara dobio podatke, posle šest-sedam meseci bojkota poslanici opozicije, po statistici koju je vodila ova CRTA, Otvoreni parlament, su govorili ukupno 571 sat, čine jednu trećinu parlamenta, a vlast koja čini dve trećine parlamenta je govorila 548 sati. Dakle, nije tačno da nisu imali šta da kažu. Nije tačno da je bilo medijske blokade, jer su uglavnom u 95% slučajeva prenosi išli direktno. U onih nekoliko procenata je to pomereno kao snimak zbog prenosa reprezentacije.

Ja želim da znam, kao i građani, koliko taj nerad košta, posebno nerad Boška Obradovića, zvanog Boškić-Ljotić-žutić, koji je krenuo geslom Dimitrija Ljotića – ne trebaju nam glasovi, trebaju nam borci i upada iz institucije u instituciju primenjujući silu, pri tome čupa saobraćajne znake itd? Građani ga za to nisu platili.

Prema tome, gospodine ministre, bilo bi dobro da se makar, pošto kazne nema, da se makar utvrdi građanima i predoči koliko je taj njihov nerad koštao, koliko su uzeli dnevnica, koliko je Bošku Obradoviću plaćeno za troškove stanarine. Postoji osnovana sumnja da mu plaćamo stanarinu za njegov stan, koji je na nekog prijatelja registrovao, a novcem ga je kupio od sredstava koja su namenjena za izbornu kampanju i koja nisu vraćena u budžet, već su preko fiktivnih preduzetničkih radnji novci ispumpani, što kaže Nenad Čanak, i završili u njegovim džepovima. Sa tim novcem je kupljen stan. On se vodi na nekog njegovog prijatelja iz Ivanjice. Pri tome je uzeo i 35.000 dinara mesečno da mu plaćamo stanarinu. I dok Skupština plaća njemu lični dohodak, stanarinu itd, hranarinu, on uglavnom vreme provodi silujući saobraćajne znake, čupajući, lepeći nalepnice itd.

Organi gonjenja treba da počnu da rade svoj posao, a mi građanima da kažemo, da utvrdimo revizijom koliko je tačno koštao nerad, da građani na sledećim izborima znaju za koga ne treba da glasaju, ko neće vršiti svoju funkciju, ko neće raditi u njihovom interesu, ko neće čak biti ni protiv vlasti, neće ni oponirati, dakle, neko ko želi da se u Skupštini samo kvalifikuje za lične dohotke i za putne troškove, a pri tome ni na kraj pameti im nije da rade svoj posao za koji su itekako dobro plaćeni. Hvala.