Dame i gospodo narodni poslanici, po amandmanu, svakako ste po ovom amandmanu gledali način na koji sam bio izazvan i prozvan da ne govorim istinu. Dakle, od mene su traženi dokazi.

Ovde je STAR projekat namenjen za razvoj stočarstva na Staroj Planini kaže – Društvo agrarnih ekonomista, doktor, moj kolega koji sedi tamo, Miladin Ševarlić, 60.000 odobreno, isplaćeno 57.661 euro. Napominjem da je projekat trebalo da bude za razvoj stočarstva na Staroj Planini u blizini Pirota.

Nakon toga je dobio još iznos, dobio je iznos konsultant (ne razume se) 4.518 evra. Saberite da li je to 62.000, kao što sam i tvrdio, da ili ne. Ovde je takođe izveštaj Ministarstva da su taj novac isplaćen.

Onda idemo dalje. Ovde je kontrola u kojoj je sam učestvovao i u kome je potpisao da je dobio taj novac. Nismo pronašli nikog iz Društva agrarnih ekonomista od ovih inženjera koji je dobio neki dinar, znači od isplaćenih 62.000 evra. Ovde imamo i fakture, naravno, sve sa njegovim potpisima, evo ga ovde. Evo faktura 1 – 24.000 evra, isplaćeno 27.10.2011, na vlasti je bio ministar Dušan Petrović, ako se slažete.

Onda ide 10.decembra 2010. godine je druga faktura, ne znam da li ide po redosledu, 18.000. Faktura sledeća 24.000. dakle, na sve to je zatražio još 2.900 da isplati određenog Iranca Kaveku Sarmastu, pa je tražio još 1.050 evra za neke svoje troškove, pa je još tražio 2.100 evra, malo mu bilo 62.000 evra.

Dakle, ja ne očekujem da kolega ispuni svoje obećanje i da da ostavku, ali ko god želi ovde može da prekontroliše ove papire, da ih uporedi u Ministarstvu sa originalima. Dakle, STAR projekat, ali nije jedini koji je dobio taj novac, ja to priznajem, još su dobijali Kiš i ta ekipa razna žuta, nije jedini koji je dobio novac, ali ga je dobio na kontu udruženja Društva agrarnih ekonomista i još nije pronađen drugi agrarni ekonomista koji je taj novac dobio. Svugde su njegovi potpisi, a između ostalog rekao sam da su neki zahtevi pisani na latinici. Evo vam dokaz, kamera to može da uhvati. Dakle, njegov zahtev za isplatu sredstava je pisan latinicom, a on je veliki borac za zaštitu ćirilice. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani gledaoci, sad ste se uverili ko govori istinu i ko zaobilazi istinu.

Dakle, tvrdnja je, jesam dobio, ali nisam toliko dobio. Dakle, uz tvrdnju da je dobio nešto i od ovog režima, to je samo dokaz da ne mrzimo političke protivnike. U vreme kada je on dobio pare iz STAR projekta, ja nisam mogao ni da priđem tom projektu.

Projekat se zove, kao što sam rekao, Strategija razvoja zemljoradničkog zadrugarstva u Republici Srbiji. To je bio i konflikt interesa, zato što je on bio član više zadruga u to vreme. Dakle, pisao je strategiju razvoja zadrugarstva a jedna po jedna je zadruga padala. Sve su redom propadale i sada mi ponovo dižemo zadruge, zadruge koje više ne mogu da dobiju oni imovinu koju su oni upropastili. Evo, strategije o 24 hiljade evra, dakle to je bilo 40% tog iznosa, evo i potpisa gospodina Ševarlića. Dakle, on je fakturisao tih 24 hiljade i ja pozivam Društvo agrarnih ekonomista da mi se javi još jedan agrarni ekonomista koji je nešto dobio od ovog novca, a ako je dobio svaka čast.

Evo, druga faktura. Trideset posto, 18 hiljada evra od 10. decembra 2010. godine, isto potpis uvaženog gospodina. Evo, treće fakture koja je glasila, isto, Strategija razvoja zemljoradničko zadrugarstvo u Republici Srbiji, čudna neka strategija, 15 hiljada eura, ili 20% i na kraju, malo mu je bilo, pa se traži i faktura broj četiri, na osnovu i tako dalje, tražimo još 80.039 dinara koliko je on mislio da je razlika, tražio 10. decembra 2010. godine.

Na kraju, latinicom, traži da isplatimo tzv. iranskog eksperta za zadrugarstvo, mora da je hteo da gaji pistaće, dakle, tražio je i da tom gospodinu, dotičnom isplatimo dve hiljade i 900 evra, 1050 za put i posebno opet njemu 2100 evra. Evo, ako ja lažem, kamera sigurno ne laže, dakle, apsolutno je tačno da za vreme vlasti bivšeg režima umesto razvoja stočarstva 12,5 miliona evra iz STAR projekta, a to je bio kredit kod Svetske banke, doduše veoma povoljan, sedam posto kamate, nije razvijano stočarstvo na Staroj Planini, nego su razvijani čudni konsultanti. Hvala vam.

Dame i gospodo narodni poslanici, ne moramo puno da brinemo ako pažljivo i strpljivo u napred planiramo. Ekonomska moć jedne zemlje se uskoro neće meriti količinom zlata i dijamanata koje ta zemlja ima, već količinom hrane i pijaće vode koje ta zemlja proizvodi ili može da proizvede, planirala je da proizvede u narednom periodu.

Na 3.200.000 hektara, koliko se trenutno obrađuje, i na zemljištu koje se trenutno ne obrađuje, na 800.000 hektara pašnjaka Srbija mora da isplanira pažljivo svoju poljoprivrednu proizvodnju i da se reši poljoprivredne politike koju je vodila stranka bivšeg režima i koja je isključivo bila naklonjena velikim poljoprivrednim gazdinstvima.

Čak i EU u svom zaokretu od 2013. do 2020. kaže da neće više samo da podržavaju velike, da će u većoj meri da podržavaju mala poljoprivredna gazdinstva i da je to prespektiva u novom zapošljavanju i ta aktivnost sa kojom se ja slažem se zove – nećemo da podržavamo milionere, nego milione.

Tako i mi u buduće treba da podržavamo ne samo velika poljoprivredna gazdinstva, nego već moramo da podržavamo mala poljoprivredna gazdinstva, koja kroz specijalizaciju mogu da budu ekonomski efikasna, jer na jednom hektaru staklenika i plastenika mogu da naprave značajnu poljoprivrednu proizvodnju. Takođe, na jednom hektaru modernog zasada voća koje košta prilikom podizanja oko 20.000 do 30.000 evra, svake godine jedno poljoprivredno gazdinstvo može da obezbedi prihod za sebe i svoju porodicu od 30.000 evra po hektaru.

Ukoliko preradu voća i povrća lociramo što bliže mestu proizvodnje, naći ćemo posle hleba i za oca na njivi i za sina u preradi. Hvala.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja nisam dobio odgovor i tražim da mi se dostavi odgovor od Vlade Republike Srbije, s obzirom da nisam dobio izvinjenje Demokratske stranke, da mi se dostavi spisak ubijenih 1991. godine, 25 Hrvata, kao što to tvrdi kolega Žigmanov, poslanik Demokratske stranke. Insistiram da mi se taj spisak dostavi ili da mi se dostavi informacija da li se to desilo ili nije? Mi smo ozbiljna država i želim da taj spisak ukoliko postoji bilo koja žrtva da mi se taj spisak dostavi, jer ja tvrdim da se to u Srbiji nije desilo.

Broj dva, tražim da Ministarstvo pravde, koleginici Jerkov objasni, s obzirom da sam ja zemljoradnik čovek, ona je fakultetski obrazovana, da joj objasni i odgovori koja je razlika između osuđenog i osuđivanog. S obzirom da je ona postavljala pitanje u vezi jednog našeg kolege koji je osuđivan. Dakle, izdržao kaznu, pa molim Ministarstvo pravde da fakultetski obrazovanoj koleginici naznači razliku između osuđenog, onog ko će ići na izdržavanje kazne i osuđivanog, bez obzira na način na koji je osuđen, osuđivanog koji je već izdržao kaznu, da joj strikno objasni tu razliku.

Dalje, postavljam pitanje Vladi Republike Srbije, odnosno organima bezbednosti, da li je kolega Slaviša Ristić kupio mandat na listi, na izbornoj listi Sande Rašković Ivić za 640 hiljada dinara, te da li to ima veze sa njegovom profesionalnom delatnošću s obzirom da je on poreski inspektor i da vrši poresku kontrolu, što može kod privrednih subjekata na Kosovu i Metohiji da dovede do posledica po pitanju ekonomskog funkcionisanja tih firmi.

S tim u vezi, Đorđe Vukadinović je na toj listi prošao kao manjina, postavljam pitanje, s obzirom da se raskukao u Vremenu na dve, tri stranice, u odnosu na moju malenkost i kolegu Atlagića, da mi se dostavi odgovor, to tražimo od predsedništva Skupštine, da mi se dostavi odgovor, da li sam ja imao bilo kakva veća prava kao narodni poslanik od kolege Vukadinovića i da li sam koristio ta veća prava ukoliko su ona postojala s obzirom da on želi ovde da ukaže na nejednakost narodnih poslanika, ja tvrdim takođe da se to nije desilo i da su svi poslanici po pitanju prava, pa i prava na podnošenje amandmana jednaki. Ali, tražim da mi se to odgovori.

Nadalje, tražim da mi se odgovori, organi bezbednosti i tužilaštva, šta će biti preduzeto povodom tajnog sporazuma koji su u Virdžiniji postigli Zoran Živković i predstavnici „BAT“ i „Filip Morison“ o prodaji Duvanske industrije Niš i Duvanske industrije Vranje, gde je provizija bila 12 miliona dolara u korist gospodina Živkovića, a pet miliona u „BAT-u“ su podelili verovatno Đelić i Vlahović, dakle, da mi se odgovori da li se to desilo s obzirom da se taj tajni dogovor desio za vreme Sablje kad su bila daleko manja prava građana zbog vanrednog stanja.

Takođe, da mi organi bezbednosti, odnosno Vlada Republike Srbije se raspita kod organa bezbednosti u vezi Saše Jankovića i ostalih boraca za slobodu, da li postoji sprega između spoljnih međunarodnih pritisaka, vidljiva sprega i takozvanih domaćih boraca za slobodu Đilas, Janković, Jeremić i tako dalje, Borko, Janko Veselinović. Znači, da li postoji sprega gde pod pritiscima međunarodne zajednice, unutrašnji faktor to jest takozvani borci za slobodu imaju nameru da podignu odgovarajuće, po njima odgovarajuće nemire u Republici Srbiji.

Da li postoji bezbednosna procena u kojoj se to procenjuje, s obzirom da Saša Janković posebno radikalno najavljuje brisanje stranka, streljanje, navodi primere od Čaušeskog itd.

S obzirom na osetljivost trenutka u kome se nalazimo, ja tražim da mi Vlada Republike Srbije odgovori po tom pitanju, ovo što sam naveo.

Takođe, pitam da li je provedena istraga protiv Vuka Jeremića zbog trošenja, nenamenskog trošenja sredstava dok je vršio funkciju ministra spoljnih poslova, tj. da li je bilo istrage oko prodaje imovine u inostranstvu države Republike Srbije „Energoprojektu“ i drugima. To je ono što za danas imam da pitam. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, planiranje je veoma bitno u poljoprivredi. Stranka bivšeg režima to nije razumela i zato su obično imali ministra protiv poljoprivrede, a ne ministra poljoprivrede.

Naime, ja smatram da biljna proizvodnja nije dovoljna i da moramo, da bi povećali BDP iz poljoprivrede i prehrambene industrije, da moramo da sem biljne proizvodnje imamo razvijeno stočarstvo. Klanice nam rade sa 50% kapaciteta. Izvozne šanse, posebno u govedarstvu, izvozu goveđeg i jagnjećeg mesa i ovčijeg su veoma izvesne.

Dakle, mi moramo našu stočnu hranu, naš kukuruz umesto izvoziti za 800 miliona, mi treba da tovimo stoku i da na takav način zaradimo kroz to dve milijarde evra umesto 800 miliona, a preradom u klanicama taj iznos dostigne četiri milijarde i na takav način poljoprivrednu prehrambenu proizvodnju sa pet milijardi dignemo na 10 milijardi.

Takođe, ja mislim da ono što je stranka bivšeg režima zaboravila da uradi, to je PIO osiguranje poljoprivrednika, koje smo doveli do toga da se samo jedan poljoprivrednik osigurava, ali su ostali dugovi.

Mislim da bi zbog nesmetanog funkcionisanja, posebno malih poljoprivrednih gazdinstava trebali da omogućimo poljoprivrednicima da to regulišu i zato pozivam Ministarstvo finansija, Ministarstvo poljoprivrede, i dalje naporno radimo, ali jednu šansu su poljoprivrednici propustili, da im dopustimo da još kroz jednu šansu makar te svoje dugove prema PIO osiguranju i zdravstvenom osiguranju izmire na odgovarajući način, recimo prodajom dugova i kamata za 10% od njene vrednosti, zato što je dug 200 milijardi evra, on je nenaplativ, a naplatu samo 10% mi bi za 20 milijardi osnažili verovatno svoj agrarni budžet. Tako kroz povećane stimulacije i subvencije svoju poljoprivrednu proizvodnju još više uvećali. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, kao neko ko je radio šest godina u IMT, kao neko ko se bavi poljoprivredom, na određeni način sam u obavezi da pokušam nešto da kažem u IMT koji je ovde pominjan.

„Tafe“ i IMT su od istog proizvođača „Fergusona“ dobili licencu. Mi smo usvojili tu tehnologiju, ali ona inicijalno nije naša. IMT nije prodat, prodat je znak, imovina nije. Imovina ostaje poveriocima da se namire zato što je IMT preko stotinu miliona evra u dubiozi.

Fabrika koja će se graditi u Jakovcu i jedino to zemljište u selu Jakovac je nešto što je prodato. Fabrika će biti naša, ne strana. Sve fabrike koje se otvore u Srbiji su naše. Neko ko se zalaže za slobodan protok kapitala trebao bi da zna da se imovinski odnosi menjaju, ali fabrika će ostati naša, proizvod će biti naš.

Proizvodnja od pet do 10 hiljada traktora će vredeti do 120 miliona evra. Motore smo do nedavno i uvozili iz Indije. Pošto je fabrika „Pobraz“ montirana, ne mamo odlivke, mi motor ne možemo ni napraviti. Sve drugo, verujem da će se praviti ovde zato što će se investitoru, onom ko je uložio kapital u srpsku firmu, više isplatiti da to kupuje ovde, gume, akumulatore, razne delove, papučice gasa, papučice kvačila, kočnice itd. obzirom da tu tehnologiju kooperanti u Srbiji koji su radili za IMT, dok smo mi radili u IMT uglavnom smo sklapali i određene delove pravili, sve drugo smo dobijali od srpskih kooperanata.

Verujem da ćemo proizvoditi do 120 miliona evra traktora, da će više od polovine uzeti kooperanti, a da će nekoliko miliona evra godišnje naša radna snaga dobijati. Mi ćemo opet imati svoj traktor sa IMT-ovim logom. Taj traktor je identičan kao, samo sa novim motorima, kao oni koje je proizvodio IMT, nešto modernizovan. Proizvodnjom opreme i traktora, mi u poljoprivredi ostvarujemo neku svoju nezavisnost od uvoza.

Verujem da će do novca doći i radnici, da će do novca doći kooperanti, a država će imati BDP koji će biti veći nego što je sada iz proizvodnje, ne iz usluga, iz proizvodnje, za 120 miliona evra. Zato ja snažno pozdravljam projekat koji će IMT realizovati sa Tapeom na našem tržištu, na našoj zemlji, u korist naših radnika, u korist naše države. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, povreda dostojanstva, član 107.

Dostojanstvo je povređeno, gospodine predsedavajući, zato što je rečeno da je Vojislav Koštunica, njegova Vlada došla u teško vreme. To je teška povreda dostojanstva. Dakle, neko ko je samo za „Mobtel“ dobio milijardu i 800 miliona ili tako nešto, gospodin Arsić će to najbolje znati, i ko je to potrošio onako za krečenje domova zdravlja itd, neko ko je izručio sve što se izručiti moglo, neko od koga su se otcepili i oni koji nisu mogli, za takvu Vladu u hladu reći da je ona bila u neka teška vremena, donosila neke teške odluke, po meni, je povreda dostojanstva Narodne skupštine.

Ukoliko je neko prodao kompletnu društvenu privredu da bi trgovinskim lancima, umesto industrijskih lanaca oko velikih gradova, trgovinom, trgovinom uvećao jedne godine BDP, znači, prodao imovinu i kroz trgovinu povećao BDP, i to navedu kao svoj uspeh, za mene je to teška povreda dostojanstva.

U danu za glasanje neću tražiti da se o tome glasa, ali ubuduće malo obratite pažnju kada ovi koji su uništili sve govore o tome kako su oni imali teška vremena. Hvala.

Dame i gospodo, ponovo reklamiram član 107, povreda dostojanstva. Ovde je navedena visina duga, time je povređeno dostojanstvo. Nije rečeno da su nam ostavljene kamate od 1,1 milijarde godišnje, što znači za pet godina 5,5 milijardi. Nije rečeno da je potrošena komplet srpska privreda, što je povreda dostojanstva za 6,7 milijardi evra. Nije rečeno da je potrošena donatorska podrška koja je bila vredna 4,5 milijarde. Nije rečeno da je potrošen oprost duga Londonskog i Pariskog kluba koji je vredeo preko 4,5 milijarde, što je ukupno dodatnih 15,5 milijardi. Dakle, nisu oni ostavili dug od 17 milijardi, nego sa ovih 15,5 to je bilo 32,5 milijarde koje su potrošili u vreme kada je izneta 51 milijarda iz zemlja, zahvaljujući privatizacijama koje su bile po niskim cenama.

Ovde je rečeno o 90-im, što je takođe povreda dostojanstva. Nisam ja, moja stranka je bila miroljubiva, pisao pisma Ratku Mladiću i ohrabrivao sukobe u Bosni i Hercegovini, pod znacima navoda, sokolio ga da odbrani što je trebalo da brani. Nisam ja stavio Perišića i Grubača u Saveznu vladu. Nisam ja stavio Radulovića u Vladu Slobodana Miloševića takođe. To su uradili oni. Nisam ja specijalni savetnik u Pošti. Pošta je javno preduzeće države Srbije koju kontroliše Vlada Republike Srbije. Nisam ja specijalni savetnik za 156.000, već prethodni govornik. On je vlast, ne ja. Hvala.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, postoji izreka – ako mi date šest sati da srušim drvo, ja ću prva četiri sata provesti u planiranju i oštrenju sekire.

Po pitanju poljoprivrede, ovi pre nas svakako nisu to dobro isplanirali.

Mi moramo pažljivo isplanirati ne samo biljnu proizvodnju, to je ono što oni zovu paori. Mi biljnu proizvodnju moramo držati razvijenu, pre svega, zbog stočarstva, pa i zbog prerade mesa, mleka.

Takođe, mi ne smemo žrtvovati mala poljoprivredna gazdinstva, a poljoprivredna politika koja se ranije vodila je išla u tom smeru da mala poljoprivredna gazdinstva nemaju nikakvu budućnost.

Srbija je zbir Holandije i Austrije. Dakle, ona poljoprivrednom politikom mora voditi računa i o velikim poljoprivrednim proizvođačima, ali i o onim malim. Oni mali su perspektiva u zapošljavanju. Oni mali su veoma bitni zbog demografije, zbog opstanka stanovništva, pre svega u istočnoj i južnoj Srbiji, dakle, uzduž granica, jer 1200 naseljenih mesta ima manje od 100 stanovnika.

Nije tačno da mala poljoprivredna gazdinstva nemaju perspektivu ukoliko se sve dobro isplanira, ukoliko, recimo, mala poljoprivredna gazdinstva specijalizujemo i na način da razvijamo povrtarstvo na jednom hektaru staklenika ili boljih plastenika možete da napravite proizvodnju koja vredi na jednom hektaru, koja vredi 50, 100, 200 ili 300 hektara u ratarskoj proizvodnji. Takođe, na malim poljoprivrednim gazdinstvima sa hektar, dva organizovanog voćnjaka modernog, možete svake godine da proizvedete voće u vrednosti od 30 do 60 hiljada evra.

Nije tačno, dakle, ono što su tvrdili ovi pre nas, da oni nemaju perspektivu. Oni su čak, po meni, perspektiva za novo zapošljavanje, ukoliko pored voćarstva i povrtarstva napravimo što bliže mestu proizvodnje pogone za preradu. U takvim situacijama napravićemo posla i za radnike i seljake na selu. Hvala.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja prvo očekujem izvinjenje Đorđa Vukadinovića zvanog „Đoka Vlah“, zbog današnje izjave gde je zajednicu srpskih opština nazvao „sapunicom“. To za mene nije sapunica, a posebno za one ljude koji dole žive u uslovima u kojima žive, posebno posle martovskog pogroma, koje je on ćutke onako gledao zajedno sa Koštunicom.

Broj 2. Očekujem od njega izvinjenje zato što je pokušao eksploataciju smrti pilota, čijoj porodici izjavljujem saučešće, kao i porodici Krasić.

Nedopuštena je takva vrsta političkog ponašanja, tim pre što je juče recimo pao avion u Alžiru, gde je bilo 246 žrtava, vojni avion i nikome u Alžiru ne pada na pamet da zbog toga proziva Vladu Alžira, niti da eksploatiše takvu vrstu nesreće.

Dalje, moje pitanje Vladi Republike Srbije odnosi se na gospodina Žigmanova, poslanika iz Poslaničkog kluba DS, šta će država preduzeti povodom njegove izjave, a izvinjenje ovog kluba ne očekujem, koju je juče dao, da su državne strukture stajale iza zločina u Hrtkovcima i da u tom periodu 1991, 1992. godine ubijeno 25 Hrvata i proterano 35.000 Hrvata iz Srbije?

Ne ulazeći u osudu pojedincu, pitam i državu – šta će preduzeti povodom ovoga, odnosno da mi se dostavi spisak 25 ubijenih Hrvata? Broj dva, od države tražim da proveri i da mi dostavi odgovor – da li su Hrvati koji su navodno proterani sada u kućama proteranih Srba u Hrvatskoj? Lako je utvrditi da li je bilo zamene kuća, nekretnina ili je bilo progona. Dakle, da mi se dostavi informacija da li Hrvati žive u kući proteranih Srba, odnosno Srbi u kućama koje su zamenili u Vojvodini.

Pošto živim u Sremu, ja tvrdim da je Vojislav Šešelj mogao odgovarati samo za verbalni delikt, koji je ukinut. Dakle, tamo nikakvog zločina nije bilo. Neka mi pokaže gospodin Žigmanov i njegova izborna lista, neka mi pokažu kolonu traktora i zavežljaja proteranih Hrvata iz Vojvodine, odnosno iz Srbije.

Drage moje kolege, posebno vi iz opozicije koji izgleda više mrzite državu Srbiju od vlasti, morate da budete svesni da presude koje su donete izgledaju ovako. Pošto su Gotovina, Markač i Čermak oslobođeni, sad izgleda ovako da su Srbi posle jučerašnje presude proterali Hrvate iz Srbije, a da Hrvati nisu proterali 250 hiljada samo u „Oluji“, ukupno 400 hiljada Srba iz Hrvatske. To tako izgleda. Izgleda da su Srbi proterali sami sebe iz Hrvatske i Hrvate iz Srbije. To je nedopustivo po pitanju države. Koje kasnije reperkusije mogu da budu, ja to ne mogu tačno znati.

Uglavnom hoću da vidim tu kolonu traktora, hoću da vidim taj spisak, jer osim Mijata Štepaneca, koji je u Hrtkovcima stradao u kafanskoj tuči, nema nijednog drugog ubijenog Hrvata. To ja odgovorno tvrdim. Tražim spisak od tih 25 navodno ubijenih Hrvata.

Broj dva, ovde „Oluja“, mogu da vam čitam imena, 1852 ubijena i nestala, samo iz „Oluje“, od toga 543 žene, gospodo iz Demokratske stranke, zato očekujem izvinjenje i od gospodina Žigmanova i vas, starijih 908, gotovo 50%, od 1852.

Na kraju, one koji učestvuju u demonstracijama u Nišu pitam, pošto je država Srbija dala 50 miliona za Klinički centar Srbije, 100 miliona za obilaznicu, 5,5 milijardi je Sporazum Vojske i grada Niša, ja ih pitam pošto država ulaže i pošto država grad Niš tretira kao svoj deo, ja pitam demonstrante…

(Predsedavajući: Hvala.)

Sačekajte da završim.

…uključujući gospodina Ćirića i Živkovića – da li oni doživljavaju Srbiju kao svoj deo? Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram član 104. i član 106. i o tome odmah da vam kažem tražiću da se glasa.

I svaku povredu koju učinite od sada pa ubuduće ću da reklamiram.

Kaže član 104. st. 1. i 2. – ako se narodni poslanik u svom izlaganju na sednici Narodne skupštine uvredljivo izrazi o narodnom poslaniku koji nije član iste poslaničke grupe, navodeći njegovo ime i prezime i funkciju, odnosno itd, ako se uvredljivo izrazi na poslaničku grupu, odnosno političku stranku, to su prva dva stava. O korišćenju prava iz stava 1. i 2. ovog člana odlučuje predsednik Narodne skupštine.

Prvo mora da se ispune prva ova dva stava. Replika ne može da traje duže od dva minuta. Vi ste dopustili repliku tri minuta. Dali ste je neosnovano.

Sledeća stvar, u članu 106. - za vreme govora narodnih poslanika ili drugih učesnika u pretresu nije dozvoljeno dobacivanje, odnosno ometanje govornika na drugi način kao i svaki drugi postupak koji ugrožava slobodu govora.

Vi ste dopustili da gospodin Ćirić dobacuje neprekidno jedan ceo minut. Dakle gospodine predsedavajući, ja cenim što ste vi popustljivi prema opoziciji, ali u toj popustljivosti nemojte preterivati i s tim u vezi tražim da se Skupština u danu za glasanje o ovim povredama izjasni. Hvala.

Nisam počeo da govorim, a već povreda Poslovnika.
Dame i gospodo narodni poslanici, država je zajednica ljudi.
(Radoslav Milojičić: Povreda Poslovnika.)
Mislim da prvo treba ja da završim.

Država treba da štiti ljude, ali ljudi treba da štite državu. Ta zaštita treba da bude uzajamna i ukoliko toga nema, onda smo u riziku da nema ni države. Kada nema države, nema ni zajednice ljudi. Država je rov. Ono što je nekad bio zamak, šanac oko zamka, to je danas država, brani, ali državu treba braniti.

Država smatra da je Niš njen deo, da je Niš njen grad. Deo Nišlija smatra da država nije njihova, samo deo Nišlija. Onaj deo, iskoristiću, pošto je ministar policije prisutan, da mi, ako ne sada, odgovori na nekoj od sledećih sednica, da li su ovi demonstranti, protestanti ili kako se već zovu, da li su oni prijavili te svoje javne skupove u skladu sa zakonom, na vreme, 72 časa pre tih skupova?

Zakon je jednak za sve. Zakon mora da se poštuje. Zakon je zakon, ma koliko opor bio, kaže Valtazar Bogišić. Zato insistiram da mi se odgovori. Da li se ovi javni skupovi u Nišu prijavljuju u skladu sa zakonom ili ne.

Obzirom da određeni državni funkcioneri, poslanici učestvuju u tim protestima, opozicioni lideri kojih ima više nego što imaju glasača me ne interesuju, ali me interesuje da li je specijalni savetnik Pošta Srbije bio na ne prijavljenim ili samim tim na nezakonitim protestima?

Ja sam i te kako u temi.
Propustili ste, gospodine predsedavajući, da o Aerodromu u Nišu pričaju svi. Onoliko sam u temi, koliko su bili i svi drugi prethodni.

Mislim da ćete ga vi poštovati.
Insistiram na tome da mi se da pravo da govorim na isti način o Aerodromu Niš, koliko je to govorio i prethodni kolega koji samo potiče iz Niša.
Govorili su oni koji su Niš pretvorili u dolinu gladi i onda pobegli iz Niša. Zato želim da znam ko su sugrađani, kolege koje ovde brane Niš. Da li su to Nišlije ili su Beograđani?
Ako neko sa svojim sugrađanima brani Aerodrom Niš, a pri tome živi u Beogradu i za nekoliko meseci, koliko je bio direktor Pošte, kupi stan od 111 kvadrata u Beogradu…