Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, skočilo potomče u lonče, a sada će da pobegne. Dakle, ovde je jedan pulen Vuka Jeremića. Inače Vuk Jeremić je poznat kao bogati naftaš iz sela Ježevica, koji ne prima platu ali se bahati po NJujorku, trošeći po 50 hiljada evra za jednu noć, plaćajući letove 70 hiljada dolara za jedan let, a plate nema, pitamo se odakle.

Kaže, gospodin Aleksić, da naprednjaci ne valjaju. Što si im se nudio onda da budeš ministar poljoprivrede? Evo, ovde. Ako ne ministar poljoprivrede, onda makar predsednik Odbora za poljoprivredu. Evo, gospodin Martinović je tu. Ja sam hteo čak da mu ustupim to mesto. Hteo sam da mu ustupim to mesto, ali znate šta su mi rekli? Ja hteo da mu ustupim mesto predsednika Odbora za poljoprivredu, da imamo jednog poslanika više, kažu oni naprednjaci, neće nama strani ambasadori i MI6, voditi državu. Evo ga MI6 je pobegao. Ove fotografije, on i Devenport. Posle će reći da ja izmišljam.

On je rekao – sloboda medija, a supruga Vuka Jeremića je do nedavno uređivala dnevnik. Sama dala otkaz. Supruga Borka Stefanovića je urednik celog jednog programa. Ko iz SNS uopšte radi na RTS-u? Ko radi iz koalicionih partnera, neko vaš, neki rođak? Ne, niko. Eto, to je sloboda medija. Kaže – poljoprivreda, oni izdvajali ali samo za Živkovića i sebi slične, 130 do 188 miliona evra za subvencije, mi 309 i mi ne valjamo, a oni valjaju.

Idemo dalje, penzioner. On osnovao neki Fond za pomoć starim licima, Fond za ljudske resurse, ili tako nešto, u Trsteniku, on, tast i tašta uzeli od Dinkića 55 miliona dinara, je li tako gospođo Turk, za negu starih lica. Nijedno nije negovano, a 55 miliona dinara uzeli. Za to i za šišanje trave u januaru i februaru. I on priča o penzionerima. Direktno pokrao stara lica i sad priča o penzionerima i naravno pobegao.

Priča o korupciji. Vuk Jeremić ništa ne radi, a bahati se u NJujorku. Kako? Zato što je za vreme dok je vladao sa Borisom Tadićem, prodao državu Srbiju, evo ja ću staviti pod navodnicima, da ne bi bio kažnjen, tako što se dogovorio sa američkom ambasadom Borko Stefanović, Vuk Jeremić u ime Borisa Tadića, da ako Boris Tadić bude izabran 2008. godine, a kome je Vuk Jeremić sa 25 godina postao savetnik za telekomunikacije, pa za odbranu, pa penzionisali oficira itd, ako bude izabran za predsednika…

Samo da zaključim.

…onda će on prihvatiti nezavisnost Kosova, što se i desilo 17. februara 2008. godine i zato tražim da se osnuje anketni odbor i da ispitamo ovu veleizdaju. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, mi smo precizirali da obuka obuhvata samo žene koje su dobrovoljno služile vojni rok, koje su pohađale Vojnu akademiju i koje su pohađale škole za rezervne oficire. Tako smo precizirali tačno koje žene idu na obuku. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, pošto je tema mog amandmana poljoprivreda, ja se radujem kiši koja je sinoć pala i na takav način, a bila je, čini mi se, izreka u ranijim srpskim vladama da kad padne đurđevdanska kiša, da nemamo problema ni za budžet, pa ni za vojni budžet. Ja se radujem toj kiši i nadam se da kolege koji su juče marširali sremskim oranicama, da su doprineli toj kiši i na tome sam im zahvalan.

U poljoprivredi važi geslo – kakvo seme poseješ, kakvu setvu obaviš, takav i plod treba očekivati. Dakle, ovi pre nas nisu sejali, ni sadili, već su samo brali, doduše, i prodavali. Setva i dobra žetva zavise od ulaganja. Oni nisu ulagali u Vojsku, što je naša namera. Oni su više ulagali u ministra vojnog i u njegove pašnjake, livade, zgrade koje su nicale na tom pašnjaku.

Mi moramo dizati BDP. Ja mislim da je poljoprivreda naša komparativna prednost i da kroz poljoprivredu, preradu i energetiku iz poljoprivrede mi treba da napravimo veći društveni proizvod i da bude više novca i za Vojsku.

Smatram da naša Vojska, njoj ne nedostaje hrabrosti, ali da je moramo dobro opremiti i modernim oružjem da bude snaga koja može da odvrati potencijalne protivnike. Nikako ne smemo da se bavimo Vojskom i privredom i ekonomijom ove zemlje na način na koji su radili ovi pre nas. To se svodi otprilike na ono – oni su posejali čvarke i čekaju da nikne prase i to prase im nikada nije niklo. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, član 107. – dostojanstvo Narodne skupštine.

Gospođo predsedavajuća, uz puno razumevanje za toleranciju, za ostatak opozicije ili ono što se zove opozicija, smatram da ste trebali prekinuti govornika iz Smederevske Palanke koji je govorio o jednoj nesreći.

Dakle, pre pet dana je u SAD, u Džordžiji, pao američki avion sa pet poginulih, a pre toga, pre dva meseca, je u razvijenim, takođe, SAD pao avion gde su poginuli pilot i oficir. Ministar je već govorio šta se dešavalo na treningu prilikom vežbe dok je ministar bio gospodin Šutanovac. Nama ne pada na pamet da politiziramo, niti da politički iskorišćavamo bilo čiju smrt, a posebno ne smrt vojnika koji su stradali prilikom jedne humanitarne akcije.

To pokazuje da DS, ono što je govorio gospodin Živković, više nije ni demokratska, a nije ni stranka. Mislim da ih treba sprečavati u ovim morbidnim namerama da svaku nesreću pokušaju da iskoriste i da steknu neke političke poene na smrti ljudi koji su, ponavljam, bili u jednoj časnoj humanitarnoj akciji i pri tome njihove porodice trpe, takođe, određene posledice zbog gubitka najmilijih. Mislim da nema gnusnijeg čina od toga da se u Narodnoj skupštini ispolitizira smrt određenih osoba, s obzirom da se ni u jednoj državi, a ja sam naveo jednu koja je njima omiljena, to ne čini. Hvala i ne tražim da se glasa.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, naš bruto domaći proizvod iz poljoprivrede učestvuje u ukupnom BDP zemlje sa gotovo 12%. U procentima to je puno. Nominalno to je malo. Dakle, zemlja koja proizvodi između četiri i četiri i po milijarde evra BDP iz poljoprivrede. Sa ovim prirodnim resursima bi mogla daleko više.

U tom BDP iz poljoprivrede naša biljna proizvodnja učestvuje sa 70%, a stočarska proizvodnja sa 30%. U Evropi je to obrnuto. Ukoliko želimo da se približimo po standardu zemljama EU moramo i po poljoprivrednoj politici i prihodima i po strukturi prihoda da budemo slični njima.

Dakle, taj prostor gde mi imamo biljnu proizvodnju od 70, stočarstvo 30, a oni obrnuto, taj prostor nama daje priliku da taj BDP dopunimo.

Dakle, ako bi stvar obrnuli i na svakom hektaru imali jedno uslovno grlo, taj BDP ne bi bio iz poljoprivrede četiri milijarde, već išao između osam i devet milijardi.

U tom smislu bilo bi više novca za Vojsku, a ja verujem da mi nećemo učiniti ono što su činili ovi koji su sa sednice otišli da šetaju. Dakle, nećemo smanjivati broj vojnika, nećemo kao Vuk Jeremić i Boris Tadić penzionisati oficire, nećemo smanjivati broj oklopnih vozila, nećemo smanjivati broj tenkova, nećemo smanjivati ratnu tehniku, već naprotiv gledaćemo da srazmerno okruženju budemo vojno sposobni odnosno da budemo naoružani, tehnički opremljeni, da možemo da odvratimo naše neprijatelje od mogućih pokušaja i vojnih pritisaka na našu zemlju.

Na kraju da kažem da ukoliko ne budemo imali snažnu ekonomiju i dobro modernu, naoružanu vojsku, možda nam ništa drugo neće trebati. Hvala.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja mislim da je moj kolega Atlagić malo zapostavio Vuka Jeremića, zvanog vuk potomak, onaj što je nasledio naftni izvor u teksaškom selu Ježevica kod Čačka i koji je kupio stanove od milion evra, koji je aktivno učestvovao u penzionisanju 300 oficira sa ratnom tradicijom, javno se hvalio u SAD, pred NATO generalima i pri tome se zalagao za civilnu vojsku u kojoj je sam služio i da je na određeni način komandovao vojskom kao civilni vojnik na službi kod Borisa Tadića. Tu je odslužio vojsku, tu je komandovao, tu je sve radio, tako da ja ne dozvoljavam gospodinu Atlagiću da zapostavi komandnu ulogu Vuka Jeremića, tzv. vuka potomka.

Ono za čega se ja zalažem, da mi za razliku od njih treba da zarađujemo novac, da stvaramo ekonomiju koja će proizvoditi novac. Oni to nisu znali, oni su samo znali kako se novac troši a ne kako se zarađuje. Taj novac je kod njih dolazio uglavnom od duga. Sem duga, oni su proizvodili još maštu i iluzije. Mi smo sa takvom praksom svakako raskinuli, ali, moramo obratiti pažnju da nam se to ne ponovi.

Već sam govorio kako se u stočarstvu može napraviti daleko veća poljoprivredna proizvodnja, a mislim da i za povrtarstvo i voćarstvo možemo takođe da napravimo napredak i da stvorimo što veći bruto domaći proizvod iz poljoprivrede i time opremimo našu vojsku.

Država se ne brani tuđom vojskom nego svojom, da bi se ona mogla odbraniti i da bi se protivnik mogao savladati, a ja ću reći – odvratiti, bez upotrebe sile. Naša vojska mora biti moderno naoružana i na takav način odvratiti svakog mogućeg protivnika od namere da bilo šta učini na ovom području.

Ja čvrsto verujem da ćemo mi to učiniti i da će naš narod prepoznati šansu i videti razliku između nas i njih i da ćemo te ciljeve ostvariti. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja shvatam uzbuđenost kolege Atlagića. Danas je godišnjica smrti Josipa Broza, pa je on kao nekadašnji komunista verovatno malo uzbuđen.

Ovde smo malopre čuli, a ja pratim i pokušao sam istorijski da pratim Vojsku od Grola i Davidovića do hajnekene, od Pekića do hajnekene.

Kao predsednik Narodne seljačke stranke moram reći da su seljaci uvek voleli Vojsku i pre nego što je ona postala stajaća. Svi ste prošli pored biste Karađorđa. On poziva, on govori da sa mukom ta seljačka narodna Vojska o svom kruhu, kako su govorili, o svom hlebu izvojevala državnost i kao stecioci te državnosti i kao stvaraoci države seljaci i dalje vole Vojsku, a i Vojska voli seljake.

Najveći naši oficiri, najhrabriji, najmudriji su potekli sa sela i s tim u vezi naša obaveza kao što su nekada naši preci kupovali puške da bi stvarali državu o svom trošku, tako je i naša obaveza da modernizujemo našu Vojsku. Obaveza nas poljoprivrednika je da kroz razvoj poljoprivrede, kroz razvoj prerađivačke industrije i obnovljive energije stvorimo materijalnu osnovu da se naša Vojska modernizuje. U hrabrost ne sumnjamo. Uz dobru opremu, uz dobru tehniku ja verujem u nepobedivost naše Vojske.

Naša Vojska, pre svega, treba da odvraća moguće protivnike od sila koje misle da primene prema nama. Ja, naravno, verujem u ministra vojnog i ne verujem da će on naručivati skupa odela od Tadžija. Ja verujem da će ova vlast ulagati u Vojsku, da neće ulagati u ministra vojnog, kao što je to radila prethodna vlast.

Ja prethodnu vlast pozivam na narodno jedinstvo, kakvo je vladalo te 1815. godine, za vreme Drugog svetskog ustanka. Hoću da im kažem da tuđi interes nije naš interes, da nas protiv našeg interesa ne dele oni koji to rade zbog sopstvenog interesa, da nas ne dele, jer ako nas podele, u sukobu samih sa sobom, izgubićemo sigurno mi. Hvala.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, član 103, vezano za članove 106, 107, 108. Kao neko ko je učestvovao 5. oktobra, delimično, moram da kažem da je Vojislav Koštunica dobio između 48,5 i 49,3% glasova. Pobedio je tako što su odbijeni svi glasovi sa Kosova i Metohije, zato što su biračka mesta bila zatvorena u tri sata, a propozicije kažu da su morala da budu otvorena do 19 ili 20 časova. Zahvaljujući odbijanju svih glasova sa Kosova i Metohije, zapamtite, svih glasova sa Kosova i Metohije, Vojislav Koštunica je postao predsednik 5. oktobra, dakle, posle priznanja čak i samog Miloševića da je Vojislav Koštunica dobio najviše glasova. Realno bi bilo ponoviti te izbore za nedelju dana na biračkim mestima koja su ranije bila zatvorena. Takve su bile propozicije i to je tvrdila i predsednica Savezne izborne komisije, Arežina, koliko se ja sećam.

Među nama je bilo ljudi koji su hteli da idu u drugi krug. Ono što će vas iznenaditi, Zoran Đinđić je, a to sam čuo svojim ušima, tražio da ga dotučemo u drugom krugu. Ali, Vojislav Koštunica je bio protiv. Odbio je sve glasove Srba sa Kosova i Metohije da bi postao predsednik Republike Srbije. Zato nemoj da se oni pozivaju na lažni patriotizam, na moral, oni su postali moralni 2008. godine kada su oslobodili sve šiptarske teroriste 2.108, braću Mazreku, Đakovičku i Dreničku grupu, kada su izručili sve što se moglo izručiti i kada su parafirali SSP i doveli ga gotovo do kraja. Kad više nije imalo šta da se izruči, onda su oni kao bajagi vratili mandat narodu i to je surova istina koju treba da znate. Hvala.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, da ne bežimo, kako kaže profesor srpskog jezika, nećemo bežiti. Moram da vas podsetim na 2005. i 2006. godinu, zato što je govornik u žaru ovde govorio razne nepravilnosti.

Postojala je tamo neka „Kolubara“ koja je davala 50 hiljada evra nekoj pravoslavnoj, humanitarnoj nazovite kako hoćete organizaciji, po meni prikrivenim političkim aktivistima Velimira Ilića i Vojislava Koštunice.

U to vreme, svi se sećate, Erosa A i Erosa B, tada je moj kolega pobegao u biblioteku jer je video martovski progrom, malo je izvirio, spalili dve džamije tek da pokažu da smo gori nego oni tamo što su spalili ne znam koliko stotina crkvi i onda pobegao u Čačansku biblioteku, dobio 50 hiljada evra i nije postavljao pitanje Satelita.

Pazite, sastali se Marović, Tadić i čini mi se Đukanović, tri Crnogorca, odlučili da kupe Satelit, ali da potpiše Davinić i da se to plati iz budžeta Srbije, predsednik Vlade je bio Koštunica i ćutao. Milovao mačka Dražu. Ovaj miluje mačka Dražu, ovaj je pobegao u Čačansku biblioteku, a afera vredna 45 miliona evra, čini mi se da smo je platili 37 miliona. To vam je kao 1.400 stanova za našu Vojsku. Da li vama, gospodo vojnici, nedostaje tih 1.400 vojnika koje su ovi popili, propili i od „Kolubare“ naplatili da bi ćutali? To je jedna afera.

U vreme kada smo jedva brojali 30 hiljada vojnika, kada smo prodali sve što se moglo prodati, istopili sve što se moglo istopiti, rešili ljudi da kupe 30 hiljada uniformi. Toliko smo imali vojnika. Onda na 30 hiljada uniformi kupili su, napravili ugovor, 69 hiljada šlemova i 69 hiljada pancira. Za svakog vojnika po dva šlema, za svakog vojnika po dva pancira i gle čuda, onaj je tamo ćutao. Mačak je lepo preo. Ovaj je dobio 50 hiljada evra od „Kolubare“. Svi zadovoljni. Opet Srbija plaća, Crnogorci potpisuju, telefonske sednice, koliko se sećam, su odlučivale o tome.

Sada da vam kažem, tih 300 miliona evra za nabavku tih silnih šlemova za vojnike koje nismo imali, 69 hiljada pancira za vojnike koje nismo imali, hajde, 30 hiljada uniformi može, to je vredelo 300 miliona evra. Preračunato na stanove, to je 14 hiljada stanova za naše vojnike. Da li bi vi, gospodo iz Vojske, bili zadovoljni sa 14 hiljada vojnika? Da li bi makar bili zadovoljni da ovaj ko je voleo mačka Dražu pa ga pomazi kada dođe kod Koštunice, da bude bolja apanaža iz onih nekih nevladinih, ono za dijasporu itd. šta beše, još nekih apanaža, ja verujem da bi vi bili zadovoljni.

Zato nemojte da se čudite kada neki čovek tamo da zakletvu na Trojeručicu, prekrši i posle ga svi nazovu sveti Boškić levoručica. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, 103, u vezi sa članom 107, zato što je Skupština grubo obmanuta.

Gospodin Obradović je rekao da živi u Avladžinici ceo svoj život. To je netačno. To je bilo do 2016. godine, a onda su sredstva, koje je njegova partija dobila, počela da nestaju. Onda je promenjen stan tik posle izbora u centru grada. Ako ne postoji taj stan u centru grada, onda ćemo pristupiti poklanjanju. Evo, vaši sugrađani tvrde da taj stan i te kako postoji.

Takođe, nije on samostalno ništa dobio. Do 2008. godine ta organizacija je nešto i vredela. DŽon Kapel, vazduhoplovni ataše, se 2008. godine susreo sa Boškom Obradovićem i jasno mu izdelio zadatke, hoćete da kažete da ni ovo nije istina, jasno mu izdelio zadatke i dodelio Jasminu Vujić.

Boško Obradović, koji se ponosi nekim svojim autentičnim rezultatima, osporavajući to drugima, je kao posum, kao parazit, kao krpelj. Na koju političku stranku se on zakači, on preživi, ta politička stranka jednostavno ugine. To je bio slučaj, evo najnoviji slučaj, sa Sandom Rašković Ivić to je jedan slučaj. Posle godinu dana, prikrpio se Saši Raduloviću koji je imao daleko bolji rejting. Saša Radulović postao Saša rasulović, ovaj preživeo i čeka sledeću žrtvu i ja mislim da će to biti Vuk Jeremić potomak. Hvala.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, niti su komunisti bili toliko dobri, niti su ravnogorci bili toliko zli, ali kolega Obradović je povredio dostojanstvo Narodne skupštine, član 107. pozivajući se na Dražu Mihailovića. Draža Mihailović nije mačak Draža.

Vi ste 1999. godine u „Iskri“ se zalagali za smernice zbora Dimitrija LJotića. Još nešto, probali ste da uvredite komuniste, one koji su ostali levičari. Ali, ovde piše da su pripadnici porodice Ilić, proglašeni nakon Drugog svetskog rata za državne neprijatelje, svojevremeno internirani u kuću Obradovićevog dede, kao istaknutog i ozloglašenog komuniste, gde su bili primorani da rade kao najobičnije sluge na crvenom dvoru Obradovića.

Takođe, Milisav Obradović, sin dede, je bio sa gospodinom Velimirom Ilićem u „Hidrogradnji“ član Komunističke partije. Tako da ne znam na čega se on pozivao. Ako si bio za Dimitrija LJotića, onda si bio protiv Draže Mihailovića. Ako si protiv komunista, onda se odrekni dede, odrekni se svih tradicija koje su tada imali radeći za UDBU, OZNU, koje si toliko prezreo u svom govoru.

Još nešto, to druženje sa Koštunicom, taj novac koji je dobijen je dobijen da se sačuva taj mačak Draža. Kako su ga dali Obradoviću zajedno s novcem, svih devet mačijih života mu je potrošio, crko je od gladi, taman ga naučio da ne jede, on crko. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, čl. 103, 108. i 109.

Gospodine predsedavajući, bili ste u obavezi, zbog onog – laže, itd, da izreknete neku meru gospodinu Obradoviću, koji je iskoristio Poslovnik da bi izneo svoju repliku na moje izlaganje.

Dakle, ja nisam ništa izmislio. Ovo je „Iskra“ iz 1999. godine, gde gospodin Obradović hvali LJotiće.

Pod dva, LJotić i Draža nisu nikada bili zajedno u Sloveniji. Ovo je neka nova činjenica i ja sam naprosto frapiran. Verovatno da je bio na granici Bosne i Srbije, ali, to je malo dalje od Slovenije, jer LJotić nije znao šta je Slovenija a šta je Bosna i Hercegovina.

Nadalje, ovo je iz čačanskih novina. Kada svi u Čačku znaju da je netačno ono što sam ja izneo, ovoga onda u čačanskim novinama ne bi bilo, a potpisuje dr Petar Janković iz Čačka, sa čijom strankom on sada obnavlja neke odnose. Znači, tu ima 10 tvrdnji koje su iznete javno na konferenciji za štampu. Kada je nešto u novinama i kada je izneto, po pitanju gospodina Obradovića, onda to svakako nije nikakva tajna.

Ako bih ja sada pitao da li se susreo sa izvesnim Martinom, pripadnikom ambasade SAD, ja mislim da bi on rekao da ni to nije tačno.

Dakle, za sve što sam rekao, a rekao sam da ima i stan u centru Čačka, i ukoliko ga nema, onda nema problema da mi ga pokloni. Ali, ukoliko ga ima, ja sam zadovoljan poklonom. Šta god ja iznesem, on kaže da lažem. Ali, ako ja lažem, papiri ne lažu. Dakle, ili si pisao za „Iskru“ ili si doktorirao na ljotićevoj, pod znacima navoda, ideologiji, gde si čak poveo gerilsku borbu, navodno. Rekao si da ćeš se gerilski boriti protiv ove vlasti, a to isto je iz doktrine Dimitrija LJotića, on je rekao – ne trebaju nam glasači, trebaju nam borci i sada čovek koji je pozvao na gerilu, meni ta gerila nikako ne paše.

On govori, takođe, u ovom časopisu, on piše, da je demokratija starija sestra komunizma. Ja ovog Boška Obradovića ne mogu da shvatim. NJega bi čovek morao voleti da bi mogao lakše da shvati šta on priča. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, ima izreka – najveća je vlast vladati nad sobom. Onaj ko ne može da vlada nad sobom, ne može da vlada nad drugima. Na žalost, to kod nas nije bio slučaj. Ovde smo čuli jednog niškog oslobodioca koji se nije kvarcovao. Šta je on oslobodio? Doneo je Nišu veliku slobodu. Oslobodio je Niš samog sebe.

Po amandmanu je isto onoliko koliko je moj kolega poljoprivrednik pričao o amandmanu, isto ću toliko ja da pričam o raznom naoružanju, o patriotizmu, itd.
Eto, ja sam posumnjao u njegovo obrazloženje i sem što je oslobodio Niš samog sebe, oslobodio je 2.108 albanskih terorista i među njima braću Mazeku, čini mi se da je jedan bio osuđen za silovanje srpske devojčice od devet godina. Oslobodio Dreničko - Đakovičku grupu. Znači, jeste čovek oslobodilac.
Idemo dalje. Ja sam poznavao i Mileta Perišića, iskrenog patriotu, sretao sam celu delegaciju DS na Palama, odnosno na Jahorini, lično svojim očima video, Mile Korićanac, Mićović, Mile Perišić itd. NJega naravno nisam video. Rat je izgubljen, rekao je on i rekao je da nosi uniformu. I jedno i drugo je radio.
Nosio je novac Vojske, firma „Target“, a „Ju garant banka“ je bila vojna banka. Ona je zbog mogućeg kopnenog napada izdvojila 1.250.000 nemačkih maraka i 100.000 dolara što je ukupno davalo sumu od 1.500.000 maraka da se nabavi tenkovska municija za Vojsku Srbije i Crne Gore u slučaju kopnenog napada.
Novac je dat mom kolegi poljoprivredniku da bi isporučio Dimitrovgradu, određenom Rusu, i da to bude predujam za nabavku tenkovske municije. Tu se izgubio trag i novcu i Rusu. Dakle, on jeste izgubio nešto, izgubio novac, rat nije. On je nosio uniformu kratko vreme, ali je nosio i novac i tom se novcu izgubio trag.
On je govorio i o nesrećama. Niš, a i Srbija je imala jednu nesreću, da moj kolega poljoprivrednik bude premijer. Hvala.