Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja nisam dobio odgovor i tražim da mi se dostavi odgovor od Vlade Republike Srbije, s obzirom da nisam dobio izvinjenje Demokratske stranke, da mi se dostavi spisak ubijenih 1991. godine, 25 Hrvata, kao što to tvrdi kolega Žigmanov, poslanik Demokratske stranke. Insistiram da mi se taj spisak dostavi ili da mi se dostavi informacija da li se to desilo ili nije? Mi smo ozbiljna država i želim da taj spisak ukoliko postoji bilo koja žrtva da mi se taj spisak dostavi, jer ja tvrdim da se to u Srbiji nije desilo.

Broj dva, tražim da Ministarstvo pravde, koleginici Jerkov objasni, s obzirom da sam ja zemljoradnik čovek, ona je fakultetski obrazovana, da joj objasni i odgovori koja je razlika između osuđenog i osuđivanog. S obzirom da je ona postavljala pitanje u vezi jednog našeg kolege koji je osuđivan. Dakle, izdržao kaznu, pa molim Ministarstvo pravde da fakultetski obrazovanoj koleginici naznači razliku između osuđenog, onog ko će ići na izdržavanje kazne i osuđivanog, bez obzira na način na koji je osuđen, osuđivanog koji je već izdržao kaznu, da joj strikno objasni tu razliku.

Dalje, postavljam pitanje Vladi Republike Srbije, odnosno organima bezbednosti, da li je kolega Slaviša Ristić kupio mandat na listi, na izbornoj listi Sande Rašković Ivić za 640 hiljada dinara, te da li to ima veze sa njegovom profesionalnom delatnošću s obzirom da je on poreski inspektor i da vrši poresku kontrolu, što može kod privrednih subjekata na Kosovu i Metohiji da dovede do posledica po pitanju ekonomskog funkcionisanja tih firmi.

S tim u vezi, Đorđe Vukadinović je na toj listi prošao kao manjina, postavljam pitanje, s obzirom da se raskukao u Vremenu na dve, tri stranice, u odnosu na moju malenkost i kolegu Atlagića, da mi se dostavi odgovor, to tražimo od predsedništva Skupštine, da mi se dostavi odgovor, da li sam ja imao bilo kakva veća prava kao narodni poslanik od kolege Vukadinovića i da li sam koristio ta veća prava ukoliko su ona postojala s obzirom da on želi ovde da ukaže na nejednakost narodnih poslanika, ja tvrdim takođe da se to nije desilo i da su svi poslanici po pitanju prava, pa i prava na podnošenje amandmana jednaki. Ali, tražim da mi se to odgovori.

Nadalje, tražim da mi se odgovori, organi bezbednosti i tužilaštva, šta će biti preduzeto povodom tajnog sporazuma koji su u Virdžiniji postigli Zoran Živković i predstavnici „BAT“ i „Filip Morison“ o prodaji Duvanske industrije Niš i Duvanske industrije Vranje, gde je provizija bila 12 miliona dolara u korist gospodina Živkovića, a pet miliona u „BAT-u“ su podelili verovatno Đelić i Vlahović, dakle, da mi se odgovori da li se to desilo s obzirom da se taj tajni dogovor desio za vreme Sablje kad su bila daleko manja prava građana zbog vanrednog stanja.

Takođe, da mi organi bezbednosti, odnosno Vlada Republike Srbije se raspita kod organa bezbednosti u vezi Saše Jankovića i ostalih boraca za slobodu, da li postoji sprega između spoljnih međunarodnih pritisaka, vidljiva sprega i takozvanih domaćih boraca za slobodu Đilas, Janković, Jeremić i tako dalje, Borko, Janko Veselinović. Znači, da li postoji sprega gde pod pritiscima međunarodne zajednice, unutrašnji faktor to jest takozvani borci za slobodu imaju nameru da podignu odgovarajuće, po njima odgovarajuće nemire u Republici Srbiji.

Da li postoji bezbednosna procena u kojoj se to procenjuje, s obzirom da Saša Janković posebno radikalno najavljuje brisanje stranka, streljanje, navodi primere od Čaušeskog itd.

S obzirom na osetljivost trenutka u kome se nalazimo, ja tražim da mi Vlada Republike Srbije odgovori po tom pitanju, ovo što sam naveo.

Takođe, pitam da li je provedena istraga protiv Vuka Jeremića zbog trošenja, nenamenskog trošenja sredstava dok je vršio funkciju ministra spoljnih poslova, tj. da li je bilo istrage oko prodaje imovine u inostranstvu države Republike Srbije „Energoprojektu“ i drugima. To je ono što za danas imam da pitam. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, planiranje je veoma bitno u poljoprivredi. Stranka bivšeg režima to nije razumela i zato su obično imali ministra protiv poljoprivrede, a ne ministra poljoprivrede.

Naime, ja smatram da biljna proizvodnja nije dovoljna i da moramo, da bi povećali BDP iz poljoprivrede i prehrambene industrije, da moramo da sem biljne proizvodnje imamo razvijeno stočarstvo. Klanice nam rade sa 50% kapaciteta. Izvozne šanse, posebno u govedarstvu, izvozu goveđeg i jagnjećeg mesa i ovčijeg su veoma izvesne.

Dakle, mi moramo našu stočnu hranu, naš kukuruz umesto izvoziti za 800 miliona, mi treba da tovimo stoku i da na takav način zaradimo kroz to dve milijarde evra umesto 800 miliona, a preradom u klanicama taj iznos dostigne četiri milijarde i na takav način poljoprivrednu prehrambenu proizvodnju sa pet milijardi dignemo na 10 milijardi.

Takođe, ja mislim da ono što je stranka bivšeg režima zaboravila da uradi, to je PIO osiguranje poljoprivrednika, koje smo doveli do toga da se samo jedan poljoprivrednik osigurava, ali su ostali dugovi.

Mislim da bi zbog nesmetanog funkcionisanja, posebno malih poljoprivrednih gazdinstava trebali da omogućimo poljoprivrednicima da to regulišu i zato pozivam Ministarstvo finansija, Ministarstvo poljoprivrede, i dalje naporno radimo, ali jednu šansu su poljoprivrednici propustili, da im dopustimo da još kroz jednu šansu makar te svoje dugove prema PIO osiguranju i zdravstvenom osiguranju izmire na odgovarajući način, recimo prodajom dugova i kamata za 10% od njene vrednosti, zato što je dug 200 milijardi evra, on je nenaplativ, a naplatu samo 10% mi bi za 20 milijardi osnažili verovatno svoj agrarni budžet. Tako kroz povećane stimulacije i subvencije svoju poljoprivrednu proizvodnju još više uvećali. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, kao neko ko je radio šest godina u IMT, kao neko ko se bavi poljoprivredom, na određeni način sam u obavezi da pokušam nešto da kažem u IMT koji je ovde pominjan.

„Tafe“ i IMT su od istog proizvođača „Fergusona“ dobili licencu. Mi smo usvojili tu tehnologiju, ali ona inicijalno nije naša. IMT nije prodat, prodat je znak, imovina nije. Imovina ostaje poveriocima da se namire zato što je IMT preko stotinu miliona evra u dubiozi.

Fabrika koja će se graditi u Jakovcu i jedino to zemljište u selu Jakovac je nešto što je prodato. Fabrika će biti naša, ne strana. Sve fabrike koje se otvore u Srbiji su naše. Neko ko se zalaže za slobodan protok kapitala trebao bi da zna da se imovinski odnosi menjaju, ali fabrika će ostati naša, proizvod će biti naš.

Proizvodnja od pet do 10 hiljada traktora će vredeti do 120 miliona evra. Motore smo do nedavno i uvozili iz Indije. Pošto je fabrika „Pobraz“ montirana, ne mamo odlivke, mi motor ne možemo ni napraviti. Sve drugo, verujem da će se praviti ovde zato što će se investitoru, onom ko je uložio kapital u srpsku firmu, više isplatiti da to kupuje ovde, gume, akumulatore, razne delove, papučice gasa, papučice kvačila, kočnice itd. obzirom da tu tehnologiju kooperanti u Srbiji koji su radili za IMT, dok smo mi radili u IMT uglavnom smo sklapali i određene delove pravili, sve drugo smo dobijali od srpskih kooperanata.

Verujem da ćemo proizvoditi do 120 miliona evra traktora, da će više od polovine uzeti kooperanti, a da će nekoliko miliona evra godišnje naša radna snaga dobijati. Mi ćemo opet imati svoj traktor sa IMT-ovim logom. Taj traktor je identičan kao, samo sa novim motorima, kao oni koje je proizvodio IMT, nešto modernizovan. Proizvodnjom opreme i traktora, mi u poljoprivredi ostvarujemo neku svoju nezavisnost od uvoza.

Verujem da će do novca doći i radnici, da će do novca doći kooperanti, a država će imati BDP koji će biti veći nego što je sada iz proizvodnje, ne iz usluga, iz proizvodnje, za 120 miliona evra. Zato ja snažno pozdravljam projekat koji će IMT realizovati sa Tapeom na našem tržištu, na našoj zemlji, u korist naših radnika, u korist naše države. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, povreda dostojanstva, član 107.

Dostojanstvo je povređeno, gospodine predsedavajući, zato što je rečeno da je Vojislav Koštunica, njegova Vlada došla u teško vreme. To je teška povreda dostojanstva. Dakle, neko ko je samo za „Mobtel“ dobio milijardu i 800 miliona ili tako nešto, gospodin Arsić će to najbolje znati, i ko je to potrošio onako za krečenje domova zdravlja itd, neko ko je izručio sve što se izručiti moglo, neko od koga su se otcepili i oni koji nisu mogli, za takvu Vladu u hladu reći da je ona bila u neka teška vremena, donosila neke teške odluke, po meni, je povreda dostojanstva Narodne skupštine.

Ukoliko je neko prodao kompletnu društvenu privredu da bi trgovinskim lancima, umesto industrijskih lanaca oko velikih gradova, trgovinom, trgovinom uvećao jedne godine BDP, znači, prodao imovinu i kroz trgovinu povećao BDP, i to navedu kao svoj uspeh, za mene je to teška povreda dostojanstva.

U danu za glasanje neću tražiti da se o tome glasa, ali ubuduće malo obratite pažnju kada ovi koji su uništili sve govore o tome kako su oni imali teška vremena. Hvala.

Dame i gospodo, ponovo reklamiram član 107, povreda dostojanstva. Ovde je navedena visina duga, time je povređeno dostojanstvo. Nije rečeno da su nam ostavljene kamate od 1,1 milijarde godišnje, što znači za pet godina 5,5 milijardi. Nije rečeno da je potrošena komplet srpska privreda, što je povreda dostojanstva za 6,7 milijardi evra. Nije rečeno da je potrošena donatorska podrška koja je bila vredna 4,5 milijarde. Nije rečeno da je potrošen oprost duga Londonskog i Pariskog kluba koji je vredeo preko 4,5 milijarde, što je ukupno dodatnih 15,5 milijardi. Dakle, nisu oni ostavili dug od 17 milijardi, nego sa ovih 15,5 to je bilo 32,5 milijarde koje su potrošili u vreme kada je izneta 51 milijarda iz zemlja, zahvaljujući privatizacijama koje su bile po niskim cenama.

Ovde je rečeno o 90-im, što je takođe povreda dostojanstva. Nisam ja, moja stranka je bila miroljubiva, pisao pisma Ratku Mladiću i ohrabrivao sukobe u Bosni i Hercegovini, pod znacima navoda, sokolio ga da odbrani što je trebalo da brani. Nisam ja stavio Perišića i Grubača u Saveznu vladu. Nisam ja stavio Radulovića u Vladu Slobodana Miloševića takođe. To su uradili oni. Nisam ja specijalni savetnik u Pošti. Pošta je javno preduzeće države Srbije koju kontroliše Vlada Republike Srbije. Nisam ja specijalni savetnik za 156.000, već prethodni govornik. On je vlast, ne ja. Hvala.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, postoji izreka – ako mi date šest sati da srušim drvo, ja ću prva četiri sata provesti u planiranju i oštrenju sekire.

Po pitanju poljoprivrede, ovi pre nas svakako nisu to dobro isplanirali.

Mi moramo pažljivo isplanirati ne samo biljnu proizvodnju, to je ono što oni zovu paori. Mi biljnu proizvodnju moramo držati razvijenu, pre svega, zbog stočarstva, pa i zbog prerade mesa, mleka.

Takođe, mi ne smemo žrtvovati mala poljoprivredna gazdinstva, a poljoprivredna politika koja se ranije vodila je išla u tom smeru da mala poljoprivredna gazdinstva nemaju nikakvu budućnost.

Srbija je zbir Holandije i Austrije. Dakle, ona poljoprivrednom politikom mora voditi računa i o velikim poljoprivrednim proizvođačima, ali i o onim malim. Oni mali su perspektiva u zapošljavanju. Oni mali su veoma bitni zbog demografije, zbog opstanka stanovništva, pre svega u istočnoj i južnoj Srbiji, dakle, uzduž granica, jer 1200 naseljenih mesta ima manje od 100 stanovnika.

Nije tačno da mala poljoprivredna gazdinstva nemaju perspektivu ukoliko se sve dobro isplanira, ukoliko, recimo, mala poljoprivredna gazdinstva specijalizujemo i na način da razvijamo povrtarstvo na jednom hektaru staklenika ili boljih plastenika možete da napravite proizvodnju koja vredi na jednom hektaru, koja vredi 50, 100, 200 ili 300 hektara u ratarskoj proizvodnji. Takođe, na malim poljoprivrednim gazdinstvima sa hektar, dva organizovanog voćnjaka modernog, možete svake godine da proizvedete voće u vrednosti od 30 do 60 hiljada evra.

Nije tačno, dakle, ono što su tvrdili ovi pre nas, da oni nemaju perspektivu. Oni su čak, po meni, perspektiva za novo zapošljavanje, ukoliko pored voćarstva i povrtarstva napravimo što bliže mestu proizvodnje pogone za preradu. U takvim situacijama napravićemo posla i za radnike i seljake na selu. Hvala.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja prvo očekujem izvinjenje Đorđa Vukadinovića zvanog „Đoka Vlah“, zbog današnje izjave gde je zajednicu srpskih opština nazvao „sapunicom“. To za mene nije sapunica, a posebno za one ljude koji dole žive u uslovima u kojima žive, posebno posle martovskog pogroma, koje je on ćutke onako gledao zajedno sa Koštunicom.

Broj 2. Očekujem od njega izvinjenje zato što je pokušao eksploataciju smrti pilota, čijoj porodici izjavljujem saučešće, kao i porodici Krasić.

Nedopuštena je takva vrsta političkog ponašanja, tim pre što je juče recimo pao avion u Alžiru, gde je bilo 246 žrtava, vojni avion i nikome u Alžiru ne pada na pamet da zbog toga proziva Vladu Alžira, niti da eksploatiše takvu vrstu nesreće.

Dalje, moje pitanje Vladi Republike Srbije odnosi se na gospodina Žigmanova, poslanika iz Poslaničkog kluba DS, šta će država preduzeti povodom njegove izjave, a izvinjenje ovog kluba ne očekujem, koju je juče dao, da su državne strukture stajale iza zločina u Hrtkovcima i da u tom periodu 1991, 1992. godine ubijeno 25 Hrvata i proterano 35.000 Hrvata iz Srbije?

Ne ulazeći u osudu pojedincu, pitam i državu – šta će preduzeti povodom ovoga, odnosno da mi se dostavi spisak 25 ubijenih Hrvata? Broj dva, od države tražim da proveri i da mi dostavi odgovor – da li su Hrvati koji su navodno proterani sada u kućama proteranih Srba u Hrvatskoj? Lako je utvrditi da li je bilo zamene kuća, nekretnina ili je bilo progona. Dakle, da mi se dostavi informacija da li Hrvati žive u kući proteranih Srba, odnosno Srbi u kućama koje su zamenili u Vojvodini.

Pošto živim u Sremu, ja tvrdim da je Vojislav Šešelj mogao odgovarati samo za verbalni delikt, koji je ukinut. Dakle, tamo nikakvog zločina nije bilo. Neka mi pokaže gospodin Žigmanov i njegova izborna lista, neka mi pokažu kolonu traktora i zavežljaja proteranih Hrvata iz Vojvodine, odnosno iz Srbije.

Drage moje kolege, posebno vi iz opozicije koji izgleda više mrzite državu Srbiju od vlasti, morate da budete svesni da presude koje su donete izgledaju ovako. Pošto su Gotovina, Markač i Čermak oslobođeni, sad izgleda ovako da su Srbi posle jučerašnje presude proterali Hrvate iz Srbije, a da Hrvati nisu proterali 250 hiljada samo u „Oluji“, ukupno 400 hiljada Srba iz Hrvatske. To tako izgleda. Izgleda da su Srbi proterali sami sebe iz Hrvatske i Hrvate iz Srbije. To je nedopustivo po pitanju države. Koje kasnije reperkusije mogu da budu, ja to ne mogu tačno znati.

Uglavnom hoću da vidim tu kolonu traktora, hoću da vidim taj spisak, jer osim Mijata Štepaneca, koji je u Hrtkovcima stradao u kafanskoj tuči, nema nijednog drugog ubijenog Hrvata. To ja odgovorno tvrdim. Tražim spisak od tih 25 navodno ubijenih Hrvata.

Broj dva, ovde „Oluja“, mogu da vam čitam imena, 1852 ubijena i nestala, samo iz „Oluje“, od toga 543 žene, gospodo iz Demokratske stranke, zato očekujem izvinjenje i od gospodina Žigmanova i vas, starijih 908, gotovo 50%, od 1852.

Na kraju, one koji učestvuju u demonstracijama u Nišu pitam, pošto je država Srbija dala 50 miliona za Klinički centar Srbije, 100 miliona za obilaznicu, 5,5 milijardi je Sporazum Vojske i grada Niša, ja ih pitam pošto država ulaže i pošto država grad Niš tretira kao svoj deo, ja pitam demonstrante…

(Predsedavajući: Hvala.)

Sačekajte da završim.

…uključujući gospodina Ćirića i Živkovića – da li oni doživljavaju Srbiju kao svoj deo? Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram član 104. i član 106. i o tome odmah da vam kažem tražiću da se glasa.

I svaku povredu koju učinite od sada pa ubuduće ću da reklamiram.

Kaže član 104. st. 1. i 2. – ako se narodni poslanik u svom izlaganju na sednici Narodne skupštine uvredljivo izrazi o narodnom poslaniku koji nije član iste poslaničke grupe, navodeći njegovo ime i prezime i funkciju, odnosno itd, ako se uvredljivo izrazi na poslaničku grupu, odnosno političku stranku, to su prva dva stava. O korišćenju prava iz stava 1. i 2. ovog člana odlučuje predsednik Narodne skupštine.

Prvo mora da se ispune prva ova dva stava. Replika ne može da traje duže od dva minuta. Vi ste dopustili repliku tri minuta. Dali ste je neosnovano.

Sledeća stvar, u članu 106. - za vreme govora narodnih poslanika ili drugih učesnika u pretresu nije dozvoljeno dobacivanje, odnosno ometanje govornika na drugi način kao i svaki drugi postupak koji ugrožava slobodu govora.

Vi ste dopustili da gospodin Ćirić dobacuje neprekidno jedan ceo minut. Dakle gospodine predsedavajući, ja cenim što ste vi popustljivi prema opoziciji, ali u toj popustljivosti nemojte preterivati i s tim u vezi tražim da se Skupština u danu za glasanje o ovim povredama izjasni. Hvala.

Nisam počeo da govorim, a već povreda Poslovnika.
Dame i gospodo narodni poslanici, država je zajednica ljudi.
(Radoslav Milojičić: Povreda Poslovnika.)
Mislim da prvo treba ja da završim.

Država treba da štiti ljude, ali ljudi treba da štite državu. Ta zaštita treba da bude uzajamna i ukoliko toga nema, onda smo u riziku da nema ni države. Kada nema države, nema ni zajednice ljudi. Država je rov. Ono što je nekad bio zamak, šanac oko zamka, to je danas država, brani, ali državu treba braniti.

Država smatra da je Niš njen deo, da je Niš njen grad. Deo Nišlija smatra da država nije njihova, samo deo Nišlija. Onaj deo, iskoristiću, pošto je ministar policije prisutan, da mi, ako ne sada, odgovori na nekoj od sledećih sednica, da li su ovi demonstranti, protestanti ili kako se već zovu, da li su oni prijavili te svoje javne skupove u skladu sa zakonom, na vreme, 72 časa pre tih skupova?

Zakon je jednak za sve. Zakon mora da se poštuje. Zakon je zakon, ma koliko opor bio, kaže Valtazar Bogišić. Zato insistiram da mi se odgovori. Da li se ovi javni skupovi u Nišu prijavljuju u skladu sa zakonom ili ne.

Obzirom da određeni državni funkcioneri, poslanici učestvuju u tim protestima, opozicioni lideri kojih ima više nego što imaju glasača me ne interesuju, ali me interesuje da li je specijalni savetnik Pošta Srbije bio na ne prijavljenim ili samim tim na nezakonitim protestima?

Ja sam i te kako u temi.
Propustili ste, gospodine predsedavajući, da o Aerodromu u Nišu pričaju svi. Onoliko sam u temi, koliko su bili i svi drugi prethodni.

Mislim da ćete ga vi poštovati.
Insistiram na tome da mi se da pravo da govorim na isti način o Aerodromu Niš, koliko je to govorio i prethodni kolega koji samo potiče iz Niša.
Govorili su oni koji su Niš pretvorili u dolinu gladi i onda pobegli iz Niša. Zato želim da znam ko su sugrađani, kolege koje ovde brane Niš. Da li su to Nišlije ili su Beograđani?
Ako neko sa svojim sugrađanima brani Aerodrom Niš, a pri tome živi u Beogradu i za nekoliko meseci, koliko je bio direktor Pošte, kupi stan od 111 kvadrata u Beogradu…

Ima veze sa Aerodromom Niš.

Nemojte biti nervozni.
Ako je neko govorio 20 minuta o Aerodromu Niš, a ja sam ćutao sve vreme, vi ga niste prekidali, pravili ste se mrtvi, dakle, nemojte ni vi mene da prekidate, inače ovu sednicu nećete završiti. To vam ja kažem.
(Radoslav Milojičić: Opa!)
Sprečite dobacivanje.

Ja ću vam reklamirati povredu Poslovnika toliko puta da ćete teško završiti ovu sednicu. Molim vas da me ne prekidate.
Pitam vas, pitam sve ovde – da li je neko govorio o Aerodromu Niš na način da ga niko nije ometao 20 minuta?
Prema tome, u skladu sa svim ovim zakonima, prikupljanju prihoda koji su potrošeni na Niš, prikupljanju prihoda PDV, prihoda od akciza, pitam vas – da li je tačno da je država za Klinički centar Niš izdvojila od tih prihoda 50 miliona evra? Dakle, kada vam država pravi klinički centar, onda je to dobra država, to je vaša država. Od prihoda koje je ta država prikupila, samo da vas podsetim, od tih istih akciza i PDV i ostalih javnih prihoda, bivša vlast je skupljala 824 milijarde 2012. godine. Ova godina 1.180 milijardi. To je 356 milijardi više prikupljenih javnih prihoda, PDV, akciza itd, nego što je skupljala bivša vlast. Tako su nikli njihovi stanovi, tako su Živković i kolega koji je govorio postali Beograđani. Tih 356 manje prikupljenih manje ili tri milijarde evra je neko uzimao, neko je to delio, to se desilo pre promena.
Kolega Obradović je bio u pravu kada je govorio da je iz ove zemlje ispumpan novac, ali je pogrešio, ne iz budžeta. To se desilo do 2012. godine kada su vladali oni koji su njega gurnuli u cenzus. Bojan Pajtić, koliko se sećam, i ostali. Skota da ne pominjem. Znači, to je do 2012. godine 51 milijarda dolara, ali izneta preko of-šor kompanija od divljih, predatorskih privatizacija. To je zaboravio da kaže, naravno.
Kada smo već kod prikupljanja sredstava, prihoda, treba da nam odgovore i na to gde su oni trošili prihode od akciza, poreza itd.
(Radoslav Milojičić: Jesu li ovo poslanička pitanja?)
Molim da ne dobacuju.
Ovde je Miroslav Aleksić govorio o raznim nekim našim zloupotrebama. Kada smo već kod toga, da pitamo o Fondu za unapređenje resursa građana Trstenika. Oni su koristili sredstva od PDV, akciza itd. Da li je tačno da su on, supruga, tašta, tast dobili od javnih prihoda iz budžeta Republike Srbije… Gde je iscurelo 356 milijardi? Objasniću. Da li je tačno da su potrošili na Fond za unapređenje ljudskih resursa, za negovanje starih lica 54.726.976 dinara zbog čega su usledile krivične prijave? Da li je zbog toga u budžetu bilo manje 356 milijardi ili tri milijarde evra prikupljenih prihoda. On sada nije tu, verovatno je otišao da vidi trešnjin cvet u Vašingtonu. Lepe su trešnje i u Srbiji i one cvetaju, ne morate ići u Vašington.
Tako su trošili pare od PDV i akciza, a to je na dnevnom redu. Mi pokušavamo da prikupimo što više para, a Vuk Potomak je imao džeparac 25 hiljada evra mesečno. Imao je džeparac. Tako su oni trošili novac. Sledeće, tri i po miliona dolara je potrošio na putovanja za pet godina. Tako su oni trošili pare od PDV i akciza. To treba DRI da utvrdi, kad smo već kod nje.
Kako to da je neko trošio 2000 evra na putovanja dnevno? Kako je neko za jedan let potrošio 70.000 hiljada evra? Tu nam duguju odgovore.
Gospodin Boško Obradović je nadahnut ovde, niko ga nije prekidao, govorio, a gospodin Martinović je rekao da ću ja odgovoriti na sva njegova pitanja i ja ću da pokušam da dokažem da je budžet Republike Srbije, odnosno prihodi od akcize, PDV, itd, o čemu se radi u dnevnom redu, da je elektro radnja iz sredstava za kampanju, a vi svakako znate da sredstva koja se ne utroše u kampanji se vraćaju u budžet Republike Srbije, da ih ne bi vratili na preduzetničke radnje koje nisu u sistemu PDV, znači reč je o PDV, čime se automatski stvara zloupotreba pranja novca i utaja poreza, na elektro radove u preduzetničke radnje 5.665.000,00 dinara, popravka računara 9.698.000,00 dinara, Bože moj, koliko je to brdo računara popravljeno, verovatno veće od Avale, advokatske usluge 3.260.000,00, bože moj, ovo kao da su ga u Hagu branili, to gospodin Atlagić najbolje zna, razne firme, Dizjan pr. preduzetničke radnje, neke gospođe Tomić itd, 3.900.000,00, Jefimija dizajn, 3.400.000,00, Jelena Manić 2.790.000,00, Branislav Simidžija, Ivan, Verica Cvijanović, to su preduzetničke radnje da znate da nisu imena, tako se vode, tako su ispumpani prihodi, odnosno rashodi, odnosno sredstva iz budžeta Republike Srbije koja su trebala da budu vraćena.
Mislićete da to nema veze sa njima. I te kako ima. Ovde je njihova izborna lista, sva pomenuta gospoda i preduzetničke radnje su sa izborne liste, pa recimo Katarina Mihajlović 161, Dragan Manić 91, Kostadin Mihajlović 139, Zvezdana Arsenijević 199, Nevenka Tomić 71, Jelena Lažetić 17. Dakle, radi se o preduzetničkim radnjama, interesantno da se to poklapa sa kandidatima sa izborne liste iz 2016. godine, a sredstva su ispumpavana 27. aprila, 27. maja, 27. marta 2017. godine, 23. marta ponovo, 24. maja, 9. juna, 12. juna, 11. jula, tek da vam pokažem da se radi o sredstvima za izbornu kampanju koja su trebala da budu vraćena u budžet Republike Srbije i da na takav način, kako neki kažu, deca mogu da imaju užinu, da imaju za hleb itd.
Dakle, ima i šema koja pokazuje kako je novac ispumpavan i danas smo slušali celo predavanje od gospodina koji nas je optuživao da smo ispumpali 59 milijardi evra. Međutim, ispostavilo se da 51 milijardu dolara je ispumpala stranka bivšeg režima kroz divlje predatorske privatizacije, u kojima su preko of šor kompanija to prebacili napolje. Ovo nije tvrdnja naša, niti tvrdnja neke naše organizacije nevladine, nego je to tvrdnja Global Financial Integrity, koja je utvrdila da je toliko novca otišlo. Zato aerodrom u Nišu nije završen, zato DRI ne može da utvrdi gde se dao novac, gde je 5,5 milijardi koje su bile namenjene Vojsci.
Pomislio bih da možda oni žele da mi blokiramo grad Niš i na takav način oni povrate vlast u Nišu. Kao – sada ćemo mi da nateramo republičku vlast da aktivira one garancije, nateraćemo ih da potraže svojih 5,5 milijardi, koliko već novca je tamo Vojska potraživala, a onda ako državna vlast zablokira grad Niš, onda ćemo reći da su oni neprijatelji, da oni još više ne vole Niš od njih samih, a koliko su oni voleli Niš to pokazuje ona dolina gladi i bekstvo u stan od 111 kvadrata, a gospodin Živković ima 200 kvadrata na Vračaru, u centru Beograda. Toliko su oni nišlije – nišlije po potrebi. Vidim da onaj što je menjao već jednom, da bi bio odbornik u Gradu Beogradu, Borko Stefanović, koji je promenio i ime i prebivalište da bi bio odbornik u Gradu Beogradu, vidim da će uskoro i on sam biti nišlija i on će sam da brani aerodrom u Nišu.
Kad smo već kod aerodroma i javnih prihoda, moram da vam kažem i sledeće da je KCS koštao 50 miliona evra i da su to građani Srbije platili sa zadovoljstvom, jer smatraju grad Niš svojim gradom, bez obzira da li žive u Novim
32/2JČ/LŽ
Karlovcima, a ja volim moje Nove Karlovce i neću pobeći u Beograd u centar grada, niti ću kao direktor Pošte za nekoliko dana ili nekoliko meseci kupiti stan od 111 kvadrata i neću kupiti stan, kao što je to uradio Živković, od 500 hiljada evra na Vračaru od 200 kvadrata. Dakle, kada neko voli svoju sredinu, onda iz nje ne beži.
Paralelno sa KCS, od javnih prihoda, PDV i akcize, ova država je izmeštala 30-ak pružnih prelaza u Nišu, koliko se ja sećam. Ta investicija zaobilaznica ili obilaznica oko Niša košta negde 100 miliona evra, to u Niš ugrađuju građani Subotice, građani Novog Sada, građani Valjeva itd, sa zadovoljstvom, jer svi vole Niš, a da li deo Niša mrzi Srbiju ili ne, svi građani Republike Srbije i te kako vole grad Niš, odvajaju kroz PDV, kroz akcizu određeni deo novca da bi Niš imao ne samo aerodrom, da ne bi ginulo dva do tri čoveka na onim pružnim prelazima.
Dakle, sa zadovoljstvom, nama je čast da potrošimo 100 miliona evra na grad Niš da on dobije obilaznicu da ljudi više tamo ne ginu. Nama je čast što ste dobili KC Niš, da u njemu mogu svi sa se leče, i iz Niša i iz okoline, pa ako treba i iz Bugarske, koja je ovde pomenuta i nadam se da će to biti naplaćeno.
Na kraju, da zaključim, dame i gospodo narodni poslanici, ljubav države prema Nišu je svakako iskazana, ljubav države sa kojom sam počeo prema građanima Niša, svim građanima Niša i te kako je iskazana i vreme je da građani Niša, oni koji nisu ostali u Nišu u dolini gladi to znaju, da oni iskažu makar 10% ljubavi koju građani Srbije gaje prema Nišu, da toliko i oni ugrade svoje ljubavi prema ostatku Srbije van Niša. Dakle, smatram da je Niš naša teritorija i da u nju vredi ulagati.
Na kraju još da zaključim da je država, kao što sam rekao, zajednica ljudi, da svi treba da delimo hleb i sudbinu, da ne budemo sebični kao ovi koji su opljačkali ne samo Niš, koji su od svakog grada, od svakog mesta u Srbiji bili napravili potencijalnu dolinu gladi.