Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, žao mi je što gospodin, čiji amandman bih podržao da nije bilo zajedničkog zločinačkog poduhvata u pljačkanju građana Srbije, otpuštanju radnika, nije dovoljno razumeo. Nije bio pre podne tu. On je čas tu, čas nije i ja razumem njegove brige. On ima pravo na svoju bol za izgubljenim izborima.

Međutim, to ne treba da remeti odgovornost ove Skupštine. Dakle, žao mi je što nije bio pre podne, kada sam govorio o tome da ako želite da jedete ukusan hleb, morate prvo pšenicu da zasejete, ukoliko želite da jedete ukusnu voćku, morate prvo zasaditi stablo. On bi odmah da bere. On bi odmah da žanje. I to je bio problem bivšeg režima i zajedničkog zločinačkog poduhvata u kome su učestvovali stečajni upravnici. Ono što bivši režim nije uspeo da ućutka, da otpusti, ono su dovršili stečajni upravnici.

On koji je bio, za koga smo mi glasali, zato što je bio za podsticaj u proizvodnji, za subvencije, 2013. i početkom 2014. godine, zaboravio je da se i on zalagao da se novac prvo zaradi, pa da se deli. Od preraspodele manjka nema koristi niko – ni mi, ni roditelji, ni učenici. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, ne znam koliko se vidi – „Blic“, 12. 09. 2013. godine, tadašnji ministar, ja bih rekao protiv privrede ali je bio ministar privrede: „Ne ukidamo subvencije investitorima. Sigurno da u ovoj 2014. godini nećemo ići na ukidanje subvencija za investitore koji otvaraju nova radna mesta“. Otkriva za „Blic“ njegova malenkost.

(Predsedavajući: Privedite kraju.)

Toliko o istinama. Jedno mišljenje ima kada ima fotelju, a sasvim drugo mišljenje ima kada ostane bez fotelje. Sad pošto je ostao i bez stranke i bez udruženja građana, možemo očekivati i treće mišljenje. Hvala.

(Marijan Rističević: Imam vreme ovlašćenog.)

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, sada smo čuli da se čovek ipak vratio. Malo je bio otišao pa je uspeo da se vrati i da prizna da izjavu o tome da neće ukidati subvencije je doneo pet dana pošto je postao ministar. Time je potvrdio ovo što sam i rekao, da je jedno mišljenje imao dok je imao fotelju, a sasvim drugo mišljenje je imao kada je bez fotelje ostao.

Možda bi bilo para za besplatne udžbenike da ih uvedemo odmah, ali da se on dosledno borio protiv partijsko-parazitskog sistema, kako i sam kaže, ono – borba protiv parazitskog stranačkog sistema, partijskog itd.

Kako se on borio? Tako kada je postao ministar, pa to pet dana, bio za podsticaje, pa kada je prestao da bude ministar zaboravio, ali dok je bio ministar trošio je novac ne za besplatne udžbenike, nego na profesore.

Recimo, profesor Dušan Pavlović je imao jedno 100 hiljada ovako, da bude neki savetnik ili nešto u ministarstvu, sve i svoje, ja znam da ljudi naprave partiju pa uđu u Vladu, ali da čovek uđe u Vladu, postane ministar, pa pravi u ministarstvu partiju, e to baš nisam razumeo. Pravi parazitski partijski sistem.

Recimo, stavi Stevanovića. kuma koji ga sada nešto napustio, nestalo para, nestao prijatelj. Dakle, njega je zaposlio isto na debelu platu. Jel se neko seća Miroslave Milenović, nesuđenog kandidata za predsednika i nju je onako parazitski, onako uposlio, nije mu stalo do besplatnih udžbenika, nije mu stalo da zaradi novac, bio je ministar za privedu, već je gledao kako novac da potroši na svoje partijske prijatelje ako je to uopšte partija, ja to zovem rasulovićevi svedoci. Onda, imate Ninića čuvenog advokata koji takođe je bio na državnim jaslama…

(Predsedavajući: Privodite kraju Rističeviću.)

… e tako se naš vajni bivši ministar protiv privrede zalagao protiv partijskog, parazitskog sistema u korist jadnih i napaćenih udžbenika. Hvala.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, uzalud se mi poljoprivrednici trudimo da bivšem ministru za privredu, ja ću reći ministru protiv privrede, objasnimo da se novac prvo zarađuje, a onda može da se troši.

On bi da jednu rupu zatvara drugom. On bi da emituje prava, a ne zna ko će to da plati. On se bori protiv parazitskog sistema, a ni jednu činjenicu koju sam izneo nije oborio. Da li je svoje partijske prijatelje priveo na državnu kasu i onako ih debelo plaćao, dok je bio ministar protiv privrede. Dakle, to je činio i to je radio.

Da li je novac koji je dobio od države, po meni nepravilno, iz prostog razloga što nema političke stranke, što udruženje građana ne mora da bude pod kontrolom Agencije za borbu korupciju i što novac može da troši kako hoće. Da nije taj novac zloupotrebio i da ga nije uplaćivao, što je gospodin Orlić rekao, svojim poslanicima na račune privatnih firmi, za tzv. kliktanje.

Pazite, ministar protiv privrede je plaćao novac, iz državne kase je delio novac, to je novac iz državne kase, ako se ne potroši, vraća se u državnu kasu. Da ga ne bi vratio u državnu kasu, da se kupe besplatni udžbenici i vežbanke, sveske i pribor, on je taj novac prebacivao privatnim firmama, svojih poslanika za tzv. kliktanje. Hvala.

(Saša Radulović: Replika.)

Dame i gospodo narodni poslanici, postoji izreka u narodu „Uvek mu je malo bilo“.

Odoše stečajni svedoci. Dakle, da u 14 stečajeva, a zamislite sada gospodine predsedavajući da predsedavate u istom trenutku u 14 parlamenata. Da li je to moguće?

Gospodine ministre, da li bi mogli da budete sada ministar u 14 drugih skupština? Gospodine Martinoviću, gospodine predsedavajući, pitajte, gospodina Martinovića, da li bi on mogao da bude šef poslaničke grupe u istom trenutku u 14 poslaničkih grupa u 14 parlamenata? To je nemoguće, ali kako je moguće da stečajni upravnik vuče pri nadležnosti i da bude stečajni upravnik, znači direktor, da se stara o imovini firme u isto vreme u 14 firmi? I to onako tovnih firmi, dakle, nisu to neke firme tašna, mašna, već tamo gde je bila debela stečajna masa.

Umesto da se starao da se imovinom namire poverioci, da se firma oporavi, on se starao samo da se namiri on, njegova uža rodbina i prijatelji, njegovo knjigovodstvo. Sam sa sobom je sklopio ugovor da iz stečajne mase isplaćuje sebi knjigovodstvene usluge, iako je imao 14 prihoda, zato što je bio 14 puta stečajni upravnik u isto vreme u 14 firmi. Da toga nije bilo, odavno bi udžbenici bili besplatni. Hvala.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, kao neko ko je 40 godina radio u poljoprivredi, kao neko ko je radio 5 i po godina u IMT, zadovoljstvo mi je što smo ponovo čestite glodače, strugare, varioce, metalce i ostale doveli do posla.

Više neće biti nezaposleni, otpušteni i slabo plaćeni. Verujem da to vreme, vreme zla koje je donela stranka bivšeg režima, zajedno sa stečajnim upravnicima, daleko iza nas. Poslednji hleb treba dati i onima koji rade u industriji i onima koji rade u poljoprivredi. Srbija treba da se razvija, po meni, ne energetici, u poljoprivredi, prerađivačkoj industriji i na servisiranju te tri grane, proizvodnji opreme i zato pozdravljam što će IMT koji je nekada proizvodio proizvodnju za 800 miliona maraka godišnje, koji je proizvodio 400.000 traktora, prikolice, IMT Knjaževac, jednoosovinske traktore, da će IMT dostići tu istu proizvodnju, ako ne odmah, onda godinama koje su pred nama zato što imamo 400.000 dvoosovinskih traktora koji su prosečno stari 20 godina.

Mi moramo i subvencije usmeriti ubuduće, kada proizvodnja krene za nabavku domaće mehanizacije i na određeni način, koliko je to moguće favorizovati, tu vrstu proizvodnje.

Što se poljoprivrede tiče, nama trebaju kvalifikovani srednjoškolci poljoprivredne struke, trebaju nam stočari, trebaju nam voćari, trebaju nam agronomi. Da bi to postigli, moramo da dižemo našu poljoprivrednu proizvodnju i ona ne može biti zasnovana samo na ratarstvu, ne možemo kao stranka bivšeg režima davati na 30.000 hektara određenim tajkunima koji odmah farme razbucaju, radnike sa farme otpuste, klaničnu industriju ostave bez ikakve sirovine, mi moramo raditi obrnuto.

Mi izvozimo kukuruze i stočnu hranu za 800.000 miliona evra, a to ukupno izađe preko četiri miliona tona, što je hrana za ishranu stočnog fonda koji bi bio težak oko milijardu kilograma i njegova vrednost žive vage bi bila dve milijarde.

Onda, Kancelarija za javna ulaganja izdvaja 407 miliona dinara za kompletnu rekonstrukciju Mašinsko-elektrotehničke škole u Priboju, osnovne škole „Desanka Maksimović“ i fiskulturne sale te škole. Onda u istom programu, to očekujemo i za osnovnu školu „Vlidimir Perić Valter“ u Prijepolju, zatim osnovnu školu „Boško Buha“ u Prijepolju. Onda, u istom programu, očekujemo rekonstrukciju osnovne škole „Živko LJujić“ u Novoj Varoši.

Vi ste bili ministre u Sevojnu, u osnovnoj školi „Aleksa Dejović“, gde je vaše ministarstvo izdvojili 60 miliona dinara za rekonstrukciju školske sale. Videli ste kako funkcioniše i dualno obrazovanje u Užicu, posebno u jednoj izuzetnoj kompaniji kakva je „Impol Seval“ koju ste takođe nedavno posetili.

Poštovani ministre, čuli ste i mnogo kritika na sve ovo, na neki način, a to je lepo rekao Dositej Obradović, postoje i najgori su oni ljudi koji se protive prosvećenju i obrazovanju naroda. Takvi da mogu i sunce bi ugasili. Neki od njih su govorili da su najobrazovaniji, pa niko od njih nije smeo da stavi svoj indeks pored indeksa Aleksandra Vučića. Govorili su da su najpametniji, najsposobniji pa su iza sebe ostavili pustoš, govorili su da su sve pa su iza sebe ostavili ništa, a narod je na prethodnim izborima za njih rekao da su još malo pa ništa. Hvala.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, kao neko ko je 40 godina radio u poljoprivredi, kao neko ko je radio 5 i po godina u IMT, zadovoljstvo mi je što smo ponovo čestite glodače, strugare, varioce, metalce i ostale doveli do posla.

Više neće biti nezaposleni, otpušteni i slabo plaćeni. Verujem da to vreme, vreme zla koje je donela stranka bivšeg režima, zajedno sa stečajnim upravnicima, daleko iza nas. Poslednji hleb treba dati i onima koji rade u industriji i onima koji rade u poljoprivredi. Srbija treba da se razvija, po meni, ne energetici, u poljoprivredi, prerađivačkoj industriji i na servisiranju te tri grane, proizvodnji opreme i zato pozdravljam što će IMT koji je nekada proizvodio proizvodnju za 800 miliona maraka godišnje, koji je proizvodio 400.000 traktora, prikolice, IMT Knjaževac, jednoosovinske traktore, da će IMT dostići tu istu proizvodnju, ako ne odmah, onda godinama koje su pred nama zato što imamo 400.000 dvoosovinskih traktora koji su prosečno stari 20 godina.

Mi moramo i subvencije usmeriti ubuduće, kada proizvodnja krene za nabavku domaće mehanizacije i na određeni način, koliko je to moguće favorizovati, tu vrstu proizvodnje.

Što se poljoprivrede tiče, nama trebaju kvalifikovani srednjoškolci poljoprivredne struke, trebaju nam stočari, trebaju nam voćari, trebaju nam agronomi. Da bi to postigli, moramo da dižemo našu poljoprivrednu proizvodnju i ona ne može biti zasnovana samo na ratarstvu, ne možemo kao stranka bivšeg režima davati na 30.000 hektara određenim tajkunima koji odmah farme razbucaju, radnike sa farme otpuste, klaničnu industriju ostave bez ikakve sirovine, mi moramo raditi obrnuto.

Mi izvozimo kukuruze i stočnu hranu za 800.000 miliona evra, a to ukupno izađe preko četiri miliona tona, što je hrana za ishranu stočnog fonda koji bi bio težak oko milijardu kilograma i njegova vrednost žive vage bi bila dve milijarde.

Znači, mi izgubimo 1,2 milijardu samo na tome što izvozimo stočnu hranu, a onda iz tih zemalja izvozimo meso sumnjivog kvaliteta. Ukoliko to meso žive vage preradimo u našim mesarama, ne baš u finalne, u konzerve, već u polufinalni proizvod, mi ćemo umesto dve milijarde zaraditi četiri milijarde i tako naći posla i za seljake na njivama i za radnike u fabrikama. Naći hleba i posla za sve, to je deviza moje stranke koja se zove Narodna seljačka, a verujem da tu devizu dele svi iz vladajuće većine. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, niste reagovali kada su se mom kolegi poljoprivredniku priviđale ovce. Dakle, ne znam gde je on u Skupštini video ovce? Verovatno ga je to prenelo sa vračarskog pašnjaka, ali on je ovde pokušavao da uvredi kolege poslanike, ali u tome nije uspeo. Teško je uvrediti bolje od sebe, a goreg od njega ja nisam video.

Danas imamo slučaj da neko ko je pobegao iz Niša, neko ko je, nažalost, bio premijer, neko ko je pre ubistva premijera, zajedno sa „Crvenim beretkama“, slavio verovatno desant i osvajanje aerodroma u Nišu, danas smo slušali njegovu zaštitu Grada Niša, zaštitu Nišlija, verovatno onih Nišlija kojima je rekao da pobacaju račune u bure sa vatrom, pa su kasnije platili i kamate. Slušali smo čoveka koji je pokušao da nas uvredi, koji je zauzeo mesto pokojnog premijera, iako je zajedno sa ovim čovekom, ministrom unutrašnjih poslova, Mihajlovićem, on je bio savezni, a ovaj je bio republički, dopustio da premijera marta meseca 2003. godine ubiju pred ulaskom u Vladu. Zatim je zauzeo njegovo mesto i zajedno sa ovim drugim čovekom vladao, nažalost, Srbijom i zato je ona kletva – dabogda vam Živković bio premijer. Hvala.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram član 107. – dostojanstvo Narodne skupštine.

Kolega Živković je izneo notorne laži. Dakle, ovde su kopije originalnih dokumenata i ukoliko nisu istiniti, ja nudim ostavku i da nikad više ne dođem u parlament. Ako su ovo kopije originalnih dokumenata, onda je povreda dostojanstva dokazana i u tom slučaju gospodin Živković da podnese ostavku.

Ovo je uredba o sadnji vinograda, prolećnoj sadnji 2007. godine. Znači, u proleće 2007. godine morali ste imati poljoprivredno gazdinstvo i morali ste imati zemljište na kome ćete izvršiti sadnju. Gospodin Živkoviću u proleće 2007. godine je raspolagao sa parcelama, Krajkovac, od 1,1 hektar iz Merošina koje su u vlasništvu njegove supruge Biserke Živković i više nije imao ni komad zemlje, a navodno je u proleće 2007. godine zasadio 42 hektara na parceli od 52 vinove loze u Krčedinu. To zemljište je zakupio u novembru mesecu 2007. godine. Ovo je kopija ugovora. Ugovor je potpisao u njegovo ime jedan od direktora, Jaroslav Stuparski, MK Komerca. Novac koji su dobili, 525.000 evra, su raspodelili tako što jednu trećinu dobije MK Komerc, drugu trećinu „Agrounija“, čiji je vlasnik takođe MK Komerc, a treću trećinu je prebacio „Empresi“ čiji je vlasnik i direktor bio on. Tu treću trećinu novca je zadržao za sebe.

(Predsedavajući: Privedite kraju.)

Kako je gospodin Živković izvršio prolećnu sadnju 2007. godine u novembru 2007. godine? Koje je to proleće je u novembru? Neka odgovori, a ja sam spreman da dam ostavku, ukoliko ova dokumenta nisu verodostojna. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja ću podržati amandman koji je koleginica podnela. Vlada taj amandman nije prihvatila. Recimo, kada Vlada odbije amandman opozicije, onda nastane kuknjava, Vlada je takva i takva, apriori odbacuje amandmane opozicije, a kada im usvoji 20 i nešto amandmana, onda im opet nešto ne valja, umesto da kažu da Vlada radi ni po babu ni po stričevima, da radi po kvalitetu i to ukazuje ne samo na vrednost amandmana, već i na vrednost Vlade.

Ja ne verujem da je predlagač usvojenih amandmana, pisao sam. Ovde je on govorio o nekoj pameti, i ja ću na kraju reći da je on stvarno retko pametan čovek, ali stvarno retko. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, čim ja uzmem reč, moj kolega poljoprivrednik pobegne. Bukvalno pobegne.

Ja sam rekao da već podržavam ovaj amandman, vezano za javna preduzeća, ali ovde se nama spočitava samo od dela opozicije da, navodno, koristeći svoja prava, kršimo njihova prava.

Demokratija je zasnovana na jednakosti. Svi građani su jednaki, svi njihovi predstavnici su jednaki sa jednakim pravima, ali trebalo bi da bude i sa jednakim obavezama.

Ja sam, čini mi se, glasao sam za više amandmana gospodina Živkovića nego što je on glasao za svoje amandmane. To je jedno.

Sećam se i njegove intelektualne posluge Vladimira Pavićevića, koji štancao amandmane „briše se“ u hiljadama, hiljadama primeraka i to smo mi uvek sve stojički izdržavali, dok su oni govorili o svemu, osim o svojim amandmanima.

Ovde je govoreno o državnim udarima. Slažem se da je državni udar kada neko uzme više vlasti nego što mu pripada. Slažem se sa kolegom poljoprivrednikom, upravo je on uzeo više vlasti nego što mu pripada.

Svi se sećamo proglašenja vanrednog stanja i zakona koji je tada donet, a to će gospođa Radeta znati, koji je bio kombinacija između ustavnih ovlašćenja ratnog i vanrednog stanja i to je primenjeno marta 2003. godine.

Takođe se sećamo i šta je dovelo do tog zakona, a to je proglašenje vanrednog stanja, koji se, po Ustavu važećem Republike Srbije, mogao proglasiti samo na delu teritorije Republike Srbije.

S obzirom da je Nataša Mićić, a i njegova malenkost to crpela i koristila, uvela vanredno stanje na celoj teritoriji Republike Srbije, što je bilo protivustavno, ja se slažem da su oni tada uradili jedan državni udar, i stoga bi kolega poljoprivrednik trebalo da odgovara. NJemu je to malo teže objasniti, jer se radi o prvorazrednom političaru, koji je jedva završio prvi razred srednje škole. Hvala.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, u poljoprivrednoj proizvodnji koju treba spojiti sa prerađivačkom industrijom što bliže mestu proizvodnje ima mesto i za proizvodnju obnovljive energije. Samo na zapuštenom poljoprivrednom zemljištu koje je zapušteno za vreme stranke bivšeg režima ili uzurpirano, preko 400.000 hektara mogu se proizvesti značajne količine energenata, koje sa jedne strane bio dizelom mogu da omoguće da zemljište obrađujemo pomoću tog bio dizela, a sa druge strane proizvodnjom obnovljive energije, može se proizvesti električna energija sa kojom poljoprivredne proizvode koji se proizvedu na njivi, možemo što bliže mestu proizvodnje preraditi u gotove proizvode i tako naći posao za seljake i za radnike i na dobrom smo putu.

Danas me je Borko Stefanović, pripadnik bivšeg režima optužio kao poljoprivrednika, generacijski poljoprivrednika, dakle, ja sam to u 60 godina na poljoprivrednom gazdinstvu, optužio me je da imam nameru, kako je on to nazvao, da kao režimski lajavac zakupim 200 hektara poljoprivrednog zemljišta i da ga obrađujem.

To je težak kriminal za pripadnike bivšeg režima, raditi poljoprivredno zemljište, oznojati se, jer oni ni ekser nisu zakucali na zid, na koji bi mogli makar znojavu košulju da zakačimo, ako ništa drugo.

Znači, neko ko je prodao državu zajedno sa Jeremićem, neko ko je učestvovao u prodaji NIS-a, neko ko je promenio ime, neko ko je zbog politike promenio i prebivalište, našao je da zameri poljoprivrednicima, gle čuda, imaju nameru da zakupe poljoprivredno zemljište, ali samo je zaboravio da tu postoji cena zakupa.

U njihovo vreme to nije postojalo. Evo ga dokument, Opština Inđija, uzurpiranog zemljišta je bilo za 154.442 evra godišnje. Dakle, to je bilo ravno 750 penzija i toliko su oni stavljali u svoj džep, a njihov šef je naravno, sem Đilasa, Pajtića, bio i Borko Stefanović.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, mi koji živimo na selu i koji se u praksi bavimo poljoprivredom pravimo veliku razliku između znanja i zvanja. Dakle, do sada imali smo puno ljudi sa zvanjem, ali sa znanjem su, posebno praktičnim sa spojem teorije i prakse, veoma loše stajali.

Navešću primer - Danska, Holandija. Koliko je bitno praktično znanje, a ne samo zvanje najbolje govore primeri Holandije i Danske. Srbija ima 3.200.000 hektara poljoprivrednog zemljišta, Vojvodina ima 1.680.000. Danska ima 1.700.000 obradivog zemljišta i sa tog zemljišta ima poljoprivrednu proizvodnju, odnosno izvoz poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda vredan 23 milijarde evra. Holandija, njen izvoz vredan u poljoprivredi je sa pola poljoprivrednog zemljišta koliko ima Srbija je vredan je 79 milijardi evra.

Dakle, to su najbitniji razlozi zbog čega praktično znanje, koje naši poljoprivrednici već imaju, mora da budu unapređivano što više da bi rezultat i konkurentnost na svetskom tržištu mogao da bude što bolji, a da bi proizvodnja mogla da bude što veća, a kvalitet tih proizvoda bude u skladu sa standardima Danske i Holandije. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram član 107. – povreda dostojanstva, zbog kelnera.

S obzirom da gospodin Ješić, dugogodišnji konobar, i gospodin Radoslav Milojičić Hajnekena nisu tu, zbog ove kelnerizacije, a s obzirom da je gospodin Ješić studirao 13 godina i da je pri tome jedno tri godine uspešno obavljao taj kelnerski zanat, ja sam u obavezi zbog dualnog obrazovanja i zbog obrazovanja uz rad da ustanem, bez obzira što se radi o političkim protivnicima, u njihovu odbranu.

Dakle, ja pozdravljam to što su oni kao konobari napredovali, što su zauzeli…

Niste obratili pažnju, kad se govorilo o konobarima. Dakle, imaju pravo konobari na svoja prava da, studirajući uz rad, dosegnu najviše obrazovanje, recimo, poljoprivredno obrazovanje, iako su neki od njih poljoprivredne kulture videli samo iz kola. Dakle, gospodin Ješić i gospodin Milojičić su imali pravo da se uz rad iškoluju. Problem prosvete i problem onih koji su ih kontrolisali, problem stranke bivšeg režima je što su možda dozvolili da to bude na veoma čudan način, da to bude uz večeru, uz ručak, uz piće.
Ali, s obzirom da ima i drugih konobara, ja moram da ustanem u zaštitu kelnera i da smatram da je na određeni način povređeno dostojanstvo i da oni imaju pravo, da su na regularan način studirali, da imaju pravo da zauzmu važne državne funkcije. A to što su opljačkali usput državu, to je već neko drugo pitanje. Hvala.