MIRKA LUKIĆ-ŠARKANOVIĆ

Socijalistička partija Srbije

OSVRT OTVORENOG PARLAMENTA

Mirka Lukić-Šarkanović birana je za narodnu poslanicu jednom do sada, u 13. sazivu, od 2022. do 2023. godine.

U 13. sazivu izabrana je za narodnu poslanicu kao 28. na listi IVICA DAČIĆ – PREMIJER SRBIJE, mandat joj je potvrđen 01.08.2022. godine. U 13. sazivu bila je deo poslaničke grupe IVICA DAČIĆ - Socijalistička partija Srbije (SPS), članica Odbora za obrazovanje, nauku, tehnološki razvoj i informatičko društvo, i zamenica člana Odbora za rad, socijalna pitanja, društvenu uključenost i smanjenje siromaštva i Odbora za zdravlje i porodicu.

U 14. sazivu izabrana je za narodnu poslanicu kao osma na listi Ivica Dačić – Premijer Srbije, mandat joj je potvrđen 06. februara 2024. godine.

U 14. sazivu deo je poslaničke grupe IVICA DAČIĆ - Socijalistička partija Srbije (SPS)

BIOGRAFIJA

Rođena je 12. oktobra 1968. godine u Novom Sadu. Osnovnu školu i gimnaziju završila je u Loznici. Na Medicinskom fakultetu u Novom Sadu diplomirala je u februaru 1995. godine. Doktorsku disertaciju je odbranila 2012. godine takođe na Medicinskom fakultetu u Novom Sadu. Na istom fakultetu završila je i supspecijalizaciju iz Medicine bola 2017. godine. Zaposlena je na Medicinskom fakultetu u Novom Sadu u zvanju asistenta sa doktoratom, dok je na Stomatološkom fakultetu u Pančevu docent. Autorka je velikog broja radova u domaćim i stranim stručnim časopisima i brojnih izlaganja na međunarodnim i domaćim kongresima i simpozijumima.

Na Klinici za anesteziju i intenzivnu terapiju, Kliničkog centra Vojvodine u Novom Sadu, zaposlena je kao lekar specijalista anesteziologije sa reanimatologijom od avgusta 2000. godine.

Od 2016. godine bila je odbornica u Skupštini grada Novog Sada.

Članica je Socijalističke partije Srbije od 1990. godine. Trenutno je i članica Glavnog odbora Socijalističke partije Srbije.
Poslednji put ažurirano: 10.04.2024, 09:03

Osnovne informacije

Statistika

  • 5
  • 1
  • 1 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Stanje u Pasterovom zavodu u Novom Sadu

čeka se odgovor 8 meseci i 17 dana i 17 sati

Poštovana narodna poslanice i draga koleginice, Pišem Vam kao dugogodišnji član SPS i kao građanin koji ima informacije da je kod nas posle 30 godina ukinuta domaća proizvodnja seruma protiv besnila, po svim parametrima više nego uspešna.

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Četvrto vanredno zasedanje , 20.07.2023.

Hvala.

Poštovani predsedniče Narodne skupštine, poštovani članovi Vlade, koleginice i kolege narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, danas na ovoj sednici sa obimnim dnevnim redom imamo i zadatak i treba da izaberemo i novu ministarku prosvete.

Kandidatkinja koja je predlog predsednice Vlade je prof. dr Slavica Đukić Dejanović i velika mi je čast da govorim o profesorki, jer se radi o nespornom naučnom i stručnom autoritetu.

Izuzetno bogatu, čak impozantnu profesionalnu i političku karijeru i biografiju prof. Đukić Dejanović je teško ukratko reći, ali ja ću pokušati. Pokušaću i da ne izostavim neke bitne činjenice, ali želim i da unesem neke svoje lične impresije.

Profesorku poznajem sada već dugo godina, ali mi je naš prvi zvanični susret ostao i ostaće nezaboravan.

Naime, prof. Đukić Dejanović je kao ministarka bez portfelja zadužena za demografiju i populacionu politiku pozvala moje dve koleginice i mene da porazgovaramo o populacionim pitanjima, da čuje probleme, naše ideje i ponudi neka rešenja. Mi kao članice Foruma žena GO Socijalističke partije Srbije u Novom Sadu, profesorka predsednica Foruma žena Socijalističke partije Srbije, tada ministarka u Vladi Srbije, visoka funkcionerka Socijalističke partije Srbije, ugledna profesorka, ugledni psihijatar prima nas prijateljski i krajnje kolegijalno, otvorena za sva naša pitanja i spremna da odgovori, posavetuje i pomogne.

Tada shvatam da je ona jedna zaista nesvakidašnja ličnost, puna empatije i spremna da sasluša naše brojne i tada pomalo naivne ideje, ali i da sa nama priča o našim porodicama, našim profesijama, kao i nekim sasvim običnim svakodnevnim stvarima koje interesuju nas žene, tako da je se skoro dva sata provedenih u profesorkinom kabinetu proteklo gotovo kao minut.

Ovo je bila moja lična impresija.

Prof. Đukić Dejanović je ceo svoj profesionalni život, pored svoje primarne lekarske profesije, provela kao univerzitetski profesor, posvećeno radeći na edukaciji sa studentima i mladim lekarima na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Kragujevcu, gde radi od 1982. godine, kada je zaposlena kao saradnik u nastavi, tačnije asistent na katedri za psihijatriju.

Četiri godine kasnije profesorka brani svoj doktorski rad i postaje poznata kao prvi i najmlađi doktor medicinskih nauka u Šumadiji.

Mnoge generacije studenata i lekara, danas uspešnih psihijatara, poznatih profesora, ali i brojni direktori psihijatrijskih ustanova mogu se pohvaliti da su bili upravo njeni učenici.

Profesorka je mnogima bila mentora za specijalizacije, subspecijalizacije, magistarske, odnosno sada master i doktorske studije kao redovni profesor na medicinskom fakultetu u Kragujevcu.

U prilog njenom izuzetnom pedagoškom radu i pristupu studentima je i činjenica da je 2007. godine od strane studenata četvrte godine Medicinskog fakulteta u Kragujevcu izabrana za najboljeg predavača.

Autor je velikog broja knjiga, udžbenika za osnovne i specijalističke studije, rukovodioca velikog broja domaćih i međunarodnih projekata i studija, brojnih naučnih radova, od kojih su mnogi i na SEI listama. Održala je bezbroj predavanja domaćim i stranim naučnim skupovima, angažovana kao saradnik u velikom broju prestižnih institucija širom Evrope.

Predsednik je i član brojnih medicinskih udruženja, kao i dobitnik brojnih nagrada i priznanja za svoj stručni i naučni rad.

Ništa manje nije impozantna ni njena politička biografija. Samo ukratko.

Sedam mandata poslanica Socijalističke partije Srbije u Narodnoj skupštini Republike Srbije, Saveznom parlamentu Savezne Republike Jugoslavije i zajednice Srbije i Crne Gore.

Od 2008. do 2012. godine bila je predsednica Narodne skupštine, kada je reafirmisala ugled parlamenta. To je bio prvi saziv Narodne skupštine posle 5. oktobra koji je imao pun mandat.

U prelaznoj Vladi imenovana je za ministarku za brigu o porodici i član Interpalamentarne unije. Od 2012. do 2014. godine je obavljala funkciju ministarke zdravlja Republike Srbije i tada se posvetila jačanju zdravstvenog sistema tako što je prepoznala nedostatak lekara specijalista i odobrila preko 1000 specijalizacija mladim lekarima.

Podsetiću da je moratorijum na specijalizaciju do tada bio godinama na snazi. Posvetila je posebnu pažnju zaštiti mentalnog zdravlja, jer je još tada prepoznala sa kakvim problemima ćemo se danas suočiti. Od 2016. do 2020. godine je ministarka bez portfelja za populacionu politiku i demografiju i radi na afirmaciji porodice u društvu i donosi mere kako bi se zaustavila bela kuga u Republici Srbiji.

Profesorka, takođe, nije zapostavila ni svoje primarna zanimanja, lekara specijaliste neuropsihijatra i rad sa pacijentima. Pacijenti za profesorku Đukić Dejanović imaju samo reči hvale, jer se potvrdila kao izuzetan stručnjak i psihijatar sa velikim znanjem i iskustvom i kao takva je od 1993. do 2000. godine bila direktor Kliničko-bolničkog centra u Kragujevcu, a od 2014. do 2016. godine direktor Klinike za psihijatrijske bolesti dr Laza Lazarević u Beogradu.

Takođe, zanimljiva činjenica je, a i ono što ne smemo zaboraviti, da je profesorka Đukić Dejanović osnivač Dnevne psihijatrijske bolnice u Kragujevcu.

Kroz godine rata u obrazovanju, u zdravstvu i politici profesorka je zajedno sa svojim narodom prošla kroz mnoge teške trenutke, ponekada čak i dramatične i pokazala da zna i ume da pravilno pristupi problemu u datoj situaciji i da ga adekvatno rešava, te i praktično pokazala koliki je zapravo stručnjak.

Mislim da će i u ovoj izuzetno teškoj situaciji, nakon stravične tragedije u osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“, profesorka uspeti da spoji sva svoja znanja, koja nisu mala, i ogromno iskustvo u struci i politici i postavi obrazovanje na zdrave temelje, na mesto koje mu pripada. Nadam se da će imati dovoljno i vremena za to i zato smo sigurni da je prof. dr Slavica Đukić Dejanović idealan kandidat za ovu funkciju, funkciju ministra prosvete.

S obzirom da dolazi iz obrazovnog, ali i iz zdravstvenog sistema, osvrnuću se još na predlog zakona kojim će se za zdravstveni sektor izdvojiti dodatnih 200 miliona evra za investicije u zdravstvenu infrastrukturu.

Kao i prethodni, i ovaj zajam se uzima od Evropske banke, ali će se delom finansirati i iz budžeta Republike Srbije. Ustanove koje su preliminarno predviđene za rekonstrukciju od ovih sredstava su osam opštih bolnica, četiri doma zdravlja, služba hitne medicinske pomoći u Nišu, potom, Gerontološki centar u Zaječaru, ali i stari delovi Instituta za kardiovaskularne bolesti „Dedinje“ i takođe stari deo GAK u Višegradskoj, deo Univerzitetskog kliničkog centra Srbija.

Klinički centar iz koga ja dolazim, čija je gradnja finansirana iz državnog budžeta, ali i iz kreditnih linija Evropske banke, jeste Univerzitetski klinički centar Vojvodine, koji će kada se gradnja i opremanje završi dobiti hiljade novih kvadratnih metara prostora sa najsavremenijom opremom.

Kao zdravstveni radnik uvek podržavam ulaganje u zdravstvo koje će uz bolje uslove za rad, bolju infrastrukturu i bolje plate zdravstvenih radnika doprineti smanjenju odliva mladih lekara i tehničara i njihov odlazak u inostranstvo sa jedne strane, ali i sa druge strane, i zrelih gotovih stručnjaka u privatne zdravstvene ustanove, što je sada slučaj. Zahvaljujem se.

Treće vanredno zasedanje , 11.07.2023.

Zahvaljujem.

Poštovani, koristim priliku da se obratim Ministarstvu zdravlja i ministarki prof. Grujičić.

Teške tragedije u Školi „Vladislav Ribnikar“ i okolini Mladenovca pokazale su koliko je važno i da li i koliko zdravstveni sistem funkcioniše, pre svega Služba hitne medicinske pomoći, ali i kompletan zdravstveni sistem u celini. Srećom, zahvaljujući dobroj organizaciji i brzom delovanju svih zdravstvenih službi izbegnuta je još veća tragedija od preteške koja nas je zadesila.

Međutim, ono što je meni, a verujem i većini zapalo za oko jeste stalni apel za dobrovoljnim davaocima krvi da doniraju krv koji je danima bio prisutan u medijima.

Potreba za ovom dragocenom tečnošću je sve veća zbog toga što je ljudski vek se produžio zahvaljujući razvoju savremene medicine, a samim tim i veći i složeniji hiruški zahvati se odvijaju, koji zahtevaju primenu transfuzije krvi.

Takođe, ubrzan razvoj saobraćaja, saobraćajne infrastrukture, savremena tehnička dostignuća sve češće su uzrok violentnih povreda koje takođe zahtevaju transfuziju. Mnoge teške bolesti traže primenu krvi i komponenti koje su kod pojedinih gotovo i jedini lek.

Sa druge strane, davalaštvo krvi u celoj Srbiji je u konstantnom padu, a razlozi su različiti i brojni. Mnoge bolničke ustanove, pre svega univerzitetski i klinički centri i kliničko-bolnički centri pokušavaju da reše ovaj problem tako što za planirane hiruške intervencije koriste tzv. autolognu krv. Šta to znači? Autologna krv je krv gde su i davalac i primalac krvi ista osoba, a za hitne hiruške intervencije i dalje se koristi dobijana krv od dobrovoljnih davalaca, znači transfuzija krvi i na ovaj način se štedi krv.

U maju mesecu ove godine u skupštinsku proceduru je stigao Predlog zakona o ljudskim ćelijama i tkivima koji bi trebalo da doprinese da se unapredi problem nedostatka krvi. Zakon o transfuzijskoj medicini donet 2017. godine baziran na evropskim standardima predvideo je nov način organizacije transfuzijske službe i obuhvata četiri samostalne institucije, Institut za transfuziju krvi Srbije i Zavoda za transfuziju krvi Novi Sad, Niš i Kragujevac, ali i tri ovlašćene ustanove kao što su Subotica, Užice i Zemun, koji će vršiti prikupljanje, testiranje, obradu i distribuciju krvi u regionalne bolničke centre.

Sa druge strane, ono što je predviđeno ovim zakonom svaka regionalna bolnica predviđeno je da u njoj postoji bolnička banka krvi čiji je zadatak da čuva i distribuira krv prema potrebama bolnice, a dobijenu krv iz ovlašćenih centara i ona naravno ima potrebe da planira potrebe za sledeću godinu za krv. Dobra strana postojanja ovih banaka je mogućnost autologne predonacije, šta to znači? To znači da pacijenti koji se pripremaju za planiranu hiruršku intervenciju u narednom nekom periodu mogu otići u bolničku banku krvi, dati svoju krv, koja će se na adekvatan način prikupiti i čuvati do njegove hirurške intervencije gde će se primenjivati isključivo tom pacijentu. Dakle, ovde se ne radi o dobrovoljnom davaocu krvi, već se radi o davaocu krvi za svoju hiruršku intervenciju.

Na ovom konceptu treba insistirati zato što ne traži poseban kadar, a ni specijalnu opremu od one kojom će već biti opremljene bolničke banke krvi. Međutim, ovakav način transfuzijske službe u našim uslovima je doveo do značajnog pada davalaštva, a namera nam je bila da se unapredi. Od 44 ustanove koje smo imali pre ovih reformi gde se prikupljala krv, pet dana u nedelji puno radno vreme došli smo do sedam punktova gde se krv može prikupljati i oni mobilni punktovi gde se dva do tri puta mesečno organizuje akcija dobrovoljnog davanja krvi koja je, složićete se sa uslovima kada je dobrovoljno davalaštvo svakako u padu, veliki problem.

Problem je veliki ali nije nerešiv. Naš predlog bi bio da se sklopi ugovor između ovlašćenih uslova i regionalnih bolnica o mogućnosti prikupljanja krvi u svim bolnicama kao i ranije, a što omogućava Zakon o mreži zdravstvenih ustanova, gde zdravstvene ustanove radi opšte medicinske koristi mogu praviti ugovor o saradnji. Donorstvo se mora stimulisati i mora se pronaći način na koji će se stimulisati donorstvo.

Naš narodni poslanik pre nekoliko dana, profesor doktor Vladimir Đukić inicirao je akciju dobrovoljnog davanja krvi u Novom Sadu i u tom smislu ćemo i mi narodni poslanici biti uključeni u ovu akciju. U vezi sa tim bih postavila pitanje Ministarstvu zdravlja – da li ministarstvo razmatra ovakvu mogućnost rešavanja problema nedostatka krvi i pada dobrovoljnog davalaštva putem ugovorene saradnje ovlašćenih ustanova sa regionalnim bolnicama, obzirom da to zakon dozvoljava, a što i mi predlažemo kao racionalnu i korisnu mogućnost? Zahvaljujem se.

Prva sednica Prvog redovnog zasedanja , 20.04.2023.

Zahvaljujem, predsedniče.

Koristim svoje pravo iz člana 287. Poslovnika Narodne skupštine i ovom prilikom želim da zatražim obaveštenje od ministarke zdravlja, a vezano za problem na koji su mi više puta ukazivali doktori stomatologije.

Problem se prevashodno odnosi na stomatologa iz privatne prakse od kojih veliki broj smatra da su diskriminisani, odnosno na stomatologe koji rade u državnim ustanovama i ako podjednako plaćaju sve poreze i doprinose državi, država ih ne priznaje jednako kao državne stomatologe.

Naime, stomatolozi iz privatne prakse susreću se u svom radu sa brojnim problemima, neki od njih su samo sledeći, nemaju uvid u zdravstvene kartone domova zdravlja, te nemaju tačne podatke o eventualnim bolestima svojih pacijenata, ne mogu da pišu recepte o trošku fonda, da daju upute za specijalističke preglede, što na svoj način remeti Zakon o zdravstvenoj zaštiti. Utvrđena je jednakost zdravstvenih ustanova u državnom i privatnom vlasništvu u pružanju zdravstvenih usluga član 27.

Takođe, niz drugih stomatoloških usluga, kao što su hitna stanja odraslih, sistematski pregledi dece, izrada zubnih proteza stari od 65 godina, dečija mobilna protetika i drugi predstavljaju isključivo posao državne stomatološke službe.

U tom smislu, veliki broj privatnih stomatologa tvrdi da su spremni da pod istim uslovima pružaju navedene usluge, a na taj način bi država značajno uštedela obzirom da njima nije neophodno davati plate, doprinose, troškove za opremu i ostalu infrastrukturu.

U prilog ovom stavu ide istraživanje Instituta za javno zdravlje, Milan Jovanović „Batut“, čiji rezultati ukazuju da je stanje oralnog zdravlja stanovnika Srbije, najblaže rečeno jako loše. Naime, 51% dece vrtićkog uzrasta ima karijes ili neku njegovu komplikaciju, 50% do 70% male dece ovog uzrasta pere zube jednom ili nijednom dnevno, posebno je alarmantan podatak da 15% dece u jaslicama ima barem jedan kariozan zub, samo 16% stanovništva starih od 25 godina ima sve svoje zube.

Znajući da država ulaže ozbiljna sredstva kod sistem besplatnih usluga za decu i mlade do 26 godina starosti, mišljenja smo da je neophodno raditi mnogo više na prevenciji oralnog zdravlja, naročito je važno raditi na širokoj edukaciji stanovništva, pre svega, preko medija.

Po sadašnjem zakonu specijalistički dečije preventivne stomatologije, specijalista izjednače sa stomatologom bez specijalizacije i kada se za konkurs za posao rade sa decom na dečijem odeljenju, prijave specijalista dečije i preventivne stomatologije i stomatolog bez specijalizacije, direktor ima pravo da primi stomatologa bez specijalizacije, a objašnjenje je da lekaru bez specijalizacije ne mora da se plaća specijalistički dodatak.

Država je pokrenula niz programa u kojima najbolji studenti medicinskih fakulteta mogu dobiti posao u sistemu državnog zdravstva, ali iz tih programa izuzeta stomatologija. Tek svršeni stomatolozi nemaju dovoljno iskustva za samostalan rad, u državnim ustanovama jako je teško dobiti posao i steći neophodno iskustvo u privatnim ordinacijama nema posla za početnike, jer vlasnik u privatnoj ordinaciji nije zgodno, da neko u privatnoj ordinaciji uči zanat dok pacijent za to plaća, pa nije retko da se mladi stomatolozi u privatnim ordinacijama tretiraju kao stomatološke sestre, to uopšte nije loše, ali je pomalo frustrirajuće.

Takođe, pitanje za mlade stomatologe jeste i školarina za specijalizacije, koje recimo, na Stomatološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu iznosi pet hiljade evra po godini, dok je za ostale medicinske grane hiljadu eura po godini.

U vezi sa svim navedenim problemima, a ima ih još na koje nailaze stomatolozi, pre svega više hiljada stomatologa iz privatne prakse zbog čega mogu biti oštećeni pacijenti, ali i zbog perspektive mladih doktora stomatologa, želim da postavim sledeća pitanja ministarki zdravlja, profesorki Grujić. Da li Ministarstvo zdravlja planira da preduzme mere kojima bi se i faktički izjednačio status privatne i državne stomatološke prakse? Da li se planiraju izmene važećeg zakona prema kome specijalistička stomatološka ordinacija ne može da pruža usluge opšte stomatologije, što je apsurd, a to traje već decenijama u nazad? Da li se u programima državnog zdravstva koji su namenjeni zapošljavanju najboljih studenata medicine mogu uključiti i najbolji studenti stomatologije? Mogu li se smanjiti troškovi školarine za stomatološke specijalizacije? I, da li će Ministarstvo zdravlja raditi na nekom programu edukacije za mlade stomatologe, da steknu neophodna iskustva za samostalni rad? Zahvaljujem.

Treće vanredno zasedanje , 11.07.2023.

Zahvaljujem.

Poštovani, koristim priliku da se obratim Ministarstvu zdravlja i ministarki prof. Grujičić.

Teške tragedije u Školi „Vladislav Ribnikar“ i okolini Mladenovca pokazale su koliko je važno i da li i koliko zdravstveni sistem funkcioniše, pre svega Služba hitne medicinske pomoći, ali i kompletan zdravstveni sistem u celini. Srećom, zahvaljujući dobroj organizaciji i brzom delovanju svih zdravstvenih službi izbegnuta je još veća tragedija od preteške koja nas je zadesila.

Međutim, ono što je meni, a verujem i većini zapalo za oko jeste stalni apel za dobrovoljnim davaocima krvi da doniraju krv koji je danima bio prisutan u medijima.

Potreba za ovom dragocenom tečnošću je sve veća zbog toga što je ljudski vek se produžio zahvaljujući razvoju savremene medicine, a samim tim i veći i složeniji hiruški zahvati se odvijaju, koji zahtevaju primenu transfuzije krvi.

Takođe, ubrzan razvoj saobraćaja, saobraćajne infrastrukture, savremena tehnička dostignuća sve češće su uzrok violentnih povreda koje takođe zahtevaju transfuziju. Mnoge teške bolesti traže primenu krvi i komponenti koje su kod pojedinih gotovo i jedini lek.

Sa druge strane, davalaštvo krvi u celoj Srbiji je u konstantnom padu, a razlozi su različiti i brojni. Mnoge bolničke ustanove, pre svega univerzitetski i klinički centri i kliničko-bolnički centri pokušavaju da reše ovaj problem tako što za planirane hiruške intervencije koriste tzv. autolognu krv. Šta to znači? Autologna krv je krv gde su i davalac i primalac krvi ista osoba, a za hitne hiruške intervencije i dalje se koristi dobijana krv od dobrovoljnih davalaca, znači transfuzija krvi i na ovaj način se štedi krv.

U maju mesecu ove godine u skupštinsku proceduru je stigao Predlog zakona o ljudskim ćelijama i tkivima koji bi trebalo da doprinese da se unapredi problem nedostatka krvi. Zakon o transfuzijskoj medicini donet 2017. godine baziran na evropskim standardima predvideo je nov način organizacije transfuzijske službe i obuhvata četiri samostalne institucije, Institut za transfuziju krvi Srbije i Zavoda za transfuziju krvi Novi Sad, Niš i Kragujevac, ali i tri ovlašćene ustanove kao što su Subotica, Užice i Zemun, koji će vršiti prikupljanje, testiranje, obradu i distribuciju krvi u regionalne bolničke centre.

Sa druge strane, ono što je predviđeno ovim zakonom svaka regionalna bolnica predviđeno je da u njoj postoji bolnička banka krvi čiji je zadatak da čuva i distribuira krv prema potrebama bolnice, a dobijenu krv iz ovlašćenih centara i ona naravno ima potrebe da planira potrebe za sledeću godinu za krv. Dobra strana postojanja ovih banaka je mogućnost autologne predonacije, šta to znači? To znači da pacijenti koji se pripremaju za planiranu hiruršku intervenciju u narednom nekom periodu mogu otići u bolničku banku krvi, dati svoju krv, koja će se na adekvatan način prikupiti i čuvati do njegove hirurške intervencije gde će se primenjivati isključivo tom pacijentu. Dakle, ovde se ne radi o dobrovoljnom davaocu krvi, već se radi o davaocu krvi za svoju hiruršku intervenciju.

Na ovom konceptu treba insistirati zato što ne traži poseban kadar, a ni specijalnu opremu od one kojom će već biti opremljene bolničke banke krvi. Međutim, ovakav način transfuzijske službe u našim uslovima je doveo do značajnog pada davalaštva, a namera nam je bila da se unapredi. Od 44 ustanove koje smo imali pre ovih reformi gde se prikupljala krv, pet dana u nedelji puno radno vreme došli smo do sedam punktova gde se krv može prikupljati i oni mobilni punktovi gde se dva do tri puta mesečno organizuje akcija dobrovoljnog davanja krvi koja je, složićete se sa uslovima kada je dobrovoljno davalaštvo svakako u padu, veliki problem.

Problem je veliki ali nije nerešiv. Naš predlog bi bio da se sklopi ugovor između ovlašćenih uslova i regionalnih bolnica o mogućnosti prikupljanja krvi u svim bolnicama kao i ranije, a što omogućava Zakon o mreži zdravstvenih ustanova, gde zdravstvene ustanove radi opšte medicinske koristi mogu praviti ugovor o saradnji. Donorstvo se mora stimulisati i mora se pronaći način na koji će se stimulisati donorstvo.

Naš narodni poslanik pre nekoliko dana, profesor doktor Vladimir Đukić inicirao je akciju dobrovoljnog davanja krvi u Novom Sadu i u tom smislu ćemo i mi narodni poslanici biti uključeni u ovu akciju. U vezi sa tim bih postavila pitanje Ministarstvu zdravlja – da li ministarstvo razmatra ovakvu mogućnost rešavanja problema nedostatka krvi i pada dobrovoljnog davalaštva putem ugovorene saradnje ovlašćenih ustanova sa regionalnim bolnicama, obzirom da to zakon dozvoljava, a što i mi predlažemo kao racionalnu i korisnu mogućnost? Zahvaljujem se.

Prva sednica Prvog redovnog zasedanja , 20.04.2023.

Zahvaljujem, predsedniče.

Koristim svoje pravo iz člana 287. Poslovnika Narodne skupštine i ovom prilikom želim da zatražim obaveštenje od ministarke zdravlja, a vezano za problem na koji su mi više puta ukazivali doktori stomatologije.

Problem se prevashodno odnosi na stomatologa iz privatne prakse od kojih veliki broj smatra da su diskriminisani, odnosno na stomatologe koji rade u državnim ustanovama i ako podjednako plaćaju sve poreze i doprinose državi, država ih ne priznaje jednako kao državne stomatologe.

Naime, stomatolozi iz privatne prakse susreću se u svom radu sa brojnim problemima, neki od njih su samo sledeći, nemaju uvid u zdravstvene kartone domova zdravlja, te nemaju tačne podatke o eventualnim bolestima svojih pacijenata, ne mogu da pišu recepte o trošku fonda, da daju upute za specijalističke preglede, što na svoj način remeti Zakon o zdravstvenoj zaštiti. Utvrđena je jednakost zdravstvenih ustanova u državnom i privatnom vlasništvu u pružanju zdravstvenih usluga član 27.

Takođe, niz drugih stomatoloških usluga, kao što su hitna stanja odraslih, sistematski pregledi dece, izrada zubnih proteza stari od 65 godina, dečija mobilna protetika i drugi predstavljaju isključivo posao državne stomatološke službe.

U tom smislu, veliki broj privatnih stomatologa tvrdi da su spremni da pod istim uslovima pružaju navedene usluge, a na taj način bi država značajno uštedela obzirom da njima nije neophodno davati plate, doprinose, troškove za opremu i ostalu infrastrukturu.

U prilog ovom stavu ide istraživanje Instituta za javno zdravlje, Milan Jovanović „Batut“, čiji rezultati ukazuju da je stanje oralnog zdravlja stanovnika Srbije, najblaže rečeno jako loše. Naime, 51% dece vrtićkog uzrasta ima karijes ili neku njegovu komplikaciju, 50% do 70% male dece ovog uzrasta pere zube jednom ili nijednom dnevno, posebno je alarmantan podatak da 15% dece u jaslicama ima barem jedan kariozan zub, samo 16% stanovništva starih od 25 godina ima sve svoje zube.

Znajući da država ulaže ozbiljna sredstva kod sistem besplatnih usluga za decu i mlade do 26 godina starosti, mišljenja smo da je neophodno raditi mnogo više na prevenciji oralnog zdravlja, naročito je važno raditi na širokoj edukaciji stanovništva, pre svega, preko medija.

Po sadašnjem zakonu specijalistički dečije preventivne stomatologije, specijalista izjednače sa stomatologom bez specijalizacije i kada se za konkurs za posao rade sa decom na dečijem odeljenju, prijave specijalista dečije i preventivne stomatologije i stomatolog bez specijalizacije, direktor ima pravo da primi stomatologa bez specijalizacije, a objašnjenje je da lekaru bez specijalizacije ne mora da se plaća specijalistički dodatak.

Država je pokrenula niz programa u kojima najbolji studenti medicinskih fakulteta mogu dobiti posao u sistemu državnog zdravstva, ali iz tih programa izuzeta stomatologija. Tek svršeni stomatolozi nemaju dovoljno iskustva za samostalan rad, u državnim ustanovama jako je teško dobiti posao i steći neophodno iskustvo u privatnim ordinacijama nema posla za početnike, jer vlasnik u privatnoj ordinaciji nije zgodno, da neko u privatnoj ordinaciji uči zanat dok pacijent za to plaća, pa nije retko da se mladi stomatolozi u privatnim ordinacijama tretiraju kao stomatološke sestre, to uopšte nije loše, ali je pomalo frustrirajuće.

Takođe, pitanje za mlade stomatologe jeste i školarina za specijalizacije, koje recimo, na Stomatološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu iznosi pet hiljade evra po godini, dok je za ostale medicinske grane hiljadu eura po godini.

U vezi sa svim navedenim problemima, a ima ih još na koje nailaze stomatolozi, pre svega više hiljada stomatologa iz privatne prakse zbog čega mogu biti oštećeni pacijenti, ali i zbog perspektive mladih doktora stomatologa, želim da postavim sledeća pitanja ministarki zdravlja, profesorki Grujić. Da li Ministarstvo zdravlja planira da preduzme mere kojima bi se i faktički izjednačio status privatne i državne stomatološke prakse? Da li se planiraju izmene važećeg zakona prema kome specijalistička stomatološka ordinacija ne može da pruža usluge opšte stomatologije, što je apsurd, a to traje već decenijama u nazad? Da li se u programima državnog zdravstva koji su namenjeni zapošljavanju najboljih studenata medicine mogu uključiti i najbolji studenti stomatologije? Mogu li se smanjiti troškovi školarine za stomatološke specijalizacije? I, da li će Ministarstvo zdravlja raditi na nekom programu edukacije za mlade stomatologe, da steknu neophodna iskustva za samostalni rad? Zahvaljujem.

Imovinska karta

(Novi Sad, 08.12.2022.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Odbornik Skupština grada Novog Sada Grad Mesečno 25000.00 RSD 21.08.2020 -
Zamenik Pokrajinskog sekretara Pokrajinski sekretarijat za visoko obrazovanje i naučnoistraživačku delatnost Pokrajina Mesečno 63145.00 RSD 13.11.2020 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 37242.00 RSD 01.08.2022 -
Medicinski fakultet u Novom Sadu (Asistent sa doktoratom ) Republika Mesečno 57400.00 RSD 03.07.2020 -
Klinički centar Vojvodine (lekar specijalista anesteziolog i reanimatolog, supspecijalista medicine bola, doktor nauka) Republika Mesečno 146000.00 RSD 23.08.2000 -

Whoops, looks like something went wrong.