| 17.10.2022. | Zakon o izmenama i dopunama Zakona o ministarstvima |
usvojen
|
Zahvaljujem, predsedavajući.
Poštovani predsedavajući, ministri, pomoćnici, koleginice i kolege poslanici, poštovani građani, kada govorimo o finansiranju javnih servisa, ja bih se osvrnula na Radio-televiziju Vojvodine. Zašto na Radio-televiziju Vojvodine?
Prevashodno, dolazim iz Vojvodine i ne znam koliko vas gleda program RTV, 39/2 ali programska šema se poslednjih godina značajno poboljšala, pa pored informativnog programa, o kome svi sada polemišemo, dopunjena je i dobrim kulturnim, obrazovnim, edukativnim, igranim programima, ali i drugim formama, tako da to više uopšte nije jedan suvoparni program, već je to zapravo jedna vrlo zanimljiva programska šema koju bih ja, evo, preporučila da malo pogledaju uvaženi poslanici i građani, malo više.
Ono što je zapravo jako značajno jeste da je RTV značajna zbog toga što zapravo u Vojvodini živi više od 25 nacionalnih i etičkih zajednica, i to složno žive. To je jedno veliko bogatstvo.
Radio-televizija Vojvodine svoj program emituje na jezicima nacionalnih manjina, i to na osam jezika, srpskom, mađarskom, ruskom, rusinskom, hrvatskom, slovačkom i romskom, ali takođe i na znakovnom jeziku, što je izuzetno značajno kada govorimo o jednom složnom i lepom životu građana Vojvodine.
U tom smislu, finansiranje RTV smatram izuzetno značajnim. Kao i svi javni servisi i Radio-televizija Vojvodine se finansira pružanjem svojih usluga, jednim delom, jednim delom prikupljanjem taksi, ali je to sve nedovoljno i zaista je neophodan onaj deo koji se odnosi na deo sredstava iz budžeta, koji je opredeljen budžetom, odnosno onih 900 miliona, zbog toga što je neophodno da ovo izveštavanje ima svoj kontinuitet, a ako bi prestalo finansiranje, prestao bi i kontinuitet izveštavanja građana Vojvodine.
Obzirom da je pravo na informisanje ustavno pravo svakog građanina, smatram da je zaista važno da se ovo pravo svakom građaninu i obezbedi.
Radio-televizija Vojvodine, odnosno Radio-televizija Novi Sad je počela simbolično sa svojim radom 29. novembra 1949. godine i od tada ona kontinuirano, iz godine u godinu informiše građane Vojvodine, Novog Sada i Vojvodine, pre svega na pet jezika, ali ona je u to vreme, posle rata, Drugog svetskog rata, predstavljala jedan prozor u svet, pošto je dopirala daleko i na istok, prozor u svet istočnim zemljama prema zapadu.
U tom smislu, posebno je interesantna Radio Vojvodina, koja zapravo u to vreme nije bila samo političko, nije samo imala politički program, indikatorni naciji, već je zapravo imala i program, veoma zapažen kulturni program koji smo slušali i pratili brojni stanovnici iza, da tako kažem, „gvozdene zavese“.
Godine 1999. u NATO bombardovanju zgrada RTV na Mišeluku je porušena i svi radnici su premešteni, nastavljeno je sa radom u zgradi UNIS-a, a potom 2019, odnosno 2021. godine RTV nastavlja nesmetano sa svojim radom u svojim, da kažem, starim-novim prostorijama.
Ja apelujem da se, dakle, finansiranje iz budžeta RTV nastavi, odnosno produži i na taj način omogući kontinuitet informisanja svih građana, znači više od 25 nacionalnih i etničkih grupa, koji žive na teritoriji Vojvodine, na koje oni imaju pravo. Zahvaljujem se.
Zahvaljujem, predsedavajući.
Članovi Vlade, koleginice i kolege poslanici, poštovani građani, u raspravi o budžetu za 2023. godinu osvrnuću se na sektor zdravstva iz koga ja dolazim.
Ulaganja u zdravstvo nikada nisu dovoljna i nikada nije dovoljno investicija vezanih za zdravstvenu infrastrukturu. To se slažu i oni u najsavremenijim zdravstvenim i najbogatijim sistemima.
Medicina je skupa, a zdravstveni izazovi su nepredvidivi. Primer za to nam je bila ova Kovid-19 pandemija. U prethodnom periodu prethodne dve preteške godine za zdravstveni sistem i za društvo u celini zahtevala su enormna ulaganja u zdravstvo i zdravstvo je bilo prioritet svih prioriteta, a sa ciljem da se očuvaju životi i zdravlje stanovništva. U tom smislu dosta se ulagalo u infrastrukturu. Renovirane su i napravljene nove ambulante, domovi zdravlja, bolnice, klinički centri, kovid bolnice, jer je sistem bio prenapregnut i veliki je pritisak bio na sistem bolesnih ljudi koje je trebalo negde smestiti i lečiti.
Dakle, ovim budžetom za 2023. godinu za razvoj zdravstvene infrastrukture izdvojeno je više od 12 milijardi, a za Klinički centar Vojvodine je 2,8 milijardi, odakle i ja dolazim.
Nabavljeno je dosta najsavremenije opreme. Međutim, ono na šta bih ja posebno ukazala, odnosno skrenula pažnju to jeste zapošljavanje najboljih mladih lekara i medicinskih sestara tokom same kovid pandemije, da su zapravo većina ovih mladih lekara zaposlenih kasnije u post kovid periodu po bolnicama i klinikama širom Republike Srbije i to, pre svega, na one grane gde je postojao deficit, a deficit je postojao svuda, jer je unazad dugo godina postojala zabrana zapošljavanja u javnom sektoru, što je zapravo jako, što se tiče kadra, oslabilo naše zdravstvene ustanove.
Samo u UKC Vojvodine zaposleno je preko 700 mladih lekara i medicinskih sestara, tačnije 715. Od ovog broja na današnji dan još 75 lekara i medicinskih sestara se nalazi u kovid sistemu. Ostali su raspoređeni na klinike i odeljenja KC Vojvodine u Novom Sadu.
Ono što mislim da sada mora biti naš zadatak jeste da se stvori takva klima i uslovi da se motivišu ovi mladi ljudi da ostanu u zemlji u kojoj su rođeni, u kojoj su završili školu i da ne odlaze. S druge strane, mislim da moramo da zaustavimo odliv najboljih profesionalaca, ljudi sa velikim znanjem i iskustvom koji zapravo treba da ostanu u državnom sistemu, odnosno da ne odlaze i napuštaju u privatni. Uglavnom oni odlaze u privatni sistem i da rade još uvek u tom sistemu, ali takođe da vrše edukaciju ovih mladih ljudi od kojih će u perspektivi postati, takođe, veliki stručnjaci. Međutim, podsećam vas da, kada govorimo o medicini, kada mladi lekar završi Medicinski fakultet to nije kraj učenju. Mislim da tada tek počinje učenje. Znači, treba dosta vremena da bi mladi doktor radio, dosta se edukovao, učio, pa tek onda da od njega stvorimo stručnjaka i na taj način kada planiramo zapošljavanje u zdravstvu jako je bitno i ovo faktor vreme uzeti u obzir za edukaciju ovih mladih ljudi.
Dobar stimulans za mlade medicinske radnike bila bi i podrška države u rešavanju stambenih pitanja po modelu za vojsku i policiju, što bi ih dodatno vezalo za ostanak u Srbiji. Naš prioritet u narednom periodu bi morao biti prevencija, odnosno još veći razvoj primarne zdravstvene zaštite. Dobra prevencija je ključ dobre i efikasne zdravstvene zaštite i zato bi trebalo organizovati i sprovoditi što više preventivnih pregleda, ali i skrining testova, pre svega za rizične grupe. To je s jedne strane.
S druge strane se suočava deficit, a to je zapravo da se nedovoljno radi na informisanju i zdravstvenom prosvećivanju stanovništva o važnosti prevencije.
Ono što sam postavila kao pitanje matičnom odboru to je pitanje koje se ticalo palijativnog lečenja. Pozdravio bih inicijativu ministarke zdravlja da se kovid bolnice, nakon zatvaranja, iskoriste za formiranje različitih vidova palijativnog lečenja. Dakle, potreba za palijativnim lečenjem je ogromna jer je broj pacijenata obolelih od neizlečivih bolesti ne samo malignih sve veći, a zahtevaju negu i dostojanstven kraj života.
Nedostatak palijativne nege ne trpe samo oboleli, već njihova porodica, okolina, ali i ceo sistem. Posebni problem za zdravstveni sistem su pacijenti oboleli od neizlečivih bolesti, a koji zapravo nemaju porodicu. Znači, dodatno imamo problem.
Dakle, pored zdravlja pomenula bih i obrazovanje koje je uz zdravstvo jedan od najvećih sistema u javnom sektoru, a koje mora ostati prioritet, predstavlja temelj, znači fundament svakog društva. Ovo nije floskula, ovo je zapravo suština, jer ako neko želi da razori jedno društvo, onda razara porodicu, obrazovanje i veru i onda je to kraj.
Bez adekvatnog obrazovanja nema razvoja nauke i naučne misli, a samim tim ni napretka celokupnog društva. Obrazovanje nikako ne bih odvajala od vaspitanja, vaspitanje se nosi od prve kuće, a to je porodica i trebalo bi da se nastavi kontinuirano kroz školovanje. Škola ne sme biti samo obrazovna, ona mora biti, kao što je nekada bila, vaspitno-obrazovna ustanova u kojoj se mora znati uloga i mesto svih učesnika u vaspitno-obrazovnom procesu. Ako obrazovanje zakaže, ceo sistem se urušava, te ne može biti ni dobrog učitelja, lekara, inženjera, majstora, poljoprivrednika, ali ni čoveka.
Takođe, kao što obrazovanje ne bih odvajala od vaspitanja, tako ni visoko obrazovanje ne bih odvajala od nauke, nije dobro i nije uputno, jer zapravo visoko obrazovanje predstavlja naučnu bazu.
Želim da pohvalim projekat studenskog stanovanja, jer u narednoj godini za ovaj projekat je izdvojeno preko 80 miliona i u prethodnoj godini je bilo oko tri miliona izdvojeno, jer je to, možemo reći, bio pilot projekat. Ovo je za individualnu pomoć studentima veoma značajna socijalna komponenta prosvetnog budžeta, i to je za svaki respekt.
Očekujemo, takođe, da će novoformirano Ministarstvo nauke nastaviti započete projekte u oblasti nauke i započeti, naravno, nove. Ovde mislim, pre svega, na infrastrukturnu podršku i afirmaciju inovacija neophodnih za naučno-tehnološki napredak društva, kao i veći broj naučno-istraživačkih projekata koja su uslov za napredovanje u zvanje naučnih radnika. Treba iznaći način da li broj ili na neki drugi način razmisliti da ovaj broj bude veći, jer je velika diskrepanca između broja naučnih radnika i naučno istraživačkih projekata i onda to dosta koči naučne radnike u napredovanju, odnosno izboru u zvanje.
Ne treba zaboraviti ni zaštitu intelektualne svojine naših naučnika, istraživača i inovatora.
Nisam se osvrtala na budžetske iznose. O tome su govorile moje druge kolege, ali ovom prilikom želim da u ime poslaničke grupe Ivica Dačić – SPS kažem da ćemo podržati budžet za 2023. godinu, posebno ceniti činjenicu da se donosi u izuzetno složenoj globalnoj situaciji. Zahvaljujem se.
(Novi Sad, 08.12.2022.)
| Funkcija | Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija | Izvor prihoda | Interval | Neto prihod | Valuta | Vreme obavljanja / od-do |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Odbornik | Skupština grada Novog Sada | Grad | Mesečno | 25000.00 | RSD | 21.08.2020 - |
| Zamenik Pokrajinskog sekretara | Pokrajinski sekretarijat za visoko obrazovanje i naučnoistraživačku delatnost | Pokrajina | Mesečno | 63145.00 | RSD | 13.11.2020 - |
| Narodni poslanik | Narodna skupština Republike Srbije | Republika | Mesečno | 37242.00 | RSD | 01.08.2022 - |
| Medicinski fakultet u Novom Sadu (Asistent sa doktoratom ) | Republika | Mesečno | 57400.00 | RSD | 03.07.2020 - | |
| Klinički centar Vojvodine (lekar specijalista anesteziolog i reanimatolog, supspecijalista medicine bola, doktor nauka) | Republika | Mesečno | 146000.00 | RSD | 23.08.2000 - |