Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/9496">Borko Stefanović</a>

Borko Stefanović

Stranka slobode i pravde

Govori

Jako, jako, zaista ingeniozno objašnjenje. Ja pričam da Agencija ima izvršna ovlašćenja da može da radi stvari koje sada ne može ni u ludilu da radi. Ništa živo nije ustanovljeno da oni mogu da urade. Ukinuli ste Fond. Agencija je značka na vašem reveru kojom ćete se hvaliti da nešto radite u domenu ekologije.

Apsolutno ne razumete šta predlažem. Predlažem da mogu kod vas u Kikindu da dođu ljudi i da zatvore sve pogone koji zagađuju životnu sredinu u jednom danu i da ih drastično kazne novčano za to što rade. Da li je to izvodljivo? Jeste. A što to ne uradimo? Zašto to ne uradimo? To je moje pitanje. Nije moje pitanje da se mi terminološki sada ovde raspravljamo, nego se raspravljamo o ovlašćenjima, o snazi institucije, o onome što ste obećali u predizbornoj kampanji, između ostalog, a ne samo lov na veštice iz prošlosti, u situaciji u kojoj je Srbija sa svim potrošenim sredstvima izgledala bolje u tom pogledu čišćenja deponije i svega ostalog što se dešavalo i otvaranja pogona za reciklažu, uređenju deponije i sve ostalo. Dakle, to je činjenica.

Samo vas molim, da biste razumeli šta vam govorim, hajde da se odmaknemo od vašeg subjektivnog osećaja za to šta je pravično u Srbiji, jer to je vaš subjektivni osećaj. On ne postoji u objektivnoj realnosti.

Ja mislim da je mnogo bolje za ovu zemlju da napravimo instituciju koja će se zvati agencija i koja će imati ovlašćenja takva kava sada nema ni u 5% onoga što radi. To je sve, da proširimo, da ojačamo snagu i da ta institucija bude iznad svega što sada radi samo Ministarstvo. Hvala.
Možda ću se kvalifikovati za gospodina Babića ako napravim ovde skok u vis. Ali, hoću samo da kažem da se ja ne kandidujem za predsednika moje stranke. Hvala što pitate. Lepo je da Skupštinu Srbije i javnost opterećujemo besmislicama iz našeg stranačkog života. To ste vi. Lepo vam damo predlog, kažemo šta treba da se uradi. Aha, vi idete pored puta, pa gledate gde ćete se kandidovati za predsednika. Koliko je to besmisleno. Mislim da građani, ako ovo uopšte iko gleda, zaista mogu da vide klasičan primer onoga što se zove – idete putem vi, a ja, gospodine Babiću, idem Dunavom, pa sada, negde ćemo se sresti možda.

Moje osnovno pitanje je bilo – zašto ne uvedemo ovlašćenja Agenciji koja će opravdati njeno postojanje i koja će dovesti najzad do nekog rezultata? Šta imate sa Inđijom, sa time da li je neko pravio, nije pravio? Stalno se hvalite državnim organima. Izvolite, istražite, nemam ništa protiv. Kačket je neko nosio, čistio Srbiju, pravio akcije. Neko je spasavao decu iz smetova, neko je išao po onim transporterima po Obrenovcu, pa ništa. Da li je to slika dobrog posla, kako kažete? Pa, nije. To se zove marketing, u čemu ste fenomenalni. A, Srbija se guši u smeću, kanali su zatrpani.

Pričate nam ovde kako je Ministarstvo dovoljno da to radi. Onaj fond je odvratan zato što je potrošio silne pare, a rešenje ne postoji. Sve je gora situacija. To vi nama recite. Nemojte vi ko se za šta kandiduje i da li je neko kvalifikovan. Izvinite, mislim da sam dovoljno kvalifikovan, osim ako vi znate nešto što ja ne znam. Verujte, sigurno i građani vide da nema toga što vi znate a da ja ne znam. Hvala.
Džaba vam sufliranje gospodina Martinovića. Mislim da su građani Srbije ponovo mogli da čuju taj pater, tu matricu, nemate šta da kažete, pa onda kažete ovako – evo, osim uvreda dragi građani ništa nismo čuli, a građani onako sede pa gledaju, slušaju - kakvu uvredu? Niko nikakvu uvredu nije izrekao. Šta je ovde bila uvreda? Možda to što sam spomenuo spašavanje iz smetova? To nije uvreda. Zašto je to uvreda? Treba da se ponosite time.

Kažete – agencija je očistila budžet. Gospodine, poštovani, Babiću, vaša stranka je očistila džepove građana Srbije u poslednje tri godine koliko ste na vlasti, i to naročito penzionerima i ljudima koji su zaposleni u javnom sektoru. Njihovi džepovi su temeljno očišćeni bez kačketa. Imate i vi stranačke akcije sa kačketima. Imate vi i vaše članice koje plešu, nemam ništa protiv, isto imaju dobre kačkete i dobre majice. Imate vi premijera koji bez kačketa i bez kape spašava decu iz smetova. Imate vi situaciju u kojoj su nam svi ekonomski pokazatelji katastrofalni, a vi ne možete da verujete koliko nam je dobro. Neprijatno vam je koliko vam je dobro, tako kaže premijer.

Dakle, i vi ponovo, umesto da odgovorite šta je loše, da ustanovite snažnu, robusnu agenciju sa izvršnim velikim ovlašćenjima u čemu bi mi podržali to. Umesto to da nam kažete, vi opet pričate o nečemu što ne znate.

Prvo, u Vojvodini su kanalske mreže i vodotokovi daleko u boljem stanju, nažalost, nego u ostatku Srbije.

Drugo, vojvođansko preduzeće „Vode Vojvodine“ je odbranilo Pokrajinu od poplava, i vaš gradonačelnik Šida je rekao – sklanjaj te džakove, jer su iz pokrajinske Vlade. Vi to znate i to zna premijer Vučić. Pa, to je sramota, gospodine Babiću, šta pričate ovde. Pitajte ljude u Sremu ko je kako uradio posao, pa samo pređite preko do Šapca i do ljudi na drugoj strani pa pitajte isto to.

(Aleksandar Martinović, s mesta: Šta je bilo u Šapcu?)

Dakle, to šta je bilo u Šapcu može gospodin Babić da vam kaže, jer je bio šef kriznog štaba neko kratko vreme tamo, pa ste posle krompirovim pečatima falsifikovali…
Gospodine Arsiću, ja se javljam po replici, a gospodin Marković po povredi Poslovnika.
U redu je, razumeo sam šta ste hteli da kažete.
Mislim da vi u neku ruku ste, mada je ovo replika, vezano za DS i ne želim da odgovaram, jer čuli smo niz tabloidnih neistina, koje su iznete o stranci, ali to će nadležni organi da ispituju, što gospodin profesor Atlagić nije.
Ja želim da mu čestitam što se uspešno izborio sa tekstom. Jedino bih želeo da napomenem da nije korektno predsednika Republike navesti nakon premijera Vučića.
Gospodine predsedavajući, uvaženi predlagači ovih izmena zakona, ja moram da kažem, zaista ću gledati što kraće da bi građani razumeli šta je suština ovih izmena, kojima se danas bavimo u Skupštini Srbije, pet puta ste menjali regulativu, vezano za funkcionisanje i rad javnih beležnika u Srbiji.

Pet puta smo vam u ovoj Skupštini ukazivali, poštovana gospodo, ne možete izvršiti sve obaveze u ovako kratkim rokovima.

Pet puta ste nam govorili – to nije tačno, nemate vi pojma, ne znate šta pričate.

Na stranu to što mene i zabavlja kada čujem neke kolege koji su bili u toj istoj vlasti, kako sada oni imaju amneziju i govore kako je neko drugi doneo te zakone, a oni su za njih glasali.

Na stranu to što ste i tada digli ruku za taj rok koji je sada predviđen za paralelno funkcionisanje u poslovima overe potpisa, rukopisa i prepisa.

I tada ste glasali da to bude 1. januara, a sada pomerate za dve godine. Pardon, od marta do januara 2017. godine, dakle građani treba da znaju, ponovo se pomera rok do kada će moći da overavaju potpise, rukopise i prepise u sudovima i opštinama, za dve godine.

Mi smo vam unapred govorili i molili vas da taj rok bude takav, da bude trajnog karaktera, jedna od opcija koju ste mogli usvojiti je da se zadrži mogućnost overe i pred sudom i u opštini i paralelno sa overavaju kod javnog beležnika. To ste odbili.

Pa smo vam rekli, ne možete da funkcionišete sa 94 javna beležnika na teritoriji Republike Srbije i to ste ismejali, pa smo vam rekli, ne možete da formirate javno beležničku komoru jer nemate sto javnih beležnika, čime kršite zakon i to ste ismejali.

Pa smo vam rekli ne možete pet puta da menjate regulativu u toku jednog zasedanja Skupštine, zato što ste pogrešili prvi, drugi, treći i četvrti put. Pa ste i to prenebregnuli.

Pa smo vam rekli da je normalno prirodno, da čovek koji je najodgovorniji za ovo stanje, da čovek koji je najodgovorniji za probleme i ne funkcionisanje našeg pravosuđa, a to je ministar Selaković, dođe u Skupštinu, da on predloži pomeranje roka. Bože moj. Izmena jednog člana. Zašto ministar nije mogao da odvoji vreme da nas počasti svojim prisustvom?

Uz svo uvažavanje predlagača, zašto nije mogao da dođe ovde da ga mi pitamo, a on, nadamo se, odgovori, zbog čega još uvek nije podneo ostavku? Ako ovo probijanje rokova ponovo nije dokaz njegovog, hajde da kažem blago rečeno, politički arogantnog odnosa prema Skupštini, njegovog arogantnog odnosa prema istini koja mu je predočena, prema disfunkcionalnosti sudskog i overivačkog sistema u Srbiji, ako mu nije bilo jasno da nema sa kim to da sprovede, jer ima 94 javna beležnika danas u Srbiji, ili možda jedan-dva više, neka mi oproste ovi koji se bave faktografijom, dakle, ne možete to ljudi uraditi u tako kratkom roku. Rekli smo i tada, kažemo i sada, ili ovaj sistem overe paralelno i kod sudija i opština, uvedite kao trajni sistem, ili ga produžite za još više godina nego što ste sada predvideli.

Zašto ministar uporno odbija da se suoči sa realnošću života u srpskom pravosuđu sa problemima u srpskom pravosuđu, sa našim dopunama, kritikama, predlozima? Neće čovek da se suoči. Neće da dođe u Skupštinu. Molili smo ga – dođite da vas pitamo. Kažite nam ministre već jednom, kada ćete snositi odgovornost? On nama ovako odgovara – ako imate dovoljan broj potpisa vi mene smenite. To je vrhunac cinizma.

Njegova ostavka je napisana u srpskim sudovima koji ne funkcionišu, u srpskoj advokaturi koja je četiri meseca bila u štrajku, u javnom beležništvu koje je podiglo maksimalno tarifu, u tome što građani plaćaju mnogo više nego ranije. Tu je napisana vaša ostavka, ministre Selakoviću, koga ja sad ovde zamišljam, da njegov lik treperi iznad gospodina Bečića, ali nema ga, ili ispod, izvinjavam se. To je moja uobrazilja. Uz svo uvažavanje gospođe Batić, trebao je nosilac svih kvazipromena u srpskom pravosuđu, reforme, reforme, da dođe i udostoji nas svog prisustva.

Menjate taj član, niste nas slušali, niste hteli da prihvatite opravdanu, razumnu, sugestiju da produžite još više te rokove, ili još bolje da uvedete ovu mogućnost kao trajno stanje. Šta je tu loše?

I da vas zamolim još jednu stvar. Neprirodno je, nekorisno, u momentu kada smo se sastali, zbog izmene jednog člana zakona da ponovo pokušavate da pričate o greškama koje su bile ranije, jer nemate vi ljudi više ni jedan argument. To je zabrinjavajuće već postalo. Ne pitaju građani mene ili vas, šta je bilo ranije, time neka se bave, pre svega, birači, a pod dva – nadležni državni organi. Oni pitaju šta će sada biti bolje u njihovom svakodnevnom životu. Kako će overavati svoje potpise, prepise i overe. Gde će to činiti i po kojoj ceni će to činiti.

Poštovani građani, moći ćete i dalje dve godine to da radite, kao što smo tvrdili i prvog dana kada je ministar ovde bio. On je rekao – ma nemate vi ljudi pojma, ja znam najbolje šta radim. Ja znam jer je meni Vlada dala mandat. Vlada je mene ovlastila da se bavim ovim poslom, Skupština me izabrala. U redu, i šta je rezultat? Nemate dovoljno javnih beležnika, ponavljam. Nemate zakonski minimum da formirate komoru. Ljude koje ste birali su ljudi sumnjivih političkih veza s partijom na vlasti.

(Aleksandar Martinović, s mesta: Da li je to tema?)

Moram da objasnim ceo…
Prvo, ja sve vreme pričam o tačci dnevnog reda, da ja vas podsetim da je tačka dnevnog reda izmena jednog člana zakona, koja se tiče mogućnosti  da građani vrše…
Znam rekao sam vam odmah prvi, ali niste slušali. Zašto vi sada mene propitujete ovde? Hoćete li me pustiti da nastavim?
Znam ja jako dobro, gospodine Bečiću, možda vi ne znate o čemu pričamo?
Onda mi dozvolite da nastavim, pošto sam sve vreme u temi.
To što spominjem nečiju ostavku, to je žalosno stanje stvari i to je realnost danas u Srbiji, da ne možemo ni o jednom zakonu, gospodine Bečiću da pričamo a da ne tražimo ostavku ministra, jer su nekompetentni.

Zašto tvrdim da su nekompetentni? Evo vam dokaz. Zašto se danas sastajemo da menjamo ukupnu regulativu vezanu za funkcionisanje overe i beležništva, ukupno govorim, peti put? Zato što smo prvi put rekli da nije izvodljivo to tako da se uradi. Činjenice to pokazuju.

Dakle, nemate dovoljno beležnika. Nije Komora formirana na osnovu zakona, to su činjenice. Sada možete biti protiv činjenica, meni je žao. Ovde nema politike u ovome što vam govorim.

Dakle, građani moraju imati ovu mogućnost koju smo vam odmah rekli , da je bolje da je trajni institut, da se razbije monopol javnom beležništvu koji ste pokušali da date, ne vi lično, nego Vlada, pa su advokati štrajkovali, pa su im izbili mogućnost da imaju monopol.

Ovo su recidivi vašeg pokušaja. Nekonzistentnost, ne znate, sami sebi ne možete da više budete u funkciji. Ne možete da budete dosledni sami sebi. Zato je moja dužnost da vas podsetim na to i da vam kažem šta je tražila opozicija.
Zašto je uvreda? Šta je uvreda? Stvarno, nemojte preterivati gospodine Bečiću, ovde nikakve uvrede nema. Nikoga ne vređamo, niti mi pada na pamet.

Lepo kažemo, zašto to radite sada? Zašto niste uradili tada? Zašto čovek koji je nosilac ovih promena i ovog instituta u Srbiji nije došao u Skupštinu, nego se čovek politički krije iza poslanika, i to čak poslanika ne iz SNS, zašto? Znam da ima kompetentnih kolega, zašto oni nisu ti koji ovo predlažu? Zato što je malo neprijatno, eto zašto. Zato što nije u redu da ovoliko očigledno budete van onoga što ste obećali, e to je problem. Tema je to.

Da li je tema da menjate jedan član zakona? Da li je tema da produžavate rok za dve godine? Da li je tema da smo vas molili da to uradite tada pa niste? Da li je tema? Da li je tema da neko ustane i kaže – Izvinite, bili ste u pravu. I to je tema. Šta je tu problem? Da li je to tako teško ustati pa reći – Jeste, istina je. Nismo predvideli mogućnost da ćemo imati malo beležnika, da Komora neće biti zakonski izabrana, da građani neće moći da overavaju potpise na jednom mestu, da ti ljudi koji su napravili enormne honorare sebi, a neki kažu još nekim ljudima iz vladajuće stranke, da ti ljudi ne mogu da odgovore prirodi posla. Šta je tu problem? Šta je tu uvredljivo?

To je u funkciji, po meni, pomoći da zaživi ovaj institut na adekvatan način. Po meni, dve godine nije dovoljno i opet ćete probijati rok, videćete to. Ja vam danas kažem, neka bude u zapisniku, da ćete ponovo probijati rok. Zato i predlažem da ga napravite kao trajni institut, da građanin uvek može otići u sud i opštinu, ako to želi, plati taksu, izvrši overu. Zašto je to problem?

Zašto se deluje nekim ljudima, gospodine Bečiću, zamislite to, da neko hoće da zaštiti grupu koja se zove „Javni beležnici“, da njima da mogućnost da oni budu zaštićeni da se ljudima onemogući, pa su onda to hteli da urade kao ekskluzivno pravo ili ti puni monopol, pa su se pobunili advokati?

Sada pričamo ovde među kolegama, uz svo uvažavanje predlagaču, pričamo o nekome ko je ovo sve zamesio, a mi da vadimo vruće kifle iz peći, jel? Vi i mi, bez razlike. Zašto, iako znam da ima jedna Kata u Perlezu i ta Kata u Perlezu kaže da je počelo? Hvala.
Zašto stalno Šutanovca pominjete?

Dobro, samo da objasnim. Malo sam ušinuo leđa, pa ne mogu da gledam u gospođu Batić. Iako gospođa Batić, kao i svi narodni poslanici imaju pravo da predloži, kao grupa narodnih poslanika, predloge, izmene i dopune Zakona, itd. Dakle, niko o tome nije govorio.

Nisam rekao da niko iz SNS nije potpisao. Rekao sam da glavni ovlašćeni predlagač nije niko iz SNS, nego iz DHSS.
Dakle, niko od vas nije ustao da bude ovlašćeni predstavnik, nego ste to prepustili gospođi Batić, što je u redu, ali sam objasnio šta se krije iza toga. To je suština. Vidite kako razumete sada.
Potpisali su i … Čekajte, molim vas. Ne znam, prvo, zašto me stalno prekidate.

Drugo, hoću da objasnim kolegama, znam da oni razumeju, ali daću dodatno objašnjenje.

(Vučeta Tošković, s mesta: Niste inspektor Megre.)