Dobro, nisam se zbog toga javio. Javio sam se na repliku gospodinu Martinoviću.
Dakle, nema Demokratska stranka veze s komunizmom, tu ste jako pogrešili, inače se ne bih javio, niti imaju Grol i Davidović itd. Mada, bilo je tu i dr Ribara i gospodina Smiljanića. Bilo je tu raznih ljudi, znate. U našoj stranci se uvek negovala sloboda mišljenja i govora. Ne znam kako je kod vas?
Ono što znam jeste da smo mi ponosni na sve te tradicije i na borbu i slobodarstvo, bez obzira na levičarsko opredeljenje. Nemojte brkati te dve stvari.
Isto tako, koliko Ljuba Davidović i advokat koji je branio Dražu Mihajlovića imaju veze s komunizmom, zamislite koliko ima veze Vojislav Šešelj sa Nikolom Pašićem. Takva ista veza vam je ovde koliko između Vojislava Šešelja i Nikole Pašića. Evo, ako mi objasnite vezu između ta dva, ili Aleksandra Vučića i Nikole Pašića ili Vebera ili ne znam koga već, ili Lutera. Lutera plus dve godine, pošto ne može nikako da ubode datum.
Dakle, ja mislim da je ova rasprava sada otišla u potpuno nepotrebnom pravcu. Ja se radujem i volim da pričam o ideološkom opredeljenju, volim da razgovaramo o vrednosnim stavovima, volim da razgovaramo o političkim platformama i programima naših partija, ali mislim da samo zamaramo građane nepotrebnim stvarima koje sada zaista u ovom trenutku mislim da ih ne interesuje, ali sa velikom radošću ću se uvek odazvati na bilo kakvu razmenu mišljenja u tom smislu, pošto mislim da i te kako šta imamo da kažemo u jednoj drugačijoj Evropi koja se buni i budi, o jednoj drugačijoj Evropi koja sada nastaje dok mi ovde pričamo, a vi i dalje pričate o tradicionalnim podelama.

Hvala gospođo predsednice, povređen je član 107.
Znači, vi ste po meni morali sada pošto je kolega ponovio i rekao je - stojim na onome što sam rekao.

Da, ali dovoljno se čulo ovde niste primetili da je režim ubio Ranka Panića.

Dva puta su optuženi ljudi da su ubili nekoga što znači da su smišljeno namerno izvršili krivično delo ubistva. Zna se ili se ne zna, ali će se znati ko je konkretno odgovoran za to krivično delo na tom konkretnom događaju koji je tada organizovao gospodin Vučić i Tomislava Nikolić.
Znači, molim vas…

Ne, nego postoji odgovornost koja mora da se utvrdi kroz postupak, a ne da se ovde govori da je neko nekog ubio. Pazite, drugi put. Znate šta bih ja dobio da sam to rekao u Skupštini. Ne opomenu, nego tri. I, vi to vrlo dobro znate.

Dobro ne sa vaše, ali od gospodina Bečića bi to brzometno, on po dve opomene daje. Ne možete tako gospođo predsednice. Molim vas, dakle, ovo ne samo da je dostojanstvo narušeno, nego najgrublja stvar da nekome kažete gledajući u nas. Bivši režim, zna se da smo za njega to mi iz DS ili iz SDS ili iz SPS ili iz Rasimove partije, mi smo bivši režim. Znači, mi smo ubili Ranka Panića. Pa, to je sramota. Još kaže kako vas nije sramota što ste ga ubili. Pa, čekajte, mislim da u ovoj situaciji vaša reakcija je bila čini mi se primerena u smislu prekida, ali, mislim da ste zakasnili jer se dva puta čulo. I to ipak zaslužuje određenu čini mi se meru koja bi se prema tom poslaniku primenila. Da se taj snažan dizbalans izrečenih opomena opoziciji i poziciji malo promeni u korist istine.

Žao mi je što ministar nije tu. Koristiću vreme ovlašćenog predstavnika, to jest šefa poslaničke grupe.
Ovaj amandman je dobar. Mi ga podržavamo, naravno. Smatramo da bi on uneo dovoljno reda u, inače, po nama,- nepovoljnu praksu, odnosa izvršne vlasti i Skupštine Srbije.
Takođe, moram da kažem da svi amandmani koje smo podneli, koje je opozicija podnela u ovom procesu su išli u pravcu daljeg preciziranja, poboljšavanja i drago mi je da su neki, doduše, po drugom formu prihvaćeni kao amandmani odbora, ali ono što smo dalje čuli je pokušaj da se sve ovo predstavi na jedan neodgovarajući način.
Dakle, slušali smo, između ostalog, u reakciji na naše amandmane i nastupe predstavnika vladajuće većine da se moglo pribeći nekim drastičnim merama, nekim merama koje su bile na raspolaganju, ali nisu iskorišćene. U tom smislu zaista moram da se osvrnem, i da kažem da je dobro da ministar Selaković i Vlada nisu pribegli tim merama, da je tačno da su mogli da primene mnogo oštrije mere, mere koje su neprihvatljive, koje su necivilizovane, koje su protivne vladavini prava i demokratskim društvima.
Mogli su da uz pomoć Vlade uvedu vanredno stanje u Srbiji, mogli su da ukinu advokaturu, mogli su da uvedu državnog advokata, mogli su da uvedu oružane snage u parlament, mogli su mnogo toga lošeg, hoću da kažem, i onda kada se razgovara o amandmanima, kada se razgovara o političkom, ako hoćete i stručnom porazu ministra Selakovića u Skupštini Srbije, onda se izađe kao kontra argument u onom tokom prvog dana - a šta vi radite u Vojvodini, vi nemate legitimitet, a u drugom danu kažete – mogli smo mi mnogo toga lošeg, pa nismo.
Sada mi iz opozicije i građani Srbije treba da se utešimo što nije pravljena, a razmišljano je da se pravi paralelna advokatska komora. Sada treba da budemo srećni, uvaženi kolega, što nije kroz, kako ste sami rekli, pravne cake, koje su moguće, ja ne kažem da nisu moguće, dakle, vi ste mogli da defakto sve oni koji su kršili odluke advokatske komore, dakle esnafskog udruženja koje je jedino ovlašćeno da daje potvrdu da je neko pripadnik advokatske struke u Srbiji, da ljudi koji su se oglušili na demokratski način donete odluke, kršili obustavu rada advokata…

Ja pokušavam da sublimiram.
U suštini, ovaj amandman, kao i svi ostali koji su podneti, su išli u pravcu daljeg poboljšanja ovaj sporazuma koji je postignut i kojim je ministar prihvatio skoro sve zahteve advokatske struke, čime je doživeo politički poraz, zbog čega treba da podnese ostavku, a ne da nam pričate ovde… Recite vi nama zašto ovaj amandman nije prihvatljiv i zašto ovaj amandman ne može da se prihvati, a prihvaćeni su drugi iz opozicije koji su građani sa hendikepom omogućili da ne budu diskriminisani u očima Ustava Srbije, na primer. Doduše, to je urađeno kroz jednu od caka, kako kaže gospodin s druge strane.
Prema tome, ja mislim da nema objašnjenja zašto se sada mora čekati osam dana da se nešto primeni, zašto se ne precizira kada ćemo imati tromesečne izveštaje koji su neophodni, pri čemu ministar Selaković možda je tu najmanje neažuran u celoj Vladi, kako ja imam informacije, koji nisam član odbora, ali s druge strane imate ministre koji se nikad nisu pojavili u Narodnoj skupštini i apsolutno ih nije briga za tri meseca. Zna se kome oni podnose izveštaj. E taj kome podnose izveštaj, taj čovek je skupljač svih informacija i svih odluka u ovoj zemlji i onda vi meni kažete da to ne liči na ono o čemu vi sanjate? E to mene brine, ti vaši snovi. Oni ne smeju nikada da se obistine u Srbiji, jer vaša java donela je već dovoljno nevolja građanima Srbije. Hvala.

Dva puta je pomenuta DS u vrlo negativnom kontekstu. Pežurativnom kontekstu, lažnom, kako god hoćete. Navikao sam to da slušam od pojedinih poslanika sa druge strane.
Međutim, u nadi da ćemo se vratiti na dnevni red, koji je kao što vidite, debata o dnevnom redu i razgovor sa ministrom Sertićem, koji mislim da je bio u okvirima civilizovanog, argumentovanog je potpuno iskliznuo, da kažem, iz šina, ovako da se izrazim u duhu novih promena u „Železnici“ samo zato što je jedan od poslanika sa druge strane, gospodin Petko ponovo zloupotrebio Poslovnik i krenuo da priča makar šta, što inače radi.
Ja mu savetujem da ode u tužilaštvo da se zaposli kao pripravnik. Plate mu nisu potrebne. Ima ih pet komada. Znači, neka ode tamo. Neka volontira pošto se bavi istražnim radnjama u Skupštini Srbije i ponovo spominje Adu Kale. Ja sam vas već molio jednom, gospodine Bečiću, vas lično, nekoliko puta, ne jednom, bar dva, tri puta, da ne dozvolite takve neukusne istorijske paralele.
Oni koji su ubijeni na Ade Kale su bili dahije i zločinci koje su…

…ustanici ubili. Paralela sa Adom Kale je vrlo nezgodna.
Hvala, ali vas molim da slušate poslanike sa obe strane. Molim vas. Ada Kale je neprimerena paralela. Može neko da pomisli da se poziva na nasilni kraj srpske opozicije. Nasilni kraj, jer smo mi jel dahije, a oni su jel oslobodioci ustanici, Karađorđe? Nit su oni ustanici, nit su Karađorđevi, nego su trošitelji, upropastitelji Srbije, uništitelji srpskog budžeta. To su, ali to nije isto što i dahija. Znate li zašto? Ne samo iz etičkog, etničkog, istorijskog konteksta, već zato što se sa političkim protivnikom ne razgovara kroz prizmu nasilja…

… kroz istorijsku paralelu. Moram da kažem, za kraj, jeste, sužava se prostor kao u Irigu. Kažite kako je došlo do toga? Da li je SNS imala jednog odbornika u Irigu? Nije imala nijednog, a danas imate vlast. O tome treba da pričate.

Gospođo predsednice, javljam se po članu 87. u smislu kršenja i članu 97. u smislu predloga. Član 97, molio bih da se Skupština izjasni o predlogu da se duplira vreme za raspravu, zbog važnosti teme o kojoj se radi, a član 87. vi ste u poziciji da razjasnite narodnim poslanicima ovu situaciju.
Član 87. kaže da se sednice održavaju po pravilu od 10,00 do 18,00 časova i da se promena produženja rada posle 18,00 časova treba izneti u Skupštini od strane predsedavajućeg do 16,00 časova tokom trajanja same sednice.
Vaše tumačenje da je to urađeno ranije i da se odnosi na ovu sednicu, neko ko je zlonameran, a ne spada među takve bi mogao da pomisli da vi danas možete da produžite rad sednice i 21. maja 2015. godine.
Dakle, neko bi mogao to da zaključi. U cilju da se ta nedoumica anulira u ovoj situaciji i da vi nama objasnite ovde o čemu se radi i kako mi uopšte radimo danas kada nije produžen rad sednice posle 18,00 časova i ako je to tako urađeno, da li to znači da ćemo raditi samo dva sata protiv čega mi jesmo ili ćemo raditi u punom obimu, a uostalom u tom smislu i predlažem da se vreme poslaničkim grupama duplira i molim vas da se Skupština o tome izjasni. Hvala.

Hvala, gospodine predsedavajući.
Gospodine Selakoviću, uvažene kolege narodni poslanici, uvaženi beskompromisni borci za prava građanske svesti i slobode i pripadnici advokature u Srbiji, dobar dan.
Moram da kažem da je ovo jedan dan u kojem, bez obzira na dobacivanja i nervozu koja nema potrebe da postoji zaista, se nalazimo u Narodnoj skupštini šesti
ili sedmi put raspravljajući o setu zakona, donoseći izmene na koje smo vas upozoravali, ministre, neprekidno svaki put u svakoj raspravi. Menjate zakone na način kako smo vam mi predlagali. Naše zadovoljstvo ne može biti veće. Naše zadovoljstvo ne može biti veće i zbog činjenice da će najzad srpsko pravosuđe posle više od četiri meseca blokade početi da radi. Građani će biti srećni jer će najzad moći da sprovedu poslove od njihovog interesa i da dođu do nasušno potrebne pravde u Srbiji.
Najzad ulazimo u nešto što ste vi u maniru ove Vlade pokušali da naslikate kroz ružičaste naočare i da prikažete stanje stvari onako kako nije, a to je, dobro je, slušajući ove poslanike iz SPS-a i SDPS-a, ja moram da se složim.
Hvala Bogu da u onoj prethodnoj Vladi nije bilo SPS-a i SDPS-a, inače bismo uspeli da rešimo ove probleme ranije. Nisu oni bili ni u jednoj ranijoj vladi.
Vi gospodine Selakoviću niste bili ni u jednoj ranijoj vladi, ali ste bili u Skupštini šest puta raspravljajući o ovim zakonima.
Svaki put, poštovani građani kada smo raspravljali o ovim zakonima, kada je notarijat počeo da dobija svoje obrise, kada ste kroz predloge propisa pokušali da uobličite njihove nadležnosti, kada ste pokušali da utvrdite njihov odnos sa advokaturom, kada ste pokušali da učvrstite pravni poredak u Srbiji, svaki put smo vam ukazivali šta tu nije dobro i šta ne valja, zašto ovako ne može da se uradi, zašto ne poslušate Advokatsku komoru Srbije, zašto ne poslušate ljude koji su deo pravnog poretka Srbije? Tražili smo od vas da napustite put inaćenja, tvrdoglavosti, političkog slepila, nedostatka želje za kompromisom i pronalaženjem rešenja, ismevali ste nas, vređali ste nas, odbijali ste svaki predlog. Niste hteli da razgovarate sa advokatima mesecima. Sa nama niste hteli da razgovarate o amandmanima, niste hteli da poslušate predlog i sve ono što smo tražili, niste hteli da sagledate život u Srbiji realnim očima. Niste hteli da vidite na šta nam liče sudovi i nerešeni predmeti. Niste hteli da vidite zakrčenja koja su gora od bilo čega što je srpsko pravosuđe videlo od 1945. godine do danas.
Niste hteli da vidite da jednoj profesiji oduzimate pravo na rad, a dajete drugoj kroz monopolski položaj, niste hteli da čujete da nam Ustavni sud volšebno i čudno ćuti, da neće da se izjasni o bilo čemu. Niste hteli da vidite proteste advokata koji su trajali mesecima i vapaj tih ljudi sa ulica gradova naših? Ali, šta ste hteli? Hteli ste da kažete da smo mi Miškovićevi plaćenici, hteli ste da kažete da podržavamo tajkune i politikantske strukture koje stoje iza protesta advokata?
Danas, ministre Selakoviću, iznad Skupštine Srbije ponosno se vijori bela zastava vašeg političkog kraha. Danas je dan vašeg poraza. Danas je dan kada treba građane Srbije da obradujete još jednom vešću, a to je vest o vašoj ostavci.
Vi morate otići, ministre Selakoviću, sa pozicije ministra pravde. Obrazložiću sve.
Vi morate snositi posledice. Pod jedan – oglušivanje o opravdane zahteve srpske advokature, pod dva – ignorisanje Narodne skupštine Srbije i donošenje šest puta različitih izmena zakona bez javne rasprave i bez pripreme, pod tri – sumnje da postoji pritisak na Ustavni sud u Srbiji, pod četiri – zbog vređanja čitave jedne profesije i političkih stranaka da iza njih stoje kriminalci i tajkuni i pod pet – zato što ste na kraju došli na iste pozicije, pritisnuti opravdanim protestom tih ljudi.
Moje pitanje vama, ako vi tu belu zastavu ne vidite, a ja vidim da je ne vidite, ko je pobedio danas ministre? Da li je pobedio Mišković ili su pobedili advokati i pravna struka i ljudi od integriteta i istina? Da li je pobedio Mišković ili istina i advokati, morate nam odgovoriti. Ako je pobedio Mišković, vi morate otići, jer ste potklekli pod Miškovićevim pritiskom. Ako su pobedili advokati i istina, onda morate otići, zato što ste četiri i po meseca ćutali na ono što je bilo nesumnjivo dokazivo i što danas prihvatate. Onda niste sposobni ni da vršite ovu funkciju. To su objektivna data pitanja kroz prizmu istine na koju vi treba da date odgovor, bez strasti, bez ljutnje, bez sukoba i bez svađe.
Recite nam danas ovde i pred predstavnicima Advokatske komore i pred građanima Srbije koji ovo gledaju, kako možete za tri meseca od danas, da izađete pred bilo koga u javnosti, da razgovarate sa bilo kim, a da neko vama ne spočitava ovo što sam vam rekao danas ja.
Vaš politički kredibilitet je najtanji do sada, ministre, a vi znate vrlo dobro, da ne bude da vas samo kritikujem, da hodnici Pravnog fakulteta plaču za vama, ministre, da studenti se bune što nemaju jednog od najboljih asistenata na predmetu Istorije države i prava, da vi kao takav čovek treba da prestanete da lišavate našu mladost vašeg znanja i to kažem bez ironije.
Vi se niste pokazali u domenu pravosuđa, ali ste se pokazali u domenu edukacije na Pravnom fakultetu u Beogradu. Vratite se svojoj struci, tamo neće biti raznih borka i ostalih koji će vas podsećati neprekidno na ovu kardinalnu grešku vaše političke karijere. Vi ste nas ubeđivali da advokati nemaju pojma i da to što oni traže je retrogradno, anahrono i ne postoji nigde u Evropi, a gle čuda, danas usvajamo upravo to, sve ono što smo tražili od vas mesecima danas usvajamo.
Da li vi ministre mislite da baš svi u Srbiji imaju pamćenje kišne gliste? Naša dužnost, između ostalog je da to na efikasan način negiramo. Ovo je jedan vaš politički poraz, ali je pobeda srpske advokature i pobeda struke istine i pravde i pobeda onih koji su istrajavali i davali nadu građanima Srbije da se mogu izboriti za bolje sutra u Srbiji kojom vlada Aleksandar Vučić.
Ti ljudi su pokazali da se može i zato njima svaka čast i svako priznanje. Ja ne bih prekinuo štrajk, ja bih zahtevao i onaj uslov da se ispuni, a to je vaša ostavka, što je jasno iz mog izlaganja.
Ja isto tako ne bih nikada napustio ovu Skupštinu na vašem mestu, a da ne odgovorim na ovo pitanje.
Vi prosto, uvaženi ministre Selakoviću nemate mogućnosti da odgovorite ovde na nijedan drugi način osim da, ili je pobedio Miroslav Mišković ili da su pobedili advokati, istina i pravda.
Ako je jedno odgovor, morate podneti ostavku. Ako je drugo odgovor, morate podneti ostavku.
Stvar je toliko jednostavna da nijedan spin, nijedna besmislica koju smo čuli ovde, pazite vi šta će oni pokušati, poštovani građani da vas ubede – pa mi bismo ovo uradili, nego bivša vlast nije to htela 2011. godine.
Dokle mislite da verujete u to, da bilo ko u Srbiji veruje u te besmislice koje iznosite?
Lepo sam vam rekao, da su SPS i SDPS bili u Vladi prethodnoj, ovo se sigurno ne bi desilo, jel tako? I onda ste vi… Izvinjavam se.

Dakle, nisam hteo ništa loše, nikog ne vređam. Eto, zamislite da su oni bili u Vladi, ovo bi bilo davno rešeno.

Mene ne čudi ova većina, razumete, mislim na najveću stranku u Srbiji. Ona nije učestvovala u prethodnoj vladi. Mislim na onu pre, pre, pre, pre tri vlade Aleksandra Vučića.
Mislim da ste vi ministre kao neko ko se suočio sa realnim problemom našeg pravnog poretka, sa glasom stare advokatske struke koja je uvek bila slobodna, suočeni sa argumentima koje su oni davali kroz sredstva javnog informisanja koje ste vi prvo ignorisali, pa onda napadali, a onda te ljude vređali i onda unosili teoriju zavere što vam je omiljeni sport, a onda kada smo i mi iz opozicije rekli nešto o tome, našli ste spregu, evo ih, opozicija, advokati, Mišković, zavera, rušimo Vučića.
Da li smo mi onda uspeli to da uradimo kroz tu zaveru, ministre Selakoviću ili će pre biti da čak ni vi sa svim kontrolisanim medijima niste mogli sakriti činjenicu da nam se građani pate preko četiri meseca bez pravde, da nam sudovi stoje, da se predmeti nagomilavaju.
Ko će nadoknaditi ministre štetu građanima Srbije zbog toga što vi niste hteli da se dogovorite sa advokatima pre četiri meseca, ko će da plati što ove predloge zakona, izmene zakona, niste prihvatili pre četiri meseca? Ko će nadoknaditi štetu ljudima koji su skuplje davali pravne usluge notarima za ova četiri meseca? Ko će da nadoknadi izgubljeno vreme i izgubljenu dobit, oterane investitore iz zemlje u koju niko neće da ulaže, pošto pravosuđe ne radi četiri meseca? Vi ste oterali Mubadalu, Al Dahru i ostale kapitalne projekte, gospodina Vučića, jer da ste vi uradili posao sa pravosuđem, šta bi sprečavalo stranog investitora da dođe u Srbiju?
Dakle, sada ja vidim vezu u tome i sada ja vidim šta ste vi. Vi ste subverzivni element u Vučićevoj Vladi. Sada je meni jasno o kome je pričala ministarka Mihajlović, nije loše, šta?