Dakle, član 39. stav 3.
U toku Narodne skupštine predsednik poslaničke grupe može ovlastiti jednog člana da predstavlja poslaničku grupu za određenu tačku, o čemu predsednik poslaničke grupe u pisanom obliku obaveštava predsednika Narodne skupštine do otvaranja pretresa o toj tački dnevnog reda.

Znam, ali šta se dešava u slučaju da neko ko je ovlašćen ranije, nešto mu se nedaj Bože desi …

Znam, ali mi bismo želeli da ipak prihvatite ono što smo predložili, s obzirom na to da je ta praksa postojala.

Pokušaću što kraće. Vi ste već ušli u istoriju srpskog parlamenta…

Tako je. Upravo to sam hteo …

Dakle, autocenzura ne može da se sankcioniše zato što je to unutrašnji i psihološki proces. To je tačno. Međutim, ako ga mi sada ne stavimo u zakon, kršimo kodeks i kršimo medijsku strategiju, kao i mnoge međunarodne akte koji su doneti tim povodom, pa ako hoćete i mišljenja izneta u EU. Ako nije nešto podložno sankciji, to ne znači da ne može ući u zakonski predlog. Da je to tačno, onda bi reči savesnost, pravednost, poštenje i ostali pravni standardi mogli da se izbace, jer nema sankcije. Ne postoji sankcija za ne savesnost, jer je ne savesnost lični odnos koji neko ima ili nema.

U ovom slučaju, auto cenzura, tu bih napravio jednu devijaciju, na srpskom jeziku se zove kukavičluk, ali nije to novinarski kukavičluk. To je kukavičluk sijaset urednika koji su ostali, nisu smenjeni, a koji danas ne dozvoljavaju da bilo kakve informacije, osim najminimalnije, o onome što kaže opozicija, može da se pojavi u medijima. Taj njihov kukavičluk prenose na novinare, koji znaju da nema potrebe da nude materijal, jer urednik, gospodin ili gospođa, neće da ga objavi.

Kada se spominje gospođa, kada već pričamo o gospođama koje su smenjivale urednike, kaže jedan uvaženi kolega, znam na koga misli. Bilo je toga u vreme Borisa Tadića. Sada je taj sistem doveden do savršenstva. Sada više niko nikog ne mora da zove. Što im ta gospođa ne smeta? Ja je lično poznajem, ona je sada jedan od rukovodilaca direktora firme koja se zove, nisam siguran, ali je vodi gospodin Veselinović i ta ista gospođa koja je to radila, navodno, kako oni kažu, smenjivala, sada je u vašem taboru. Kontroliše sve medije i sve sekunde. Taj koji kaže ovde u Skupštini da je u Srbiji bio mrak cenzure…

 

Da, ali ne znam zašto …

Odmah sam rekao.

Nije mi jasno kako je moguće, kada pričamo o medijskim zakonima, da se ova Skupština ponaša kao izolovana kutija, obložena stiroporom, gde se ne čuje vapaj neslobode koji dolazi spolja. Da li iko od vas gleda RTS? Da li vi pratite državne medije? Da li pratite „Pink“? Da li ste na tim televizijskim stanicama videli nekoga iz opozicije, osim da je to jedna ili dve sekunde, i to krajnje benigno? I sada neko od vas meni da kaže da je to tako sjajna, profesionalna procena, da toga nema. Taj koji kaže da je za vreme Borisa Tadića bio veći mrak, nego danas, taj ima ozbiljan problem sa realnošću, ozbiljan problem zato što se tada znalo protiv koga se ne sme, i to priznajem, mada ja u tome nisam učestvovao, nisam učestvovao, ali su se zato mogle pisati druge stvari. Ljudi su gostovali po emisijama, a ja vama dajem sada nagradu kada me vidite na RTS da gostujem. Dajem nagradu, kome god hoćete od vas.

Vi sada meni pričate da nema cenzure u Srbiji. Vi sada meni pričate da ti urednici ne sede u svojim kancelarijama i tresu se zato što neće da trpe taj pritisak. Bolje da ništa ne puste, bolje da nema nikog, nego samo ono što je premijer vikao dok je držao lekciju u Skupštini. Nema nikakvih drugih pitanja, već samo klimanje glavom opozicije. Sada hoćete da se svi, u redu, ne znam za druge, ali da se DS ponaša, da smo mi igračka u vašoj kutiji od stiropora i da mi vama ovde govorimo kako je sve sjajno.

Strategiju niste primenili. Kodeks ne primenjujete. Lepo vas pitamo – kako stavite jedan termin u jedan akt, a taj termin ne priznajete u drugom aktu, već kažete ovo je pravni akt? Znate li šta je sve pravni akt? Postoji i politička volja. To je dovela uvažena gospoda iz većine do savršenstva. Oni kažu da ima političke volje. Juče kažu – kritikujte svom snagom. Dajte nam onda mogućnost da kritikujemo. Hoćete da kritikujemo po hodnicima i u Takovskoj, da se deremo na zgradu, kao što su i oni radili. Radićemo i to. Kažem im sada, javno im poručujem.

Da li neko misli, gospodine ministre, da će norma da definišu život do krajnjih granica… Vi vrlo dobro znate šta se dešava, vrlo dobro znate da gospođa koja je označena kao, ne znam, đavo je sada osoba od najvećeg poverenja u režimskoj firmi gospodina Veselinovića. Ta ista za koju optužuju DS. To je vaš problem. Ima mnogo prebega iz DS kod vas, pa kad krenete da nabrajate zašto ne valjamo, odjednom krenete prst u svoje oko da gurate.

Zato pozivam i apelujem da kroz usvajanje ovog amandmana pokažemo svest o tome šta se u našem društvu dešava, da pokažemo svest da neke pojave, na žalost, postoje, da usvojite ovaj amandman, jer stojim iza njega, da pokažete da ste bolji nego što je bila tada DS, ako imate kapacitet za to. Molim vas, ljudski, bez namere da se svađamo. Izvinite što gledam u vašem pravcu. Hvala.

Ovo je replika, da znate. Ovo je jedna od onih situacija kada bih ja trebao ovde da se nekome pravdam, što ja, naravno, neću učiniti. Ali ću vam dati za pravo da mislite šta god hoćete. Zaista, bez želje da ulazim u neku svađu.
Što se mene tiče, vi gospodo samo mislite da smo mi puni straha, da smo mi autocenzurisani, da mi ne smemo. Znate, ima jedan narodski izraz, kolokvijalni, bez uvrede bilo kome – baš mi se gaće tresu od Aleksandra Vučića. Stvarno, toliko sam se uplašio…

Inače sam poznat po tome da se bojim njega i njegovih poteza. Ali, imam poštovanje prema instituciji premijera.

Nije lepo ni ono što je gospodin Vučić juče optužio Albance da moraju da plaćaju struju.

Ako mi dozvolite da nastavim.

Moraju svi građani da plaćaju struju, gospođo predsednice, ali je to malo nezgodno iskorišćeno, sećate se rasprave, zbog toga što, molim vas, sačuvajte reakcije za vaše organe, dakle, nezgodno je kada to govori čovek koji po 15 meseci nije plaćao komunalije. To je malo nezgodno. Ali, dobro.
Moram da kažem još jednu stvar. Demokratska stranka ne želi da učestvuje u nečemu što je narušavanje ugleda Skupštine i Vlade. Čuo sam da je bio neki čovek koji je vikao na ljude, da se bahato ponašao. Prosto ne mogu da verujem da ste i vi kao predsednica to dozvolili, a znam da meni ne biste.

Rekli ste da moram u vas da gledam, što ja činim.

Izvinite molim vas, vi ste rekli pre pet minuta da tražite još jednom od svih poslanika da se ne obraćaju jedni drugima nego vama.

Zar ja ne smem da vas pitam, kao predsednika Skupštine?