Gospodine ministre, gospodine predsedavajući, imam ovde tri akta koja suštinski upotpunjuju jednu oblast za koju nam se čini da je davno trebala biti regulisana. Mi smo sa ministrom Selakovićem više puta o tome razgovarali ovde u Skupštini Srbije. Naravno da naša zamerka ne ide toliko u smislu same sadržine, mada ćemo i o tome govoriti koliko apsolutno se slažemo i sa nekim prethodnim kolegama da je tajming vrlo nesrećno izabran, da se ovaj propis donosi u poslednjem momentu, da vaša vlast još i na jedan način pokazuje da je spremna i da želi da derogira potpuna ovlašćenja Skupštine Srbije, da je pretvara u jedan protočni bojler koji služi samo da dođu poslanici u poslednjem momentu da glasaju za neki predlog koji se naravno po običaju donosi po hitnom postupku.
Svi rokovi su prošli, ovo je trebalo i moglo biti urađeno davno. Nije urađeno. Donosite ga u poslednjem momentu i donosite ga, čini mi se, na način koji nije baš adekvatan, dakle u saglasju sa onim što ste obećali, niti suštinski može da reši ovaj problem.
Iako mi podržavamo mogućnost i činjenicu da uvodimo u naš pravni sistem ovaj institut, koji će u jednoj značajnoj m eri olakšati funkcionisanje pravnog prometa, obligacionih odnosa u Srbiji, prodaje nekretnina i svega ostalog što se reguliše ovim izmenama, međutim, ima tu nekoliko stvari na koje svakako želimo da ukažemo pažnju, pre svega vama, ministre.
Mi smo dobili dopis od grupe građana kandidata koji su se javljali na konkurs za javne beležnike i koji su nas obavestili o određenim nekonzistentnostima, manjkavostima samog procesa procedure i ishoda ovoga konkursa. Ja se neću zadržati previše na svim detaljima, ali ću samo neke stvari da kažem.
Naime, poštovani građani, ministre, uvažene kolege, svi članovi konkursne komisije su istovremeno bili i članovi ispitne komisije u ovom procesu. Ista lica koja su od aprila 2013. godine ispitivala i ocenjivala na javnobeležničkom ispitu odlučivala su i ko ispunjava uslove da postane javni beležnik u Srbiji. Time se u neravnopravan položaj stavljaju lica koja nisu polagala pred članovima ove konkursne, odnosno ispitne komisije.

Kako to mislite, nije tema? Kako mislite da objasnim? Ako mi dozvolite…

Ja moram da objasnim kako smo došli u ovu situaciju. Mi sada, u poslednjem momentu, menjamo propis koji će se primenjivati od 1. septembra, zato što Vlada koristi situaciju da ne dozvoli javnu raspravu, da ne dozvoli da govorimo o problemima koji postoje u funkcionisanju ovog inače potrebnog instituta.
Nama nije jasno zašto se ovo ovako dešava? Zašto ministar mora kod vas da interveniše da ne bi čuo ovaj problem sa kojim je on upoznat? On vrlo dobro zna o čemu pričam. Sada nećemo o tome da pričamo, da građani to ne čuju, jer to nije tema. Ja mislim da jeste tema, jer se reguliše do detalja ono što nije urađeno vezano za rad javnih beležnika.
Dakle, molim vas, menjani su kriterijumi. Komisija je dobila kriterijum ocenjivanja na osnovu toga da li im se neko sviđa, bukvalno. U tom smislu su čak delili i bodove.
Ono što je najgore i što je vezano za ovu izmenu zakona, vi ste, ministre, malopre takođe rekli da ranije nije bilo moguće formirati javnobeležničku komoru, jer nije bio dovoljan broj ljudi izabran na tu funkciju.
Danas u Srbiji bi trebalo da imamo najmanje stotinu beležnika ili notara koji će u Srbiji da funkcionišu. U ovom trenutku, pošto niste uspeli, ali meni je važno da to građani znaju, imamo 94 javna beležnika. Dakle, nije ispunjen zakonski uslov. Vi ste formirali komoru sa 94. Šest vam nedostaju. Zašto onda niste to uradili pre šest meseci? Zašto to niste uradili 2012. godine, kada je 55 kandidata, dakle većina, položilo ispit? Mene to zanima. Šta ste čekali? Dakle, ovaj argument vam pada u vodu.
Druga stvar, smatram da je apsolutno nedovoljan ovaj broj i vi to znate. Takođe smatram, kao što su i neke kolege govorile, da od ovih 94 čoveka, uglavnom su ljudi birani po tome kako vama odgovaraju, tj. po partijskoj liniji i to svi u Srbiji znaju. Vi me demantujte ako to nije tačno. Neki su ljudi primljeni u poslednjem momentu kada su položili sve što treba. U poslednji rok su primani ovo da rade. Neće ih biti u svim opštinama. Sudovi će nastaviti da obavljaju te radnje u onim opštinama gde ih ne bude.
Vi ovim predlogom koji ste nam sada dostavili oduzimate ovlašćenje lokalnoj samoupravi. Dakle, lokalna samouprava više neće biti ovlašćena da vrši overu i na taj način građanin koji je u nekoj opštini u Srbiji plaćao 200, 300 dinara za overu, sada će višestruko više da plaća kod javnog beležnika. To ste uradili. Oduzeli ste opštini i to malo prihoda koje su imali. Oduzeli ste i to malo ovlašćenja koja su imali.
Prenosite sve isključivo preko kolena na javne beležnike, kojih nema dovoljno, uvodite tarifu koja je previsoka za građane Srbije i oduzimate mogućnost da prođu jeftinije u nekim slučajevima, naravno, u pravnom prometu, gde je do sada to bilo moguće.
Nije mi jasno zašto ovo više nije moguće? Mi ćemo amandmanom tražiti da pokušamo da vratimo tu mogućnost da građani i dalje u lokalnoj samoupravi određene pravne poslove mogu da urade.
Mi smo takođe primetili da u kancelariji javnog beležnika sada je ovlašćen da i pripravnik overava potpise, kao što znate. Javnobeležnički pripravnik je ovim dobio, po nama, jedno ovlašćenje koje nam je izuzetno čudno kada znamo da postoji i pomoćnik javnog beležnika.
Pomoćnik javnog beležnika, za čije je imenovanje nadležan ministar, nema ovo ovlašćenje, a pripravnik ima ovo ovlašćenje. To je još jedna, po meni, nekonzistentnost i loše rešenje koje ste predvideli na ovaj način. Nije nam jasno kako je moguće da pomoćnik nema ovlašćenje, a pripravnik ima ovlašćenje, a pomoćnika birate vi?
Ukoliko nije data mogućnost samostalne overe potpisa, rukopisa i prepisa pomoćniku i za čiji izbor su propisani prilično loši kriterijumi, kao što znate, propisuje se da se prilikom izbora pomoćnika mora naročito voditi računa o uspehu koji je završen na pravnom fakultetu itd. To sve ne stoji vezano za pripravnike. Čini mi se da je to vaš propust i nadamo se da ćete ga ispraviti.
Mi smatramo da treba da se izdvoji poseban član u ovim izmenama i dopunama zakona koji će regulisati pitanje overe isprave ispisane na stranom jeziku zato što mislimo da je to moguće, takvu ispravu doneti kod javnog beležnika i zatražiti njenu overu. Vrlo bi se lako taj postupak sproveo. Ukoliko javni beležnik ne razume jezik na kome je napisana isprava, zatražiće prevod sudskog tumača. Nakon prevođenja ispravu će overiti i naznačiti da je prethodna isprava bila prevedena. To je još jedna stvar koju ste mogli, čini mi se, na bolji način ovde da rešite.
Ove tri stvari su neke od promena koje ćemo mi kroz amandmanski proces pokušati da promenimo. Ima ih još. Smatramo da bi ova promena zakona mogla biti bolja, da bi bila kvalitetnija, da bi bila više u duhu vremena i onoga što su potrebe građana. Naročito vas molim da se osvrnete na potrebu da se zadrži mogućnost overe pred organom lokalne samouprave. Ne shvatamo motiv zašto se to oduzima opštini taj prihod koji inače, kako stoji u cenovniku ovde ili tarifa, deluje da je višestruko jeftiniji po građane nego ovo što ste predvideli promenom zakona.
Za sada toliko o ovome u nadi da ćete odgovoriti na neka od ovih pitanja i da ćete nam objasniti nekoliko stvari - zašto je ovo urađeno tek sada, zašto se radi u poslednjem momentu, zašto se Skupština Srbije dovodi u ovakvu situaciju da ne može kvalitetno da raspravlja o zakonima, da ne možemo kvalitetno da imamo javnu raspravu, da se sve radi u poslednjem momentu, da Vlada želi na svaki način da izbegne neprijatna pitanja koja bi neko postavio? Zanima me kakav je vaš osvrt na činjenicu da cela Srbija priča da su ljudi koji su izabrani vrlo bliski SNS? Ne bih voleo da je to istina, ali, evo, vi ste ministar čija će se reč čuti i čija će reč ostati zapisana kao potvrda ili negacija nečega od ovoga što je danas izrečeno. Hvala.

Nemojte se ljutiti molim vas. Bio sam onemogućen da repliciram ministru, pa sam hteo čisto da preciziram određene stvari vezane za ove predloge zakona i da se složim sa ministrom oko nekoliko stvari.
Naravno da se mi slažemo da je ovaj institut koji se uvodi u naše pravosuđe i koji je ovim zakonima dodatno preciziran neophodan. Takođe, smatramo da tu nema nikakve dileme. Ispričali ste nešto u poluanegdotskom smislu, kako deluje kada neko dođe pa se lažno legitimiše kao sudija, ako se dobro sećam, podsećam vas, što ste naveli kao primer. Koliko je to strašno i koliko pokazuje često očajno stanje u nekim segmentima našeg pravosuđa, ali ne samo pravosuđa nego našeg društva. Takođe se slažem sa vama. Mislim da ko god se lažno legitimiše i predstavlja je čovek bez suštinske časti i ne može da obavlja svoju dužnost, pa bio on i ministar policije ili bio neko ko se predstavlja kao sudija, a nije sudija.
Rekli ste da su prihodi od PDV nešto što će svakako dobro doći državi. Slažem se sa vama, ali moram i vas i građane Srbije i kolege da obavestim da su samo u julu mesecu prihodi od PDV u Srbiji manji za 3% zato što je vaša Vlada povećala sve poreze, a prihodi su nažalost značajno opali. To pokazuje stanje naših javnih finansija, tako da je ne verujem da to u suštini nešto značajno doprinosi u sadašnjoj situaciji u kojoj se Srbija nalazi.
Mislim da ste rekli u jednom momentu da će imenovanja biti i bila su rađena isključivo na osnovu zakona. Naravno da će svako pristojan, normalan i svaki građanima ove zemlje podržati takav stav, ali podsećam vas i podržavam u vašoj želji da razgovarate sa ljudima još jednom koji su imali određene zamerke za proces imenovanja. Drago mi je da ste sa njima već imali sastanak i molim vas da to ponovo uradite zato što je za mene neverovatna stvar, koja se kosi sa vašim stavom, da će sve biti rađeno isključivo na osnovu zakona zato što se ovde kaže da Ministarstvo pravde ne donosi podzakonska akta kojim bi se bliže razradili zakonom predviđeni kriterijumi za izbor javnih beležnika. Umesto toga, u nepostojanju jasnih i preciznih pravila konkursna komisija je derogirala kriterijume predviđene zakonom, svoje mišljenje donosi na osnovu parametara i opštih ocena koje sama kreira i primenjuje na podnete prijave.
Sada vam čitam ovde šta piše u dopisu, u upitnoj formi, ne tvrdeći ništa ministre, ali me svakako ovo zabrinjava. Zabrinjava me i to da je prvi uslov predviđen zakonom uspeh na pravosudnom ispitu, a na strani četiri – mišljenja komisije, kaže se doslovno – uspeh na pravosudnom ispitu nije mogao da bude značajan kriterijum, kraj citata. Ovo mene zaista brine. Ako je ovo tačno, a to se nalazi na strani četiri, mišljenja komisije, onda mi imamo ozbiljan problem, onda vaš stav o tome da će sve biti rađeno po zakonu i po propisima nije u liniji sa onim što se desilo prilikom odabira kandidata, tj. odabira budućih javnih beležnika. To sam hteo da vam kažem.
Mislim da je ostalo nejasno pitanje opšteg utiska članova komisije, kakav je to kriterijum opšti utisak članova komisije koji se boduje od 0 do 15, a razgovarali su sa kandidatima, sa 20 u jednom danu od dva do četiri časa poslepodne? Slažem se sa vama za ono, ako se sećate, za javnog beležnika, za pripravnika. To se slažem i mislim da je vaše objašnjenje adekvatno, ali molim vas onda, zašto to ne bi naveli u tom članu? I vi i ja kao pravnici mislim da ćemo se složiti da je uvek bolje kada nešto piše nego nešto što se podrazumeva ili se izvlači iz drugih članova. Ne mislim da bi to stvorilo neku pravnu konfuziju, naprotiv. Ništa vas ne košta u političkom ili stručnom smislu da tako nešto uradite, a mislim da bi to bio jedan iskorak koji bi bar jednu nedoumicu koju ste videli kako se lako stvorila ni iz čega. Vi ste jako dobro taj deo objasnili.
Takođe, ja moram da kažem da ono što ste vi rekli, a što je sada vidim dobilo i medijsku pažnju, a to je da niko od javnih beležnika nije politički postavljen na tu funkciju, ja vam verujem, nego je problem što smo u međuvremenu od kada smo vi i ja imali tu razmenu stavova i informacija do mene je stiglo jako puno informacija iz cele Srbije građana koji me zovu i koji me ubeđuju da je to tačno.
Dakle, da su većina tih ljudi partijski, ne direktno imenom, ja ne mislim da je tu bila neka partijska komisija ili da ste vi lično, čak sumnjam da ste vi znali ko je član SNS ili nije član SNS, ali mislim da bi bilo dobro da bi izbegli onaj problem sa 600 sudija o kojima smo pričali, da vi sada nama kažete, ne vi lično, da li vi imate saznanja da li su ti ljudi članovi SNS ili nisu? To bi bilo dobro za građane Srbije.
Ovde se spominje jedan poslovni čovek malopre, vlasnik MK Komerca, gospodin Kostić u jednom, čini mi se onako na jedan adekvatan način, a naročito ako znamo da je on čovek koji je sad vrlo blizak Vladi i vrlo blizak gospodinu Vučiću, i čovek kome se nudi da vodi javna preduzeća u Srbiji, i nije mi nekako prijalo kada neko iz SNS proziva gospodina Kostića. Čini mi se da ne razumemo politiku Vlade…

Prema tome ja hoću da vas pitam oko ugovora o nepokretnosti. Imam još par minuta.

Dakle, recite, mi ministre uzimajući u obzir moju neukost i nepoznavanje svih detalja i unapred se izvinjavam, ali recimo, kod projekta „Beograd na vodi“ zamolio bih gospodu iz većine i uvažene dame, ako mogu tiše, ne čujem sebe …

Ugovor, tj. projekat „Beograd na vodi“, mene zanima ko će sada te predmete nepokretnosti u ovom slučaju da vrši, da napravi isprave o prenosu prava nepokretnosti, recimo, u okviru tog projekta, ako znamo da ima 10 ljudi u Beogradu koji to mogu da rade.
Kako će na primer biti odlučeno ko će od tih javnih beležnika, taj vrlo lukrativan posao da dobije i po kom kriterijumu, da li će biti neki tender ili će prosto vlast odlučiti koje od tih javnih beležnika eventualno član ili blizak SNS, a da vi to ne znate. Recimo, to bi bilo zanimljivo znati. To je recimo, konkretna stvar. Kako ćete odlučiti ko će to da radi, i kako oni drugi koji to neće dobiti da rade za „Beograd na vodi“ kako oni da se osećaju? Zašto?
Dakle, tu stvaramo, ja se slažem da je ovo jedan osetljiv teren, nešto novo za naš pravosudni sistem, jedna propuštena šansa, višedecenijska koja nije postojala u našem sistemu koja se ovim ispravlja, ja isto tako se na slažem sa vama da je sve u redu i da će sve super da funkcioniše.
Smatram da je bilo jako malo vremena da su ljudi nepripremljeni da ne znaju gde mogu da ostvare svoja prava i kontakt sa javnim beležnicima, bez obzira što vi ulažete napor i stavljate, kako ste rekli adresu i telefon i ljudi iz cele Srbije, na vaš sajt Ministarstva, jer plašim se da će ovo izazvati dodatne probleme našim građanima, nenaviknutim na ovaj institut, a i samim javnim beležnicima, koji se tek uhodavaju u ovaj posao.
I na kraju, niste mi odgovorili kako tumačite činjenicu da je Komora napravljena javno-beležnička, sa 94 beležnika, a potrebno je 100 po zakonu i zašto to onda nije urađeno pre godinu dana kada ih je bilo 55, da bi bilo po zakonu.
Da li to znači da ovo što je urađeno, da je nezakonito, a ja mislim da jeste. Dakle, kako mislite da to ispravite i kada ćete i na koji način ljude pospešiti da bude više javnih beležnika, da bi pokrili celu Srbiju? Kako vi tumačite činjenicu da ih je danas samo toliko, a toliko vremena je bilo za njihovu pripremu i postavljenje i sve ostalo što je zahtevalo formiranje ovog važnog pravosudnog instituta.

Ne koliko predsednik koliko sama stranka.

Ne treba tako da reagujete. Ja to kažem baš zato da bi vas podstakao, dakle većinu da ne reaguju kada se spomene premijer, zato što je to ličnost premijera. Ona nije nikada napadnuta direktno i lično, ali kada se spomene vaša politička organizacija, svakako. To je više molba. Vi možete naravno da uradite kako hoćete.
Dakle, mi smo ovde izneli, uvaženi kolega, neke rekao bih dosta precizne stvari, s kojima ne morate da se složite. Izneli smo određene nejasnoće. Izneli smo pitanja koja građani postavljaju. Vi na to odgovarate na način kako je ovo dobar zakon i kako svi koji kažu drugačije kleveću i lažu. To je u vašem stilu.
Isto tako kažete kako vi imate dovoljno izvršitelja da pokrijete celu Evropu, toliko imate članova. Ja ne znam, da vam pravo kažem, da li bi iko išta bolje sročio o vašoj političkoj organizaciji od vas samog što ste ovo rekli. Vi imate zaista toliko izvršitelja da biste mogli da pokrijete celu Evropu, s obzirom na to da se svaki dan učlanjuje otprilike 1.000 građana Srbije u vašu organizaciju da bi došlo do posla.

Ono što je rekao gospodin Babić. Zašto kakva je? Pitate me kakva je replika?

Ovo je pristojna replika i rekao bih kvalitetna.

Može neko u Srbiji neko vreme da ustane i da viče na političke oponente mnogo manje od njih, kako iza nas stoji ogromna snaga i ogromna podrška. Može nekoliko puta to jako glasno da izgovori, ali to od toga neće napraviti večnu vrednost, napraviće privremenu vrednost, zato što dela …

Samo rečenicu. Zato što dela demantuju ono za šta se deklarativno, gospodo pozivate.

Poštovani gospodine predsedavajući, gospodo ministri, prvi potpredsedniče Vlade, poštovane kolege, danas je 19 godina od operacije „Oluja“, Hrvatske vojske 1995. godine. Smatram da smo možda kao parlament mogli bar minutom ćutanja da počnemo ovo zasedanje, ali dobro, to nije prvi put da ova država propusti da obeleži neku od naših tragedija.
Moram da kažem da danas treba da izaberemo novog ministra finansija, gospodin Vujović je čovek impozantne biografije. Moram da kažem, iako ostaje dosta nejasna situacija u kojoj on čovek koji ima znanje profesionalno i zaista sjajnu biografiju napušta mesto ministra privrede i odlazi na mesto ministra finansija.
Vi znate gospodine Vujoviću kako ste izabrani na mesto ministra privrede. Vas su pratili superlativi i u štampi i od strane samog premijera.
Pitam vas – šta će sada biti sa Ministarstvom privrede kada vi odete odatle? Pogotovo što nam niste rekli šta bi sa onim ugovorom sa „Etihadom“? Pitam vas da tu stvar nekako probate sada kada odlazite sa tog mesta da razjasnite građanima i nama narodnim poslanicima kao njihovim predstavnicima ovde u Skupštini.
Imamo najviši ili ćemo imati uskoro najviši deficit budžetski u Evropi. Pitam vas kako mislite da smanjite taj deficit, kojim konkretno merama? Kako ćete podići prihodnu stranu budžeta, da li je to samo kroz smanjenje plata i penzija koje je najavljeno, a koje ste vi rekli da neće biti, citiram, ni dinar više od 10%? Da li ostajete pri toj tvrdnji da neće biti smanjenja plata i penzija više ni za dinar od 10%? Dakle, to me interesuje.
Ne mogu da ne kažem da vi preuzimate Ministarstvo finansija od gospodine Krstića u situaciji, kako smo i čuli, gde javni dug ide već na 70% BDP, da je zaduženost u vreme od kada gospodin Vučić, ovo je njegova treća vlada, vodi ovu Vladu je sada već šest milijardi evra. Moram da kažem da nažalost imamo više penzionera nego zaposlenih, da imamo rast nezaposlenosti u Srbiji, da je PDV povećan na 22%, osiguranje obavezno za vozila na 45%. Evo odmah pitanje za vas, kako vi to komentarišete da su ljudi na jedan kartelski način, iz zajednice osiguravača seli i podigli obavezno osiguranje za vozila 45%? To smo pitali i prošli put, niko živ nikakav odgovor nam ne da. Da li oni zaista mogu to tako samostalno da urade kako oni hoće i da li Narodna banka išta u tom smislu radi?
Realan pad penzija i plata je već sada za više od 6%, paušalan porez je povećan za minimum 45%, porez na imovinu od 50% do 200%, nizak nivo naplate državnih prihoda sve niži u celom ovom periodu, i za vreme ministra Krstića, vi tu naravno morate imati svest u šta ulazite. Zanima me kako mislite da podignete tu prihodnu stranu, to sam vas već pitao.
Imamo situaciju takođe da je izuzetno nizak, možda i najniži nivo stranih investicija u Srbiji danas. Ako ste vi ministar finansija i morate da smanjite deficit, a u startu znate da niste spremni da naplatite više poreza, pošto ste već stavili skoro maksimum za tako nešto, reformišete Poresku upravu. To su pokušavali svi vaši prethodnici, a moram da kažem da mi danas biramo trećeg ministra finansija, za dve godine smo promenili tri ministra privrede i tri ministra poljoprivrede, to sam već više puta i rekao.
Kako mislite da se izborite sa sivom ekonomijom? Jedina opcija koja vam preostaje je smanjenje rashoda, a pošto taj proces gledamo svakodnevno i najavljivan je od strane predsednika Vlade, pri čemu, čini mi se, možda nepotrebno se ide na takve sitnice da se priča koliko je ušteđeno organizovanim odlaskom na sednicu u Niš. Moglo se uzeti samo recimo pola plate gospodina Bajatovića i to bi bilo rešeno.
Rashodi konsolidovanog budžeta koji čine pored budžeta Srbije još i budžeti lokalnih samouprava, AP Vojvodine i Fonda obaveznog osiguranja PIO i RFZO su oko 1,7 milijardi dinara. Najviše otpada na rashode za plate i penzije, oko 55%. Kada se tu dodaju i drugi izdaci za socijalnu zaštitu dolazimo do računice da se gotovo 70% budžeta direktno transferiše stanovništvu. Ostaje još 30% budžeta za ostale namene. Od tog ostalog najveći deo rashoda su za kupovinu roba i usluga, oko 14%, to su u stvari materijalni troškovi države. Ovi su rashodi smanjivani nekoliko puta u prethodnom periodu, to je tačno, i dostigli su rekordno nizak nivo. Međutim, dalje smanjenje ovih rashoda je moguće, ali onda mislim zaista da i ministri mogu da rade od kuće i da nema potrebe da izlaze, pošto, čini mi se, da vas je premijer dosta vešto, precizno, sveobuhvatno pretvorio u njegove savetnike, svi 17 od vas, tj. izvršne sekretare, dok mi imamo kancelara. Imamo kancelara koji želi da primeni „tačerizam“ u Srbiji.
Učešće subvencije u ukupnim rashodima države je veoma malo. Ove godine je svega oko 4,8% u poređenju sa 8,5% recimo u 2006. godini. Ovome treba dodati tzv. budžetske kredite koji su takođe subvencije, naročito kada se daju određenim preduzećima, npr. „Sartidu“, a država zna da oni neće vratiti taj kredit. Oni su još oko 1,5% ukupnih rashoda.
Sve ukupno posmatrano postoji prostor za smanjenje subvencija, ali je on relativno mali. Zanima me kako mislite da rešavate ovaj problem, osim samo da ljude pustite na ulicu i da stavite ključ u bravu. Imamo kapitalne rashode koji su svega 4% ukupnih rashoda i konstantno padaju za vreme svih ovih vlada. Samo dve godine ranije od danas, znači 2012. godine, kapitalni rashodi su imali duplo veće učešće u ukupnim rashodima.
Mislim da je ministar finansija uvideo da jedino smanjenjem velikih rashodnih stavki može da ispuni svoj cilj, da smanji deficit bez da bilo šta reformiše u fiskalnom sistemu. To je moje mišljenje. Možda je grešim, vi ćete nam to objasniti, ali smatram da ste vi posegli za onim što vam je najjednostavnije, a to je da pre svega ne pokušavate ni na koji način da zaista smanjite ono što država troši, nego ste posegli za smanjivanjem plata i penzija i za neotpuštanjem partijskih ljudi iz javnih preduzeća, koji suštinski i prave taj deficit.
Takođe me interesuje nekoliko stvari koje ću se potruditi da vas pitam kao čoveka koji će, ako je do većine, uskoro finansije ove države u potpunosti kontrolisati.
Znam da i vi znate da imamo tu stalnu kontroverzu o kojoj je i premijer juče govorio na jednoj televiziji, a to je problem „Er Srbije“, tj. nepoznatih detalja vezanih za ovaj aranžman. Vi znate da je ovaj aranžman dosta vezan za javne finansije Republike Srbije. Takođe, mislim da treba da znate, a ako ne znate, evo, ja ću da vas pitam - koliko je tačno plaćeno za aranžman sa „Er Srbijom“ tzv. advokatskih troškova i da li je tačno da je na kredit od 40 miliona evra na volšeban način pridodato još dva miliona za advokatske usluge? Dva miliona evra za advokatske usluge!
Zanima me šta vi, kao budući ministar finansija, mislite o tome kada vaš prethodnik, pretpostavljam uz stručnu pomoć i podršku premijera Vučića, i gospodina Siniše Malog, koji tada još nije bio gradonačelnik, dozvoli da mi platimo dva miliona evra dodatih za advokatske troškove za aranžman sa „Er Srbijom“. Moje pitanje je – koja advokatska kancelarija, na osnovu koje procedure, kog tendera i šta smo mi tačno platili sa ovih dodatnih dva miliona evra koji su projektovani u budžetu?
Da li premijer zna za ovo? Ja mislim da ne zna. Ali, kad bude čuo za ovo, mislim da mu se sigurno neće dopasti, zato što znam da on verovatno takve stvari ne bi dozvolio. Da li može da se posumnja da ovakvi aranžmani predstavljaju određeni vid provizije određenim ljudima, vezano za aranžman „Er Srbija“, Etihad, JAT itd?
Takođe me interesuje koliko ukupno iznose troškovi restrukturiranja JAT-a, predviđeni „stelt“, tj. nevidljivim programom restrukturiranja te kompanije, učešće Srbije u 46% troškova, koliko je to u novcu? Preostalih 54%, u kojoj meri su procenti, a koliko novčano pada na teret Etihada, a koliko na „Er Srbiju“? Da li je tačno da deo subvencija za „Er Srbiju“ ide i na teret NIS-a? Po kojoj će ceni „Er Srbija“ točiti gorivo kod NIS-a? Kakav je stav ruskih partnera po ovom pitanju? To može možda i gospodin Dačić da kaže.
Da li subvencije po osnovu umanjenja cene goriva padaju isključivo na teret Republike Srbije, kao akcionara NIS-a, ili na teret NIS-a, kao akcionarskog društva? Dakle, da li padaju samo na nas ili padaju na NIS kao akcionarsko društvo? Koliki je finansijski efekat subvencija koje „Er Srbija“ dobija po ovom osnovu?
Sledeće pitanje se odnosi na postojanje ili nepostojanje određenih aranžmana vezanih za Elektroprivredu Srbije. Mi smo čuli sinoć premijera koji danas razgovara oko jednog važnog strateškog sporazuma, ako ja dobro razumem, i ja to svakako podržavam, iako bih sad ja ovde mogao da kažem - da li se neko uplašio da dođe pred poslanike, ali neću to uraditi.
Moram da kažem i to da izgleda da je EPS potpisao potpuno tajni memorandum, vredan pola milijarde evra za nabavku novih elektronskih brojila sa firmom „Apeleks“ iz Abu Dabija. Da li je to tačno i da li vi imate saznanja o tome, s obzirom na to da je premijer sinoć rekao da to ne postoji? Imamo informacije od BIRN-a, koji prenose visoki izvori iz EPS-a, da se to desilo i da „Apeleks-Ampleks“ treba da dobije posao po principu „ključ u ruke“, da rukovodi projektom, nabavi brojila i angažuje podizvođače. Problem je, naravno, u tome što praktično potpisujemo ugovor sa firmom koja će biti posrednik u nabavci brojila za 500 miliona evra.
Dakle, pošto znamo da je Skupština ratifikovala krovni Sporazum o saradnji između Srbije i Vlade Ujedinjenih Arapskih Emirata, kao i tri sporazuma o izbegavanju dvostrukog oporezivanja itd, da li je ovo direktna posledica onoga što smo mi kao Skupština ratifikovali?
Umesto da ja vama čitam delove iz vaše biografije kao neke moje prethodne kolege, kao da ih vi ne znate, ja sam smatrao da je možda korisno kao budući ministar finansija da imate u vidu šta se dešava u širom smislu u jednom sektoru koji i te kako potpada u vaš portofolio, jer vi ćete, u krajnjem slučaju, te tokove novca ili nastaviti, odnosno dozvoliti, ili ćete ih preseći.
Moram da vas pitam i za jedan veliki problem s kojim ste vi upoznati, a to je RTB Bor. Naime, RTV Bor, vi znate da je 17. jula premijer Vučić rekao da će biti obezbeđeno još 60 miliona evra za završetak projekta moderne topionice u Boru. Vi ste sa tim upoznati i to ćemo morati da platimo, rekao je premijer u Boru, još 60 miliona evra.
Dakle, mene zanima, s obzirom da smo imali ugovor iz 2010. godine po sistemu „ključ u ruke“ i da su po tom ugovoru, cena je bila 175 miliona evra, građani trebali već da dobiju gotovu topionicu u Boru, potpuno završenu. To je bilo 2010. godine, a ugovor je inače potpisan sa kanadskom firmom „SNC-Lavalin“ u junu 2010. godine i ugovor predviđa da se topionica napravi po sistemu „ključ u ruke“ za 175, a završi za 36 meseci. Ovo je, naravno, potpisano pod okriljem neizbežnog gospodina Dinkića. Novac za izgradnju je obezbeđen iz kredita kanadske izvozne banke EDC u visini od 135 miliona, dok su građani Srbije dali 40 miliona evra.
Dakle, kada se sve sabere, rok od 36 meseci je probijen 2013. godine, a topionice u Boru još uvek nema. Naravno da od ovog, kako je rekao premijer, zavisi opstanak gospodina Spaskovskog na čelu RTB Bora.
Ne razumem saopštenje Vlade koja je 8. februara 2014. godine rekla da je odobrila dodatno zaduženje za RTB Bor od 131 milion evra za rekonstrukciju Topionice bakra i izgradnju fabrike, čime je vrednost tog projekta povećana na oko 301 milion evra. To su, inače, objavila i javna sredstva informisanja.
„Ukoliko se taj rok ne ispoštuje, gospodin Spaskovski i njegova ekipa snosiće posledice, pomeranja rokova više neće biti“, rekao je 5. marta 2014. godine o novoj topionici gospodin Vučić, premijer Republike Srbije. Evo, to je rekao.
Probijeni su rokovi, plaćeno je više i najavljeno je dodatno plaćanje građana Srbije za topionicu koje nema. Odgovorite nam, gde tu postoji bilo kakva finansijska, ekonomska, bilo kakva logika za ovako nešto i zašto se to radi? Koja je cena političke podrške stranačkog zapošljavanja u predizbornoj kampanji od preko 500 radnika u RTB Boru, telegrami podrške ljubavi vezanih za Zakon o radu?
Dakle, ukratko sam vam naveo svesno i namerno tri velika problema, kako ih mi vidimo, sa željom da čujemo vaš osvrt, jer ste do danas ministar ekonomije, tj. privrede, a od sutra ministar finansija. Sva tri ili četiri problema koja sam nabrojao se i te kako tiču vas pre ili vas sutradan od danas. I te kako ima puno razuma, logike i osnova za ova pitanja i nadam se da ćete uspeti da odgovorite na njih.
Inače, nadam se takođe da ćete pronaći način da naplaćujete poreze u ovoj zemlji od onih koji ih nisu platili. Nadam se da ćete pronaći način da ljudima ne smanjujete plate i penzije. Nadam se da ćete pronaći način da zatvorite hroničnu rupu u našem budžetu, koja je skoro dve milijarde evra svake godine. Nadam se da se neće sve završiti na trećem, četvrtom rebalansu budžeta. Kad smo već kod toga, evo, pitam vas – kada planirate da uradimo rebalans, pošto je ovako situacija potpuno neodrživa i to svi znaju? Zasada toliko. Hvala.

Ne znam zašto opet ovako podizanje glasa. Stvarno, opet ponavljam, stvarno neću uopšte da se svađam sa bilo kim. Ne znam šta i kako ovo da tumačim, evo, mi smo zbunjeni. Da li vi možete neki normalan dijalog da vodite sa nama? Pitam lepo ministra određena pitanja koja su vezana za budžetska davanja, za kasu ove države, ako ne za privredu ove države, ministar je bio ministar, još ste ministar privrede. Pardon, nije više ministar privrede, bićete ministar finansija ako vas većina izabere.
Dakle, moja pitanja su potpuno precizna i jasna i potpuno u skladu sa onim što, da li smem da izgovorim ime Aleksandra Vučića, koje on čovek kaže u sredstvima javnog informisanja. Ja zato pitam? Zato što znam da on sigurno vidi problem u tome. On ne moguće da ne vidi problem u tome.
Dakle, nemojte mi opet 700.000 preduzeća zatvoreno. Pa mi smo zaustavili zapošljavanja odlukom Vlade. Vi nikada niste prestali da zapošljavate partijske ljude u Srbiji. I vi to vrlo dobro znate. Preko 50, neko kaže 70.000 ljudi iz vaše stranke su zaposleni u javnim preduzećima na svim nivoima u poslednje dve godine. Postoji precizna evidencija. Imate rang liste po vašim odborima. Rang liste postoje, hiljade ljudi dnevno se učlani u SNS zbog posla.
Pa čekajte, nemojte da to.. Ne govorim to kao nešto loše, to je deo vaših obećanja, vi ste ljudima to obećali. Normalno da mislite da nije pala nezaposlenost. To je normalno što mislite. Samo je nelogično, čini mi se i malo necivilizovano kada se kaže – sram vas bilo povećavali ste plate i penzije. Da li ima to igde u Evropi, da je heroj čovek koji sjajno radi, da je onaj koji smanjuje plate i penzije, a mi smo sramota Srbije i mrzimo Srbiju jer smo ih povećali. Ljudi, da li čujete vi sebe uopšte. Hvala.