Član 107.
Predsedavajući, uz svo uvažavanje, nije nigde u Poslovniku predviđeno, istine radi i zbog Poslovnika, da nekom može da se oduzme reč zato što je ironičan. Dakle, niko se nije vređao. To što je možda vama ličilo na ironiju, nama možda nije. Možda mi više verujemo u ovaj projekat od vladajuće većine.
Znači, smatram da ste tu pogrešili. Kako da dokažemo vama da mi, recimo, do kraja verujemo da će u Stalaću biti luka za registraciju plovila? Vi kažete da smo ironični, a ja vas gledam i kažem – evo, mi baš verujemo da će biti regata od Stalaća do Egejskog mora. Kako vi sad procenjujete da je neko ironičan? I da jeste, ja vam kažem da to u Poslovniku ne postoji kao osnov za oduzimanje reči. Hvala.

Ne postoji blanko poverenje, gospodine Babiću, naročito ne prema strankama vladajuće koalicije. Sve što ste nabrojali, pažljivo sam vas sada slušao, ovo na kraju šta ste nabrojali, šta je urađeno. Jedina je istina u tome da ste zaista počeli borbu protiv korupcije i kriminala. Ta borba nije završena, to kaže i vaš predsednik. Ta borba će biti završena onog momenta kada budu postojale sudske presude. Prema tome, nemojte unapred da govorite da je sve ispunjeno. Imate još vremena da ispunite i to vas niko neće ometati. Ali, nemojte da govorite – ispunjeno.
Nemojte da govorite da smo protiv investicija. Ne znam o kojim investicijama pričamo. Nisu ovo investicije. Mi smo podsećali vas na obećanja koja su data vezano za konkretni projekat koji se zove "Kanal", a koji je dug projekat 100 i nešto godina, kao projekat, kao ideja, pri čemu je prethodna Vlada uradila studiju izvodljivosti, ili kako se to već zove, koja je pokazala da je ovaj projekat nemoguće izvesti bez enormnih sredstava. Onda smo mi, logično, pitali – zašto ministar Bačević ide da se zaduži, pa nam je on rekao da ide da se zaduži. On je dao zvaničnu izjavu o tome. Onda je rekao – ne idem da se zadužim, idemo da pravimo memorandum o razumevanju, ali izgleda da se nisu razumeli. O tome se radi.
Istine radi i zbog građana, nemojte da govorite da je prethodna Vlada dala obećanje koje nije ispunila. Neka nije, a neka jeste. Vaš saldo će tek građani da vide. Ponavljam, nije u radu da govorite u završnom obliku, kao da ste nešto uradili. Investicije su skoro nula. U ovom trenutku zaduživanje je ogromno. Inflacija je ogromna, deficit je još veći. Nezaposlenost je najveća u Evropi. Nema kancelarije za brze odgovore. Nema gomile stvari koje ste obećali. Samo sedam agencija ste ukinuli, od 200 i nešto. Nemojte.
(Predsedavajuća: Vreme, gospodine Stefanoviću.)
Znamo mi šta nije valjalo u našoj Vladi. Ne treba vi da nas podsećate. Hvala.

Odustajem.

Naravno da je ovaj apel vrlo pozitivan i mi ga prihvatamo, samo mislim da ga morate uputiti vašem poslaniku.
Mislim da je krajnje nekorektno i da ste tu prekršili Poslovnik, članove 106. i 107. zato što niste opomenuli poslanika koji iznosi neistine na račun ljudi koji nisu prisutni.
Ako je nekome jedina lektira određeni tabloidi koji se uređuju iz centara moći iz političkih stranaka, ne moramo mi biti zagađeni time u ovoj Skupštini.
Kao predsedavajući morate da opomenete govornika koji ovde pravi dve greške – optužuje čoveka koji nije prisutan i iznosi laži, koji su predmet sada sudskog spora i, drugo, priziva neki ruski model, a nismo čuli koji je to model, ali ako bi čuli, podučio bih ga da to traži od ove Vlade. Uostalom, to ova Vlada ima kapacitet i da sprovede. Izvolite, samo neće da glasaju za vaš amandman. To je problem, a mi hoćemo.
Vi ne vidite problem u tome? To je problem. Problem je ono što se priča u kampanji i ono što treba da se radi. Tu gde se radi, tu ste tanki. To je problem.
Inače, svi apeli da se ova rasprava završi što pre su apsolutno prihvatljivi za nas, samo vas molim, gospodine Babiću, usmerite vašu kritiku na vaše poslanike, jer mi onda nemamo potrebe da ulazimo u ove rasprave. Hvala.

Gospodine predsedavajući, gospodine ministre, kolege narodni poslanici, ovde imamo niz ratifikacija da uradimo, od kojih ogromna većina zaslužuje našu apsolutnu podršku, tako da ne bih u tom smislu previše trošio reči. Pre toga bih se izvinio, u ime poslaničke grupe DS, na dobacivanju poslaničkoj grupi SPO i DHSS. To dobacivanje nije bilo ni smišljeno ni koordinirano, ali jeste  bila neprimerena reakcija za neke reči koje ste izgovorili, pošto niste samo vi ti koji imate tapiju na ideološki pravac, imaju i drugi, tako da to tako razumete, ništa drugačije. Ne delimo iste vrednosne sudove vezano za Drugi svetski rat, ali ih delimo za EU svakako.
Ono što je prethodna Vlada pripremila kroz ove ratifikacije koje se sada nalaze pred nama je svakako dobro i svakako je trajalo predugo, svakako da je nedovoljno i svakako da je bolje da je ovde bio ministar Mrkić. Ono što je sigurno je da ne bih rekao da je Konvencija sa Crnom Gorom kruna našeg diplomatskog rada i napora. To je samo jedan segment, ne nebitan i u svakom slučaju DS podržava sve ovde što je rečeno od naših kolega, da je od izuzetnog značaja da očuvamo najbolje odnose u regionu sa našim komšijama. Koja je uopšte svrha diplomatije i spoljne politike jedne zemlje ako ne može to da uradi?
Međutim, da ne bismo ostali u domenu političkih floskula i izuzetne površnosti, moramo ipak ući malo dublje u suštinu. Dakle, Srbija jeste tražila da se otvore konzulati i ona na to ima pravo po Bečkoj konvenciji, ali smo odbijeni, osim u slučaju Herceg Novog. Ova vlada ima mogućnost da u svojim kontaktima koji su ocenjeni najvišim ocenama, sada pokuša da izdejstvuje da Srbija zaista dobije konzulat na severu Crne Gore. Isto tako, da ne bi ova konvencija o konzularnoj zaštiti bila jedan papir u kojem mi, da budemo jasni i zbog građana Srbije, pružamo konzularnu zaštitu crnogorskim državljanima u inostranstvu, a srpskih državljana, uvaženih kolega, skoro da i nema u Crnoj Gori. To ste malo pobrkali, zbog toga što je Crna Gora donela Zakon o državljanstvu koji de fakto to onemogućava. Ako ne verujete meni, pitajte predstavnike srpskih partija u Crnoj Gori.
Prema tome, jedna od tema naše Vlade, ministra spoljnih poslova, predsednika države, treba da bude, po nama, kako mislite da je većina ljudi u Srbiji koji se izjašnjavaju kao Crnogorci, normalno, mogu da imaju državljanstvo Crne Gore, a istovremeno Srbi u Crnoj Gori nemaju mogućnost da dobiju naše državljanstvo, a da prethodno im crnogorsko ne bude oduzeto. Proverite, konzulat se ne otvara samo radi zaštite državljana. On se otvara i radi pospešivanja ekonomskih kulturnih veza i pomoć našem narodu u regionu, a našem narodu ne znači državljanstvo. Tu samo da budemo jasni. Naša Vlada je to pokušavala bezuspešno. U odnosima sa Hrvatskom takođe, niz otvorenih pitanja nisu rešena. Možemo da pričamo šta hoćemo, otopljavanje, grljenje, susreti, pitanja nisu rešena. Pitajte izbeglička udruženja, pitajte gospodina Lintu, pitajte Atlagića, svi će vam potvrditi ovo što ja kažem. Nebitno je ko je na vlasti. Jednostavno, to je činjenica. Mi pružamo konzularnu zaštitu državljanima Crne Gore, mahom su u pitanju ljudi koji rade na brodovima, mahom su to ljudi u zemljama gde Crna Gora nema ambasadu, mahom su to ljudi u zemljama u kojima ni mi nemamo ambasadu i to je to, da ne bi mistifikovali celu ovu stvar, nego da govorimo jasnim jezikom zbog građana, da razumeju o čemu se ovde radi.
Inače, mislim da Srbija mora da vodi računa o svim našim građanima, ali i narodu našem u okruženju, najpre tako što će ojačati sebe, svoje kapacitete, što će se ekonomski dići na noge. Zato mi je i zasmetalo kada se ovde na pogrešan način, na besmislen način govore rečenice tipa – titoističko-komunističke predrasude u međunarodno-pravnim odnosima. Ministre, vi ste pravnik, ja sam pravnik, ima puno pravnika u sali, ja nisam nikad čuo za nešto slično. Ako ćemo o predrasudama titoističkim, u međunarodno-pravnim odnosima možemo samo da vidimo najpozitivnije primere. Nešto nisam siguran da Mihajlovićevsko-četnička ideologija je donela napredak u međunarodnim odnosima. Možda grešim, ali to je činjenica.
Moram kao narodni poslanik uvek da reagujem kada se upotrebi nešto toliko prazno, da zveči, i kao pravnik i, ako hoćete, kao čovek koji se bavi diplomatijom profesionalno.
Prema tome, mi imamo ovde pred nama jedan sporazum kojim se omogućava supružnicima naših diplomata da obavljaju posao, da rade, da se zaposle u Argentini. To je jako važna stvar, vi ste, ministre, vrlo efikasno predstavili u kojim zemljama je to već urađeno, što je jako dobro, ali ste još važnije predstavili one zemlje gde se na tome radi. Samo bih apelovao i na vas i na Vladu da se sa tim naporima malo ubrza i da se dođe do rešenja tog zaista velikog problema koji opterećuje celu našu diplomatsku službu. Istovremeno bih apelovao i da se najzad omogući zdravstvena zaštita našim diplomatama. Ja bih ovo rekao ministru Mrkiću ali, nažalost, nemamo priliku da ga vidimo, pošto nam, nažalost, u poslednje vreme diplomate umiru i to ubrzano i mora ta stvar da se reši, i onda će ministar Mrkić da dođe i reći će – nemamo para. Onda se vraćamo na onu priču o budžetu.
Mi smo sada uradili veliku stvar u Argentini, a zamislite koliko ima zemalja gde nismo uradili i što je najgore, nismo uradili u regionu. Znači, supruge ili supružnici naših diplomata ne mogu u regionu da se zaposle, u zemljama gde službuju. Kažete – reciprocitet. Omogućili smo mnogima isto pravo, a da nismo dobili u tim zemljama i znate da je to tačno. Držite se onda reciprociteta do kraja.
Kad već pričamo o konzularnoj konvenciji sa Crnom Gorom sa kojom želimo najbolji mogući odnos, možda nije zgoreg, kada obavljate razgovore u Podgorici, da kažete crnogorskoj Vladi da smo mi spremni da razvijamo najbolje odnose, da pružamo konzularnu zaštitu njihovim državljanima, ali da bismo ako voleli da Crna Gora plati zakup zgrade koju koristi za ambasadu u Beogradu, za početak, ili da plate bar 10% onog što nisu platili preko deset godina. To vi, kao Vlada, možete uraditi. Možete preko dipusa to uraditi. Možete tražiti da neko plati za nešto što koristi u Republici Srbiji, ali pošto crnogorskoj strani ta tema ne odgovara, oni to neće izneti ni na jednom sastanku sa vama, gospodine ministre, to morate vi, tj. ministar Mrkić. Znači, podučite ministra da se izbori za pravo Republike Srbije koje joj je ovim drastičnim ugroženo. Naša Vlada je to pokušala, nije uspela. Zašto? Reći ću vam odmah zašto. Zato što crnogorska Vlada u tim situacijama kaže – vi kvarite odnose sa Crnom Gorom. To je zamka u koju vi ne treba da upadate. Borba za interese Republike Srbije i njenih državljana nema cenu i nema narušavanja ako je nešto po zakonu, sprovodi se zakon, u ovom slučaju ugovor o zakupu. Govorim vam to kao kolegi pravniku, takođe. Nečuvena je stvar da u sred Beograda imate onakav objekat koji se koristi besplatno. Nečuveno je da nije vlasništvo ničije. Regulišite to. To je priča o odnosima. Pitanje državljanstva, to je priča o odnosima. Pitanje konzulata, takođe je priča o odnosima.
Pokušajte, dobijte bar jedan konzulat na severu Crne Gore, imaćete punu podršku od DS, siguran sam i od ostalih kolega ovde. To su stvari koje će pomoći da se bolje razumemo, da bolje sarađujemo, bez mešanja u unutrašnje stvari bilo koje suverene države. Hajde da ne pravimo spoljnu politiku na magli, mistifikaciji i floskulama koje ovde, nažalost, u nekim slučajevima smo morali da slušamo nekoliko sati. Hvala.

Po osnovu replike. Pomenut sam četiri puta.

Uvaženi gospodine generale, pomenulo me je pre toga tri poslanika po imenu, ali nije važno, vama ću da pričam.
Dakle, prvo, prvi korak je bio ne taj važan korak koji ste spomenuli nego je bio dobijanje državljanstva od strane ove države koje Slobodan Milošević nije hteo da da. Znači, to smo prvo uradili. Uradili smo i niz drugih veoma pozitivnih stvari, od kojih se neke nisu javno dovoljno eksponirale, a neke jesu. Ali, sve u svemu kad se podvuče crta nedovoljno. Nedovoljno sad, nedovoljno tad, a bojim se i ubuduće. To je ono gde se vi i ja sigurno slažemo, bez obzira da li ćete to reći ili ne. To je prva stvar.
Drugo, nisam ništa govorio protiv ovog ili onog pokreta. Imam moj stav, moja uverenja koja su potpuno poznata javno, ali je činjenica da moram da reagujem kada neko kaže da međunarodno pravni odnosi mogu da imaju ideološki predznak u smislu titoizma i komunizma. Kao što to nemoguće u pravnom smislu i političkom, tako je nemoguće da postoji i četnička međunarodno-pravna ideologija, kao što ne može da postoji četničko ribolovstvo ili četnička poljoprivreda. Prema tome, tu je bila moja reakcija. Znam da će to svi ovde podržati, negovali ove ili one tradicije, mislim, negovali one koji su se borili ili one koji se nisu borili.
U suštini, mislim da je dobro da nekad i u ovoj skupštini možemo čuti te razlike jer one u neku ruku i poboljšavaju odnose u našem društvu. Ono što je sigurno, jeste da imamo mi naših državljana u Crnoj Gori. Ti naši državljani, neki su otišli tamo da rade, ali njihov broj, na našu sreću, zato što su otišli trbuhom za kruhom, manje je značajan u odnosu na broj našeg naroda koji živi u Crnoj Gori. Zbog toga mislim da je mnogo važnije, ako hoćete, mnoštvo tih koji su otišli su otišli na primorje, tako da Herceg Novi već obavlja tu funkciju. Ali, na severu Crne Gore ne postoji nikakva zaštita niti bilo kakav način da se tamo gde je možda najteže pomogne u svakom smislu. Naravno, u skladu sa konvencijama i zakonima zemlje domaćina.

Kratko ću, zaista.
Uvaženi kolega, nisam priznao ništa što nije poznato u konzularnoj konvenciji i bečkim konvencijama, ako hoćete, i što je poznato kroz sve sporazume i stvari koje smo mi kao država uradili i što je poznato svakome ko se ikada bavio diplomatijom, nego ste vi rekli da konzulati služe za zaštitu naših državljana četiri puta, pa sam ja vas ispravio, a ne vi mene. Znači, nemojte to. Mislim, ako već koristimo te stvari da se međusobno hvalimo, taj komentar vam je bio nepotreban. Mogu da razumem da to nekome drugome kažete, ali da kažete da kada sam ja pokušao zaista konstruktivno da ukažem da konzulati ne služe samo za naše državljane kojih je u ovom slučaju drastično manje u odnosu na narod koji se izjašnjava kao Srbi u Crnoj Gori i zbog kojih, ako hoćete potpuno otvoreno, je naša Vlada pokrenula inicijativu za otvaranje tih konzulata, ne zbog onih koji idu da prave bazene u Herceg Novom i Budvi, da budem potpuno jasan, nego zbog onih koji žive na severu Crne Gore i koji su često u vrlo nepovoljnoj situaciji. O tome se radi.
Nemojte sad, neko se korigovao, ne, vrlo znam o čemu pričam, a vi ste se korigovali jer niste možda u momentu shvatili da ste napravili grešku. To u ovom slučaju za ovaj razgovor je nebitno.
(Predsedavajući: Molim vas da se jedan drugom ne obraćate.)
Suština je u tome da ste vi rekli pravu stvar. Zašto postoji jedinstvo oko ovog pitanja? Zato što ova Vlada ima pun kontinuitet spoljne politike, evropske politike, kosovske politike i politike borbe protiv organizovanog kriminala. Nije to zato što odjednom su oni to shvatili i nije to odjednom. Trebalo im je nekih skoro 20 godina da shvate.

Nema potrebe za prevodom, pošto će možda gospodin Arsić ili SNS moći da nam prevedu, kao što su stavili ćirilične natpise na novosadske autobuse. Možda i ovo možete na ćirilicu da prevedete. Istine radi, kao replika, nemojte se hvaliti jednoglasjem na glavnom odboru. Nije to uvek merilo. I mi smo imali dugo, dugo jednoglasne odluke, uključujući i sad. Ali, ono što je činjenica, da u DS, pošto ste to direktno prozvali, postoji mogućnost za različita mišljenja. To ste rekli. Znači, postoji. Mi smo ponosni na to.
Kada se donesu odluke, onda se te odluke sprovode. Ali, to nije razlog za vašu nervozu. To nije razlog za ovako grube kvalifikacije koje se iznose poslednjih dana i danas i nije razlog da saopštenja SNS iz 1991. godine, koje ste ubacili u bocu na Dunavu, sada vadite u Beogradu i čitate ih na televiziji. Nemojte to da radite.
Ako DS traži opravdano da se neke stvari ispitaju, zašto ste nervozni? Zašto govorite i vaš predsednik da su za vreme DS prodati kombinati koji se sada prodaju Arapima? Nije to bilo za vreme DS. To je neistina. Mogu da kažem u Skupštini – to nije tačno, gospodo, to je neistina. To je činjenično proverljivo. To nije razlog da vi koristite tako grube kvalifikacije i govorite da neko laže, da neko govori – dođite vi, lažovi, da vidite šta je istina. Dajte da ukrstimo te papire. Nema potrebe da se tako častimo. Nije to dostojno nove evropske SNS. Razumem da vas boli glava zato što imate dve glave, pa vas dve glave bole, mnogo je veći bol. Nema potrebe tako da reagujete.

Zahvaljujem se, gospodine predsedavajući.
Mislim da je dobro da se ministar Selaković izvinuo narodnim poslanicima, ali je time pokazao jedan problem koji postoji, ne kod vas lično, ali nama je objašnjeno da je u pitanju viša sila.
Vi kao vrstan pravnik znate šta je viša sila. Ne bih ovo definisao što ste rekli kao viša sila, nego je u pitanju sledeća sila. To je sila neadekvatnog reagovanja Skupštine ili skupštinskih službi o informisanju ministra kada se sednica održava.
Dakle, mi smo ovde bili ubeđivani da je u pitanju viša sila. Neke stvari se nepotrebno pokušavaju kamuflirati. Jasno je nama gde ste i zašto bili, ali hajde dajte da to lepo otvoreno kažemo u ovoj Skupštini.
Uzgred, mislim da je lepo od vas što ste izvinili za kašnjenje.
Inače, ovaj zakon je još jedna tekovina prethodne vlade i svega onog dobrog, a bilo je dobrih stvari koje je prethodna vlada uradila i zbog toga mislim da je normalno da ćemo mi podržati zakon koji nam je predstavljen u ovom obliku. Pošto su poslovi penzionog osiguranja izdvojeni iz nadležnosti Fonda za socijalno osiguranje vojnih osiguranika, uredbom i kako nisu doneti svi neophodni propisi i akti u rada fonda obračuna, isplata plata, naknada i drugih primanja zaposlenih u Fondu i profesionalne pripadnike vojske, vršio se na osnovu rešenja donetih na osnovu Pravilnika o platama i drugim novčanim primanjima iz 2011. godine. To je isplaćivano iz sredstava budžeta namenjenog za finansiranje, koja su bila obezbeđena u okviru budžeta Ministarstva odbrane za 2012. godinu.
Predloženim rešenjem se obezbeđuju da zaposleni u Fondu koji imaju status profesionalnog pripadnika Vojske Srbije, saglasno odredbama Zakona o Vojsci Srbije, nastave da ostvaruju svoja prava iz radnog odnosa i u pogledu ličnih primanja na identičan način kao i u 2012. godini, na teret sredstava obezbeđenih u finansijskom planu Fonda za, dakle, socijalno osiguranje vojnih osiguranika, za 2013. godinu.
Dakle, moje pitanje je sledeće ministre – u čemu je razlika u ostvarivanju prava kod zaposlenih u Fondu u 2013. godini, u odnosu na 2012. godinu i da li su sredstva budžeta namenjenog za finansiranje rashoda odbrane u 2012. godini, identična sa sredstvima obezbeđenim u finansijskom planu Fonda za socijalno osiguranje vojnih osiguranika za 2013. godinu. I ovo je pitanje koje praktično iscrpljuje bilo kakvu dalju raspravu o ovom predlogu zakona, s tim što ovo na kraju moram da kažem da DS će podržati naravno ovaj zakon, ali isto tako, s obzirom da ne možemo da ignorišemo zadovoljstvo što ste ovde pred nama danas, da vas podsetim da po Pravilniku Poslovniku rada Skupštine su ministri obavezni svaka tri meseca da podnesu izveštaj nadležnom odboru.
U ovom trenutku nemam tačan podatak da li ste vi tu obavezu ispunili, ali koristim priliku što gledam u vas ovako uživo, da vas zamolim da to učinite u što kraćem roku, što se odnosi i na ostale ministre. Ono što znam sigurno je da je veliki procenat ministara u Vladi izbegao ovu obavezu. Dakle, smatram da moramo mnogo češće da se viđamo i da mi kao narodni poslanici, u okviru nadležnog odbora znamo šta konkretno radite kroz formu vaših izveštaja. Podsetiću vas, da ste vi preuzimanjem jako odgovornog ministarstva u Vladi obećali građanima Srbije, pre svega veoma ozbiljne pomake u reformi pravosuđa ili ...

Dobro. Dakle, moram da zamolim ministra, kada smo već dobili ovu privilegiju da razgovaramo s njim, da odgovori, dakle, na to pitanje s obzirom da se ono tiče mnogo širih delatnosti s kojim se ministarstvo bavi. Pitao sam Vladu, nije mi odgovoreno za ukidanje suda u Kosovskoj Mitrovici kroz reformu mreže sudova. Takođe bih voleo, ako možete to sada da mi odgovorite, da li je to tačno?
Isto tako da čujemo od vas u kom pravcu ćete se pojaviti, barem u nekoj formi, na nadležnom odboru i podneti izveštaj o svemu što radite, da ne bismo mi kao građani i narodni poslanici procenjivali vašu motivaciju, emotivni psihički i bilo koji drugi odnos prema nekim organizacijama koje ne treba da postoje u našoj publici. Hvala.

Gospodine predsedavajući, član 27. Molimo da se zasedanje, tj. da se sednica odloži za sutra, s obzirom na važnost ove teme i važnost ovog zakona. Smatramo da ovde, sedeći od 9,00 sati ujutru i mimo dogovora koji smo imali, ili ćete sad odložiti sednicu za sutra ili tražim pauzu za šefove poslaničkih grupa, s obzirom da je ovo dosta važan predlog zakona, da pokušamo ipak da sačuvamo koncentraciju i mnogi koji su želeli da govore su otišli, iz svih poslaničkih grupa, i smatram da bi to bilo korisno za kvalitet rasprave i donošenje adekvatnih odluka. Hvala.

Taman sam se ponadao da je gospodin nosilac čuvenog imena i prezimena u stanju da kaže bilo šta suvislo ovde a da se ne očeša o DS, ničim izazvan, ali, eto, čovek me je demantovao.
Kakve mi veze imamo sa bivšim premijerom? Kakve ova stranka ima veze sa bilo čijim kreditom? Ja razumem vas koji ste napustili SPS pa sada baštinite stranku, naslednik JUL-a. Nama je premijer bio Zoran Živković. Ko je vama bio? Mira Marković?
Vodite računa gospodine Todoroviću, druže Todoroviću. Ne možete u ovoj skupštini da kažete, baš bilo šta i da svaki put spomenete DS u najgorem svetlu i spominjete vladu u hladovini. Vi ste ovu zemlju stavili u hladovinu. Stranka koju, čije nasleđe vi baštinite, je ovu zemlju bacila u najdublje blato. O kojim subvencijama vi pričate? U vaše vreme, vaše vlasti, ljudi nisu imali hleba da jedu. Ova zemlja je bila u karantinu.
(Predsedavajuća:Gospodine Stefanoviću, molim vas da se obraćate narodnom poslaniku.)
Namerno ovako pričam, jer sam želeo da unesem malo, nekog života u ovu, zaista beskrvnu raspravu. Jer, ako ovako gospodin namerno i smišljeno izaziva DS mora da dobije. Danas smo slušali salvu laži od strane SNS, ovde u holu. Pa jel vi stvarno mislite da vam niko neće odgovoriti? Treba da odgovorite, zašto je problem i šta je problem u ovom zakonskom predlogu. Da odgovorite na ono što smo mi lepo, argumentovano pitali. Kojim subvencijama? Koji premijeri? Pa, nemojte mi vašu prošlost da otvaramo. O čemu vi pričate? Čije vi nasleđe nosite na svom reveru?
Zaista je ovo ispod svakog nivoa. Zašto ovako reagujemo? Zato što ste, gospodo, danas preterali. Kada vas neko pita – zašto se zadužujete? Vi ste nervozni.
(Predsedavajuća: Vreme.)
Kada vam podnesu krivičnu prijavu protiv Cvijana, vi ste nervozni. Pa, nećemo tako pričati.

Ako je sve to tačno, ne shvatam zašto i dalje spominjete DS. Zato što i vi negde u dubini znate da to nije istina.
Prvo ti principi, ako ćemo o poljoprivredi vi to morate malo i URS da pitate, ovi što sad sede sa vama u Vladi, oko tih mnogih principa. Da ne idemo od toga ko je prvi kreirao Zakon o privatizaciji, to je vaš pokojni gospodin Marjanović. Čekaj te, da li ste vi stvarno isti onaj čovek iz devedesetih i 2000-ih? Ja mislim da niste isti čovek. niti ste isti čovek, niti ste u istoj partiji, a to znaju ovi što sad ovde bi svašta rekli, al neće, ove vaše kolege iz koalicije. Znači, nemojte da idete toliko daleko. Šta su principi? Demokratska stranka je uvela subvencije u naš sistem, mi smo toliko radili da smo vam dali i sadašnjeg ministra poljoprivrede. Morate da vodite računa o čemu pričate gospodine Todoroviću. Hvala.

Uvaženi predsedniče smatram da ozbiljnost ove teme i težina sveukupne situacije na neki način zahtevaju dupliranje vremena za raspravu. Prema tome, to je ono što mi kao DS predlažemo. Molim vas da se u tom smislu izjasnimo. Hvala.