Mislim da je neophodno prvo da razjasnimo jednu stvar. Gospodine Arsiću, vi ste profesor, mi smo vaši studenti. To je ono što ste vi sada nama predstavili ovde. Mi smo pali na ispitu kod vas. Mi ćemo uvek kod vas pasti na ispitu, razumete. Znači, vi izvlačite terminologiju vrlo stručnu i pitate nas, vaše đake, da li mi znamo odgovor na to. To nije korektno. Zašto je Odbor za zakonodavstvo rekao da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom, a vi sad kažete da nije? Odgovorite na to. Ili oni znaju bolje Ustav od vas i pravni sistem, ili ne znaju? Dakle, to je dilema broj jedan na koju niste odgovorili.
Mi samo pokušavamo da vam kažemo da ova stvar ako se želi i hoće, može da se uradi. Da građani kojima su potrebna ta sredstva koji su ugrožene socijalne grupe u državi Srbiji dobiju novac koji će biti jasno da je iz ovih nabavki. Onda vi kažete – objasnite ovima na lokalu. Vi im objasnite zašto ste ovakav budžet doneli.
Što je prvo Mlađan Dinkić preneo sredstva, pa im ukinuo mogućnost da ta sredstva koriste? Onda kaže – napravljen je deficit za vreme prošle vlade. Ukida parafiskalne namete, sa jedne strane, a sa druge strane im oduzme pare sa lokala. Vaši gradonačelnici ne mogu da izdrže. Ako pitate ko ne zna virman da napiše, pitajte vaše po Novom Sadu i drugim lokalnim samoupravama. Ne mogu jedan projekat da zakažu, ne znaju da napišu. Ne znaju šta da rade sa tim. Ako vi već imate školu i dajete te primere, zovite prvo vaše da dođu na časove, gospodine Arsiću. Ako neko pretekne, pošto su vam u Vranju celu odborničku grupu uhapsili, pa ćemo mi morati da budemo na vlasti. Hvala.

Hoću da ovu situaciju zaista pokušamo da raščistimo.
Javno se izvinjavam i vama i građanima Vranja i odborničkoj grupi SNS, jer zaista u žaru izlaganja sam rekao da je uhapšena cela. Nije uhapšena cela. Drugo, ja sam to radio zato da na neki način izađem u susret Socijalističkoj partiji, koja iz nekog razloga nije da se uključi u diskusiju jednog lokalnog problema, za koji vi znate da je zaista dubok i da postoji u Vranju. Hvala.

Moram da kažem jednu stvar. Dakle, gospodin Arsić me je direktno spomenuo i spomenuo je direktno DS  u najgorem mogućem kontekstu, što je očekivano od SNS. Dakle, tu nemam šta da dodam, to je legitiman stav većinske stranke. Ali, mislim da ste i vi, predsedavajuća, pogrešili što ste kaznili gospodina Arsića i dozvolili da se on toliko iznervira da mora da izađe iz sale. Izneo je potpuno legitiman stav SNS, koji je nama potpuno bio očekivan i prihvatljiv.
Ovu repliku moram da iskoristim i vama to da kažem, da ste na neki način otišli suviše daleko i prestrogo kaznili jednog čoveka koji je uporno pokušavao da, koristeći dva argumenta reši ovu stvar.

Tradicionalno javljanje, kao što smo obećali, čl. 106. i 107. Ne možete, gospodine predsedavajući, i meni je drago da ste reagovali dva puta, ali vas molim. Mi moramo pokušati da sačuvamo neki civilizacijski nivo rasprave. Nije dovoljno da svakih 15 sekundi izreknete opomenu i govornik tek onda završi i izvuče se bez opomene.
Nama je cilj da taj čovek dobije opomenu, zato što je zaslužio jer iznosi neistine. Nama suštinski odgovara da on priča što više. Imam taj politički problem. Ipak, zbog Skupštine vas molim da to uradite. Hvala.

Smatram da ovi amandmani, kao i ovaj amandman, nisu dobri. Izrečeno je par stvari na koje moramo reagovati.
Dakle, ne valja da se barata pojmovima koji gode uhu prosečnog građanina i da se upoređuju opštine, kao što su, recimo, Novi Sad i Sremski Karlovci, a bez da se iznese sa punom svešću koliko ljudi živi u Karlovcima, a koliko u Novom Sadu. Nemojte, uz svo uvažavanje gradova, mesta, opština u Srbiji, ne mogu se stvari tako linearno posmatrati.
Drugo, ta ista pokrajinska administracija je srazmerno najviše učinila u onim opštinama gde nismo bili na vlasti, kako je ovde rečeno, i to može lako da se proveri. Moram da kažem da nije bilo puno tih opština u kojima nismo bili na vlasti dok nisu došli ovi kompozitori.
Vojvodina ne znači jednako je stranka na vlasti u Pokrajini Vojvodini. Treba da se razumemo i da se ovde takve teze ne iznose na jedan tendenciozan način, da se, sa jedne strane narušava ustavna autonomija Pokrajine guranjem teze da građani Vojvodine mrze Novi Sad zato što se pare tamo slivaju. To je jedan suptilan način napada na AP Vojvodinu, a drugi je da se govori da je pokrajinska administracija i Pokrajina Vojvodina jednako DS.
Sutra će možda neko od vas biti na vlasti u Vojvodini, neki verovatno nikad neće, ali to je na volji građana Vojvodine i oni će o tome odlučivati, želeći da na taj način svoju autonomiju unapređuju i svoj život, životni standard, budućnost svoje zemlje, ali naravno u okviru Republike Srbije. Naravno da onaj koga građani izaberu na pokrajinskim izborima koji su, da podsetim, pola proporcionalni, pola većinski, što je još uvek ideal za Narodnu skupštinu Republike Srbije, ti građani biraju kako će se i šta raditi na kojim mestima. A vi, kada se kandidujete na izborima, setite se šta ste pričali i setite se sa kojim pričama ste išli pred građane u Vojvodini, građane Republike Srbije koji žive u AP Vojvodini. Odjednom su te priče malo drugačije.
Prema tome, vodite računa da budemo oprezni kod iznošenja takvih stvari, naročito jer ne želimo, to ponavljam nekoliko puta, već smo o tome puno pričali, ne treba stvarati lažnu podelu koja ne postoji zbog toga što neko nije na vlasti u Vojvodini. Vodite računa da su te institucije trajne i one će trajati, ko god da dođe na vlast u Vojvodini. Hvala.

Samo kratko. Gospodine Kasaloviću, nisam ja sve što sam izneo mislio na vaše izlaganje, ako smo se dobro čuli. Niste vi rekli sve te stvari na koje ste se pozvali, ali neki vaši prethodnici jesu. Nadam se da me niste pogrešno razumeli, niti tvrdim da je vaša partija ta koja podstiče negativan odnos prema Vojvodini i Novom Sadu i naravno da su svi protiv novosadizacije, kao jednog lošeg primera u funkcionisanju, ali ja sam samo izneo to da su neki govornici pre vas koristili taj pristup, tu terminologiju, taj program, da pokažu suštinski da je to nepotrebno. Kada se to sve spoji sa predlogom budžeta koji je bio ranije, sećate se kako smo ovde imali vrlo negativnu raspravu i onda su se postavljala pitanja – šta će nam uopšte ta administracija, šta će nam strukture i institucije u pokrajini Vojvodini?
Zbog toga, da bi ipak neko u ovoj skupštini, osim gospodina Pastora, ustao pa rekao da to nije baš jednako kao opština bilo koja u Republici Srbiji, da to nije jednako kao nečiji predizborni planovi i programi i pravljenje veštačkih skupština i vlada u ovoj zemlji, nego da je to ipak jedna stvar koja trpi svoju istoriju i iz dobre tradicije i iz korisnosti za njene građane iz suživota i dokazana, ako hoćete, kroz vekove. Ne može se stavljati znak jednakosti.
U tom smislu mi uvek moramo da reagujemo, da ne bi Skupština otišla u pogrešnom pravcu. Naravno da treba približiti svim opštinama i gradovima, ali prosto veći gradovi bilo gde u Srbiji imaju, na žalost ove zemlje, zbog neujednačenog razvoja veći potencijal, više se podnosi i aplicira, hrabriji su ljudi ili preduzetnici i oni prosto hrabrije nastupaju. To ne znači da neko ima nešto protiv neke manje opštine, ali se pokazalo da brojevi ne lažu. Morate onda reći građanima – Novi Sad je značajno veći grad u odnosu na Sremske Karlovce, ali je udaljen samo sedam kilometara. Nemojte da tako pojednostavljujemo.

Mislim da je ovo jedna od onih prilika, gospodine Arsiću, kada i vi možete da pokažete da niste ozbiljno mislili par puta kada vam se možda omaklo da upoređujemo intelektualni nivo.       
Ovo je jedna od onih prilika u kojoj vladajuća koalicija može da dokaže da brine o srpskoj kulturi. Ovo je jedna od onih prilika gde može da brine o svojim dokazanim autorima, da se ne završi na dobijanju nacionalnih penzija i tučom oko toga ko će je pre dobiti. Ovo je jedna od onih prilika da naša kultura se ne završava upravo na Maji Nikolić, nego na nekim mnogo važnijim autorima. Ovo je jedna od onih prilika gde vi kao većina jednim zaista blagim potezom ruke možete odobriti ovu dobru stvar za ovo društvo i ovu državu.
Ako nije ovo jedna od onih prilika, onda mi kažite kako će izgledati ta javna nabavka za tri gospođe ministarke, za tri sumnjiva lica, objasnite nam u praksi kako će to izgledati i kako će izgledati naša kulturna stvarnost ukoliko vi ne usvojite ovaj amandman. Hvala.

Predsedniče, pogledom smo se razumeli, ne moram čak ni da navedem član 107. Ovo kažem najdobronamernije. Drago mi je da je tako, zaista.
Mislim da je i vama i meni i svim poslanicima jasno da je prethodni govornik povredio i 106. i 107, potpuno je bio van teme, koristio je, zaista, neadekvatne, neodgovarajuće i uvredljive kvalifikacije, šaljući čudne poglede u pravcu naše poslaničke grupe i upirući prst istovremeno sa pretećim izrazom. Ja vas molim da mu izreknete opomenu. Hvala.

Bio sam u nameri da privedemo kraju ovaj deo razgovora, da pokušamo da napravimo neku sublimaciju svega što smo čuli.
Gospodine Arsiću, što bi naš narod rekao – koljete vola za kilo mesa. Mi smo sve učinili kao DS, moja uvažena koleginica Mojović je podnela izvrstan amandman, nepotrebno ste tvrdoglavi. Ne u pežorativnom smislu, ali mislim da ste u ovom slučaju imali jednu sjajnu priliku da napravite jedan značajan iskorak. Objasnili smo vam zašto smatramo da ovo nije dobro, objasnili smo vam da ne stoji taj član koji ste naveli koji obuhvata materiju.
Ne vidim u čemu je problem, osim da jednostavno želite da budete tvrdoglavi u ovom slučaju. Ima jedna stvar koju ste rekli za koju mislim da nije korektna. Ako mislite da zbog par izvođača na trgovima, koje ste vi spomenuli, treba da plate svi autori, a platiće zbog neprihvatanja ovog amandmana, onda verovatno mislite na gospodina koji je trebao da peva u Novom Sadu, pa vas je gospodin Vučić ukorio za to. Da li na to mislite?
(Veroljub Arsić, s mesta: Između ostalog.)
Ne znam zašto ste onda to spominjali u kontekstu DS? To se desilo vašem gradonačelniku u Novom Sadu. Gospodin Vučić ga je ispravno ukorio i vi ste to prihvatili. Onda je smanjen iznos, mada i dan danas neće da kažu u Novom Sadu kolikoće to da košta. Jel to taj princip koji ćete uvesti, kroz ugovaranje za autorsko delo, što je uvredljivo za svakog autora jer mu je to posao, gde će komisija ili neko da ugovara kao sizovi da odrede šta je umetničko delo, a šta nije, zato što mislite da je umetnost sve što je na trgu, a nije.
Vrlo prosta stvar, ovaj amandman pomaže da zakon bude bolji. Mi želimo da uredimo deo društvenog dešavanja koje ovaj član ne uređuje. Ne vidim zašto to nećete da uradite, ali ono što me raduje je da vidim kod vas kada razgovaram i kada vam se obraćam, kada slušate ono što pričam, da razumete da sam u pravu. Ne znam zašto ste uporno tvrdoglavi i nećete to da prihvatite. Hvala.

Ovo je zaista već besmisleno. Vrlo jasno govorimo, čuli ste moju koleginicu Mojović, vrlo efektno je objasnila, gospodine Arsiću, o čemu se radi. Samo mi je jedna stvar zaparala uši koju ste rekli. Nađite izvođača koji, recimo, nije Đorđe Balašević, ali liči na njega i svira njegove pesme. On to može da radi ako mu Balašević da autorsko pravo da on to radi za manje para i vi onda napravite tu komisiju, pregovarate, utvrdite da vam je ovaj isti kao Balašević, ima bradu, malo je puniji, proćelav, iz Novog Sada je, svira iste pesme, ali nije Balašević, a manje košta. To je ono što vi radite neprihvatanjem ovog amandmana. Hvala.

Poštovana predsedavajuća, član 27, član 87. Ušli smo u sledeći dan ovog zasedanja. Predlagač je prisutan na sednici u broju od nekih sedam, osam poslanika, od 130 poslanika koji su predložili ovaj zakon. Smatramo da je ovaj zakon jako bitan da se o njemu raspravlja posle ponoći. Ne znam u koji smo dan ušli – da li sada raspravljamo u četvrtak ili u petak? Mislim da bi bilo korisno, zbog dostojanstva ove skupštine i zbog mogućnosti predlagača da uopšte brani svoj predlog, i brojem i sposobnostima na rad i pad koncentracije predlagača, da se možda nastavi ujutru. Zahvaljujem se.

Zahvaljujem se, gospodine predsedavajući.
Drage kolege, dosadašnji zakon je imao zaista značajnih nedostataka. Pošto je puno mojih kolega iz DS već pričalo na ovu temu, samo ću reći da je tačno da je dosadašnji zakon imao nedovoljnu transparentnost, lošu efikasnost sistema, odnosno veliku papirologiju koja je postojala, zloupotrebe žalbenog postupka, loša institucionalna koordinacija itd.
Predlog SNS novog Zakona o javnim nabavkama ima i pozitivne i negativne strane. Pozitivne strane su pre svega u tome što se uvodi obaveza objavljivanja svega na portalu i svi rokovi teku od objave i stvara se osnov za elektronske javne nabavke i to je jako pozitivno. Uvodi se ekološki kriterijum energetske efikasnosti. Smanjuje se mogućnost zloupotrebe žalbenog postupka tako što se uvodi crna lista za one koji prave zloupotrebe u sistemu javnih nabavki. Predviđa se i objavljivanje malih javnih nabavki, što će verovatno značajno smanjiti korupciju. Formira se uprava za centralizovano sprovođenje javnih nabavki i uvodi se okvirni sporazum i konkretni dijalog.
Negativna strana Zakona o javnim nabavkama je što nije značajnije smanjen osnov za sistemsku korupciju. Proširuju se izuzeci od primene ovog zakona u članu 7, o čemu su moje kolege detaljno govorile i to nije u skladu sa EU i njenom direktivom, otvara nove mogućnosti za korupciju i to je činjenica. Otvara se mogućnost za korupciju prilikom nabavke usluga vezanih za izradu identifikacionih dokumenata, transporta i obezbeđenja transporta novca, tačka 7) i drugo, otvara se mogućnost državi da se netransparentno zadužuje, tačka 9). Nije dovoljno promenjen član koji definiše pregovaranje bez objavljivanja. Dalje je zadržan isti broj postupaka koji se dešava van očiju javnosti, te time neće smanjiti korupciju.
Nisu smanjili administrativne procedure i papirologiju. I dalje će preduzeća dostavljati tone nepotrebnog materijala i dokumentacije i ovo je takođe osnova za korupciju.
Svako može žalbom da zaustavi postupak javnih nabavki i tako ucenjuje druge ponuđače, sa čime se neki profesionalno bave u Srbiji, nažalost. Nije predviđena bolja kontrola dodatih radova u građevinarstvu, odnosno bolje definisanje viškova i manjkova radova, što je veliki osnov za korupciju. Umesto toga, smanjen je dozvoljeni procenat dodatih radova sa 25% na 15%, o čemu je kolega i govorio, što neće da dovede do uštede, jer će osnovna cena porasti za 10%.
Negativne strane su i da efikasnost institucija nije povećana. Uvodi se obaveza da se veliki broj izveštaja šalje DRI, što je nepotrebno, one su čak i u sukobu sa zakonom koji definiše njegov rad. Daju se veće nadležnosti Upravi za javne nabavke, čime se automatski podriva položaj nezavisnog regulatornog tela Komisije za zaštitu prava ponuđača.
Pošto su definisani kriterijumi za izbor direktora Uprave javnih nabavki, potrebno je po donošenju ovog zakona raspisati konkurs, kao što je to predviđeno za Komisiju. Kriterijumi za izbor predsednika i članova Komisije su strožiji, ali i dalje nedovoljno strogi. Dovoljno je da član Komisije ima iskustvo od samo tri godine u oblasti javnih nabavki. Složićete se da je to zaista nedovoljno. Čitav sistem se dodatno opterećuje deklarativnom borbom protiv korupcije, što dovodi do rizika da se proces javnih nabavki uopšte ne sprovede. Na primer, zahteva se da naručilac, o čemu su mnoge moje kolege govorile, obezbedi konkurenciju, što nekada nije moguće i čini mi se da je protivno nekoj zdravoj logici, pa naručioci, da ne bi bili optuženi za korupciju, neće ni da sprovode postupak.
Mi imamo već sada blokadu, nažalost, u mnogim lokalnim samoupravama, zbog toga što su mnogi kadrovi nove vlasti, koja se bavila komponovanjem, pokazali da ne znaju ni šta je virman, ni šta je faktura, ni šta je javna nabavka i uzdržavaju se od postupaka i realizovanja projekata, što priznaju i vaši gradonačelnici javno.
Ali, ima i jedna dobra stvar u svemu ovome, što bi pomoglo da DS zaista da podršku ovom zakonu, koji je bolji od prethodnog, a to je da uradite onu stvar koju smo juče predložili kroz usta mog kolege Božidara Đelića, a to je da usvojite amandman kojim bi se omogućio rebalans budžeta i kojim bi se najavljene uštede koje ste više puta najavljivali i koje se kreću između 600 miliona evra i milijarde evra ušle u taj rebalans. Mi smo predložili da se te uštede iskoriste pre svega za podršku porodicama, trudnicama i onima koji se nalaze u najtežem socijalnom položaju.
Sada ćemo moći da vidimo vrlo brzo i na delu vašu volju da prihvatite jedan zaista dobar amandman, koji će pokazati da uštede o kojima ste vi govorili i u predizbornoj kampanji i sada i tokom ove rasprave, a koje su 600 miliona evra, na ovaj način obojimo i da kažemo – ova sredstva ćemo kroz rebalans i prisustvo ministra Dinkića, koji će morati kvartalno da dolazi i da pokaže kolike su uštede, da li su ostvarene i za šta će konkretno da se utroše, da Skupština ostvari pun kontrolni mehanizam, a da sredstva o kojima ste govorili i za koja mi vama verujemo da su moguća da se uštede, da ih na ovaj način zaista stavimo u funkciju.
Ako je nešto loše u ovome što predlaže DS, onda vi nama recite šta je tu loše? Em je u skladu sa vašim obećanjem, em je u skladu sa vašom projekcijom uštede koju ste izneli potpuno činjenično osnovanu. Dakle, mi samo dodajemo i pomažemo vladajućoj većini, tako što stvaramo jasan mehanizam da se to stvarno pretoči za one kojima je u Srbiji najpotrebnije, a to su ugrožene porodice bez posla, trudnice i ljudi koji su na rubu socijalne propasti.
Prema tome, ako mislite da ovaj naš amandman ne valja, niste se još izjasnili zašto je to nemoguće, mi mislimo da je moguć i nema razloga da štitite koalicione partnere u ovoj situaciji, jer ovo je jedna od onih situacija gde vladajuća većina i najveća stranka u vladajućoj većini, ima zaista tu snagu i mogućnost da pokaže više od dobre volje, da pokaže stvarnu brigu za građane, da vaših najavljivanih 600 miliona evra će zaista da pomognu, a da ne govorimo da će dovesti do toga da deficit bude ispod 1% bruto društvenog proizvoda, čime ćete preko noći rešiti problem fiskalnog deficita i smanjiti javni dug države Srbije. Hvala.

Da, to zaista zvuči zaista demagoški, gospodine Arsiću, zato što u toj istoj Vladi je vicepremijer bio Ivica Dačić, a Mlađan Dinkić je bio sve, kao i sada. Ono što nije isto, da je država više zadužena, da je, nažalost,  nezaposlenih više, da je životni standard mnogo više opao.
Nije odgovor na moje pitanje, koje je vrlo konkretno – zašto ne omogućite na jedna konstruktivan, parlamentaran, demokratski način, usvajanje našeg amandmana, koji će pomoći građanima? Nije odgovor demagoško - nemojte vi da brinete o onima čiji su životi upropašćeni. Nećete valjda da kažete da je DS jedino odgovorna, a oni koji su sa vama u Vladi, nisu odgovorni za pad životnog standarda, koji je, inače, manji nego u vreme ove Vlade, sada. Hvala.

Kao što znate i prethodne vlade su znale da naprave i uštede i u to možete lako da se uverite uvidom u razne budžete iz prošlosti. Između ostalog, time su se, bez potrebnog smeha, vaši sadašnji koalicioni partneri hvalili su se svojim zaslugama. Svaka stranka je želela taj orden da stavi na svoj rever, ali je činjenica da je toga bilo.
Ne vidim zašto stalno iznosite tu sumnju da mi sumnjamo u te uštede. Mi se samo rukovodimo onim što ste vi rekli i obećali građanima, i što ste vi lično, gospodine Arsiću, ovde u Skupštini izneli u panelnoj diskusiji. Dakle, nemojte vi da da sumnjate u naše motive. Vi verujete u uštedu od 600 miliona evra. Mi verujemo vama da je to moguće, evo javno vam kažem, i tražim od vas da prihvatite amandman koji je omogućiti mehanizam da te pare dođu do svojih korisnika. Vi meni na to kažete Zakon o budžetskom sistemu to ne omogućava. Mnogo toga ne omogućava taj zakon. Kako je rekao ministar Dinkić - nema političke volje, ali volja je vaša, vi ste je najjači. Nemojte da vas mi podučavamo svemu šta treba da radite. Treba da mu kažete da se ta stvar mora prihvatiti, da socijalno ugrožene kategorije moraju dobiti pare iz vaše projekcije i da te pare treba da im stignu sada kada im je najteže, i trudnicama i nezaposlenima i svima onima kojima zbog mera Ministarstva finansija sada ispaštaju u ovoj zemlji. Verujemo vam.
(Predsedavajuća: Vreme.)
Gospodine Arsiću, ovo je mehanizam. Prihvatite ga. Šta je tu teško? Nemojte da govorite koji su primeri komparativni i gde postoje. Demokratska stranka izmišlja nešto dobro za građane. Inventivni smo gospodine Arsiću.

Ne vidim šta je demagoško u tome što se valjda svi ovde slažemo da ljudima koji su u teškoj socijalnoj situaciji treba pomoći, ako ste već vi projektovali tu uštedu. Šta je tu demagoški? Mogu samo da vam se zahvalim na tome. Dali ste super projekciju da će 600 milijardi evra uštede. Dajte da to realizujemo. U čemu je demagogija u nastojanju DS da se prihvati njen amandman koji će omogućiti da taj novac dođe do onih kojima je neophodan ili vi ne govorite istinu, a mi vam naivno verujemo ili vi nećete da uradite to da pomognete građanima. Ne postoji treća opcija.
Kako je rekao ministar Dinkić – nema političke volje. Razumem ali građani treba to da znaju. Prethodna Vlada se zaduživala, po stoti put kažem, 44 evra dnevno, a ova vlada se zadužuje 153 evra u minuti. Prema tome, ova vlada sada posle tog, kako kažete, groznog Mirka Cvetkovića ima rast inflacije, deficita, nezaposlenosti, pad životnog standarda. To je realno. To da li sam ja u pravu ili vi gospodine Arsiću, nećemo sada suditi ovde. Sudiće građani za mesec dana uz račune za struju i gas, uz pad životnog standarda, sa tom novčanicom koju dobiju za svoju platu šta će moći da kupe? Moći će da kupe pet puta manje stvari u maju mesecu sledeće godine nego sada i to je činjenica.
Možete da kažete – vi ste loši, bili ste loša Vlada.
(Predsedavajuća: Vreme.)
Po stoti put kažem, političku cenu smo platili za to što smo krpili kroz paralelni budžet tzv NIP i kroz transfer sredstava na lokalne samouprave koje nisu mogle da potroše i zato smo imali deficit i zato smo imali zaduživanje, ali smo tu cenu platili. Kažem da vi to ne radite.