Gospodine predsedavajući, čl. 106. i 107. Poslanika ste usmeno pokušali da usmerite da se vrati u civilizacijske tokove, ali ste, čini mi se, morali da mu izreknete opomenu. Sada molim da mu izreknete opomenu.
Mogu da razumem i žar političke borbe i različita viđenja. Poređenje sa kolonijom štetnih insekata, koji su boje…

Smatram da je neophodno izreći opomenu, jer se dovode u kontekst izvesne boje, koje pojedinci vezuju za DS. Ta boja je možda poznata poslanicima koji su od krompira pravili lažne pečate. Možda zbog toga povezuju tu boju sa štetnim insektima. Vi, čini mi se, morate, predsedavajući, izreći opomenu poslaniku. Hvala.

Čl. 104. i 107. U pitanju je sledeća stvar, gospodine predsedavajući. Dužni ste da izreknete opomenu, čini mi se, i možda se nećemo složiti. Prethodni govornik jeste citirao Zorana Đinđića, kada se Zoran Đinđić izražavao o njegovim sadašnjim koalicionim partnerima, pre više od 10 godina. Istovremeno, dozvolili ste tom poslaniku da izriče ove stvari, gledajući u pravcu ove poslaničke grupe i da govori da smo mi političko krilo organizovanog kriminala. To je teška uvreda zato što, bez obzira ako je citat, ako se iznosi u ovom kontekstu i da se gleda u našu poslaničku grupu i nama upućuje takva poruka, ili vi prihvatate da je to tačno ili mu morate izreći opomenu. Hvala.

Prekršen je član 107. Izneta je jedna, da kažem, poluistina. Ponavljam, razumem sve u žaru političke borbe, da može svašta da se kaže. Taj isti Aleksandar Vlahović koji je predložio Zakon o privatizaciji, možda uvaženi kolega tada nije bio u SRS, a mislim da jeste, jer je SRS glasala za taj zakon. Hvala.

Poštovana predsedavajuća, član 116. Poslovnika. Dakle, pravila koja se odnose na narodne poslanike odnose se i na sve druge učesnike u raspravi. Ministar Selaković povišenim tonom se obraća poslanicima direktno, pokazujući izrazitu nervozu bez ikakvog razloga. Red na skupštinskoj sednici vodite vi, a ne ministar. To je prva stvar.
Ako je naš poslanik, bilo ko od nas u nečemu pogrešio, vi ćete se postarati da to ispravite. Vi možete da ga opomenete, kao što ste učinili, ali mi ovde da ne znam koji put, doduše ne od ministra Selakovića, doživljavamo da članovi Vlade ovde samo što ne mlate prstom prema nama, mislim da morate da nas zaštitite.
Vrhovni savet sudstva je birao te sudije. Nije ih birala ni Vlada, nije ih birala nijedna stranka i nema niko pravo da ove insinuacije više najnormalnije iznosi u ovom domu. U jednom momentu najzad moramo s tim prestati, zato što je to upravo ono, između ostalog, protiv čega se bore i najavljene mere u promeni ovih zakona, pa ne može ni jedan ministar, pa ne može niko, ni vladajuća većina, da neprekidno iznosi te stvari i da to prolazi najnormalnije u ovoj Skupštini kao data istina. To nije istina.
Kao što reagujete možda prema našem poslaniku, trebali ste reagovati i ranije prema drugim poslanicima koji su mnogo netačnih stvari iznosili o čitavoj jednoj partiji, o njenim članovima, na najnormalniji način. Da je neko upropastio nešto, uništio nešto, izvolite dokaze, tužilaštvo, imate sada i Robes Pjera i Eliota Nesa, pa izvolite. Hvala.

Član 106. je povređen onog momenta više puta …

Da li mogu da vam kažem jednu rečenicu.

Mislim da, ili vi ne razumete Poslovnik ili mi na isti način ne razumemo Poslovnik koji je tu jasan da se može pozivati na isti član ako je ta povreda došla sa druge strane, tj. došla je na drugoj osnovi.
Vrlo kratko da vam kažem. Vi ne možete nikako dozvoljavati više da poslanici neprekidno iznose insinuacije o kriminalnim radnjama svojih kolega poslanika i na taj način krše Poslovnik, ne stoji u temi. I prethodni govornik se pozvao na to, a ja hoću upravo to da kažem, ovo je dopuna sada onoga što ste vi rekli. Izlazi se iz teme, zbog toga što vladajuća većina želi, ali nema snage možda da kriminalizuje članstvo u DS.

Hvala.

Hvala, gospodine predsedavajući.
Poštovana ministarko, naravno da podržavamo ovaj amandman, ali je isto tako veoma važno da u ovoj Skupštini pokušamo neke stvari što je više moguće da razjasnimo i građanima, ali i međusobno.
Prvo, narodni poslanici služe tome da iznose svoje mišljenje i da kritikuju poteze Vlada ili vladajuće većine. To, uvaženi generale, morate i vi da prihvatite, čak i kada vam to često deluje kao potpuno besmisleno.
Verujte, i nama puno toga s ove strane deluje besmisleno, ali je takav Poslovnik, manjkav je i treba ga menjati i nadam se da ćemo tu imati neki dogovor u budućnosti.
Što se tiče drugih stvari, ovaj amandman nije populistički, on ide potpuno po liniji jednog humanog, ako hoćete, i socijal-demokratskog principa koji je zajednički mnogima od nas u opoziciji, ali i onima u vladajućoj koaliciji. Isto tako je činjenica da je resor zdravstva u svim vladama u poslednjih ne znam koliko godina, držala jedna stranka koja sada drži finansije. Nama je s te strane drago da SPS pravi, kako ste rekli, proširenje u okviru mera koje su donete. To proširenje podržavamo, da se razumemo.
Isto tako, da bi se još bolje razumeli, kada smo ovde raspravljali o budžetu Republike Srbije, ukazali smo na ove manjkavosti, o kojima se sada i vi i mi slažemo. Odgovor je tada bio da za te stvari ne postoji politička volja. Za neke stvari ste, što se tiče političke volje krivi vi iz SPS, tako nam je rekao ministar, a za neke stvari, kako vi kažete, kriv je ministar finansija.
Prema tome, to je činjenica i to je istina. To je ono što će nažalost da plate, ne vi i ne mi, nego će platiti upravo te trudnice. To je ono što mislim da je možda, uvaženi kolega iz većine, trebao da kaže, a ne da se ovde iznose stvari koje nekoincidiraju sa istinom.
Znate, izjava da je prethodna Vlada dovela Srbiju na ivicu propasti, što se tiče finansija, doprinela je jedino tome, osim kastigovanja jedne partije, da ono malo investitora što je čekalo, da se razbežalo, a da se ta užasna i katastrofalna Vlada Mirka Cvetkovića zaduživala 53 evra dnevno, a ova 143 evra dnevno. Hajde sada da to izmerimo, i to naravno nema veze sa ovim amandmanom, ali jednako koliko nema ovo veze što govorim o amandmanu, nije imalo veze ni ono što smo čuli malo pre.
Prema tome, kada ste pravili budžet, uvažena ministarko, a budžet se ne pravi samo tako što se napravi na Vladi pa se donese kao predlog na Skupštini, jer ga Skupština usvaja, nego postoji politički dogovor. Tu je veliki problem. Vi ste tu žrtva koliko su i građani žrtva, zato što vi tačno dobro znate, žena ste iz struke, žena koja je možda mnogo ranije trebala da preuzme ovaj resor, vi ste osoba pred čijim su očima te milijarde koje su mogle da odu sada na ove namene o kojima pričamo, za trudnice, za preglede i sve ostalo, o čemu mnogo bolje znaju moje kolege i te pare su otišle na Staru Planinu, na skijališta, te pare su otišle na hiljade i hiljade drugih stvari i to svi oni znaju i slažu se. Problem je samo onda kada mi to pitamo i onda kažu da nema političke volje.
Ne znam šta to znači, ali kada kažete da su izbori daleko i kada ste rekli tri i po, pomislio sam tri i po meseca. Možda ste se zbunili. Hvala.
(Veroljub Arsić, s mesta: Replika.)

Naravno, podržavamo ovaj amandman. Moram da ukažem na jednu stvar. Ministar Dinkić i ja smo imali jedan kraći razgovor ovde na zasedanju gde smo utvrdili da je jedan od amandman koji je podnela DS, konkretno ja, je prihvatljiv za ministra Dinkića. On je tada rekao da će da se konsultuje sa koalicionim partnerima i da se njemu sviđa taj amandman.
Moram da ukažem, pošto vidim da je ovde jedan apsolutni trend koji se tiče ovog, i drugih, i prethodnog amandmana, da se apsolutno prihvataju od strane vladajuće koalicije, citiram, amandmani koje su podneli svi sem DS, čak i kada postoji potpuna sličnost, da ne kažem da su identični. Znači, ovo što radite je jako opasna stvar. To samo pokazuje da neke stranke u ovom parlamentu, čak i kada govore stvari koje su od interesa za građane Srbije, sa čime se slaže vladajuća koalicija, to ne može da prođe ako je u pitanju DS.
Voleo bih da me demantujete i da ono što ste juče rekli pokažete na delu, a da mi ovde svi nismo sada svedoci jednog pokušaja, koji neće uspeti, izolacije DS, njenog stavljanja u politički budžak, ignorisanja svih konstruktivnih predloga koji su identični sa onima koje prihvatate. Da li postoji ikakvo objašnjenje, a da to nije golo politikanstvo i pokušaj zaustavljanja DS, što naravno nikada neće uspeti? Hvala.

Prvo, mislim da je nekorektno da se kaže – mi smo se ozbiljno pripremali, a vi ste ljubomorni zato što smo se mi bolje pripremali. Mislim da to nije tačno. Nećemo sada meriti. Ili vi imate tu vagu da izmerite ko se bolje pripremao. Ako hrlite svi u zagrljaj Mlađanu Dinkiću i ovoj Vladi, hrlite slobodno. Nemojte sada da se takmičimo ko će pre koga da zagrli. To nije naš cilj. Naš cilj je da ukažemo građanima, ne Vladi, znamo da je njih baš briga, da vide jednu stvar. Imate iste amandmane, sve ćemo da prihvatimo, samo nećemo od DS, njihovi su otrovni. To ne sme ni slučajno.
Sada postavljam pitanje – ako je to kako kažete bilo u prošlom sazivu, te stvari mogu lako da se demantuju.
Izvinjavam se, predsedniče, da li možete da umirite poslanika.
Nije tačno da je tako bilo u prošlom sazivu uvek, ali je bilo. Ako je iko na ovom mestu govorio o greškama u prethodnom periodu, to smo bili mi. Mi smo te greške javno rekli. Ako hoćete, izvinili smo se za te greške. Neki ljudi koji su radili odgovoran posao u toj vladi su povukli neke poteze i podneli su ostavke na mestu poslanika. Neki koji su radili mnogo gore stvari su sada ministri. Ne pada im napamet da snose političku odgovornost ni u svojoj partiji, ni pred građanima Srbije.
To jeste trend i to jeste nešto na šta treba da ukažemo. Jeste, nisam bio u prethodnom sazivu. Bilo je loših stvari. Loš je Poslovnik. Tada nam je odgovarao, sada nam ne odgovara. Šta ćemo sada? Sada imamo pravo da kažemo – izvinite, u prošlom sazivu smo pravili greške, sada nemamo pravo ništa da kažemo. Naviknite se svi, a pre svega Vlada, da DS neće ćutati nikada i da ne postoji način gde ćete vi nas naterati da nemamo pravo na kritiku zbog stvari koje su bile ranije, a na koje smo mi sami ukazali za razliku od svih vas.

Sve što je rekao gospodin ministar Dinkić u suštini je tačno, samo što je isto tako tačno i ovo što je rekao poslanik Andrić. Ovde postoji jedan opasan, u političkom smislu, toksičan trend, da mi koji smo vrlo dobre, po našem mišljenju, amandmane podneli i dobro smo se za njih pripremili, u sadržinskom smislu se ne razlikuju ni u čemu skoro od amandmana koje ste prihvatili. Svi smo se u stvari složili da zaista, ministre Dinkiću, postoji trend da se DS pokuša izolovati i da se naši amandmani automatski ne uzimaju u obzir.
Treba da se osećam počastvovano i zahvalno što ste se vi pohvalno izrazili o jednom amandmanu, koji u značajnoj meri pospešuje ono što ova Skupština treba da odobri, što se tiče javnih preduzeća. Da izolujemo te zamrzivače o kojima smo juče pričali, te koji su zamrzavali u Narodnoj banci, pa bi sada da zamrzavaju po javnim preduzećima. I onda sam vas pitao i sad vas pitam – koji su to ljudi? Ko je taj ko u vladajućoj koaliciji neće vama da odobri da usvojite jedan običan, ništavan amandman DS, koja je toliko štetna partija po vladajuću koaliciju, da ne možete jedan amandman da usvojite? Onda se spušta rasprava na nivo da se možda mi nismo pripremali, da možda nismo bili ozbiljni. To je ispod svakog nivoa.
Kao što je ispod svakog nivoa da nas naši prijatelji iz opozicije sada ocenjuju - da li je jedno izvinjenje dovoljno ili nije? Nije stvar u tome, nego je suština upravo u svemu što ste pre toga rekli, gospodine Andriću. Ovde postoji taj trend i DS ne može da dobije mogućnost ni jedan amandman da se usvoji, da mi damo doprinos tim trendovima i boljim zakonima i svemu o čemu ste pričali, ministre Dinkiću.

Poštovani predsedniče Skupštine, imam dva pitanja za predsednika Vlade Republike Srbije, Ivicu Dačića i za ministra pravde, Selakovića.
Dakle, prvo pitanje je, s obzirom da je pomoćnik ministra pravde, osuđen za krivično delo, pravosnažno, i da je, citiram: "Ministar pravde, pa šta ako je osuđen?", moje pitanje je da li sada postoji mogućnost da se donese odgovarajući propis, koji bi predložilo Ministarstvo pravde, da i drugi građani koji su osuđeni, imaju pravo na rad u državnim organima i na drugim mestima, naročito imajući u vidu amnestiju, koju ste izglasali? Ipak mislim da je korektno da se socijalno, radno pobrinemo za ljude koje ste oslobodili iz srpskih zatvora.
Drugo pitanje se odnosi na Samit u Budvi, i to je pitanje i za predsednika Nikolića, mi smo čuli juče da u Budvi ne može da ode predsednik Nikolić i da prisustvuje Samitu zemalja Jugoistočne Evrope, zbog toga što je drugačija atmosfera. Dakle, moje pitanje je sledeće, da li je u Budvi atmosferski pritisak niži ili viši u odnosu na Brisel? Da li mediteranska klima i sija sunce, dok u Briselu pada kiša ili susnežica, kada premijer Dačić može da se viđa sa Tačijem, a predsednik Nikolić ne može da sedne za jedan sto, na kojem bi bila Atifeta Jahjaga, tzv. predsednica Kosova? Prema tome, nije jasno da li je možda ovo stvar koja se nalazi u tajnoj platformi, koju još uvek niko nije video, a sumnjam i da će je videti.
Na kraju, hteo bih da kažem da poslanička pitanja, ni u kom slučaju ne treba da predstavljaju poligon za iznošenje neistina. Mi smo ovde čuli dve grube neistine, koje su izneli neki od mojih prethodnika. Prva stvar, "Ikarbus" će uvek biti fabrika koja će proizvoditi i od koje će Beograd da kupuje sve autobuse koje oni mogu da proizvedu ubuduće, i to je radio i u prošlosti, prema tome, ta stvar je potpuno irelevantna, kako izneta od strane jednog od mojih prethodnika.
Druga stvar, niko ne može i neće da uspostavlja nikakvu granicu u državi Srbiji. Mislim da ste tu jako pogrešili, u vašim političkim napadima na gradonačelnika Beograda. Zloupotrebili ste govornicu i ulogu narodnog poslanika, iznoseći ovde insinuacije koje su jako opasne, tendenciozne, netačne i predstavljaju deo vašeg političkog folklora. Vodite računa kada se tako nešto kaže koliko je to opasno i koliko prevazilazi vašu potrebu da na jedan nedemokratski način srušite volju građana. Prema tome, to je ono što smo u ovom trenutku hteli da vam ukažemo kao predsedniku Skupštine. Hvala.

Možda da ja spomenem uvaženog poslanika da bi dobio šansu, ali ću možda u nekom širem kontekstu to zaista i učiniti.
Naime, pre nego što kažem nekoliko reči o predloženim zakonima, moram da napravim jednu političku opservaciju onoga što se ovde dešava. Pridružujem se svim kritikama koje su iznete na ove zakone od strane mojih prethodnih kolega iz DS. Mi ćemo, naravno, dati vrlo veliki broj kvalitetnih amandmana, sa nadom da će ministar Dinkić, Vlada i resorni odbor ovu stvar prihvatiti, kako je ministar juče i obećao.
Dakle, juče smo čuli od ministra Dinkića da Zakon o javnim preduzećima ima jako puno manjkavosti, da nije postojala politička volja da se sprovedu dubinske promene u sistemu javnih preduzeća, da nije bilo podrške u vladajućoj koaliciji i to je danas potvrdio i uvaženi gospodin Arsić. Mi u DS i LDP smo se složili sa tim. Postavlja se jedno pitanje, ostaje još SPS da kaže da li su oni protiv pune profesionalizacije i departizacije. Ako uzmemo ovu stvar i izmerimo, izgleda da su svi za to da se mnogo dublje stvari promene u Predlogu zakona o javnim preduzećima i nekako se sve svodi na kraju na SPS. Možda će SPS biti u stanju da kaže da li su to oni. Ako nisu oni, onda neko ne govori istinu, onda je vladajuća koalicija ponovo neiskrena prema narodnim poslanicima.
Mislim da je stvar tu jasna. U zadnjih nekoliko dana čujemo dubinske razlike među poslanicima vladajuće koalicije. Sa većinom tih stvari se i mi slažemo. To potvrđuje da je ovaj zakon sklapan na osnovu političkog dogovora unutar koalicije, a ne na osnovu potreba građana ili onoga što realno treba da se prihvati ili, ako hoćete još preciznije, onoga što je obećano u predizbornoj kampanji.
Zakon o javnim preduzećima je u suštini potvrđivanje i pisana potvrda da ono što je obećano u kampanji se neće ispuniti. Dakle, sada imamo ultimativni pisani dokaz da se to neće dogoditi. Upravni odbor prestaju da postoje, to je tačno, ali nadzorni odbori preuzimaju njihovu ulogu, sa jasno izraženom većinom koju postavlja Vlada ili partijska većina. Dakle, ostaju partijski upravljački organi. Oni se sada zovu nadzorni, a ne upravni. Konkurs će biti kada odluče preduzeća. Nema obaveze do isteka mandata tih organa i zato su brže bolje mnogi sada zakazivali sednice da napuste status v.d.
Vlada, tj. ministar može da inicira smenu bilo kog čoveka u tim preduzećima. Ne samo to, oni mogu da biraju ljude sa liste koji nisu prvi na rang listi. Ako je to kvalitativan iskorak, onda vas pitam šta je to što je loše? Ne znam da li može išta gore od ovoga da bude. Zamislite tu situaciju da će ljudi da biraju u nekim javnim preduzećima po unutrašnjosti, u AP Vojvodini i onda će resorni ministar da odluči - taj čovek ne radi dobro, mislim da je fer da njega kontrolišem.
Juče nam je ministar objasnio da je to urađeno da bi se izbeglo stvaranje države u državi. Ovo je stvaranje partije ili partija koje apsolutno kontrolišu sve društvene tokove u Republici Srbiji. Koji direktor će smeti da bilo šta uradi ili kaže, a da se to ne svidi resornom ministru? Da li ste svesni, gospodo iz Vlade, do koje mere obesmišljavate institut javnih preduzeća i pokrajinskih preduzeća? Da li iko od vas razmišlja o tome kako će ti ljudi da funkcionišu?
Ministar nam juče prizna da je odredba koja je zabranjivala, tj. omogućavala sankciju na osnovu netačne i nepotpune izjave bila greška, što znači da zakon nije dobro pripremljen. On je obećao da će se to izmeniti, ali nije obećao da će se izmeniti odredba koja omogućava da se formiraju javna preduzeća u domenu informisanja. Mi to tražimo. To je protivno strategiji Republike Srbije za izlazak države iz sredstava javnog informisanja. Ovo je velika greška koja je stvorila nepotrebno uzbuđenje, naročito u udruženjima novinara u Srbiji. To mora da se ispravi. Jednostavno, to je u suprotnosti ne samo sa zakonom i strategijom, to je u suprotnosti sa vašim predizbornim obećanjem.
Lice koje će biti u tim nadzornim odborima može biti lice samo koje nije osuđivano za krivična protiv privrede ili pravnog saobraćaja. To smo već govorili, to je neprecizno. Pokušaćemo i to amandmanom da izmenimo. Treba staviti odredbu – lice koje je osuđivano. Da li to znači, a može da znači, da može biti izabrano lice koje je osuđeno za mito ili za zloupotrebu službenog položaja ili za ubistvo? Opet se ponavlja ta praksa. Izgleda da je nekome jako stalo da udomi u određene institucije ljude koji su amnestirani. Nemam drugo objašnjenje. Ovo je potpuno nelogično. Ovo je protivno svakom interesu ove države. To je potpuno neshvatljivo. Ako je previd, a voleo bih da jeste, jer se juče ministar delimično dotakao toga, zaista sam zapanjen. To je prosto neverovatno. Uvedite isti princip onda u sve institucije države Srbije, da svi mogu biti osuđivani.
Ono što je sigurno je da po ovom predlogu zakona najbolji ne moraju biti izabrani. Imate situaciju u kojoj izbor direktora sprovodi komisija Vlade ili lokalne samouprave i taj izbor je konačan. Mislim da je to neodgovarajuće. Ministar je juče, čini mi se, obećao da će to ispraviti. Nije normalno, protivustavno je da onemogućavate pravo žalbe. Mislim da se tu svi slažemo. Nadam se da će taj amandman biti prihvaćen. To je to što se tiče Zakona o javnim preduzećima. Ovaj zakon je zakon koji, nažalost, potvrđuje vaše odustajanje od departizacije. Ovo je zakon koji potvrđuje da vi niste bili ozbiljni kada ste obećavali. Prvi zakon od G 17, tada, koji je rekao - biće zakon o departizaciji, ovaj zakon potvrđuje da od toga nema ništa.
Drago mi je da je ministar rekao – ja bih to uradio, ali nema političke volje. Srpska napredna stranka je rekla – i mi bi to uradili, ali nema političke volje, uvaženi gospodine Arsić. Mi smo svi to rekli, što znači da je SPS ta koja nema političku volju. Ako ne govorim istinu, sigurno ćete me ispraviti. Onda mi nemamo problem. Onda treba da vratite zakon iz procedure, pa da ispravite ovo.
Ono što je sigurno jeste da u Zakonu o rokovima i izmirenju novčanih obaveza ima dobrih namera, ali da bi se smanjio dug države prema privredi mogli ste prosto i da naredite svojim direktorima, koje sad postavljate, da plaćaju svoje prinadležnosti. Uvodi se rok od 60 dana među privredne subjekte za plaćanje, što je protivustavno, jer preduzeće samo uređuje svoje odnose i rokove plaćanja. Onda se pozivate na Direktivu EU, a Direktiva EU u tačkama 7. i 11. kaže da je to primenjivo samo u slučaju da dve ugovorne strane nisu dogovorile rok. To je istina. To je, nažalost, veliki problem. Imate takvih rupa u ovim predlozima, da ne bih voleo da vraćate zakone u Skupštinu kao što ste vraćali u NBS. Uvodite kaznenu politiku visokih iznosa za bilo kakvo kašnjenje u plaćanju u ovako nelikvidnoj privredi. To je loše.
Naravno, ono što je jako važno i o čemu želim da kažem, Zakon o otpisu kamate i mirovanju poreskog duga jeste neka vrsta amnestije Mlađana Dinkića. To je, čini mi se, neko ovde i spomenuo iz URS. Pošto predsednik Nikolić ima svoju amnestiju, Vlada ima svoju amnestiju, sada i Mlađan Dinkić ima svoju amnestiju. Naravno, ovim zakonom se otpisuju kamate, a u nekim slučajevima i glavni poreski dug. Generalno se šalje loša poruka poreskim obveznicima da država oprašta i praktično kažnjava one koji izmiruju redovno svoje obaveze. Zato je neophodno, što smo mi kroz amandmane i učinili, da država, kada već priznaje da nema mehanizme da naplati poreski dug, nagradi one koji redovno izmiruju svoje obaveze. Moramo poslati jasnu poruku da porezi i naročito doprinosi moraju redovno da se plaćaju, kako bi država mogla kvalitetno da ispuni svoju socijalnu, obrazovnu, zdravstvenu ulogu itd.
Zbog toga će DS insistirati da se kroz amandmane poreskim obveznicima, koji nemaju dugovanje na dan 31. oktobra 2012. godine, omogući povlastica da dobiju povraćaj PDV u roku od 15 dana, umesto u roku od 45 dana. Mislimo da je to korektno i kao dobar signal prema ljudima koji plaćaju i redovno izmiruju svoje obaveze. Inače, već sada kada pitate građane, oni kažu – znači, mi koji smo plaćali, koji smo bili savesni građani, mi smo budale? Da se ne bi to dešavalo, ovo je ono što ćemo tražiti.
Rekli ste da ovaj zakon usvajate po hitnom postupku, jer je potrebno da se što pre stvore povoljni uslovi za izmirenje poreskih obaveza, a gotovo identičan zakon povukli ste iz skupštinske procedure pre pet meseci, koji smo mi doneli. Time ste onemogućili privredi povoljnosti koje donosi ovaj zakon i onemogućili ste da u prethodnih pet meseci ljudi regulišu svoje nagomilane poreske obaveze i oslobode sredstva neophodna za investicije i nova radna mesta. Vama je u tom trenutku, umesto interesa privrede, bilo važnije da usvojite izmene Zakona o Narodnoj banci Srbije, koji sada morate da menjate zbog stava EU i MMF i Svetske banke. Čekali ste pet meseci da biste danas pokušali da kupite jeftine političke poene na zakonu koji suštinski nema veze ni sa vama, ni sa ovom vladom, već sa prethodnom. Hvala.