Gospodine Đuriću, hvala Vam na tom pitanju. Bilo je par konstatacija koje apsolutno oslikavaju vaš politički stav i stav vaše partije. Ima raznih opcija, ali ima nekih opcija koje nikako ne mogu da donesu bilo kakvu korist ni ovoj državni, ni njenim građanima. Mislim da o tim opcijama ne treba uopšte ni razmišljati, zato što bi njihova upotreba odvela ovu državu u još veću katastrofu. Mislim da se u tom smislu slažemo.
Ono što se ne slažemo je da ne postoji izlaz i da imamo problem sa međunarodnom zajednicom. Da imamo problem sa međunarodnom zajednicom koji je nerešiv, verujte da ne bi bilo moguće da gospodin Kuper već početkom sledeće nedelje dođe ovde u Beograd, da bi nastavio razgovor koji smo počeli, čini mi se vrlo detaljan razgovor, u Briselu. To pokazuje da je Srbija opredeljena za dijalog i da nismo prekinuli dijalog. To hoću vrlo jasno da kažem.
Zašto nismo prekinuli? Baš zato što taj dijalog jedino može da da rezultate i to jeste jedini način da rešimo probleme, a sve ostalo su parole i patriotsko busanje u junačka prsa.
Međutim, nismo mogli u tom momentu da nastavimo dijalog sa Prištinom o pitanjima električne energije, telefona i regionalnih inicijativa, dok se dešavalo ono na severu KiM, ono što se dešavalo, da je neko pucao bojevom municijom u nenaoružane građane. Naš stav je tu bio potpuno jasan i ostaće takav. Mislimo da je prioritetno rešiti pitanje Jarinja i Brnjaka i problema koji tamo postoje. Verujte da postoji puno razumevanje u međunarodnoj zajednici da je to goruće pitanje.
Mislim da vaša skepsa i pesimizam nemaju osnova. Ako svi budemo stajali sa tih pozicija da stranke u ovom parlamentu i uglednom domu, koje naginju evropskim integracijama, sa jedne strane i oni koji su protiv, se nekako čudno slažu, onda mislim da nam nije svetla budućnost kao narodu.
Mislim da je u ovom trenutku najlakše reći sledeće stvari - nećete se gospodine Stefanoviću dogovoriti ni za pet, ni za deset dana, ni za 15 dana, i tako dalje, sa jedne strane, ili sa druge strane da se govori - šta vi uopšte ima da pričate. Pošto imate tako oprečne stavove u ovom parlamentu Vlada mora da nađe način da obezbedi najbolji mogući rezultat i najbolji mogući ishod za ovu državu. Taj ishod će biti teško dostižan, to niko ne spori, ali zar iko ovde misli da je alternativa da se dignu ruke ili neko misli da se ruke stave na nešto drugo? Ako misle ovo drugo, očekujem da to javno kažu. Neka kažu koja je to opcija koja nam donosi rešenje, neka kažu tim građanima na barikadama.
Mislim da je vrlo jednostavno u ovoj situaciji otići kod njih i reći im ono što su im svi rekli. A mislim da se svi slažemo da građanima treba dati podršku u mirnom protestu i oni treba da nastave sa mirnim protestom zato što time brane ne samo svoje živote, svoj opstanak i svoju imovinu, već brane interes Republike Srbije. Ali, sve izvan toga je greška i sve izvan toga nas vodi u propast.
Šta će država da radi? Država će uporno, uprkos svim pritiscima i kritikama, podmetanjima, lažima, pogrešnom predstavljanju svega što se dešava, nastaviti da traži rešenje kroz dijalog. Ako neko misli da situacija može da bude kao 1999. godine i pre rata, grdno se vara. Ako neko misli da na KiM država Srbija može da funkcioniše u punom obimu, u Klini, Srbici, Prizrenu, jako se vara. Ako neko misli da država Srbija želi da napusti svoje građane i severno i južno od Ibra, isto se vara. Ako neko misli da ćemo odustati od svog Ustava, zakona i naših institucija, nećemo.
Ali, postavlja se pitanje – ako međunarodna zajednica stoji na poziciji da nema promene stanja koje je ustanovljeno jednostranim potezom Prištine, sa jedne strane, a građani neće da prihvate to rešenje pod bilo kakvim uslovima, sa druge strane, onda je to gospodine Đuriću pat pozicija. Iz te pat pozicije se jedino može izaći kroz dogovor, a dogovor ćemo dobiti i to jeste smelo od strane Vlade da kažem, ali je još smelije reći da će taj dogovor biti najbolji moguć za naše interese, a pre svega za interese Srba na severu KiM.
Ako nemamo tu veru i ako nemamo plan i ako nemamo inicijativu i aktivan pristup, onda sami sebe isključujemo iz svega i dovodimo državu u katastrofalnu situaciju i onda nećemo imati odgovor tim građanima koji se tamo nalaze.
Normalno je, i time završavam, da su ljudi sada nestrpljivi. Mislim da je normalno u ovim teškim okolnostima da su ljudi pod užasnim pritiskom, da im razne strane govore razne priče. Sada je najlakše krenuti ka crno-belim rešenjima, lakim rešenjima. Laka rešenja na Balkanu vode u katastrofu. Ako je jedini naš problem sa nekim opozicionim partijama u tome što ćete da kažete da nemamo plan, što ćete da kažete da ne znamo šta da radimo, što ćete da kažete da biste vi to bolje, a ne kažete kako, što ćete da kažete da nemate strpljenja, onda mi nemamo problem.
Sačekajte, gospodo, rezultate. Spreman sam, naravno kao i predsednik Vlade i svi ovde prisutni, da odgovorim na sva pitanja i svaki detalj, kao što smo to rekli i Srbima na KiM svaki put do sada, kao i Skupštini Srbije, ali nemojte da pravite pitanje oko nečega što ne postoji. To vam je stara priča. Ko je doveo Euleks? Ko je potpisao da dođe Euleks? Znaju svi, hiljadu puta je ponovljeno. To vam je to. Ne znate šta da radite, nema rezultata, a rezultati pred očima. Ne, nije to dovoljno. Treba da se zamagli ljudima ispred očiju. Hvala.

Nisam razumeo pitanje, ali smatram da je primereno da se izvinim ako sam nekog povredio, kako ste rekli, gospodine Đuriću. Zaista se izvinjavam, ali nisam razumeo. Mislim, razumeo sam vaš stav, ali nisam razumeo pitanje. Međutim, ipak smatram da je važno da kažem da nije pozicija Vlade da treba da izdržimo pa ćemo postići rešenje. Ne, mislim da tu grešite, kao što mislim da grešite i u tome da će epilog ovoga biti nezavisno Kosovo za Republiku Srbiju. Takav epilog za Republiku Srbiju neće biti nikad.
Takođe mislim da opasno grešite kada koristite termin "paralelne institucije". Paralelne institucije, čak i u logičkom smislu, su nemoguće, neizvodljive, zato što nemaju čemu da su paralelne. Vi to vrlo dobro znate. Da biste bili paralelni nečemu, nešto treba da postoji. Takozvane kosovske institucije ne postoje na severu Kosova i Metohije i nadam se da neće ni postojati.
Što se tiče ovoga da je naša strategija odlaganje, nije naša strategija odlaganje i nije tačno da postoji neki drugi način, realno, za rešavanje ovog problema, osim kroz dogovor. Mislim da se u tom smislu slažemo. Ako vi smatrate da mi taj dogovor ne možemo postići kroz dijalog, tj. rešenje kroz dijalog, onda nam recite kako da ga postignemo, ako ne kroz dijalog i ako ne kroz teške pregovore koji su često takvi da ne koincidiraju sa punom potrebom ostvarivanja svih naših interesa, ali ćemo se truditi da dobijemo najbolje moguće rešenje u teškim okolnostima. Mislim da je to sasvim primerno ovoj situaciji u kojoj se nalazimo. Niko nije prekinuo dijalog. Dijalog je odložen i nastaviće se vrlo brzo, možda i pre nego što mislite.
Ako vi kažete da je Ahtisarijev plan jedino rešenje, ja vam kažem da nije Ahtisarijev plan jedino rešenje, zato što Ahtisarijev plan za nas ne može biti prihvatljiv iz dva razloga: prvo, zato što na njegovom kraju piše – ovaj plan vodi ka nezavisnosti Kosova, a mi ne možemo to prihvatiti, bez obzira na vašu hrabrost da to kažete, to je stav vaše partije, ali je stav države da je to neprihvatljivo; drugo, taj plan nije dobio potvrdu Saveta bezbednosti.
Prema tome, u samom planu, to znaju i ljudi koji su vodili prethodne pregovore, između ostalih i uvaženi prof. Samardžić, ima elemenata koji su pozitivni i koji mogu biti iskorišćeni da se postignu dobra rešenja za Srbe na Kosovu i Metohiji, ali ceo plan ne može biti prihvatljiv. Neki elementi mogu biti polazna osnova za dalje razgovore, a ni oni ne mogu sami po sebi biti prihvatljivi. Srbi na Kosovu i Metohiji, na severu KiM, ne mogu dobiti manje od onog što imaju. Mislim da je to jasno.
Kako ćemo doći do situacije u kojoj se njima obezbeđuju sva prava? Kako ćemo doći u situaciju da se oni osećaju sigurno, da imaju svoje institucije, srpske institucije? Kako ćemo doći u situaciju da se očuva nacionalni interes Republike Srbije? Samo strpljivim aktivnim pristupom kroz pregovore, rešavajući problem severa na adekvatan način kroz pregovore sa međunarodnom zajednicom i Prištinom. Sve ostalo je upravo taj odgovor – ostanite na barikadama, ali bez nastavka te rečenice. Mi podržavamo miran protest, ali kažemo – postoji izlaz, izlaz nije jednostavno naći, ali verujte da radimo na tome i činimo sve da dođemo do adekvatnog pozitivnog rešenja koje će zadovoljiti interes države Srbije, pre svega Srba na Kosovu i Metohiji, na severu KiM i koji će izbeći ove scene koje su se desile, da neko puca na građane. To je potpuno neprihvatljivo. Ne postoji nikakvo opravdanje za takvo ponašanje.
Prema tome, ako neko misli, a verujem da mnogi misle ovde, da ima neki način, da su pregovori mimikrija, fikcija, neka objasni zbog čega su mimikrija i fikcija. Neka neko objasni šta to znači - nema rezultata. Ovo je retoričko pitanje. Mislim da je vrlo neadekvatno i nepošteno, u situaciji kakvu sad imamo, imati normalno legitimnu kritiku i ne treba svi isto da mislimo, ali mislim da je bazična stvar, osnovna politička stvar, da imate neki predlog. Vi imate predlog. Mislim da je taj predlog loš po interes Republike Srbije. Loš je, ako ni iz čega drugog, ne možete primeniti taj plan na Srbe južno od Ibra simetrično kao i na Srbe severno od Ibra. Jednostavno, situacija je drugačija, i politička i bezbednosna, ako hoćete i etnička. Postoje specifičnosti koje morate uzeti u obzir. Da stavimo na stranu argument legalnosti tog dokumenta koji sam objasnio.
Znači, dajte da građanima objasnimo stvari kako jesu, da ne idemo preko nekih zaista onako jeftinih izjava i parola, ne kažem vi konkretno, ali mislim da je to u ovoj situaciji najgore. Nema ništa lakše, ništa lakše nema nego nekim opozicionim liderima da sad odu tamo na barikadu ili da posete ranjene i da pruže podršku. To jeste dobro i treba to da rade, ali šta je izvan toga? Šta ćemo dalje, gospodo? Koji je dalje plan? Imao bih ja priliku i da se osvrnem i na inicijativu da se vrate pregovori u UN, koja se često potura kao nova i sveža ideja dela opozicionih partija. Mogu i o tome da pričam, ali ću ostaviti to za kasnije jer sam siguran da će to naredni poslanik lepo da objasni.

Jako mi je žao što smo malo pre imali onu scenu kada je poslanik dao gomilu nekih konstatacija i pitanja bez da ih uputi …
(Predsedavajuća: Gospodine Stefanoviću, malo pre je malo, a sada ako imate priliku da odgovorite narodnoj poslanici Jorgovanki Tabaković, odgovorite, inače je to kršenje Poslovnika.)
Izvinjavam se, ne poznajem ga dovoljno, zato i grešim.
Činjenica je da nije došlo do promene politike koju je gospođa Tabaković spomenula, iako moram da vam se zahvalim na tome što očigledno razumete težinu ovog trenutka. Voleo bih da se taj stepen razumevanja prožima u svim segmentima vaše partije. Činjenica je da niti može Srbija da odustane od evropskog puta, niti može da odustane od Kosova. I jedno i drugo je jako bitno za opstanak i budućnost ove zemlje i ovog naroda. Stvar je vrlo jednostavna: ako se Srbija samo izouluje, vi gubite svaku mogućnost da branite svoje interese na KiM i da branite Srbe na KiM i otvarate front, stvarate nove neprijatelje, ograničavate svoje tržište, smanjujete ekonomiju, smanjujete investicije i sve ono što vi dobro znate.
Sa druge strane, ako Srbija odustane od svog Ustava, od svojih prava, od zaštite svojih građana na KiM i očuvanja države i njenog interesa, onda nikakav sveti cilj niti budućnost ne mogu to da nadomeste. Ta politika je vrlo komplikovana, teško je ostvariva, ali je, na žalost ili na sreću, jedino moguća. Svi koji vuku polove ka suprotnim stranama, ne shvataju da time cepaju budućnost ove zemlje.
Mislim da nije tačno da smo odustali od te politike. Ta politika nailazi na kritiku i na pritiske, ali ona mora da se nastavi zato što alternativa toj politici jeste da se izabere jedno ili drugo. Izabrati jedno ili drugo znači odreći se ili budućnosti svojih građana ili se odreći svojih vitalnih nacionalnih interesa.
Mislim da nemamo alternativnu dobru politiku. Imamo alternativnu politiku, ali ne mislim da imamo dobru politiku. Hvala.

Hvala. Potpuno ste u pravu da je neophodna jedinstvo opozicije i treba da radi svoj posao, Vlada svoj. Mislim da legitimno pravo vlasti u teškim trenucima za državu da traži konstruktivan stav opozicije koji je oličen u konkretnim predlozima. Ne vidim šta je tu problematično? Ne može se jedinstvo stvarati samo s jedne strane pukim podržavanjem vlasti, ili sa druge strane punom pasivnošću.
Mislim, da je potpuno legitimno reći da se lakše složimo kroz ono što bi bio zajednički odnos koji ste vi malo pre i spomenuli, čini mi se. Da, mi insistiramo u svim međunarodnim forumima u svim prestonicama na ovome što ste vi rekli. Dakle, insistiranje jeste lobiranje prikazivanje realnog stanja stvari na Kosovu. Šta se tamo stvarno desilo, prekjuče? Jeste, ono što mi činimo svakodnevno, međutim, to je dovoljan uslov, ali hoću da kažem to je neki uslov normalnog diplomatskog aktivizma, ali on nije dovoljan. Ne možemo ostati samo na tome. Zato ne možemo samo da završimo svu našu aktivnost na tome što smo svima rekli da to je nedopustivo i da je to van okvira mandata itd. Praktični način podrške kosovskim Srbima nisu samo u paralelama i podršci da se istraju u mirnim protestima. Oni su vrlo opipljivi, pre svega, kroz funkcionisanje privrede, kroz funkcionisanje naših institucija koje uz priliv budžetskih sredstava i sve ono što se dešava svakodnevno, čak i u otežanim uslovima.
Siguran sam, da bi i ministar zdravlja verovatno tu imao i šta da kaže, šta znači obezbediti puno snabdevanje lekovima i medicinskim materijalom, ali ima i drugih stvari, kako obezbediti plate, kako obezbediti ljudima normalna primanja da ostanu na tom prostoru, a niko ne govori o problemima oko repromaterijala kojeg naše kompanije koje funkcionišu na severu Kosova treba da dobiju i kako ćete, recimo, čelik ili drvnu građu na sever Kosova, ako imate punu blokadu svih puteva? Ostaje Merder i Končur. Imamo punu liberalizaciju trgovine, punu liberalizaciju razmene robe, niko o tome ne priča. To je esecijalno za opstanak tih ljudi, moraju da imaju radna mesta, moraju da ostanu tamo, moraju da imaju svoje institucije. Nije dovoljno mirno se odupreti onome što hoće Priština, morate obezbediti da oni tamo ostanu, u tom smislu se potpuno slažem sa vama i hvala vam na tom pitanju.

Hvala lepo. Predsednice, poštovani narodni poslanici, ja ću biti vrlo kratak, o ovom što želim da vam iznesem danas, posle povratka sa KiM i pred naš ponovni odlazak tamo. Situacija je zaista dramatična. Ona poprima razmere elemenata vanrednog stanja i maltene ratnog sukoba. Tako da u tom smislu, ja moram između ostalog, osim toga o čemu smo pregovarali s generalom Bilerom, da kažem i o tome kakvo je trenutno stanje dok mi pričamo ovde i dok se bavimo članovi da li je ovaj član ili onaj član prekršen, da čujete šta se ovog momenta dešava na KiM, na onim barikadama gde ljudi čekaju neki signal iz ove Skupštine.
U svakom slučaju, mi kao što ste čuli od ministra Bogdanovića, smo otišli odmah na Kim, tu noć kad je počela kriza. Zatekli smo narod, koji je potpuno uznemiren, izbezumljen, bez bilo kakvog odgovora, bez bilo kakve direktive, bez direkcije u kakvom pravcu će se kretati, osim da blokiraju put. Prelaz Brnjak je zauzet odmah. Prelaz Jarinje nije zauzet samo zato što su građani Leposavića, dovoljno brzo reagovali u tom smislu. Bilo je na ivici eskalacije oružanog sukoba. U tom momentu smo stigli pred građane, odmah im se obratili i odmah zatražili da ostanu mirni. Odmah sam stupio i ministar Bogdanović sa mnom, direktno u razgovor s generalom Bilerom, koji je na naš poziv došao na lice mesta. U tom trenutku zapovednik KFOR-a ulazi u ulogu pregovarača sa našom stranom, ne želeći tu ulogu.
Mi ulazimo u pregovore sa nekim ko može da razgovara, s obzirom da komandant rosu policije na moje insistiranje nije bio spreman o bilo čemu da priča, sem eventualno o tomu da se mi pomerimo, što mi nismo mogli da prihvatimo. Ovaj razgovor, kao i svaki drugi s generalom Bilerom se ticao sledeći tačaka. Prvo, da se odstrani apsolutno i u potpunosti rosu policije sa severa Kosova i Metohije. Drugo, da odblokiraju putni pravci. Treće, da se dogovorimo oko statusa i funkcionisanja dva administrativna prelaza, barem u privremenom smislu. Prva tačka je u potpunosti rešena kroz naš dogovor. Druga tačka je bila u potpunosti rešena kroz naš dogovor i treća tačka nije rešena zbog toga što KFOR na žalost nije mogao da da garancije da više neće prevoziti tzv. carinike Kosova na administrativne prelaze. To su stvari o kojima smo razgovarali.
U međuvremenu se juče desila velika kriza, kada je veliki konvoj KFOR došao do blokade, gde je bio veliki broj naših građana koji su mirno protestvovali i sedeli na putu. Mi smo ponovo ušli u razgovor sa generalom Bilerom i posle tro i po časovnog razgovora, pri građani sve vreme sede na suncu, na putu zajedno sa sveštenicima SPC i zaposleni u institucijama, uspeli smo da se dogovorimo da se sačuva mir i ljudski životi, i da se KFOR vrati u svoju bazu, za sada. Istovremeno, kao što ste čuli da je rečeno da je to samo za sada.
Ono što mi imamo akutni problem i na čemu radi ceo državni vrh i predsednik Republike i ovog momenta, je da pokušamo da sprečimo, dame i gospodo, da probiju blokadu. Ako dođe do nasilnog proboja blokade, što smo juče teškom mukom sprečili, uvek je moguća dalja eskalacija i ulazak u neki sukob koji niko ne želi. Republika Srbija i Vlada Republike Srbije i građani koji su sa nama tamo stajali su potpuno jedinstveni u sledećim stvarima. Prvo, mi ne želimo nikakav sukob i niko ne želi nikakvo nasilje, nasilje se osuđuje u potpunosti. Druga stvar, situacija na administrativni prelazima treba da se vrati u stanje u kom je bila da bi dali šansu dogovoru oko njihovog funkcionisanja. Kao kontra mera na blokadu građana, KFOR je uveo potpunu blokadu dva administrativna prelaza, potpunu blokadu. Dakle, bolesnici, majke sa decom, namirnice, lekovi, ništa ne može u ovom trenutku da prođe.
To je uslov da se odblokiraju administrativni prelazi, da građani severa KiM dignu blokadu puteva. Oni to ne žele, dok se ne ispuni zahtev da se stvari na administrativnim prelazima vrate u pređašnje stanje. To je situacija na terenu. Ono što je istina je da su svi jedinstveni u tome. Nema podela na partije. Moram da vam pročitam imena ljudi koji tamo stoje sa narodnom, dok mi ovo govorimo i koji nas sad slušaju i koji su sve vreme potpuno zajedno sa predstavnicima Vlade naporno radili na rešavanju ove krize, koji su dali punu podršku svim našim naporima da dođemo do rešenja mirnim putem, a što je jedini način da se ova kriza reši. Moram da kažem, to su gospodin Dragiša Milović, predsednik opštine Zvečan iz DSS, to je gospodin Slaviša Ristić, predsednik opštine Zubin Potok iz DSS, to je gospodin Ninić Branko, predsednik opštine Leposavić iz DS i to je gospodin Krstimir Pantović, predsednik opštine Kosovska Mitrovica iz SNS. Tu je, naravno, Radenko Nedeljković, načelnik Kosovsko-mitrovačkog okruga. Molim vas aplauz za ove ljude.
(aplauz)
To su ljudi, gospodo, koji tamo stoje sa narodom i čekaju, da pokušamo da rešimo ovu krizu. Ako ćemo mi danas ovde još jednom da konstatujemo da je nebo plavo. Ako ćemo da konstatujemo da jedinstvo je ime za novine koje Srbi čitaju na Kosovu i Metohiji i ništa više od toga, onda je najbolje da sad odmah se svi pozdravimo sa Kosovom i Metohijom.
Hoću da vam kažem još jednu stvar. Nas očekuje težak dan i teških nekoliko dana pred nama. Mi ćemo dalje nastaviti da se dogovaramo oko dve stvari. Pravo, da nađemo rešenje za blokadu puteva. Drugo, da nađemo rešenje za administrativne prelaze. Građani su jedinstveni u svojim zahtevima. Čuli ste ih. Oni žele isto što i država Srbija, ali su isto tako jedinstveni da ne sme biti bilo kakvog nasilja i da se svaki ekstremizam i ono što se desilo na Jarinju, mora osuditi najoštrije. To je nanelo ogromnu štetu našim nacionalnim interesima. Svaki takav akt će se, verujte, da se lupa o leđa Srbima južno od Ibra, kao što su počeli da rade. Dajte da budemo svesni šta se ovde dešava.
Ono što će biti užasna poruka iz ovog uglednog, visokog Doma građanima koji sad ovo gledaju, je da neko pokuša da ovo stranački iskorišćava dok gori požar. Da mi ne damo podršku ovoj deklaraciji. U vrtlogu ove krize, dame i gospodo, iz koje smo došli da vam se obratimo, izražavajući puno poštovanje za vas, bilo je, nažalost, ljudi na lokalnom nivou, bilo ih je, koji su hteli da ovo stranački iskorišćavaju. Znate šta kažu ti ljudi? Oni kažu, nema šta da se priča, dajte jednostavna rešenja, nemamo mi šta da razgovaramo. Naravno da niko ne da nijedan predlog, nego nema šta da pričamo, nego braćo, hajde da se mi borimo fizički sa ovim problemom.
Reći ću jednu stvar za kraj. Naravno, spreman sam da odgovaram i na pitanja i komentare kasnije. Ako nemamo priliku za dijalog, ako nemamo priliku za normalan demokratski proces i dogovor, ako nemamo priliku da pričamo sa bilo kim na ovom svetu, sa bilo kim, niko vama ovde ne sme da pogleda u oči. Verujte, neće, od sramote, ako ne podržite taj jedini put. Sve ostalo je katastrofa. To vam odgovorno tvrdim. Nije bitno da li sam ja ili Goran Bogdanović, uopšte nije bitno. Ono što je bitno da se to nađe kroz dogovor, a laka rešenja koji su neki, nažalost, ljudi na severu Kosova propagirali zadnjih dana, pogoršavajući, nažalost, da sabotiraju ovo što država pokušava da uradi, su rešenja, nema razgovora, a kako ćemo dalje, videćemo, što gore to bolje. Nijedna majka ne sme da zaplače. Nijedan život ne sme da bude izgubljen. Nikom dlaka sa glave ne sme da fali.
Kažem vam, svi su građani jedinstveni u tome. Zašto ovo govorim? Zato što postoje neki koji misle da to nije toliko bitno, da nije važno, da neće oni smeti, neće oni na nas, neka kažu ovde ljudi koji su spremni da preuzmu taj rizik. Neka kažu građanima šta je alternativa dogovoru, šta je alternativa ovom dijalogu? U međuvremenu pokušaćemo da rešimo akutnu situaciju i time završavam da se spreči proboj i pokušaj proboja blokade koje imamo danas, građani su jedinstveni i u međuvremenu želim da uputim jedan apel.
Prenosim vam pozdrave od tih ljudi tamo kojima trebamo svi zajedno da se vratimo i oni vas mole da budete jedinstveni i da date jedinstvenu poruku iz ovog doma.
Hoću da vas zamolim da se što pre razmisli i nađe način za upućivanje pomoći u hrani, medicinskom materijalu, zato što ako kriza nastavi verujte da možemo doći u zaista tešku situaciju. Vlada će naravno, siguran sam, apsolutno učiniti sve. Zahvaljujem vam se.

Prvo, ovde je rečeno nekoliko stvari na koje moram da reagujem. Čini mi se, bilo je dosta i neistina i paušalnih ocena i zaključaka koji su apsolutno neutemeljeni, a sad smo čuli i jednu izrazitu dozu demagogije ponovo. Da kažemo, pre svega, da ako ste svi poslanici ovde slušali ono što je Vlada iznela, mogli ste da čujete da, pošto je bilo kritike zašto se ne pregovara, pa je bilo kritike zašto se pregovara. Dakle, neophodno je održati dijalog sa Prištinom, ali dijalog ne može da se vodi u uslovima kad nas je na jednostran način promeni stanje na terenu. Prema tome, nije naša strana ni na koji način izbegla dijalog, niti ćemo mi pokušavati sa naše strane da izbegavamo dijalog, niti smo mi bežali od rešavanja problema carinskog pečata. Carinski pečat i problem carinskog pečata nije problem kontrole na administrativnoj liniji. To su dve odvojene stvari, gospodo.
Sad mi je žao što poštovani narodni poslanik koji je to, naravno, rekao po svom običaju, izašao je odavde. Ovo je uradio i prošli put kad smo bili ovde. Jednostavno, ne stoji teza i žao mi je što prof. Samardžić ponovo to ističe da mi kroz ovaj proces priznajemo Kosovo kroz fazni pristup. To je jedna vrlo, rekao bih, smela konstatacija koja nema nikakvu argumentaciju. Voleo bih da čujem na osnovu čega mi priznajemo Kosovo. Kad kažete, kritike rešenja koje su donete, mi ne čujemo šta ne valja u tim rešenjima, sem ono što vi mislite da ne valja. To su gole tvrdnje, profesore, vi vrlo dobro znate kako se argument gradi. Ne treba ja to da vas podučavam.
Ono što je činjenica je da niko se ovde nije takmičio u patriotizmu, ovde nije bilo nikakvog prebacivanja niti busanja u prsa, ali jeste bilo realno predstavljanje situacije kakva jeste. Dakle, gospodine Ostojiću, dijalog je odložen na inicijativu poslanika gospodina Kupera, a ne na naše insistiranje. Ponoviću vam ono što sam rekao, mi ne bežimo od dijaloga, mi ga želimo. On je jedini način da rešimo sve ove probleme. Kao što je jedini način da rešimo problem, koji akutno sad postoji i gori, a to je da izbegnemo nasilje, na svaki mogući način.
Ono što je činjenica, da mi ne treba sad, čini mi se, zaplićemo se u situaciju da li je neko posle ovog ispao statusno neutralan ili nije, već da pokušamo da rešimo ovaj gorući problem. Kako da ga rešimo? Vrlo jasno i decidno su predstavnici Vlade ovde predstavili narodnim poslanicima. Tako da ne vidim, uopšte ne vidim nikakvu tajnovitost u tome šta ćete da radite. Čuli ste šta ćemo da radimo. Ako ne valja u onom šta ćemo da radimo, recite šta treba da radimo. Evo recite šta je vaš predlog, osim da odemo na Brnjak svi zajedno, kako ste rekli. Nismo mi radili samo što smo smeli. Bolje je raditi i ono što ste smeli, nego ne raditi ništa. Znači, raditi ono što ste smeli, isto je vrlo hrabra konstatacija sa vaše strane. Treba da vidite te okolnosti i da vidite. Znate šta, možda mi smemo više od vas, a možda vi smete više od nas. To neće rešiti ovaj problem. Ne treba da ocenjujete koliko govore ministri posle predsednika Vlade. Znam da vi vežbate za tu funkciju, ali vam neće uspeti to. Znate, treba sad da uvežbate.
(Predsednik: Replika.)
Još jednu stvar, završavam.
(Predsednik: Izvinite.)
Mislim da je vrlo štetna situacija ako kažete, i ako sam vas ja razumeo, ali zbog građana. Jako je štetno kad kažete da je to granica. Znate, ne govorimo mi – administrativna linija, zato što volimo tu terminološku situaciju, već zato što to jeste administrativna linija. Ako ovo dozvolimo da se desi, postaće ono što ste vi rekli da jeste, a to je granica. Nadam se da ste pogrešili i da je to bio lapsus i da ne mislite da je to granica. Hvala.

Prvo se izvinjivam zbog kašnjenja, zaista smo se trudili da stignemo na vreme. Imali smo neke poslednje dogovore pred rundu pregovora. Dakle, mi smo to više puta u javnosti objasnili. U poslednje vreme iz Prištine dolaze razna tumačenja toga šta je dogovoreno, šta nije dogovoreno itd. Mislim da bi bilo mudro za sve nas i za Republiku Srbiju generalno, da ne upadamo u tu zamku objašnjavanja unapred šta su dogovori.

Svakako mogu da kažem da ono što je rekla gospođa Tahiri u velikoj meri nije tačno. To da li je naša pozicija tu potpuno ispravna i u skladu sa Ustavom itd. videćete veoma brzo, zato što očekujemo u narednih par dana da imamo vrlo konkretne dogovore za tri do četiri teme, kako smo i najavili. Ono što je sigurno, Republika Srbija i naš pregovarački tim neće učiniti ništa što bi dalo potvrdu tzv. državnosti Kosova, a rešenja će biti takva da omoguće normalan život Srbima na Kosovu i Metohiji, svim našim građanima koji tamo žive. Ovde se čulo dosta teza i žao mi je što nisam bio ovde kada je profesor Samardžić izneo neke stvari na koje mislim da treba da odgovorimo, pa bih voleo da posle i te stvari objasnim detaljnije.

Ono što je sigurno je da ljudi sa Kosova i Metohije neće moći da koriste tzv. pasoše Kosova, to mogu da kažem. Mogu da kažem i da neće moći da se koroiste registarske tablice republika Kosovo, sa grbom Kosova.

Biće nekih rešenja koja, siguran sam, delu naše opozicije neće biti dobra, ali sam isto tako siguran da vi vrlo dobro razumete, bez obzira šta ovde pričate, kakvo je realno stanje na Kosovu i Metohiji, u kakvu smo situaciju svi zajedno došli. Pri tome, ne želim da ističem ničiju odgovornost, ali moram da podvučem da smo imali niz stvari ispred nas koje su iz nekog razloga nepovoljne za Republiku Srbiju. Budite uvereni, a to ćete i videti, da smo izabrali one koje su najmanje nepovoljne po naše interese.

U svakom slučaju, ja ću i pregovarački tim, doći ponovo pred vas, u obliku u kojem vi to tražite od mene, dakle ili u plenumu ili u Odboru ili oba, da detaljno objasnimo šta smo se dogovorili, pri čemu nam je jako važan vaš sud i ono šta vi imate da kažete o tome. Naravno da niti su ovi pregovori priznanje Kosova, niti su rešenja priznanje Kosova, niti smo mi na bilo koji način dali potvrdu tzv. državnosti Kosova, niti je dolazak Euleksa na Kosovo početak priznanja Kosova, niti su razgovori sa Prištinom priznanje Kosova.

Isto tako, ovde je rečena jedna teza – da smo mi spremni da razgovaramo sa Hajredinom Kučijem, a nismo spremni da pričamo sa Slobodanom Petrovićem iz SLS. Moram da kažem da u procesu u kojem pokušavamo da ostvarimo za nas interes, naš interes, mi ćemo pričati svuda, sa svima i na svakom mestu, osim sa onima koji su pod optužnicom. Nema potrebe da pričamo sa SLS kad već pričamo sa njihovim šefovima, naročito nema potrebe da pričamo sa SLS u situaciji kada iznose i lične uvrede na račun pregovaračkog tima i u krajnjoj meri dovode u pitanje ceo pregovarački proces, a ne čine mnogo da se situacija, kao što je rekao gospodin Ilić, da juče imamo nekoliko povređenih Srba na Kosovu i Metohiji, tokom proslave Vidovdana, ne učine ništa po tom pitanju. To je samo, nažalost, jedan od primera njihove neaktivnosti.

U tom smislu, ja nemam nikakve dvojbe. Srbi na Kosovu i Metohiji žive u teškoj situaciji, naročito oni južno od Ibra. Moram da kažem, što sam rekao i prošli put u Skupštini pred ovim uvaženim domom, da preko 90% naših ljudi ima kosovska dokumenta na jugu…

(Predsedavajuća: Pet minuta, gospodine Stefanoviću.)

…da se politika koja je do skoro bila ovde propagirana, njih je gurnula u kosovske institucije i da smo mi učinili sve da regulišemo jednu jako tešku situaciju u kojoj oni žive i ne da se borimo protiv nezavisnosti Kosova, već da, nažalost, čupamo Kosovo iz nezavisnosti. To su dve potpuno različite stvari.

Možemo da …

Hvala.
Potpuno je legitimno kritikovati politiku Vlade od strane opozicije, ne vidim tu ništa sporno, ali moramo biti argumentovani i konzistentni u tome.
Moram da vam kažem da ne bi sigurno prigovarao oko 50% tema oko kojih sada pregovaram da je Vlada Vojislava Koštunice 2006. godine dozvolila da se … Vi, gospodine Milentijeviću, znate ovo vrlo dobro. Sada me pogledajte u oči i recite da to nije tačno. Da smo tada dozvolili da se naša preduzeća, recimo, registruju kod UNMIKA 2006. godine, ne bih sada mogao da pregovaram oko Elektroprivrede i Telekoma. Dolazimo u situaciju da kroz svako rešenje Priština insistira da se potvrdi njihova takozvana državnost, a ja tražim rešenje da se reguliše rad naših kompanija, a to nisu samo kompanije, nego su to radna mesta i Srbi koji ostaju na KiM.
Sada, da li ikoga ima u ovoj sali ko će da mi kaže da je to tada pametno urađeno? Naravno da nije pametno urađeno. Hajde da budemo pošteni, ovo nema veze sa strankama, nego mi ne bi sada morali da pregovaramo o ovoj stvari i da moram potpuno legitimno vama to da objašnjavam, a vi u tome da tražite izdaju Kosova. To je prva stvar.
Drugo, mislim da je potpuno neprihvatljivo da se u ovom visokom domu i dalje koriste argumenti da je neko priznao Kosovo, izdao Srbiju, izdao Kosovo itd. Neka neko kaže na osnovu čega tvrdi tako nešto i šta znači priznanje Kosova, koji su im argumenti. Pustite više te vrednosne sudove i to – vi ste priznali, vi ste priznali. Zbog čega neko misli u ovoj sali da smo mi koji smo u pregovaračkom timu i koji radimo jedan težak posao za ovu državu manje Srbi ili manje patriote od vas? Na osnovu čega ste to izmerili. Ne govorim vama lično, nego pitam, pošto sam dolazeći ovde čuo kakve su stvari, neutemeljene potpuno, rečene u ovoj sali.
Izvinite molim vas, da bih prebacio raspravu u načelnu ravan tj. u principijelnu ravan…
(Slobodan Samardžić, sa mesta: Kako nas pita, ako ne možemo da odgovorimo?)

Hvala. Izvinjavam se još jednom.
Ovo i radim baš zato što sam čuo pitanja koja su postavljana i pokušavam i da ih odgovorim, ali postavljam i vama namerno, apsolutno sam svestan, jer želim da čujem od vas to. Nije to sporno, ali dozvolite mi sada da iskoristim tri minuta, pa ćete vi dobiti priliku da to obrazložite.
U suštini, stvar je vrlo jednostavna, vi znate vrlo dobro sa čime se mi borimo i vrlo dobro znate u kakvoj situaciji Srbi na Kosovu žive. Ako ne znate, mi smo spremni sa vama da podelimo tu informaciju.
Ali, isto tako moram da kažem jednu važnu stvar. Kada smo imali politiku i u Vladi Vojislava Koštunice - više od autonomije, manje od nezavisnosti, za koju ste svi vi bili, kažite mi – šta mi to dogovaramo sa Prištinom što je više od onoga što ste vi tada nudili? Mogu detaljno da kažem šta ste nudili Prištini tada, a mogu i da kažem šta će Priština da dobije, a šta ćemo mi da dobijemo.
Prema tome, pustite te teze da je ovo priznanje Kosova.
(Predsedavajuća: Pet minuta.)
Znamo svi šta je priznanje Kosova i kako se ono čini, a ovo to nije. Hvala.

Hvala lepo.

Pokušaću vrlo kratko, nazreo sam pitanja poslanika Aleksića.

Mislim da je suština u tome da, nažalost, dešavanja, naši skorašnji istorijski događaji i sve ono što se dešavalo u skorašnjoj prošlosti i sve ono što se dešava Srbima na Kosovu i Metohiji se kreće van domena teoretisanja i pitanja međunarodnog javnog prava, iako ga, čini mi se, dosta dobro poznajem.

Ono što je činjenica je da ako Kipar priznaje severni Kipar, tj. tzv. turski deo Kipra kroz fakticitet, onda i mi priznajemo Kosovo. Ako priznaje Kina Hong Kong ili Tajvan, onda i mi priznajemo Kosovo. Sva rešenja za koja se borimo i predlozi koje smo dali ne idu dalje od tih primera.

Prema tome, u tom smislu, možete biti sigurni, kao što možete biti sigurni da neće biti potpisivanja bilo kakvih sporazuma, sporazum potpisati sa Prištinom znači staviti se u istu ravan i dati potvrdu o tzv. državnosti, mi to nećemo uraditi i onda, naravno, neki delovi opozicije kažu - pa, vi njima verujete na reč. Drugim rečima, sve što ova vlada uradi, čineći maksimum napora da obezbedi naš interes, nikada nije dovoljno dobro za neke od vas. Ako ste kritični, budite argumentovani ili, što je još bolje, dajte još neki predlog kako stvar da se reši. Nemojte tako ne selektivno govoriti, uvodite EU, a izbacujete UN.

Da vam kažem jednu stvar, apsolutno svaki put zahtevamo i insistiramo i preko Njujorka pokušavamo na sve moguće načine da UN uključimo u ove razgovore. To nije tačno da izbacujemo UN.

Prema tome, zašto je ovde izneta teza da pregovaramo CEFTA. Ne pregovaramo mi CEFTA, gospodine Aleksiću. Kosovo je član CEFTA kao UNMIK na Kosovu. Pregovaramo modalitete kako će stvar da se reši, da može normalno da se odvija transport ljudi, roba i kapitala preko administrativne linije zato što ako tu stvar ne rešimo svi zajedno na zapadnom Balkanu, a najviše Republika Srbije, trpiće teške posledice, a rekao bih najviše Srbi na Kosovu.

Prema tome, reći da je ovo faktičko priznanje je jako daleko od istine, da ne kažem da je potpuna neistina, pogotovo što ako već hoćete da kažete da pričam sa predstavnicima privremenih institucija u Prištini, što je tačno, onda treba da kažete da nisam ni ministar, ni predsednik ove države, pa da kažete da to može biti faktičko priznanje.

Ne pričamo o tzv. pasošima Kosova, kako ste rekli, to jeste istaknuto kao jedan vrlo tvrd zahtev Prištine, koja ima jaku i značajnu i upornu podršku dela međunarodne zajednice. Mi smo taj zahtev odbili, a kada budete ocenjivali rešenja koja smo doneli, vodite o tome računa šta je gurano da se prihvati, a ne samo šta je prihvaćeno nego razmislite i o alternativama koje su stavljene pred našu delegaciju. Mislim da je to pravi put da cenite rezultate onoga što smo dobili ako znate sa čime smo se suočili. Pasoši su svakako bili nešto sa čime smo se suočili. Za nas su tzv. pasoši Kosova apsolutno neprihvatljivi.

Nemojte da slušate sve što se u Prištini tendenciozno i smišljeno pušta u medije da bi se izazvale upravo ovakve situacije, koje imamo sada u Skupštini Srbije, a takve situacije u Prištini su svakodnevne. Njihov parlament veliku štetu nanosi pregovaračkom procesu i stvara potpuno ne moguću situaciju za njihov pregovarački tim zato što su se sami doveli u tu situaciju, zato što misle da mi u Srbiji imao jedinstvo, a oni ga nemaju.

(Predsedavajuća: Pet minuta.)

Tako da niko ne izbacuje UNMIK, Euleks postoji na Kosovu kroz naš dogovor i kroz odobrenje Saveta bezbednosti. To ću reći još jednom i stvarno mislim da ne treba da trošimo vreme, a to zašto je UNMIK postao ovakav kakav je sada i zašto je UNMIK danas bleda senka UNMIK iz 1999. godine, nemojte da krivite Vladu Srbije nego razmislite ko donosi odluku i o budžetu i o broju ljudi u UNMIK. To je, gospodo, Savet bezbednosti. Pre nego što pričate o tome, suočite se, to je realnost, a mi smo stavili jedinu institucionalnu prepreku između Hašima Tačija i Srba na Kosovu time što smo takav neefikasan ali neophodan Euleks doveli na Kosovo.

Naravno da nam je poznato i naravno da u svakoj prilici iznosimo da je to nešto veoma štetno, loše i za nas neprihvatljivo. Ako je to najkoncizniji odgovor, evo, ja vam ga dajem. To, naravno, ne menja tu realnost koja, nažalost, postoji na KiM i za koju smo najmanje odgovorni i vi ja, gospodine Aligrudiću, i ova vlada i prethodna vlada, vi to vrlo dobro znate. Ali, to je jedna realnost koja u realnom smislu predstavlja potencijalnu pretnju, ne samo za interese Republike Srbije, već i za preostalo srpsko stanovništvo na KiM. Baš zato mislim i da ovaj proces i ovaj dijalog sa Prištinom nam daje mogućnost da otklonimo takve opasnosti po naše interese, između ostalog, da otklonimo mogućnost novih priznanja KiM, baš zato što imamo ovaj dijalog. To je jedan širi kontekst ovog dijaloga i treba ga tako i posmatrati.
Znam da sada konstatujući stvari koje postoje na Kosovu, možemo daleko da odemo i verovatno ćemo se u velikoj većini tih stvari složiti i vi i ja. Ali, ono što se verovatno ne možemo složiti je šta činiti po tom pitanju i da li mi išta treba da radimo ili ne treba da radimo. Mi duboko verujemo da moramo nešto da preduzmemo i da budemo aktivni u tom smislu i da razgovaramo sa svima i to, naravno, nije jednostavno. Naravno da će biti uvek onih koji će reći – to je priznanje Kosova, to je de fakto, kako mi je danas rečeno i de jure, itd. Znate šta, ako Kipar priča sa svojim otkinutim delom preko posrednika, ako Hong Kong može da uđe u sastav Kine, ako Tajvan i Kina imaju razgovore, ako postoje mnogi drugi primeri u svetu gde se te stvari dešavaju, gde priznaju dokumenta jedni drugima, zašto bismo mi bežali od jedinog načina da rešimo kosovski problem, a to je kroz direktan razgovor?
Vi vrlo dobro znate, još iz Beča, kao što zna i gospodin Samardžić, kako je cela stvar prekinuta i ko je prekinuo celu stvar. Nismo sigurno mi. Oni su sami ustali od stola, otišli u Prištinu, proglasili nezavisnost. Sve napore koje smo uložili bili su usmereni da ih vratimo za pregovarački sto. Mislim da tu činjenicu treba ipak uvažiti.
Koja je alternativa tom putu? Da li iko može da odgovori na to? Niko. Zato što alternative nema tom razgovoru i dogovoru. Naravno da on nije perfektan za nas. Voleo bih, verujte, da mogu da dobijem apsolutno sve što mi želimo. Zaista intimno to priželjkujem, kao što bi gospođa Tahiri volela da dobije od nas puno nedvosmisleno priznanje KiM, kao nezavisne države, a neće da dobije. Između toga je jedan veliki prostor u koji su uklješteni preostali Srbi na KiM koji ne znaju gde će da se probude, bez obzira na to što se i vi i ja, svi slažemo da je Kosovo deo Srbije. Ako to ponovimo 27 puta danas, da li ćete uvažiti da je to tako i da ja to ozbiljno mislim i da će to njima da pomogne? Nisam siguran. Koliko budemo jako vikali te parole, budite sigurni, neće im ništa pomoći. Neće. Treba da pričamo svi sa njima što više, da budemo prisutni tamo, da razgovaramo, da čujete šta se dešava.
Kosovske dokumente ima 90 i nešto posto Srba južno od Ibra. Zašto? Zato što ne znaju kako da ostvare svoja minimalna prava. Nemojte da kažete da je ova vlada kriva zbog takve situacije. Znate li ko je kriv za tu situaciju? Kriva je ta priča – držite se, braćo! Mi ne priznajemo Kosovo! Tačno. I šta dalje? Šta je sledeći korak? Ništa. Vidite kako ćete platiti struju, vidite kako ćete uzeti izvod iz matičnih knjiga, vidite šta da radite kada dođu da vam plene stvari što niste platili porez tzv. državi Kosovo. Ko? Hoće partije odavde da idu sa mnom tamo, da mi zajedno stanemo pa branimo da nekom ne otmu šporet? Hoću da kažem da su to realne stvari. meni je žao što je tako. Voleo bih da nije tako, ali to je činjenica. Na severu je potpuno druga situacija. Da li to znači da treba da se odreknemo tih ljudi južno od Ibra?
(Miloš Aligrudić, s mesta: Vi ste bili ti koji ste odbijali pomoć.)
Nije tačno da smo odbijali pomoć, ali pomoć mora da se, gospodine Aligrudiću, kreće u nekim konkretnim predlozima. Ne možemo, pazite, svi se slažemo da moramo da branimo naš Ustav i skupštinske rezolucije, ali šta dalje? Kako ćemo da rešimo taj problem? Mi samo moramo da čekamo da se promene međunarodne okolnosti. Čuo sam tu tezu, ne od vas, ali sam je čuo više puta. To je teza koja obezbeđuje i sigurno, stoji vam čvrsto na tome...
(Predsednik: Vreme.)
...završavam, da će poslednji Srbin biti ispraćen na Merdaru sa pleh muzikom. To je status kvo, gospodom. Ja sam energično protiv toga i ova vlada je protiv toga. Mi moramo sve učiniti da to sprečimo, pa makar pričali sa ljudima, kako ih naziva gospodin Aleksić. Oni to znaju, ali neće ka kažu. I tribuni sa severa Kosova neki imaju vrlo razrađene fine poslove sa Albancima. Zašto to ne kažu? Zašto ne kažu gde su pare koje je ova država davala još od vremena prethodne Vlade? Cifre su frapantne, gospodo. Hvala.

Zahvaljujem se.
Pre svega da kažem da je ovo dobra forma komunikacije. Nije na meni da to ocenjujem, pošto sam gost u ovom uvaženom domu, ali mogu da kažem da je dobro kada se postavljaju konkretna pitanja. Više puta smo rekli i ranije kada smo bili ovde u Skupštini da je činjenica što, formalno sam zaposlen čovek u Ministarstvu spoljnih poslova, profesionalni diplomata koji je zaposlen na konkursu, ne postavljeno lice i ne osoba koja je imenovana od strane Vlade u MUP, pokazuje činjenicu da je mogao da vodi ove pregovore bilo ko ko ispunjava neke kriterijume koji nisu vezani za radno mesto. Ovu kritiku sam čuo i ranije.
Podsetiću vas da postoje primeri u svetu gde stranci vode pregovaračke procese za neku državu. Postoje primeri gde se ljudi unajmljuju na tržištu kao profesionalni pregovarači da nešto ostvare. U ovom slučaju se vodilo računa o tome da postignemo maksimum, u dosta teškoj situaciji ostvarimo najbolji mogući rezultat, ne gledajući pri tome da li neko radi u pošti, u Ministarstvu spoljnih poslova ili nekoj drugoj instituciji. U pregovaračkom procesu ja ni na koji način ne predstavljam Ministarstvo spoljnih poslova, niti ga personifikujem. Da je na mom mestu gospodin Jeremić, onda bi ta primedba stajala.
Prema tome, ako je to neki krucijalni zahtev i najveći problem, onda mogu da dam otkaz pa da odem da radim u neku drugu instituciju, onda bi možda to zadovoljilo ove kritičare koje najčešće čujem iz DSS – zašto Ministarstvo spoljnih poslova ne vodi ove pregovore? Znam da niste vi rekli, ali hajde već jednom da stavimo tačku na to. Taj argument je neutemeljen, netačan i ne znači ništa.
Što se tiče dolazaka u Skupštinu, potpuno se slažem sa vama, to je neophodno. Ovo je, saradnici će me podsetiti, verovatno moje peti dolazak u Narodnu skupštinu, od toga drugi dolazak u plenum. Sada da ja kažem moje mišljenje. Redovni sam gost na skupštinskom Odboru za KiM. Na tom skupštinskom odboru najčešće, nažalost, nema onih koji najviše kritikuju ovo što radim. Nažalost, ni u plenumu, kao što vidite, neka kamera pokaže, nema onih koji najviše postavljaju u javnosti vrlo nezgodna pitanja. Gde je taj Stefanović? Zašto ne dođe u Skupštinu? Zašto se ne obrati Skupštini? Ja sam danas, dame i gospodo, peti put pred vama i svaka čast vama koji ste ovde ostali i došli da jedno važno pitanje prođemo, a to je pitanje dijaloga sa Prištinom. Skidam vam kapu. Onda objasnite vašim stranačkim kolegama da se malo izmeste iz medija i dođu u skupštinsku salu ili odbor, pa da razgovaraju samnom. Spreman sam u svakom momentu da dođem pred poslanike. Apsolutno nemamo šta da krijemo.
Videćete da će naš izveštaj biti detaljan, da će biti potpuno obrazložen i što je najvažnije, da će biti u skladu sa Ustavom Republike Srbije i Rezolucijom ovog doma.
Što se tiče javnosti, držali smo se dogovora i držimo se principa da pregovori u svojoj suštini i prirodi ne mogu biti pregovori u javnosti. Inače možemo sesti na televiziju, pred kamere, pa razgovarati. Nikakav rezultat nećemo postići, ali se ja trudim da vama, bar iz principijelne osnove, objasnim šta će biti rešenje.
Ono što je gospođa Tahiri uradila u Prištini je veliki minus za njih, veliki auto gol i veliki problem koji su napravili i verujte da su zbog toga na žestokom udaru i pod kritikama. Zašto oni to rade? Zato što imaju strašan pritisak svoje javnosti i svog parlamenta, jedno dubinsko nerazumevanje, jer u Prištini svi misle da ovo što mi ovde radimo je isključivo u interesu Republike Srbije i da je naš tim superioran i nadmoćan u ovom procesu. Ako to misle albanski poslanici i albanski analitičari, ja moram stalno da objašnjavam da mi ne priznajemo Kosovo, da ovo nije priznanje Kosova, da ništa ne potpisujemo, da ne priznajemo pasoše Kosova, ali to nije dovoljno nekima ovde, nego se polazi od pretpostavke – ti si član DS, ti radiš za Borisa Tadića, dakle ti si izdajnik. Ta retorika mora da se izbaci iz našeg političkog života. To je nedolično, netačno, za mene uvredljivo, za mene lično i za moje saradnike od kojih su mnogi potpuno vanstranačke ličnosti.
Javnost će biti obaveštene …
(Predsednik: Vreme.)
… ali javnost nije arena, jer javnost znači da mi moramo da se prepucavamo šta je tačno. Videćete da rešenja koja postignemo, ja vam to kažem unapred, sa punom odgovornošću…
(Predsednik: Vreme.)
… u Prištini će biti predstavljena na dijametralno suprotan način od onoga kako ćemo mi to da predstavimo i kako ćete vi to pročitati ovde, ali to je normalno. Oni moraju svoju javnost da umire zbog rešenja koja dolaze. Hvala.

Hvala. Zahvaljujem se. Slažem se sa vama, naravno da su bitne granice. Da nisu bitne granice, ne bi neko proglašavao jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova. Onda kažu – dobro, cepanje Srbije u redu, ali nije u redu cepanje Kosova, kao što ste čuli tezu. Vrlo interesantno. Tako da se slažem sa vama. Nisam imao nameru.
Potpuno sam razumeo vaše pitanje, zahvalan sam što ste ga postavili. Omogućili ste mi da dam širi odgovor i na neke druge stvari koje nisu konkretno nešto što ste vi rekli. Dakle, to je samo bilo u tom smislu. Ništa više. Hvala.

Moram da kažem da gospodin Kragović mene uvek inspiriše, zaista, vrlo pozitivno. No, neću odgovarati na pitanje iz domena rada Ministarstva za KiM, ali hoću da odgovorim na par pitanja i konstatacija koje ste dali.
Pre svega, mislim da je jako važno da kažemo da je Euleks misija koja je dobila potvrdu i odobrenje Saveta bezbednosti. Mi smo dogovorili to suočeni sa trendom galopirajućeg smanjivanja uticaja snage, budžeta i brojnosti UNMIK-a na KiM, odlukama Saveta bezbednosti, gospodine Kragoviću. Ne znam da li se vi i ja dobro razumemo, ali ako se ne razumemo, ja ću da vam dam jedan podatak.
Budžet UNMIK-a je smanjen za 76% a osoblja UNMIK-a sa 4.911 na 507. I sada vi kažete da smo mi za to odgovorni, a znate da to donosi Savet bezbednosti u kojem, kao što znate, sede i naši prijatelji. Prema tome, suočeni sa tom situacijom, mi smo morali da dovedemo misiju koja će stajati i kao institucionalna brana između Srba na Kosovu i Hašima Tačija. A vi meni recite, da nema sada tog i takvog, neefikasnog, i puno toga lošeg možemo reći za taj Euleks, šta bi stajalo između nas i njega?
Druga stvar koju ste rekli i koja je apsolutno netačna je da su ovi pregovori šarena laža i da su oni uvod, mislim da ste tako rekli – puzajuće priznanje Kosova, dobrosusedske odnose itd. To je sve netačno i ja to moram da demantujem. Jer ako je tačno da je to šarena laža, ja ne znam zašto se meni svakodnevno desetine, stotine Srba sa Kosova javlja i traži da njihove probleme uključimo u ove razgovore? Ako znaju da je šarena laža i mi u stvari samo priznajemo Kosovo, zbog čega oni svi traže da mi rešimo njihove probleme? Kao što traže to od vas, pošto i vi živite na KiM, tako traže i od pregovaračkog tima. Kako smo onda šarena laža? Onda tu nešto nije u redu. Onda ja kad odem na KiM, a idem često, oni ljudi iznose svoje probleme, vrlo otvoreno, vrlo direktno i ja im otvoreno odgovaram.
To je u redu. Treba imati normalnu razmenu argumenata i može da postoji sumnja, ali dajte saslušajte šta se dešava, pa donosite sud. Nemojte unapred da govorite – to je sigurno ovo ili sigurno ono. Ne možete vi to znate dok ne vidite rezultat. Kada vidite rezultat, siguran sam, mnogo toga vam se neće svideti, ali to jer normalno, suočeni sa ovom situacijom. Srbi ulaze u kosovske institucije, imaju njihova dokumenta. Niti je gospodin Kragović za to kriv, niti gospodin Bogdanović, niti ja, niti Boris Tadić, nego je kriv život koji je takav tamo gde mi nemamo efektivnu kontrolu nad Kosovom i Metohijom. Recite to otvoreno. Imate UNMIK koji je u opadanju i imate Srbe koji i te kako sarađuju sa Albancima i dobijaju dve plate i sve im je u redu. Nisu im mrske Tačijeve penzije i plate. Hvala.