Hvala, predsedniče.
Ja ću govoriti po vremenu koje pripada šefu poslaničke grupe.
Hteo sam da kažem, pre svega, da dam jednu napomenu uopštenu, slušajući juče ministra Sinišu Malog, normalan čovek ne može a da se ne zapita – da li je korupcija u Srbiji dovedena skoro do savršenstva? Pored svih mogućih pojavnih oblika, kojih smo, manje-više, svi svesni u ovoj državi, ono što je patentirano kao jedna nova dimenzija u korupciji to je to permanentno korumpiranje sopstvenog naroda. Kada govorimo o narodu, tu mislim, pre svega, na penzionere, na prvom mestu, i na zaposlene u državnoj upravi.
Pretpostavljam da su to dve kategorije stanovništva koje se najviše raduju vrlo čestim izborima u Srbiji. Kad god su raspisani izbori, to je prilika da te dve kategorije stanovništva dobiju neke donacije i druge vrste milostinje koja je njima neophodna da bi mogli da izdrže u ekonomskom smislu život u kome žive.
Druga stvar na koju bih hteo da skrenem pažnju je ovaj Zakon o Ekspu 2027. godine. Znači, jedan svojevrsni leks specijalis. To je po drugi put u vreme vlasti ovog režima da se poteže za jednim ovakvim zakonom, a prethodno je to bio ovaj leks specijalis koji je primenjen na ovoj investiciji „Beograd na vodi“. Radi se, naime, o slučajevima kada postojeći pravni poredak i postojeći zakoni ometaju slobodno i netransparentno trošenje javnih prihoda tako da je neophodno da budu uklonjeni u suspendovani iz pravnog poretka kako bi ti poslovi mogli da se završe. Izgleda da se ništa tako strašno nije ukorenilo u našem društvenom životu kao ona misao Josipa Broza – nemojte se držati zakona o pijan plota.
Sad imamo ovaj novi zakon koji suspenduje dva: jedan je Zakon o planiranju i izgradnji na toj lokaciji, a drugi je Zakon o javnim nabavkama, pa tako investitori ne moraju da plaćaju naknadu za građevinsko zemljište, upotrebna dozvola se u ovom slučaju izdaje za objekte izgrađene u sivoj fazi, neka posebna reviziciona komisija ocenjuje ispravnost projektne dokumentacije itd. Znači, potpuno je evidentno da se ovim zakonom suspenduje pravni poredak na delu teritorije Srbije, a po Ustavu postoji izričita odredba da je pravni poredak u Republici jedinstven. To znači da niko ne može da ga narušava.
Druga stvar na koju sam hteo da obratim vašu pažnju tiče se juče nekih napomena koje je u odgovoru našem šefu poslaničke grupe Stefanu Jovanoviću dao ministar finansija, Siniša Mali, koje su malo više bile u stilu "Informera" i u vezi sa jednom temom u koju se on objektivno slabo razume, za razliku od ovoga čime se on bavi, gde ja mislim da je on kompetentan, možda jedan od najkompetentnijih ministara u ovoj Vladi, samo što su te kompetencije, nažalost, upravljene na pogrešne stvari, ali svejedno je kompetentan.
Ono u čemu nije kompetentan, očigledno, to su pravna pitanja. Tako je juče, a ja sam jedanput imao polemiku ovde sa gospodinom Jovanovom pre pet-šest meseci, da je u najmanju ruku neoprezno da se argumenti koje ističu predstavnici kosovskih albanaca u ovom domu koriste radi političkog razračunavanja, kao da su to neki validni i relevantni argumenti, pa je tako juče Siniša Mali citirao izjave nekih albanskih političara, šta je bilo u nekim novinama, šta je rekao Hašim Tači, šta je rekao Aljbin Kurti, što su sve dosta neproverene informacije, ali, svejedno, uzeo je za argument da je tačno ono što oni tvrde.
Evo, ja ću opet, kao što sam to uradio i pre pet-šest meseci, da podsetim samo na nekoliko ključnih stvari. Taj sud je odlučio da usko tretira postavljena pitanja, odnosno da se bavi isključivo pitanjem legalnosti deklaracije kao pravnog akta, a ne i eventualnih posledica koje je taj akt proizveo. Sud je izričito naveo u svojoj presudi da se pitanjem državnosti Kosova neće baviti, tako da formalno-pravno gledano nisu u pravu oni koji tvrde da je sud rekao da je nezavisnost Kosova u skladu sa međunarodnim pravom, jer se tim pitanjem nije bavio, kao što kaže u obrazloženju svog mišljenja.
Sud je zaključio, ovo je vrlo važno, da deklaraciju nisu donele institucije koje su delovale pod okriljem ustavnog okvira i Rezolucije 1244, već demokratski izabrani lideri naroda na Kosovu. Ova činjenica je ključna u stavu suda. Ona upućuje na to da je odluka doneta van pravnog sistema koji je uspostavljen Rezolucijom 1244. Dakle, sud nije doneo presudu, nego se radi o savetodavnom mišljenju i on nije odgovorio na pitanje koje mu je, ono promenjeno, kao što je juče dobro objasnio ministar spoljnih poslova Dačić, dala Skupština UN, nego je promenio to pitanje i odgovorio je na neko pitanje koje mu uopšte nije postavljeno.
Treće, ono što je vrlo važno, u formalnom smislu, nisu to pitanje postavljali političari, to pitanje je kreirao naš pravni tim koji je zastupao Srbiju pred Međunarodnim sudom u Hagu, jedan izvanredan pravni tim, koji je dva slučaja koja su vrlo važna pred tim sudom dobio, jedan protiv Hrvatske, drugi protiv Bosne i Hercegovine. Nije Vuk Jeremić sačinjavao to pitanje, to su radili eksperti ove države koji su bili za to angažovani i koji su se već pokazali kao vrlo relevantni.
Dakle, taj sud je u suštini degradirao tu deklaraciju, jer je sveo na privatni dokument grupe građana, uz konstataciju da nije reč o aktu Skupštine Kosova, niti privremenih institucija na Kosovu, paragraf 109 mišljenje suda to govori, već da se radi o privatnom dokumentu kojim se ne krši međunarodno pravo. To bi bilo dosta slično kao kada bih ja i, recimo, Miša Gavrilović, ovde izašli ispred zgrade i proglasili tamo onaj parking da je neka država pa poslali sudu da kaže da li je to protivno međunarodnom javnom pravu.
Ono što je moja poenta, jer mislim da u ovim stvarima mora da postoji neko jedinstvo, oko ovih stvari mislim da poslanici ovog parlamenta i uopšte političke stranke i njihovi predstavnici ne treba da vode borbu na život i smrt, nego u tim stvarima treba da budemo jedinstveni. Zato nije pametno da jedan relevantan ministar ove srpske Vlade, kao što je ministar finansija, prvo, ulazi u jednu temu, tu je ministar pravde, koja bi o tome mogla sigurno kompetentnije da govori o njemu ako nešto treba da se kaže.
Nema smisla podržavati argumente onih koje tretiramo kao srpske neprijatelje i uzimajući da su to relevantni dokumenti, samo zbog toga da bi nekome ovde u ovoj sali nanosili političku štetu. A argumenti i fakti koji se tiču pravne analize su ovakvi kao što sam ja objasnio, a nikako drugačiji. Hvala vam.
Hvala predsedniče.
Znate kako kolege, ja sam vama dao pravne argumente, vi meni odgovarate političkim, a i u političkim stvarima vas demantuje realnost. Prvo, da podsetim ministra Martinovića.
To pitanje je postavila Skupština UN. Ono je promenjeno u odnosu na ono koje je predložila Republika Srbija, a sud je kao što sam vam rekao i to pitanje promenio. Odgovorio je na neko pitanje koje mu niko nije postavio.
Drugo, ja sam se pozivao samo na argumente. Znači, citirao sam vam paragraf 109. mišljenja koji kaže da je deklaracija svedena na privatni dokument građana, to ja objašnjavam, uz izričitu konstataciju da nije reč o aktu skupštine Kosova, niti privremenih institucija na Kosovu, da se radi o privatnom dokumentu kojim se ne krši međunarodno pravo.
Da vas sada vratim na ovo što je realnost. U tom mišljenju stoji da će konačnu odluku o statusu KiM, odnosno kako oni sebe nazivaju tzv. republika Kosovo, biti rešeno u Savetu bezbednosti UN. Zato naša premijerka tamo sedi, zato ispred nje na pločici piše Republika Srbija i zbog toga na pločici ispred predstavnika tzv. Kosova ne stoji ništa. To vam odgovaram u vezi koristi za koju ste me pitali.
Opet vas vraćam sa terena prava gde sam potpuno u pravu, na teren politike, nemojte da koristite argumente naših neprijatelja protiv nas samih. Toliko.
Predsedniče, vi ste sada zamenili mesta, a moja primedba je u vezi člana 103. na koleginicu Božić, koja je vas zamenjivala jedno vreme.
Naime, već drugi put, pre toga ste vi, a sada i koleginica Božić, poslaniku, ne znam mu ime, u poslednjoj klupi, koji se javlja po članu 107. za povredu Poslovnika, kaže da je po članu 107. i onda po tri minuta replicira. Jednom je to ranije, pre jedno sat i po vremena na vašu dozvolu, sada na dozvolu koleginice Sandre Božić, stvarno nema smisla. Onda tu sada drži neke lekcije, o čemu može da se govori, o čemu ne. Nemam ništa protiv, ali morate onda da napravite jednu jednakost u postupanju.
Znači, nekoliko puta poslanici SNS, gospođa Raguš i sada gospodin Arsić repliciraju po tri minuta. U redu, ali onda dopustite to isto i opoziciji. Nemojte opoziciji da isključujete mikrofon u poslednjoj sekundi, a da dozvoljavate ovoliko prekoračenje. Znači, u redu je, ali nema potrebe da se daje mogućnost da neko replicira, nakon što je prijavio povredu Poslovnika ili da kada repliciraju govore po tri minuta. Ako budete dali jednako to pravo i opoziciji, onda to jedino može da bude u redu.
Hvala vam. Ne tražim da se izjasnimo.
Hvala, gospodine predsedniče.
U ime Narodne stranke, po ovlašćenju šefa poslaničkog kluba gospodina Aleksića, postavljam danas pitanje prvo Vladi Srbije koje se može odnositi i na Ministarstvo pravde i na Ministarstvo telekomunikacija, gde se sada nalazi i javno informisanje, a u vezi novina Magazin „Tabloid“.
Izvesni građanin po imenu Nikola Petrović, za koga se tvrdi da je milijarder, za koga se tvrdi da je kum predsednika Republike, koji je bio deo vlasti kao direktor jednog velikog sistema „Elektromreže Srbije“ pokrenuo je preko 170 raznih vrsta postupaka pred prekršajnim, osnovnim, višim i privrednim sudovima protiv nezavisnog lista Magazin „Tabloid“.
Nikola Petrović, koji je nezadovoljan i uvređen tekstovima koje objavljuje ovaj list, u nameri da ga finansijski uništi, podnosi tužbe za naknadu štete sa ogromnom visinom tužbenih zahteva, na koji način uz asistenciju sudova i drugih organa postupaka stvara obaveze plaćanja sudskih taksi prema Magazinu „Tabloid“ u preko 100 sudskih postupaka, a na osnovu naloga suda za plaćanje sudskih taksi koje se izvršavaju u rekordnom roku, dovodeći na ovaj način ovaj štampani nezavisni list u stanje finansijskog bankrotstva.
Naravno, jednom bogatašu kao što je gospodin Nikola Petrović nije nikakav problem da plaća svoje obaveze po sudskim taksama zbog visoko postavljenih tužbenih zahteva za naknadu štete. Obezbeđuje se obaveza plaćanja najvišeg iznosa sudske takse na odgovor na tužbu na prvostepenu presudu na žalbu i na drugostepenu presudu, pa samo po tom osnovu novine se zadužuju u svakom pojedinačnom predmetu sa iznosima koji su blizu tri i po hiljade evra. ovakva upotreba tzv. strateških tužbi, koje se zovu slap tužbe, protiv novinara smatra se da prestavlja najdirektniji vid zastrašivanja i direktnog gušenja slobode štampe.
U Srbiji je poznato da su Centar za ljudska prava Američke advokatske komore i Nezavisno udruženje novinara Srbije i javnosti predstavili Izveštaj o upotrebi strateških tužbi protiv novinara, sa tim tzv. „slap“ tužbama, u kontekstu ugrožavanja slobode štampe i ugrožavanje bezbednosti novinara u Srbiji.
Strateškim tužbama za naknadu štete protiv magazina „Tabloid“ u preko 170 istovetnih slučajeva na najdrastičniji način se ugrožava pravo na slobodu štampe i pravo na rad nezavisnih novinara. „Slap“ tužbe služe samo jednoj svrsi, a to je da uguše javnu debatu finansijskim iscrpljivanjem novina i novinara, na taj način stvaraju društveni okvir u kojim novinari rade u tzv. neprijateljskom okruženju.
I oni sporovi koje pokreće Nikola Petrović su po pravilu besmisleni i oni ne bi imali ovoliko ubojit efekat da magazin „Tabloid“, da sud u Beogradu nije tako efikasan u naplaćivanju svojih potraživanja prema novinama, kao taksenom obvezniku, iz čijeg delovanja je sasvim jasno da tzv. nezavisni sud u vezi sa naplatom taksi od tuženog, a u vezi sa dosuđivanjem velikih iznosa za naknade štete, zapravo sarađuje u podrivanju slobodne štampe u Srbiji. Nikola Petrović, se korišćenjem metoda podnošenja „slap“ tužbi protiv tuženog magazina „Tabloid“ i zastrašivanjem novinara direktno podriva i ovako veoma slab okvir slobodne štampe u Srbiji.
Postavljam pitanje Vladi Srbije, koja je dužna da obezbedi poštovanje ustavnih i zakonskih prava novinara i slobodne štampe, da preko Ministarstva pravde i Ministarstva informisanja utvrdi činjenice u vezi sa strateškim podnošenje tužbi Nikole Petrovića protiv novina i novinara magazina „Tabloid“. Radi uspostavljanja standarda, u skladu sa Evropskom konvencijom o ljudskim pravima i praksom Evropskog suda za ljudska prava koji smatra da podnošenje „slap“ tužbi služi za kršenje slobodne štampe i ugrožavanje bezbednosti novinara.
Takođe bih postavio pitanje, a u predmetu Republičkog javnog tužioca, KTR 1020/12 od 20. jula 2018. godine, zamenik Republičkog tužioca obaveštava jednog građanina sa teritorije Kosova i Metohije da povodom njegovog obraćanja u vezi sa nekim krivičnim predmetom - obaveštavam vas da Republičko javno tužilaštvo nije nadležno za praćenje rada u tom predmetu, s obzirom na to da primenom Briselskog sporazuma, postupak nastavljaju nadležni pravosudni organi AP Kosova i Metohije, u potpisu zamenik tužioca.
(Predsednik: Pet minuta.)
Samo još jedan sekund. Pravni poredak, po Ustavu, u Republici Srbiji je jedinstven. Ovo je direktan dokaz da je Briselski sporazum… (Isključen mikrofon.)
(Beograd, 19.08.2022.)
| Funkcija | Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija | Izvor prihoda | Interval | Neto prihod | Valuta | Vreme obavljanja / od-do |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Narodni poslanik | Narodna skupština Republike Srbije | Republika | Mesečno | 111400.00 | RSD | 02.08.2022 - |