Hvala, predsedniče.

Ja ću govoriti po vremenu koje pripada šefu poslaničke grupe.

Hteo sam da kažem, pre svega, da dam jednu napomenu uopštenu, slušajući juče ministra Sinišu Malog, normalan čovek ne može a da se ne zapita – da li je korupcija u Srbiji dovedena skoro do savršenstva? Pored svih mogućih pojavnih oblika, kojih smo, manje-više, svi svesni u ovoj državi, ono što je patentirano kao jedna nova dimenzija u korupciji to je to permanentno korumpiranje sopstvenog naroda. Kada govorimo o narodu, tu mislim, pre svega, na penzionere, na prvom mestu, i na zaposlene u državnoj upravi.

Pretpostavljam da su to dve kategorije stanovništva koje se najviše raduju vrlo čestim izborima u Srbiji. Kad god su raspisani izbori, to je prilika da te dve kategorije stanovništva dobiju neke donacije i druge vrste milostinje koja je njima neophodna da bi mogli da izdrže u ekonomskom smislu život u kome žive.

Druga stvar na koju bih hteo da skrenem pažnju je ovaj Zakon o Ekspu 2027. godine. Znači, jedan svojevrsni leks specijalis. To je po drugi put u vreme vlasti ovog režima da se poteže za jednim ovakvim zakonom, a prethodno je to bio ovaj leks specijalis koji je primenjen na ovoj investiciji „Beograd na vodi“. Radi se, naime, o slučajevima kada postojeći pravni poredak i postojeći zakoni ometaju slobodno i netransparentno trošenje javnih prihoda tako da je neophodno da budu uklonjeni u suspendovani iz pravnog poretka kako bi ti poslovi mogli da se završe. Izgleda da se ništa tako strašno nije ukorenilo u našem društvenom životu kao ona misao Josipa Broza – nemojte se držati zakona o pijan plota.

Sad imamo ovaj novi zakon koji suspenduje dva: jedan je Zakon o planiranju i izgradnji na toj lokaciji, a drugi je Zakon o javnim nabavkama, pa tako investitori ne moraju da plaćaju naknadu za građevinsko zemljište, upotrebna dozvola se u ovom slučaju izdaje za objekte izgrađene u sivoj fazi, neka posebna reviziciona komisija ocenjuje ispravnost projektne dokumentacije itd. Znači, potpuno je evidentno da se ovim zakonom suspenduje pravni poredak na delu teritorije Srbije, a po Ustavu postoji izričita odredba da je pravni poredak u Republici jedinstven. To znači da niko ne može da ga narušava.

Druga stvar na koju sam hteo da obratim vašu pažnju tiče se juče nekih napomena koje je u odgovoru našem šefu poslaničke grupe Stefanu Jovanoviću dao ministar finansija, Siniša Mali, koje su malo više bile u stilu "Informera" i u vezi sa jednom temom u koju se on objektivno slabo razume, za razliku od ovoga čime se on bavi, gde ja mislim da je on kompetentan, možda jedan od najkompetentnijih ministara u ovoj Vladi, samo što su te kompetencije, nažalost, upravljene na pogrešne stvari, ali svejedno je kompetentan.

Ono u čemu nije kompetentan, očigledno, to su pravna pitanja. Tako je juče, a ja sam jedanput imao polemiku ovde sa gospodinom Jovanovom pre pet-šest meseci, da je u najmanju ruku neoprezno da se argumenti koje ističu predstavnici kosovskih albanaca u ovom domu koriste radi političkog razračunavanja, kao da su to neki validni i relevantni argumenti, pa je tako juče Siniša Mali citirao izjave nekih albanskih političara, šta je bilo u nekim novinama, šta je rekao Hašim Tači, šta je rekao Aljbin Kurti, što su sve dosta neproverene informacije, ali, svejedno, uzeo je za argument da je tačno ono što oni tvrde.

Evo, ja ću opet, kao što sam to uradio i pre pet-šest meseci, da podsetim samo na nekoliko ključnih stvari. Taj sud je odlučio da usko tretira postavljena pitanja, odnosno da se bavi isključivo pitanjem legalnosti deklaracije kao pravnog akta, a ne i eventualnih posledica koje je taj akt proizveo. Sud je izričito naveo u svojoj presudi da se pitanjem državnosti Kosova neće baviti, tako da formalno-pravno gledano nisu u pravu oni koji tvrde da je sud rekao da je nezavisnost Kosova u skladu sa međunarodnim pravom, jer se tim pitanjem nije bavio, kao što kaže u obrazloženju svog mišljenja.

Sud je zaključio, ovo je vrlo važno, da deklaraciju nisu donele institucije koje su delovale pod okriljem ustavnog okvira i Rezolucije 1244, već demokratski izabrani lideri naroda na Kosovu. Ova činjenica je ključna u stavu suda. Ona upućuje na to da je odluka doneta van pravnog sistema koji je uspostavljen Rezolucijom 1244. Dakle, sud nije doneo presudu, nego se radi o savetodavnom mišljenju i on nije odgovorio na pitanje koje mu je, ono promenjeno, kao što je juče dobro objasnio ministar spoljnih poslova Dačić, dala Skupština UN, nego je promenio to pitanje i odgovorio je na neko pitanje koje mu uopšte nije postavljeno.

Treće, ono što je vrlo važno, u formalnom smislu, nisu to pitanje postavljali političari, to pitanje je kreirao naš pravni tim koji je zastupao Srbiju pred Međunarodnim sudom u Hagu, jedan izvanredan pravni tim, koji je dva slučaja koja su vrlo važna pred tim sudom dobio, jedan protiv Hrvatske, drugi protiv Bosne i Hercegovine. Nije Vuk Jeremić sačinjavao to pitanje, to su radili eksperti ove države koji su bili za to angažovani i koji su se već pokazali kao vrlo relevantni.

Dakle, taj sud je u suštini degradirao tu deklaraciju, jer je sveo na privatni dokument grupe građana, uz konstataciju da nije reč o aktu Skupštine Kosova, niti privremenih institucija na Kosovu, paragraf 109 mišljenje suda to govori, već da se radi o privatnom dokumentu kojim se ne krši međunarodno pravo. To bi bilo dosta slično kao kada bih ja i, recimo, Miša Gavrilović, ovde izašli ispred zgrade i proglasili tamo onaj parking da je neka država pa poslali sudu da kaže da li je to protivno međunarodnom javnom pravu.

Ono što je moja poenta, jer mislim da u ovim stvarima mora da postoji neko jedinstvo, oko ovih stvari mislim da poslanici ovog parlamenta i uopšte političke stranke i njihovi predstavnici ne treba da vode borbu na život i smrt, nego u tim stvarima treba da budemo jedinstveni. Zato nije pametno da jedan relevantan ministar ove srpske Vlade, kao što je ministar finansija, prvo, ulazi u jednu temu, tu je ministar pravde, koja bi o tome mogla sigurno kompetentnije da govori o njemu ako nešto treba da se kaže.

Nema smisla podržavati argumente onih koje tretiramo kao srpske neprijatelje i uzimajući da su to relevantni dokumenti, samo zbog toga da bi nekome ovde u ovoj sali nanosili političku štetu. A argumenti i fakti koji se tiču pravne analize su ovakvi kao što sam ja objasnio, a nikako drugačiji. Hvala vam.

Hvala predsedniče.

Znate kako kolege, ja sam vama dao pravne argumente, vi meni odgovarate političkim, a i u političkim stvarima vas demantuje realnost. Prvo, da podsetim ministra Martinovića.

To pitanje je postavila Skupština UN. Ono je promenjeno u odnosu na ono koje je predložila Republika Srbija, a sud je kao što sam vam rekao i to pitanje promenio. Odgovorio je na neko pitanje koje mu niko nije postavio.

Drugo, ja sam se pozivao samo na argumente. Znači, citirao sam vam paragraf 109. mišljenja koji kaže da je deklaracija svedena na privatni dokument građana, to ja objašnjavam, uz izričitu konstataciju da nije reč o aktu skupštine Kosova, niti privremenih institucija na Kosovu, da se radi o privatnom dokumentu kojim se ne krši međunarodno pravo.

Da vas sada vratim na ovo što je realnost. U tom mišljenju stoji da će konačnu odluku o statusu KiM, odnosno kako oni sebe nazivaju tzv. republika Kosovo, biti rešeno u Savetu bezbednosti UN. Zato naša premijerka tamo sedi, zato ispred nje na pločici piše Republika Srbija i zbog toga na pločici ispred predstavnika tzv. Kosova ne stoji ništa. To vam odgovaram u vezi koristi za koju ste me pitali.

Opet vas vraćam sa terena prava gde sam potpuno u pravu, na teren politike, nemojte da koristite argumente naših neprijatelja protiv nas samih. Toliko.

Predsedniče, vi ste sada zamenili mesta, a moja primedba je u vezi člana 103. na koleginicu Božić, koja je vas zamenjivala jedno vreme.

Naime, već drugi put, pre toga ste vi, a sada i koleginica Božić, poslaniku, ne znam mu ime, u poslednjoj klupi, koji se javlja po članu 107. za povredu Poslovnika, kaže da je po članu 107. i onda po tri minuta replicira. Jednom je to ranije, pre jedno sat i po vremena na vašu dozvolu, sada na dozvolu koleginice Sandre Božić, stvarno nema smisla. Onda tu sada drži neke lekcije, o čemu može da se govori, o čemu ne. Nemam ništa protiv, ali morate onda da napravite jednu jednakost u postupanju.

Znači, nekoliko puta poslanici SNS, gospođa Raguš i sada gospodin Arsić repliciraju po tri minuta. U redu, ali onda dopustite to isto i opoziciji. Nemojte opoziciji da isključujete mikrofon u poslednjoj sekundi, a da dozvoljavate ovoliko prekoračenje. Znači, u redu je, ali nema potrebe da se daje mogućnost da neko replicira, nakon što je prijavio povredu Poslovnika ili da kada repliciraju govore po tri minuta. Ako budete dali jednako to pravo i opoziciji, onda to jedino može da bude u redu.

Hvala vam. Ne tražim da se izjasnimo.

Hvala predsedniče.

Vi malopre niste bili tu, a vaša prethodnica je dozvolila jednu raspravu koja je bila van ovih amandmana.

Žao mi je što gospođa Raguš sada nije tu, a ja sam hteo da se nadovežem na neke njene konstatacije koje su bile u vezi sa replikom koju je imala sa Srđanom Milivojevićem.

Dobro je konstatovala, da, ja se slažem sa tom ocenom, da je premijer Zoran Đinđić bio streljan na radnom mestu, to je odlična konstatacija, samo treba imati u vidu šta je glavna nit koja povezuje sva ta ubistva s kraja devedesetih i početka 2000. godine, ubistvo Ćuruvije, Ivana Stambolića, dva pokušaja ubistva Vuka Draškovića i na kraju ubistvo premijera Zorana Đinđića. Pa, ta nit koja ih povezuje pre i posle 5. oktobra je Služba državne bezbednosti. Svi koji su osuđeni u sudskim postupcima koji su se pravosnažno okončali bili su pripadnici te službe. Znači, počev od Ulemeka, preko Zvezdana Jovanovića, Radonjića, Romića, Bracanovića, Berčeka, svi su imali legitimaciju službe državne bezbednosti.

Politička pozadina ovog ubistva nije utvrđena. Zašto nije utvrđena i zašto ova komisija Koraćeva ni do dan danas sa njenog izveštaja nije skinuta oznaka tajnosti. Podsetiću vas da je „Insajder“ tužio dve srpske Vlade za skidanje tajnosti sa ovog izveštaja, Mirka Cvetkovića i kasnije Vladu Aleksandra Vučića, i do danas nismo dobili odgovor na to važno pitanje za ovo društvo, zašto se ne skida oznaka tajnosti sa izveštaja Koraćeve komisije? To je pitanje za svaku vlast. Hvala.

Hvala, predsedniče.

U javnosti Srbije, na neki način, kao šok je doživljena činjenica da ćemo ovih dana raspravljati o predlogu Vlade u vezi dodatnog zaduženja po osnovu kredita, zajmova ili garancija za dodatnih milijardu i skoro 300 miliona evra.

Dodatak tome je bila i ona izjava predsednika Republike, koji je rekao da mi imamo na računu keša oko pet milijardi evra, što malo koja država u svetu ima, ako sam ga dobro citirao, a ako nisam, nije bilo zlonamerno.

Ove izjave su možda dobre za lakoverne građane, koji bi mogli da pomisle da su naše finansije u fenomenalnom stanju, da imamo toliko keša i da nema nikakvih problema. A ilustrativno bi bilo, da ljudi mogu da zamisle kako to izgleda u realnom životu, to je kao kada bi se hvalili da imate velike pare na vašem računu, ali sutradan, kada morate da platite struju, da vam ne bi isključili, da platite kredite prema banci, da snosite druge svoje račune da ne bi došli pod udar izvršitelja i onda se nađete u situaciji da vam taj veliki keš koji imate na računu nije dovoljan, nego morate da se zadužujete.

Da bih bio jasniji, podsetiću na neke stvari iz našeg Zakona o budžetu. Taj Zakon o budžetu je prilično jasno odredio nevesele obaveze Srbije koje mora da izmiri u 2023. godini. U članu 1. tog Zakona na rashodnoj strani kao obaveze po otplati kamate i pratećih troškova zaduživanja to je negde oko 1,225 milijardi evra za 2023. godinu. U članu 2. Zakona o budžetu se ukazuje na potrebna sredstva za finansiranje budžetskog deficita, otplatu glavnice po osnovu dugova domaćim i stranim zajmodavcima za direktne i indirektne obaveze Republike Srbije, što je ukupno kad se prevede ovaj veliki dinarski iznos oko 7,842 milijarde evra. U istom članu se dalje precizira, sada da ne navodim, na koji način je bilo planirano da se ta sredstva pribave i ukupno, kada se to opet prevede u evre, radi se o iznosu od oko 10,637 milijardi evra. Istina, naglašava se da su to maksimalna sredstva, koja će da budu gornja granica zaduživanja i ukoliko se ostvare predstavljaće, kako je rečeno tamo, pozitivnu promenu stanja na računu.

Sve u svemu, Srbija mora da obezbedi 1,225 milijardi evra za kamate i 7,8 milijardi evra za pokrivanje budžetskog deficita i vraćanje zajmova kredita itd, da ne bi otišla u bankrot. To je razlog zaduživanja. Znači, situacija je krajnje ozbiljna, iako nas vlast ubeđuje da nikad nije bolja. Spoljni dug takođe raste. On se ne vraća iz BDP-a, on se ne vraća iz neke novostvorene vrednosti, iz nekog viška koji imamo.

Pored budžetskog, tu je i ogroman spoljnotrgovinski deficit, koji je negde oko sedam milijardi evra. On se takođe stalno reprogramira i vraća iz novih kredita. Sada je situacija za državu pogoršana. Ranije su bile niske kamate, sad više nisu niske kamate, pa je i to problem.

Naravno, spas je morao da se traži preko MMF-a, pre svega zbog spasavanja javnih finansija, ali i zbog spasavanja energetskog sektora. Saradnjom sa MMF-om ni jedna država ne može da se pohvali u Evropi. Ako imam tačan podatak, to su samo, pored Srbije, Severna Makedonija i Moldavija. Saradnja sa MMF-om je obično nešto što preostaje državama koje su u dosta očajnom finansijskom i ekonomskom stanju. To je pravo poređenje. Nije pravo poređenje ovo što vi dajete kako je veći stepen zaduženosti u odnosu na Srbiju Nemačka. Mogao je ministar Mali da stavi i Ameriku, ona je još zaduženija. Ne znam koliko su mnogo zadužene Japan, Francuska. Ali, to su ekonomije koje imaju toliku snagu da mi i naši građani objektivno to ne možemo ni da sagledamo. Znači, ovo je nešto gde Srbija može da se poredi.

Ono što ja mislim da je legitimno, a vidim da vi danas na bilo kakvu kritiku imate jednu vrstu alergije, niste u stanju da podnesete bilo kakvu kritiku. Kritika neki put može da bude i neosnovana, ali to ne mora da kod vas izaziva uvek ljutnju i potrebu da diskvalifikujete, na neki način i uvredljivo govorite prema opozicionim poslanicima koji iznose kritiku. Jednostavno, vama kao partiji na vlasti i odgovara ako imate kritiku koja je neosnovana. Ne morate da se ljutite zbog toga.

Ono što je legitimno, jeste da se ja, recimo, kao predstavnik ili jedan od predstavnika opozicije u ovom parlamentu brinem da Srbija korača ka jednom dužničkom ropstvu i to je jedan problem podjednako težak i za vas koji ste na vlasti i za nas koji smo opozicija i za sve građane ove zemlje. Jer, ako idete na to da pokušavate da obezbedite da Srbija bude suverena, neutralna, nezavisna zemlja, to je nemoguće ostvariti u situaciji kada se nalazite de fakto u nekoj vrsti dužničkog ropstva.

Kad je u pitanju ovaj glavni zakon koji danas brani ministar Vesić, ja sam imao, tako da kažem, preuzeo sam jednu obavezu od Advokatske komore Srbije da zastupam ovde primedbe koje je Advokatska komora Srbije dala još u onom periodu kada je ovaj zakon bio u fazi nacrta. Međutim, video sam da je u Predlogu samo došlo do prenumeracije. Te primedbe su se odnosile na odredbe člana 27, bile su suštinske i vrlo ozbiljno i temeljno izanalizirane. Vidim da je Ministarstvo to prihvatilo gotovo doslovce, tako da o tome ne treba više da govorim kada su u pitanju primedbe koje je dala Advokatska komora Srbije.

Ono na šta bih ukazao ministru, a što se takođe nalazi u tim komentarima Advokatske komore Srbije, jeste da je loša praksa da neke probleme koji su uočeni u praksi i o čemu ste vi govorili u zadnjih 10-15 godina, kada su u pitanju razni problemi zbog kojih se i menja ovaj zakon, da je vrlo važno da se ne dira u ono što su standardi Zakona o standardima, svojinski propisi.

Dakle, zakonodavac mora da ima u vidu da je neopravdano prekinut rad na dovršetku građanskog zakonika. Mislim da Srbija sebi ne sme da dozvoli, jedan veliki profesor Pravnog fakulteta, Slobodan Perović je umro, i nakon njegove smrti i nakon te ogromne energije i znanja koje je on upotrebljavao, da rad na tom građanskom zakoniku, koji je, mislim, ključan kada je u pitanju uopšte razvoj srpskog društva u tom pravdu, na tome ne treba stati. Eto, to je ono što sam hteo da kažem danas u ovom svom izlaganju. Hvala vam.

Predsedniče, u vezi člana 27, 103, 104, 106. što je pomenuo Ćuta i 107. Poslovnika. Sve to je prekršeno u prethodnom izlaganju od strane gospođe premijerke Brnabić, a i vi ste joj to dopustili.

Predsednik Vlade ima velika ovlašćenja, po ovom Poslovniku govorim, neograničeno, javlja se kad hoće itd, ali mora da se drži dnevnog reda. Mora da poštuje dostojanstvo ovog parlamenta i ne sme da vređa svoje političke oponente.

Znači, sve što je rekla u vezi sa predsednikom Narodne stranke, Vukom Jeremićem, je najobičnija laž.

Nikakav postupak se ne vodi u Americi, ni u kakvom postupku nije osumnjičen, nikakve veze nema sa postupkom koji takođe ne postoji u vezi sa Hanterom Bajdenom. Znači, sve što je rekla je najobičnija laž. Hvala vam.

Predsedniče, tražio sam vam malopre repliku koju ste mi odbili pa signiram na povredu iz člana 103. u vezi člana 104. Poslovnika.

Vi imate jedan loš običaj da opominjete i komentarišete aktivnosti drugih narodnih poslanika kada oni nisu u sali, što ste uradili u vezi mene pre 10 minuta. Mislim da to nije u redu i zato sam vam tražio repliku, jer ste izneli jednu kritiku na moj račun koja je inače neargumentovana. Kada sam ovde u Skupštini postavio pitanje Vladi u vezi magazina „Tabloid“, to je bilo u vezi slap tužbi, preko 150 tužbi…

Jesam govorio, o tome u ovoj sali.

Vi ne možete to da komentarišete…Dobro, nemojte mi upadati u reč?

Tačno, ali nije to novembar prošle godine, to je bilo pre dva meseca, nije bilo u novembru. Pre dva meseca sam postavio pitanje Vladi. Molim vas, oduzimate mi vreme.

Znači, radilo se o poslaničkom pitanju Vladi.

Da, pitanje Vladi, na koje još nisam dobio odgovor, radi se o jednom principu da se podnose takozvane slap tužbe preko 150 od strane jednog tajkuna, kuma Nikole Petrovića, koji ovde ima te mogućnosti koje ima u ovoj vlasti. To je moja principijelna zaštita toga čoveka.

Molim vas, nemojte da pričate kada nisam u sali.

Hvala, predsedniče.

Kad smo kod ovih zakona, a i ministarki, gospođi Đedović bih hteo da kažem par reči. Vaša prethodnica, ministar Mihajlović, bila je mnogo više ministar u službi velike američke kompanije „Behtel“, nego što je bila ministar u Vladi Srbije. Od tuda možete i da zaključite otkud ova naprasna i njena velika popularnost u jednom delu medija u Srbiji.

Ja sam vas jednom prilikom, pre par meseci, literarno govoreći, opisao kao ministarku „Rio Tinta“. To je moja bojazan. Ove dve kompanije su veoma povezane u biznisu, one uvek idu zajedno. Tako je prethodnica prethodno, visoka službenica u menadžmentu „Tio Tinta“, „Behtela“, sada postala direktor „Rio Tinta“. To je, da kažem, deo jedne njihove zajedničke agende u Srbiji. Nikad se ne odvajaju „Rio Tinto“ i „Behtel“.

Evo šta mene još interesuje kada je u pitanju gospođa ministarka. Mene interesuje da li je ovo tačno, ja sam joj javno postavio to pitanje, ne tvrdim, nego samo pitam da li je tačno, da li je tačno da ste vi ponovo drugi put u životu upisani u knjigu državljana Republike Srbije, neposredno pre nego što ste postali ministar? Znači, ne tvrdim, ovo vas pitam zato što imam takve informacije. Jasno je da ste prvi put bili upisani po osnovu rođenja i po osnovu porekla vaših roditelja, interesuje me za ovaj drugi put.

Srbija se opasno približava potpunom kolonijalnom statusu. Ovo je put koji podseća na neke afričke države, kao što je na primer Kongo. Ovi evrofanatici svih boja u Srbiji, treba stalno to da imaju u vidu da su glavni interesi kad je Zapadna Evropa i Amerika u pitanju u Srbiji, jedan - da nam otmu Kosovo i Metohiju, dva – da od Srbije naprave kolonijalno moderno ropstvo. Hvala.