Hvala predsedniče.

Vi malopre niste bili tu, a vaša prethodnica je dozvolila jednu raspravu koja je bila van ovih amandmana.

Žao mi je što gospođa Raguš sada nije tu, a ja sam hteo da se nadovežem na neke njene konstatacije koje su bile u vezi sa replikom koju je imala sa Srđanom Milivojevićem.

Dobro je konstatovala, da, ja se slažem sa tom ocenom, da je premijer Zoran Đinđić bio streljan na radnom mestu, to je odlična konstatacija, samo treba imati u vidu šta je glavna nit koja povezuje sva ta ubistva s kraja devedesetih i početka 2000. godine, ubistvo Ćuruvije, Ivana Stambolića, dva pokušaja ubistva Vuka Draškovića i na kraju ubistvo premijera Zorana Đinđića. Pa, ta nit koja ih povezuje pre i posle 5. oktobra je Služba državne bezbednosti. Svi koji su osuđeni u sudskim postupcima koji su se pravosnažno okončali bili su pripadnici te službe. Znači, počev od Ulemeka, preko Zvezdana Jovanovića, Radonjića, Romića, Bracanovića, Berčeka, svi su imali legitimaciju službe državne bezbednosti.

Politička pozadina ovog ubistva nije utvrđena. Zašto nije utvrđena i zašto ova komisija Koraćeva ni do dan danas sa njenog izveštaja nije skinuta oznaka tajnosti. Podsetiću vas da je „Insajder“ tužio dve srpske Vlade za skidanje tajnosti sa ovog izveštaja, Mirka Cvetkovića i kasnije Vladu Aleksandra Vučića, i do danas nismo dobili odgovor na to važno pitanje za ovo društvo, zašto se ne skida oznaka tajnosti sa izveštaja Koraćeve komisije? To je pitanje za svaku vlast. Hvala.

Hvala, predsedniče.

U javnosti Srbije, na neki način, kao šok je doživljena činjenica da ćemo ovih dana raspravljati o predlogu Vlade u vezi dodatnog zaduženja po osnovu kredita, zajmova ili garancija za dodatnih milijardu i skoro 300 miliona evra.

Dodatak tome je bila i ona izjava predsednika Republike, koji je rekao da mi imamo na računu keša oko pet milijardi evra, što malo koja država u svetu ima, ako sam ga dobro citirao, a ako nisam, nije bilo zlonamerno.

Ove izjave su možda dobre za lakoverne građane, koji bi mogli da pomisle da su naše finansije u fenomenalnom stanju, da imamo toliko keša i da nema nikakvih problema. A ilustrativno bi bilo, da ljudi mogu da zamisle kako to izgleda u realnom životu, to je kao kada bi se hvalili da imate velike pare na vašem računu, ali sutradan, kada morate da platite struju, da vam ne bi isključili, da platite kredite prema banci, da snosite druge svoje račune da ne bi došli pod udar izvršitelja i onda se nađete u situaciji da vam taj veliki keš koji imate na računu nije dovoljan, nego morate da se zadužujete.

Da bih bio jasniji, podsetiću na neke stvari iz našeg Zakona o budžetu. Taj Zakon o budžetu je prilično jasno odredio nevesele obaveze Srbije koje mora da izmiri u 2023. godini. U članu 1. tog Zakona na rashodnoj strani kao obaveze po otplati kamate i pratećih troškova zaduživanja to je negde oko 1,225 milijardi evra za 2023. godinu. U članu 2. Zakona o budžetu se ukazuje na potrebna sredstva za finansiranje budžetskog deficita, otplatu glavnice po osnovu dugova domaćim i stranim zajmodavcima za direktne i indirektne obaveze Republike Srbije, što je ukupno kad se prevede ovaj veliki dinarski iznos oko 7,842 milijarde evra. U istom članu se dalje precizira, sada da ne navodim, na koji način je bilo planirano da se ta sredstva pribave i ukupno, kada se to opet prevede u evre, radi se o iznosu od oko 10,637 milijardi evra. Istina, naglašava se da su to maksimalna sredstva, koja će da budu gornja granica zaduživanja i ukoliko se ostvare predstavljaće, kako je rečeno tamo, pozitivnu promenu stanja na računu.

Sve u svemu, Srbija mora da obezbedi 1,225 milijardi evra za kamate i 7,8 milijardi evra za pokrivanje budžetskog deficita i vraćanje zajmova kredita itd, da ne bi otišla u bankrot. To je razlog zaduživanja. Znači, situacija je krajnje ozbiljna, iako nas vlast ubeđuje da nikad nije bolja. Spoljni dug takođe raste. On se ne vraća iz BDP-a, on se ne vraća iz neke novostvorene vrednosti, iz nekog viška koji imamo.

Pored budžetskog, tu je i ogroman spoljnotrgovinski deficit, koji je negde oko sedam milijardi evra. On se takođe stalno reprogramira i vraća iz novih kredita. Sada je situacija za državu pogoršana. Ranije su bile niske kamate, sad više nisu niske kamate, pa je i to problem.

Naravno, spas je morao da se traži preko MMF-a, pre svega zbog spasavanja javnih finansija, ali i zbog spasavanja energetskog sektora. Saradnjom sa MMF-om ni jedna država ne može da se pohvali u Evropi. Ako imam tačan podatak, to su samo, pored Srbije, Severna Makedonija i Moldavija. Saradnja sa MMF-om je obično nešto što preostaje državama koje su u dosta očajnom finansijskom i ekonomskom stanju. To je pravo poređenje. Nije pravo poređenje ovo što vi dajete kako je veći stepen zaduženosti u odnosu na Srbiju Nemačka. Mogao je ministar Mali da stavi i Ameriku, ona je još zaduženija. Ne znam koliko su mnogo zadužene Japan, Francuska. Ali, to su ekonomije koje imaju toliku snagu da mi i naši građani objektivno to ne možemo ni da sagledamo. Znači, ovo je nešto gde Srbija može da se poredi.

Ono što ja mislim da je legitimno, a vidim da vi danas na bilo kakvu kritiku imate jednu vrstu alergije, niste u stanju da podnesete bilo kakvu kritiku. Kritika neki put može da bude i neosnovana, ali to ne mora da kod vas izaziva uvek ljutnju i potrebu da diskvalifikujete, na neki način i uvredljivo govorite prema opozicionim poslanicima koji iznose kritiku. Jednostavno, vama kao partiji na vlasti i odgovara ako imate kritiku koja je neosnovana. Ne morate da se ljutite zbog toga.

Ono što je legitimno, jeste da se ja, recimo, kao predstavnik ili jedan od predstavnika opozicije u ovom parlamentu brinem da Srbija korača ka jednom dužničkom ropstvu i to je jedan problem podjednako težak i za vas koji ste na vlasti i za nas koji smo opozicija i za sve građane ove zemlje. Jer, ako idete na to da pokušavate da obezbedite da Srbija bude suverena, neutralna, nezavisna zemlja, to je nemoguće ostvariti u situaciji kada se nalazite de fakto u nekoj vrsti dužničkog ropstva.

Kad je u pitanju ovaj glavni zakon koji danas brani ministar Vesić, ja sam imao, tako da kažem, preuzeo sam jednu obavezu od Advokatske komore Srbije da zastupam ovde primedbe koje je Advokatska komora Srbije dala još u onom periodu kada je ovaj zakon bio u fazi nacrta. Međutim, video sam da je u Predlogu samo došlo do prenumeracije. Te primedbe su se odnosile na odredbe člana 27, bile su suštinske i vrlo ozbiljno i temeljno izanalizirane. Vidim da je Ministarstvo to prihvatilo gotovo doslovce, tako da o tome ne treba više da govorim kada su u pitanju primedbe koje je dala Advokatska komora Srbije.

Ono na šta bih ukazao ministru, a što se takođe nalazi u tim komentarima Advokatske komore Srbije, jeste da je loša praksa da neke probleme koji su uočeni u praksi i o čemu ste vi govorili u zadnjih 10-15 godina, kada su u pitanju razni problemi zbog kojih se i menja ovaj zakon, da je vrlo važno da se ne dira u ono što su standardi Zakona o standardima, svojinski propisi.

Dakle, zakonodavac mora da ima u vidu da je neopravdano prekinut rad na dovršetku građanskog zakonika. Mislim da Srbija sebi ne sme da dozvoli, jedan veliki profesor Pravnog fakulteta, Slobodan Perović je umro, i nakon njegove smrti i nakon te ogromne energije i znanja koje je on upotrebljavao, da rad na tom građanskom zakoniku, koji je, mislim, ključan kada je u pitanju uopšte razvoj srpskog društva u tom pravdu, na tome ne treba stati. Eto, to je ono što sam hteo da kažem danas u ovom svom izlaganju. Hvala vam.

Predsedniče, u vezi člana 27, 103, 104, 106. što je pomenuo Ćuta i 107. Poslovnika. Sve to je prekršeno u prethodnom izlaganju od strane gospođe premijerke Brnabić, a i vi ste joj to dopustili.

Predsednik Vlade ima velika ovlašćenja, po ovom Poslovniku govorim, neograničeno, javlja se kad hoće itd, ali mora da se drži dnevnog reda. Mora da poštuje dostojanstvo ovog parlamenta i ne sme da vređa svoje političke oponente.

Znači, sve što je rekla u vezi sa predsednikom Narodne stranke, Vukom Jeremićem, je najobičnija laž.

Nikakav postupak se ne vodi u Americi, ni u kakvom postupku nije osumnjičen, nikakve veze nema sa postupkom koji takođe ne postoji u vezi sa Hanterom Bajdenom. Znači, sve što je rekla je najobičnija laž. Hvala vam.

Predsedniče, tražio sam vam malopre repliku koju ste mi odbili pa signiram na povredu iz člana 103. u vezi člana 104. Poslovnika.

Vi imate jedan loš običaj da opominjete i komentarišete aktivnosti drugih narodnih poslanika kada oni nisu u sali, što ste uradili u vezi mene pre 10 minuta. Mislim da to nije u redu i zato sam vam tražio repliku, jer ste izneli jednu kritiku na moj račun koja je inače neargumentovana. Kada sam ovde u Skupštini postavio pitanje Vladi u vezi magazina „Tabloid“, to je bilo u vezi slap tužbi, preko 150 tužbi…

Jesam govorio, o tome u ovoj sali.

Vi ne možete to da komentarišete…Dobro, nemojte mi upadati u reč?

Tačno, ali nije to novembar prošle godine, to je bilo pre dva meseca, nije bilo u novembru. Pre dva meseca sam postavio pitanje Vladi. Molim vas, oduzimate mi vreme.

Znači, radilo se o poslaničkom pitanju Vladi.

Da, pitanje Vladi, na koje još nisam dobio odgovor, radi se o jednom principu da se podnose takozvane slap tužbe preko 150 od strane jednog tajkuna, kuma Nikole Petrovića, koji ovde ima te mogućnosti koje ima u ovoj vlasti. To je moja principijelna zaštita toga čoveka.

Molim vas, nemojte da pričate kada nisam u sali.

Hvala, predsedniče.

Kad smo kod ovih zakona, a i ministarki, gospođi Đedović bih hteo da kažem par reči. Vaša prethodnica, ministar Mihajlović, bila je mnogo više ministar u službi velike američke kompanije „Behtel“, nego što je bila ministar u Vladi Srbije. Od tuda možete i da zaključite otkud ova naprasna i njena velika popularnost u jednom delu medija u Srbiji.

Ja sam vas jednom prilikom, pre par meseci, literarno govoreći, opisao kao ministarku „Rio Tinta“. To je moja bojazan. Ove dve kompanije su veoma povezane u biznisu, one uvek idu zajedno. Tako je prethodnica prethodno, visoka službenica u menadžmentu „Tio Tinta“, „Behtela“, sada postala direktor „Rio Tinta“. To je, da kažem, deo jedne njihove zajedničke agende u Srbiji. Nikad se ne odvajaju „Rio Tinto“ i „Behtel“.

Evo šta mene još interesuje kada je u pitanju gospođa ministarka. Mene interesuje da li je ovo tačno, ja sam joj javno postavio to pitanje, ne tvrdim, nego samo pitam da li je tačno, da li je tačno da ste vi ponovo drugi put u životu upisani u knjigu državljana Republike Srbije, neposredno pre nego što ste postali ministar? Znači, ne tvrdim, ovo vas pitam zato što imam takve informacije. Jasno je da ste prvi put bili upisani po osnovu rođenja i po osnovu porekla vaših roditelja, interesuje me za ovaj drugi put.

Srbija se opasno približava potpunom kolonijalnom statusu. Ovo je put koji podseća na neke afričke države, kao što je na primer Kongo. Ovi evrofanatici svih boja u Srbiji, treba stalno to da imaju u vidu da su glavni interesi kad je Zapadna Evropa i Amerika u pitanju u Srbiji, jedan - da nam otmu Kosovo i Metohiju, dva – da od Srbije naprave kolonijalno moderno ropstvo. Hvala.

Znate predsedniče, malopre ste prekidali poslanicu Ivanu Parlić, pa sam hteo da dam objašnjenje.

Kada kažemo briše se u ovim našim amandmanima, hoćemo da podvučemo stav Narodne stranke koja je protiv ovog zakona. Ukazujemo građanima istovremeno na učešće Vlade Srbije u kreiranju pravnog okvira koji će omogućiti kolonijalni status Srbije u budućnosti. To je poenta. Znači, borimo se 10 godina za zemlju, za vazduh, za vodu i to je legitimna borba.

Ja recimo očekujem da će „Rio Tinto“ na sledećim izborima ovde direktno ili indirektno da učestvuje u toj izbornoj kampanji, preko određenih političkih grupacija koje smatraju da je rudarenje, čak i litijumom i borom razvojna šansa Srbije. Tako je to predstavljeno i u nekim afričkim zemljama kroz istu takvu sintagmu, pa se one danas nalazi realno u kolonijalnom ropstvu, gde društveni život je potpuno uništen. To je razlog zbog čega smo, ako vam to nije bilo jasno, stavili amandman da se briše svaki od ovih članova, jer smo ukupno protiv ovog zakona. Hvala.

Pa, po članu 103. u vezi sa članom 104. stav 1.

Bili ste dužni da date repliku poslaniku Đorđu Stankoviću, zato što, mislim da je to vama odlično poznato. Znači, direktno se odnosilo ovo što je ministar odgovarao na izlaganje Đorđa Stankovića, direktno, najmanje četiri puta je ministar jer je osetio da je to bilo dobro da koncipira svoj odgovor, zahvalio na komentarima koje je Đorđe Stanković dao kao prethodni govornik.

Znači, dužni ste bili da mu date pravo na repliku. Nemojte da ostavljate ovde prostor samo za privid da se događa neka rasprava. Morate da omogućite raspravu. Tražio sam vam povredu Poslovnika malo pre, pet puta, a vi ste me zaobišli, pa ste dali, a efekat je date u tom momentu, a ne da prođe još 15 minuta pa da mi date pravo na prigovor po Poslovniku. Znači, nemojte tako flagrantno da kršite ovaj Poslovnik.

Eto, molio bih vas to. Toliko je očigledno da Đorđe Stanković ima pravo na repliku, da ne znam koji argument da upotrebim, jer mu se ministar četiri puta zahvalio na temi koju je on potencirao u svom govoru, a ovde lepo piše u stavu 1. ukoliko ga pogrešno protumači, koji se odnosi na narodnog poslanika, jasno se odnosilo na njega. Hvala vam.

Hvala, predsedniče.

Na početku hoću samo da kažem da malo pre kada ste kritikovali profesora Vladetu Jankovića što je pokušao da govori malo duže, etablirali ste ga kao člana Narodne stranke. Uvaženi profesor Vladeta Janković nije član Narodne stranke, on je član našeg poslaničkog kluba, a u pogledu stranačkog opredeljenja on je vanstranačka ličnost.

Da se vratim na ovu temu o kojoj se gotovo uopšte ne govori, a koja je na dnevnom redu u Skupštini.

Kada je u pitanju izbor istaknutih pravnika u ova nova tela koja će rukovoditi sudskom i tužilačkom organizacijom, ja sam učestvovao, kao što je manje-više poznato, u onoj kampanji protiv referenduma, bio sam javno protivnik ovih ustavnih promena, podneo sam preko 100 amandmana na ove pravosudne zakone. Po meni, ono što je najgore rešenje u tim ustavnim amandmanima koji su postali deo Ustava, je ta mogućnost da ukoliko Skupština ne obezbedi dve trećine, dvotrećinsku većinu za ove predložene istaknute pravnike, onda će umesto nje nastupati kao izuzetak, a ja se bojim da će to biti pravilo, ova komisija koju sačinjavaju predsednik Vrhovnog suda, Ustavnog suda, predsednik Skupštine, Zaštitnik građana i Vrhovni javni tužilac.

Nažalost, kada je u pitanju izbor između postojećih kandidata, na obe strane političkog spektra dominira jedan mentalitet koji, meni se čini, deluje kao neki mentalni meningitis, a koji određuje kriterijume na osnovu kojih se zauzima politički stav. Nažalost, to je kriterijum po moralno-političkoj podobnosti, jedini kriterijum na osnovu kojeg se u stilu jednog političkog talibanizma diskvalifikuje svako koji po našim kriterijumima nije naš. To je moralno-politička podobnost.

Ja sam lično na odboru čiji sam član glasao za dva profesora, dvojicu doktora nauka, pravnih, i pet advokata, čije su biografije, pogotovo kada su u pitanju ovi doktori pravnih nauka, impresivne. Nema ni jednog dokaza koji ukazuje, činjenice ili indicije, na njihovu nedostojnost. Ali, izgleda da ima dokaza koji dovode u pitanje njihovu moralno-političku podobnost.

Po mom ličnom mišljenju, oni mogu da zadrže tu auru nezavisnosti, s obzirom da su bili advokati i s obzirom da su profesori univerziteta, što im, po njihovim profesijama, omogućava da budu nezavisni.

Znači, ta vrsta kriterijuma govori u prilog činjenici kada je u pitanju moralno-politička podobnost da u Srbiji u stvari u političkoj eliti ima malo demokrata. To navodi građane da se zapitaju kada su u pitanju njihovi demokratski kapaciteti. Ovo govorim o opoziciji, ne o vladajućoj većini.

Kada je u pitanju Zoran Pašalić, u anglo-američkom pravnom sistemu postoji jedan običaj da se neki zakon neki put personalizuje tako što se nazove nečijim imenom. Tako bi ovaj naš Zakon o Zaštitniku građana mogao da se zove „Pašalićev zakon“. Evo, reći ću vam zbog čega.

U članu 6. stav 2. tog zakona postoji odredba po kojoj je njegova kandidatura trebala da bude odbačena još na ovom Odboru za ustavna pitanja, jer ona predviđa, a to je član 6, tu su principi tog zakona, da niko ne može da bude dva puta izabran za Zaštitnika građana. Zoran Pašalić je, pazite sad ovo, kao član radne grupe koja je izrađivala ovaj novi zakon, uglavio dve odredbe. Jedna je u članu 48, u prelaznim odredbama, kojima se suprotno članu 6. stav 2. dozvoljava mogućnost sadašnjem Zaštitniku građana da se ponovo kandiduje, a druga je u članu 13. stav 2, koja omogućava Zaštitniku koji u toku mandata stekne uslove za starosnu penziju da nastavi sa svojim mandatom. To po prethodnom zakonu nije bilo moguće. Gospodin Pašalić navršava 65 godina u septembru ove godine.

Dakle, ovo je ključna izmena u zakonu, taj član 13. u ovom novom i da do toga nije došlo njegov mandat bi prestao u septembru ove godine. U jednom ozbiljnom pravnom poretku pored ostalog vodi se računa i o jednakim kriterijumima koji treba da postoje u jednom jedinstvenom pravnom poretku. Tako mi imamo zabranu da se među ovim „istaknutim pravnicima“ nađu ona lica koja su navršila 65 godina. Znači, ovde ne može, ali kada je Zaštitnik građana u pitanju, baš ovaj, onda može.

Zaštitnik građana, mislim da to svima treba da bude jasno, ne treba da bude partijski čovek, međutim kod nas je po proceduri predviđeno da kandidat može da bude samo onaj koga predloži neka poslanička grupa odnosno partija, znači to je jedna anomalija da može da bude samo partijski čovek. Predlagao sam na ustavnom odboru gospođu Natašu Tanjević, koja je klasa bila za sve ostale kandidate, ali to nije dovoljno, nije dovoljan kriterijum da ste doktor nauka, da imate toliko naučnih radova, da imate toliko iskustvo, problem je ako ste najbolji, ako ste najbolji, to nije kriterijum da bi bili izabrani, nego naprotiv, važno je samo ono što je partijski interes.

Eto, toliko i ako bih mogao da dodam, vidim, možda sam blizu isteka vremena, niste mi malopre dali reč za repliku, mada sam, mislim da ste tu pogrešili u vezi ovog vašeg da kažem lažnog poslanika Atile koji se na uvredljiv način obraćao i nama kao poslanicima i meni pozivajući me za jednu stvar, zbog koje bih mogao i da ga tužim, naravno neću. Pokušavam da se ne uvlačim u blato u ovim raspravama u Skupštini, ali njemu moram da odgovorim, pošto preteruje. Znate, u Srbiji je sramota da bude siromašni, sramota je da budete bolesni, sramota je da budete pristojni, samo nije sramote da budete budala. To je odgovor za gospodina Bakarca.

Hvala vam.