Znate predsedniče, malopre ste prekidali poslanicu Ivanu Parlić, pa sam hteo da dam objašnjenje.

Kada kažemo briše se u ovim našim amandmanima, hoćemo da podvučemo stav Narodne stranke koja je protiv ovog zakona. Ukazujemo građanima istovremeno na učešće Vlade Srbije u kreiranju pravnog okvira koji će omogućiti kolonijalni status Srbije u budućnosti. To je poenta. Znači, borimo se 10 godina za zemlju, za vazduh, za vodu i to je legitimna borba.

Ja recimo očekujem da će „Rio Tinto“ na sledećim izborima ovde direktno ili indirektno da učestvuje u toj izbornoj kampanji, preko određenih političkih grupacija koje smatraju da je rudarenje, čak i litijumom i borom razvojna šansa Srbije. Tako je to predstavljeno i u nekim afričkim zemljama kroz istu takvu sintagmu, pa se one danas nalazi realno u kolonijalnom ropstvu, gde društveni život je potpuno uništen. To je razlog zbog čega smo, ako vam to nije bilo jasno, stavili amandman da se briše svaki od ovih članova, jer smo ukupno protiv ovog zakona. Hvala.

Pa, po članu 103. u vezi sa članom 104. stav 1.

Bili ste dužni da date repliku poslaniku Đorđu Stankoviću, zato što, mislim da je to vama odlično poznato. Znači, direktno se odnosilo ovo što je ministar odgovarao na izlaganje Đorđa Stankovića, direktno, najmanje četiri puta je ministar jer je osetio da je to bilo dobro da koncipira svoj odgovor, zahvalio na komentarima koje je Đorđe Stanković dao kao prethodni govornik.

Znači, dužni ste bili da mu date pravo na repliku. Nemojte da ostavljate ovde prostor samo za privid da se događa neka rasprava. Morate da omogućite raspravu. Tražio sam vam povredu Poslovnika malo pre, pet puta, a vi ste me zaobišli, pa ste dali, a efekat je date u tom momentu, a ne da prođe još 15 minuta pa da mi date pravo na prigovor po Poslovniku. Znači, nemojte tako flagrantno da kršite ovaj Poslovnik.

Eto, molio bih vas to. Toliko je očigledno da Đorđe Stanković ima pravo na repliku, da ne znam koji argument da upotrebim, jer mu se ministar četiri puta zahvalio na temi koju je on potencirao u svom govoru, a ovde lepo piše u stavu 1. ukoliko ga pogrešno protumači, koji se odnosi na narodnog poslanika, jasno se odnosilo na njega. Hvala vam.

Hvala, predsedniče.

Na početku hoću samo da kažem da malo pre kada ste kritikovali profesora Vladetu Jankovića što je pokušao da govori malo duže, etablirali ste ga kao člana Narodne stranke. Uvaženi profesor Vladeta Janković nije član Narodne stranke, on je član našeg poslaničkog kluba, a u pogledu stranačkog opredeljenja on je vanstranačka ličnost.

Da se vratim na ovu temu o kojoj se gotovo uopšte ne govori, a koja je na dnevnom redu u Skupštini.

Kada je u pitanju izbor istaknutih pravnika u ova nova tela koja će rukovoditi sudskom i tužilačkom organizacijom, ja sam učestvovao, kao što je manje-više poznato, u onoj kampanji protiv referenduma, bio sam javno protivnik ovih ustavnih promena, podneo sam preko 100 amandmana na ove pravosudne zakone. Po meni, ono što je najgore rešenje u tim ustavnim amandmanima koji su postali deo Ustava, je ta mogućnost da ukoliko Skupština ne obezbedi dve trećine, dvotrećinsku većinu za ove predložene istaknute pravnike, onda će umesto nje nastupati kao izuzetak, a ja se bojim da će to biti pravilo, ova komisija koju sačinjavaju predsednik Vrhovnog suda, Ustavnog suda, predsednik Skupštine, Zaštitnik građana i Vrhovni javni tužilac.

Nažalost, kada je u pitanju izbor između postojećih kandidata, na obe strane političkog spektra dominira jedan mentalitet koji, meni se čini, deluje kao neki mentalni meningitis, a koji određuje kriterijume na osnovu kojih se zauzima politički stav. Nažalost, to je kriterijum po moralno-političkoj podobnosti, jedini kriterijum na osnovu kojeg se u stilu jednog političkog talibanizma diskvalifikuje svako koji po našim kriterijumima nije naš. To je moralno-politička podobnost.

Ja sam lično na odboru čiji sam član glasao za dva profesora, dvojicu doktora nauka, pravnih, i pet advokata, čije su biografije, pogotovo kada su u pitanju ovi doktori pravnih nauka, impresivne. Nema ni jednog dokaza koji ukazuje, činjenice ili indicije, na njihovu nedostojnost. Ali, izgleda da ima dokaza koji dovode u pitanje njihovu moralno-političku podobnost.

Po mom ličnom mišljenju, oni mogu da zadrže tu auru nezavisnosti, s obzirom da su bili advokati i s obzirom da su profesori univerziteta, što im, po njihovim profesijama, omogućava da budu nezavisni.

Znači, ta vrsta kriterijuma govori u prilog činjenici kada je u pitanju moralno-politička podobnost da u Srbiji u stvari u političkoj eliti ima malo demokrata. To navodi građane da se zapitaju kada su u pitanju njihovi demokratski kapaciteti. Ovo govorim o opoziciji, ne o vladajućoj većini.

Kada je u pitanju Zoran Pašalić, u anglo-američkom pravnom sistemu postoji jedan običaj da se neki zakon neki put personalizuje tako što se nazove nečijim imenom. Tako bi ovaj naš Zakon o Zaštitniku građana mogao da se zove „Pašalićev zakon“. Evo, reći ću vam zbog čega.

U članu 6. stav 2. tog zakona postoji odredba po kojoj je njegova kandidatura trebala da bude odbačena još na ovom Odboru za ustavna pitanja, jer ona predviđa, a to je član 6, tu su principi tog zakona, da niko ne može da bude dva puta izabran za Zaštitnika građana. Zoran Pašalić je, pazite sad ovo, kao član radne grupe koja je izrađivala ovaj novi zakon, uglavio dve odredbe. Jedna je u članu 48, u prelaznim odredbama, kojima se suprotno članu 6. stav 2. dozvoljava mogućnost sadašnjem Zaštitniku građana da se ponovo kandiduje, a druga je u članu 13. stav 2, koja omogućava Zaštitniku koji u toku mandata stekne uslove za starosnu penziju da nastavi sa svojim mandatom. To po prethodnom zakonu nije bilo moguće. Gospodin Pašalić navršava 65 godina u septembru ove godine.

Dakle, ovo je ključna izmena u zakonu, taj član 13. u ovom novom i da do toga nije došlo njegov mandat bi prestao u septembru ove godine. U jednom ozbiljnom pravnom poretku pored ostalog vodi se računa i o jednakim kriterijumima koji treba da postoje u jednom jedinstvenom pravnom poretku. Tako mi imamo zabranu da se među ovim „istaknutim pravnicima“ nađu ona lica koja su navršila 65 godina. Znači, ovde ne može, ali kada je Zaštitnik građana u pitanju, baš ovaj, onda može.

Zaštitnik građana, mislim da to svima treba da bude jasno, ne treba da bude partijski čovek, međutim kod nas je po proceduri predviđeno da kandidat može da bude samo onaj koga predloži neka poslanička grupa odnosno partija, znači to je jedna anomalija da može da bude samo partijski čovek. Predlagao sam na ustavnom odboru gospođu Natašu Tanjević, koja je klasa bila za sve ostale kandidate, ali to nije dovoljno, nije dovoljan kriterijum da ste doktor nauka, da imate toliko naučnih radova, da imate toliko iskustvo, problem je ako ste najbolji, ako ste najbolji, to nije kriterijum da bi bili izabrani, nego naprotiv, važno je samo ono što je partijski interes.

Eto, toliko i ako bih mogao da dodam, vidim, možda sam blizu isteka vremena, niste mi malopre dali reč za repliku, mada sam, mislim da ste tu pogrešili u vezi ovog vašeg da kažem lažnog poslanika Atile koji se na uvredljiv način obraćao i nama kao poslanicima i meni pozivajući me za jednu stvar, zbog koje bih mogao i da ga tužim, naravno neću. Pokušavam da se ne uvlačim u blato u ovim raspravama u Skupštini, ali njemu moram da odgovorim, pošto preteruje. Znate, u Srbiji je sramota da bude siromašni, sramota je da budete bolesni, sramota je da budete pristojni, samo nije sramote da budete budala. To je odgovor za gospodina Bakarca.

Hvala vam.

Podneo sam ovaj amandman na član 27. koji govori o uslovima za kandidovanje u VST. Predlog je, ja mislim na neki način i elementaran, a on se odnosi na to da pravo, da bude biran, može da bude i onaj tužilac koga predloži Udruženje tužilaca, a koje vrlo često, a vama je to takođe poznato, prvo ima veliku tradiciju već kod nas u Srbiji, u razvoju demokratskog društva, a ima i po nekoliko stotina članova i u tom smislu je ovaj moj predlog. Ono što sam hteo da kažem dodatno, a što je na neki način neka informacija za budući taj sastav VST, je na primer, a pominjao sam ga i juče, Viši javni tužilac u Beogradu.

Pazite šta on radi? Zamislite ovaj paradoks. On proganja policajce Četvrtog odeljenja policijske uprave u Beogradu, Milenkovića, Matića i ostale, na osnovu čijeg operativnog rada su podignute dve optužnice od strane Tužilaštva za organizovani kriminal, obe prošle kontrolu suda, obe potvrđene i na osnovu kojih sad imamo proces koji je u toku, koji naravno neću da komentarišem. Znači, to radi viši javni tužilac u Beogradu. On ove policajce podvrgava postupku unutrašnje kontrole u policiji, prema njima podnosi krivične prijave, prema njima sprovodi mere tajnog nadzora i druge specijalne istražne metode. Na kraju ih i prati direktno po ulici.

(Predsednik: To bi bilo kompletnih dva minuta za amandman.)

Znači, to je sa stanovišta pozicije višeg javnog tužioca u Beogradu, starešine tog tužioca da to radi je… (Isključen mikrofon.)

Ja sam ovde u članu 28. stav 3. dao istovetan predlog, na drugu stvar se odnosi, kao i u ovom amandmanu na član 27. Znači, apelujem da se i strukovnim udruženjima da mogućnost da učestvuju u postupku kandidature, a i interesantno je ovo danas što je pokrenula gospođa Raguš sa ovim opservacijama šta je o 5. oktobru pisao „Njujork tajms“. Inače, sigurno najelitniji i najugledniji liberalni list uopšte u zapadnoj hemisferi, a koji je zadnjih 20 godina postao neoliberalni list i deluje više kao spoljnopolitičko glasilo američke duboke države.

Ima mnogih koji smatraju da je 5. oktobar i puzajući državni udar u kojima su učestvovale i naše službe da bi nastavile svoj uticaj, pa se u to nije uklapao Zoran Đinđić i zato je ubijen. Propustili su, recimo, da kažu kakva je bila saradnja 5. oktobra između američke i naše službe koje su u tome sarađivale i pustile Miloševića da ode niz vodu. Nisu to uradili otporaši, bilo je to mnogo ozbiljnija stvar, pa ako ćemo zarad cele istine, i to je nešto na šta treba da se ukaže. Pretpostavljam da je to bio razlog zbog čega, na svu sreću, tog 5. oktobra niko nije poginuo, sem jedne devojke koja je van tog događaja, faktički u saobraćajnoj nesreći.

To je bio rad naše službe i njihovih službi na osnovu kojih je za posledicu imalo da bude ubijen Đinđić, jer on se u to nije uklapao.

Vidite, gospođo Raguš, ta bi nas sada priča, kada bi se služili analogijama, mogla odvesti i u to da analiziramo šta se desilo u jednom velikom i čuvenom hotelu u Parizu pre nego što je onaj prvi dvojac Nikolić – Vučić došao ovde na vlast.

Ja se iskreno borim protiv toga da se ovde razvija kolonijalna svest i da ovde bilo ko utiče na donošenje političkih odluka, pogotovo odluka koje se tiču onih najviših državnih i nacionalnih interesa. To je ono što je naš problem sve vreme sa ovom vlašću od 2012. godine. To je sada postao jedan nezaustavljiv proces. O tome sam govorio ovde i u plenumu.

Glavni problem oko ovih razgovora, oko tog famoznog francusko-nemačkog plana, je što se uopšte razgovara sa onima koji za to nisu nadležni. Zato sam vam rekao, to ide u prilog razvoju kolonijalne svesti u Srbiji. Vi ako nećete da budete, a ja sam siguran da ne želite da budete lažna nacionalna stranka, to treba da prekinete, bez obzira na svu težinu, na komplikovanost, na pritiske itd, jer na ovoj drugoj strani je interes koji sigurno preteže.

Znači, da se ne vraćamo sada mnogo u prošlost. Još od Tita kako je došao ovde na vlast, pa svi ostali posle njega. Neće nas to nigde odvesti.

Predsedniče, u redu, ali trebali ste odmah da mi date repliku. Prvo ja pa onda gospođa iz SPS. Ne vidim način na koji je ona mene zaobišla jer smisao replike je da odmah odgovorim, a ne da prođe još 15 minuta pa da tek onda odgovorim. Nema veze.

Ja nemam ovde, gospođo Raguš, dovoljno vremena da vam odgovorim u vezi netačnih činjenica sa kojima vi izlazite ovde pred Skupštinu i u vezi izmeštanja pregovora, a pogotovo u vezi mišljenja Međunarodnog suda pravde. Govorio sam to već ovde. Evo vama predlažem - organizujte, pošto ja nemam nikakvu moć, neku TV debatu na tu temu, rado ću da se odazovem i da vam to objasnim.

Mi možda grešimo u nazivu, vi ste me ispravljali kako se zove ovaj non pejper dokument. Mi grešimo zato što ga nismo nikada videli, pa nam je onda problem. Vi kažete - predlog, mi - predlog, nije predlog. Onda - plan, nije - plan nego inicijativa. Mi kada kažemo - inicijativa, nije ništa. Sada nema nikakav naziv.

Šta god da je nije tačno da je to postao evropski predlog u smislu toga da su i ovih pet država koje ne priznaju tzv. Kosovo podržali taj papir, kako god se on zvao. Ta je podrška uslovna i isključivo zavisi od toga da li će Srbija sa tim da se složi. Ako se Srbija ne bude složila, nema ništa od tog predloga da se naziva evropski predlog.

Najzad, ono što mene zabrinjava, možda za to nema potrebe, a video sam jutros neki Tvit gospodina Lajčaka u kome on kaže da je zadovoljan zato što je i Kurti, tako je rekao, i Kurti načelno prihvatio taj njihov papir, kako god da se zvao. Sada ja ne znam koji je onaj drugi - i, koji je takođe prihvatio. To me brine.

Hvala. Amandman koji sam podneo odnosi se na ovo pribavljanje podataka i mišljenja u stavu 4. gde je moj predlog uperen na to da treba šira stručna javnost, a ne ovako ograničena da doprinese ovome što se hoće ovom normom, da tu budu reprezentativni udruženja sudija, tužilaca, Advokatska komora, Javno beležnička komora itd.

Kao što je rečeno u obrazloženju koje sam dao, a ono što još hoću da skrenem pažnju, pošto je to bio jedan, mi ovde vodimo jednu raspravu, u skladu sa ovim dnevnim redom koji se celokupan odnosi na to da dobijemo nezavistan sud, da dobijemo samostalno tužilaštvo, da ispunimo neke standarde i uslove u ovom kretanju, preokrenemo onom Srbija ka EU, i ispunjavanju tih neophodnih uslova.

Sada bih hteo da ukažem na jedan primer koji govori suprotno od toga kada su u pitanju standardi. Ovde jedan slučaj pre neki dan je izazvao veliku pažnju u medijima zbog koje je ovaj poslanik SPS bio primoran da podnese ostavku. Radi se, kada gledate pravno o elementarnom kršenju njegove privatnosti, ovde se radi o nezakonitom korišćenju ovih bezbednosnih kamera u Skupštini, kojima nije funkcija da na osnovu tih tzv. slučajnih nalaza, ulaze u nešto što spada u privatnu sferu.

Znači, te bi kamere mogle da posluže, eventualno snimci koji beleže, za slučaj da neko od poslanika vrši neku nezakonitu radnju. Recimo da je on držao pištolj u rukama, taj bi nalaz kao slučajni nalaz mogao da se koristi u nekom postupku, a ovo za šta je iskorišćeno je kasično kršenje njegove privatnosti.

S druge strane, imamo ovu situaciju. Narodnu poslanicu Rakić je pritužila da je ministar na jednoj sednici opsovao. Ti snimci postoje ovde u arhivi parlamenta. Rukovodstvo parlamenta bi moglo da omogući gospođi Rakić da izvrši uvid, jer to nije u privatnoj sferi, ono što je uradio ministar finansija.

Hvala vam.

Znate šta, gospođo Božić, vi čitate brzinom kao oni na reklamama ono upozorenje za lek. Ne možete tako brzo.

Dao sam ovaj amandman i obrazloženje iz kojih razloga smatram da je u tehničkom smislu manjkav. Ne znam zašto… Rekao sam to i pre neki dan na sednici, ukazao sam na to da iza većeg broja ovih amandmana koje je podnela opozicija, mi smo se konsultovali sa profesorima univerziteta. Neverovatno je da ni Ministarstvo pravde, to očekujemo od većine, nemaju nikada neko obrazloženje zbog čega se ne slažu sa nekim amandmanom, pa čak i sa ovako beningnim koji su potpuno jasni u nekom, da kažem, tom nomotehničkom smislu i sada da ponovim još jednom ono što malopre nisam stigao da kažem do kraja u vezi ova dva poređenja.

Znači, gospodin Orlić je tražio od gospodina Lutovca da on donese dokaze. Dokazi se nalaze u Skupštini, u vezi sa ponašanjem ministra finansija. Zabeleženi su ovde na ovim kamerama. Te dokaze vi treba da date narodnoj poslanici gospođi Rakić. Hvala vam.

Mislim da ovo ministarka pravde odlično zna. Malopre je i kolega govorio o ovom članu 78, a ovo je 79, da je produžen taj rok, vršioci funkcija sa šest meseci na godinu dana. Stvarno ne vidim ni jedan razlog. Evo, ministarka, vi znate, ima sudija po važnim beogradskim sudijama koji su proveli ceo jedan mandat kao vršioci funkcije. To je nešto i sad se to menja i to više ne može da se dopusti. Koji je razlog da se sada ponovo produžava i daje mogućnost godinu dana i ostavlja se mogućnost da bude još jednom izabran? To je nešto što vršilac funkcije, hajde šest meseci u redu, posle šest meseci više ne može. Koji su to razlozi? Jedino ako je neka kataklizma, pa ne može da se izabere, pogotovo sada kada će postojati ti organi. Znači, ne razumljivo mi je zašto ste stavili opet na godinu dana i nema ograničenja da ne može još jedno. Šest meseci, gotovo i valjda je to dovoljno za taj Visoki savet da odluči u toliko periodu ko će da bude novi predsednik suda.

Ja ću koristiti vreme poslaničke grupe, samo kratko da ne bi prošlo mnogo vremena od ove rasprave koju smo imali pre kratkog vremena.

Radi se ovom zahtevu opozicije za interpelacijom. Znate kako koleginice, iz odredbe Poslovnika, kojom se predsednik obavezuje da prosledi interpelaciju odmah skupštinskom odboru, jasno je da se nameće hitnost u postupku i ne može se zaključiti da vi možete opstrukcijom da možete da sprečite zato što nije određen rok u kome treba da postupite, da vi sprečite 55 poslanika, da koristi svoje pravo koje je uređeno Zakonom o Skupštini.

Ja vas sada upućujem na član 56. Zakona o Narodnoj Skupštini, u kome se reguliše odnos Narodne Skupštine i Vlade u stavu 2. kaže – Narodna Skupština vrši kontrolu nad radom Vlade ili člana Vlade, postavljanja poslaničkog pitanja, podnošenjem interpelacije, itd.

Znači, kako je Poslovnik rekao, da predsednik Skupštine, nakon što primi interpelaciju koja ispunjava formalne uslove u pogledu toga kako je sačinjena i da je potpisan dovoljan broj poslanika, on vam je upućuje odmah. On je to, očigledno, predsednik Skupštine učinio.

Vi ste dužni takođe odmah da tu stvar rešite, a ne da kažete, nema roka, da pustite da ta stvar ostane u bezvazdušnom prostoru i da recimo pokrenete tu stvar, ne znam kada, u oktobru ove godine, jer to je pitanje i to je smisao interpelacije da postoji incident, zbog koga je to opozicija tražila i da to mora hitno da se raspravi, a ne da vi to ostavite za Ivkovu slavu da mi čekamo, kada budemo zaboravili što smo podneli taj zahtev.

Znači, ne može jedan skupštinski odbor, bez obzira ko je predsednik i bez obzira ko u njemu ima većinu, da onemogućava poslanike u njihovim pravima, a pogotovo da onemogućava manjinu da uradi ono što je njeno ustavno i zakonsko pravo, a to je da kontroliše Vladu, ili vi ne dozvoljavate da se to sprovede. Prema tome, zakažite danas sednicu ustavnog odbora da tu stvar rešimo. Hvala vam.

Hvala, predsedniče.

Znate šta, u vezi ove rasprave koja je prethodila, moj amandman koji sam podneo, dao sam obrazloženje dosta jednostavno. Nažalost, Vlada ga nije prihvatila iz razloga koji nisu, po meni, bili dovoljni.

Kada je reč o ovoj raspravi koja je malopre prethodila, znate šta ja, mislim da se ne treba baš mnogo pozivati na to kakve ocene je za rad dala Venecijanska komisija i hvaliti se pohvalama Venecijanske komisije. To sam rekao i u plenarnoj raspravi. Mi smo ovom prilikom prepisivali tuđe standarde. Nismo pokušali da tragamo za svojim rešenjima. Kada pogledate ovako realno Srbiju danas i pre 11, 12 godina, koliko već ima od kada smo postali zvanično kandidat za ulazak u Evropsku uniju, mi smo mnogo bolje izgledali onda, još dok nismo bili kandidat, nego danas kada smo kandidat već ovoliko godina.

Bila je juče jedna odlična rasprava između kolege Komlenskog i ministarke pravde. Slagao sam se sa onim što su oni govorili, pogotovo kolega Komlenski, u vezi sa jednom opštom kritikom koju je on dao. Hteo bih da podsetim na jednu stvar na koju je ukazala i ministarka, nadam se da će ovom novom Visokom savetu tužilaštva jedan od prečih poslova biti da spreči da se tužilaštva vode na način kako ih vodi viši javni tužilac u Beogradu. Neću da mu spominjem ime. On se na tom mestu nalazi ne zbog svojih ličnih i profesionalnih kvaliteta, u to nemam nikakve sumnje i odlično to znam. On je doveo do apsurda instituciju upućivanja u svom tužilaštvu, tako da je doveo do toga da nekoliko beogradskih tužilaštava ovih na osnovnom nivou, nemaju dovoljno ljudi da obavljaju svoju funkciju, zbog čega, u krajnjoj liniji, trpe građani. Tako da, imamo jedan apsurd da u tom tužilaštvu, što se tiče nekih da kažem rukovodećih funkcija, dominiraju neizabrani tužioci tog tužilaštva. To je jedna stvar koja je nedopustiva i vidim da je to prepoznato u Ministarstvu pravde i nadam se da će ovaj Visoki savet, ako ništa drugo, bar ovim stvarima da se pozabavi.

Moraću ovu priliku da iskoristim da ponovo, razumem vašu propagandu, kada se neka stvar ponovi milion puta, mogu čak i oni koji su lično pogođeni tim informacijama da počnu da veruju u to, tako da je ovde problem kod Mike Aleksića u vezi jedne stvari koju mu vi stavljate na teret stalno, problem je u vezi sa činjenicama koje iznosite, a to znači, utoliko gore po te činjenice.

Znači, sve što je danas kolega govorio je netačno sa stanovišta činjenice, a vi se na to stalno pozivate, a ja sam tome lično svedok, jer sam mu vodio te parnice. Znači, zbog istih tih navoda su mu naknadu štete platili i „Srpski telegraf“ i magazin „Objektiv“, i ne samo njemu, nego i njegovom ocu. Tužilaštvo je u vreme kada je bilo vreme za to proveravalo te navode i nije našlo da postoji bilo kakvih osnova sumnjivih da bi protiv njega krivični postupak bio vođen. Ovo što je danas kolega predlagao Ministarstvu pravde da vidi kada će tužilaštvo da počne da radi nešto protiv Mike Aleksića, moram samo da mu kažem da je sada u svakom slučaju za sve kasno.

Znači, još na kraju bih hteo da dodam još jednu stvar, nažalost, Demokratska stranka je pod stalnim pritiskom u vezi sa tom reformom pravosuđa iz 2009. godine, ali ne znam zašto oni ne upotrebljavaju neke argumente u svoju odbranu. Evo, ja ću da ih kažem. Prvo, to je bio politički pokušaj obračuna sa Miloševićevim sudstvom, to je prva tačka. Druga stvar je napravljene su velike greške u odnosu na mali broj ljudi, a onda je jedan broj ljudi prema kojima nije načinjena greška, zbog čega su izopšteni iz pravosuđa, kada su se našli, kolokvijalno govoreći, na ulici, postali su članovi vaše stranke. Svi redom, a mnogi od tih koji su postali članovi vaše stranke su posle došli na najviše funkcije u našem pravosuđu.

Prema tome, nemojte da pričate o politizaciji. To je bila klasična politizacija pravosuđa i sa vaše strane. Toliko.

Vidite, predsedniče, vaša dužnost, član 103, povreda Poslovnika, evo, reći ću vam zbog čega.

Vi ste suprotno odredbi člana 104. dopustili i koleginici i kolegi da pod primedbom da imaju povredu Poslovnika daju repliku gospodinu Novakoviću. Znači, ni u jednom slučaju to nije bio poziv na povredu Poslovnika, nego su oni iskoristili dva minuta da repliciraju Novakoviću. To je inače nešto što nikad ne dozvoljavate opoziciji.

Važno je samo da utvrdite neki kriterijum koji će da bude zajednički. Ako dozvoljavate većini da pod firmom povrede Poslovnika daju repliku, onda to isto dozvoljavajte opoziciji. Ako ne dozvoljavate opoziciji, nemojte da dozvoljavate ni njima.

Znači, dvoje su govorili, plus vi, koji sa pozicije na kojoj se nalazite svima uvek odgovarate, a to ne bi trebali da radite. Eto, vrlo je prosto. Hvala vam.

Član 106. Poslovnika.

Ponoviću vam. Malo pre sam vam rekao da bi vi kao predsednik Skupštine trebali da pokušate da se držite jednakog odnosa, koliko je to moguće.

Koleginica Pilja je maločas nakon govora Bore Novakovića stavila primedbu vama da na osnovu člana 106. morate da upozorite poslanika da se drži teme.

(Predsednik: Gospodine Gajiću, ali samo na neposredno počinjenu povredu treba da ukazujete. Da li znate kada je gospođa Pilja govorila još?)

Ja dajem primer i vi ste usvojili tu njenu primedbu i saglasili ste se da je to osnovana primedba. Evo, ja vam sada stavljam primedbu, kolega Bakarec je prvih, evo ja sam gledao tri minuta i 40 sekundi govorio potpuno van teme. Pa, ako je onda ona primedba bila osnovana, osnovana je onda i ova jer ste povredili Poslovnik, jer ste pustili Bakareca da govori tri minuta i 40 sekundi van teme dnevnog reda.