Zahvaljujem predsedavajući.

Zaista je neverovatno šta ste sada uradili, zaista neverovatno, jer ja sam se prijavila za taj amandman, ali nije problem. Narodna stranka je ionako podnela amandmane da su brišu svi članovi ovog zakona. Tako da, ako mi ne dozvolite po ovom, pa nije problem, pričaću po nekom sledećem, ali to je neverovatno zato što samo u meni budite to da me iznervirate, ali ne volim baš da se iznerviram u ovom domu. Ali, u redu, evo prihvatam, evo prihvatam. Nikakav problem.

Znači, idemo po članu 31. Ako je ovo do sada i ova rasprava bila pokazala da poslanici opozicije imaju različite stavove po pitanju ovog Zakona o planiranju i izgradnji, da neki smatraju kao recimo Narodna stranka da trebaju svi članovi ovog zakona da se brišu, jer smatramo da ovaj zakon nije u skladu sa Ustavom Republike Srbije, sa međunarodnim pravom, kao ni sa Zakonom o eksproprijaciji, neki drugi poslanici opozicije smatraju možda takođe da nije u skladu, ali su imali jednu dobru nameru da ga poboljšaju, bar koliko toliko da ga poboljšaju. Možda su bili naivni, možda ne.

Ali, upravo ovaj član zakona 30. koji ste me preskočili, u redu, i 31. pokazuju da sve opozicione stranke su se složile u jednoj stvari da je ovaj član zakona najproblematičniji u ovom zakonu i kada ministar priča o tome da mi koji smo podneli da se brišu svi članovi, da smo mi protiv nekih dobrih stvari, što ja nisam videla, ali u redu, da smo protiv nekih dobrih stvari, to samo pokazuje da vi nama pokušavate da uvalite mućak, ali onda na taj mućak stavite leptiriće, pa onda kažete – vidite, oni ne žele naše leptiriće, oni u stvari hoće ovaj mućak. Eto to tako izgleda.

Ali, ajde da pokušamo opet da se vratimo na ovu prethodnu stvar. Imam dva minuta. Isteklo mi je. Po sledećem amandmanu ću. Ostao mućak.

Poštovani građani Srbije, danas pričamo o konverziji. Neverovatno je i nešto što smo mi kao poslanici smetnuli sa uma, evo, ja sam sada dobila poruku od mog svekra koji ima preko 70 godina i koji mi postavlja pitanje – šta je to konverzija?

Vidite, građani, konverzija je pravo da nešto što vam je država dala da koristite, sada ovim zakonom vi odete i izvadite tzv. papir „jedan kroz jedan“. Mi svi znamo šta to znači „jedan kroz jedan“. To je onda kada želite da svojim budućim pokolenjima ostavite čistu imovinu ili onda kada želite da to prodate. E sada, ovde konkretno u ovom slučaju, konverzija znači da će investitor koji je kupio neku fabriku, ta fabrika ima neko zemljište oko sebe i to zemljište je dobio na korišćenje.

Recimo, fabrika IMT. Kupio je čovek fabriku i kupio je zemljište, odnosno nije kupio nego je dobio na korišćenje zemljište oko fabrike. Da je taj investitor uložio u tu fabriku, da mi danas imamo fabriku traktora, onda bi on koristio to zemljište i ništa se ne bi dogodilo. On bi tu izgradio puteve, pristupne saobraćajnice, utovarna i istovarna mesta, što ništa ne mora da bude pod konverzijom i ne mora ništa da plati, kao što je to objasnio gospodin Vesić.

Međutim, ovde investitori imaju nameru da upravo dobiju taj papir „jedan kroz jedan“, a to znači da to zemljište kasnije mogu da prodaju, ali isto tako znači da na tom zemljištu kasnije mogu da grade, recimo, stambeni kompleks u srcu Novog Beograda i da onda taj stambeni kompleks prodaju i prodaju kvadrate i kvadrate ljudima, odnosno građanima Srbije, ne mora čak ni da bude Srbija.

Tu je zapravo nešto što je sakriveno, a to je da nikakva lokacija nije zaključana. Svi to danas mogu da urade. Svi mogu da odu, da plate i da dobiju papir „jedan kroz jedan“, ali ovim zakonom se to ukida. Ovim zakonom vi samo uđete i kažete – ja sam to zemljište koristio, a sada želim da bude moje. Evo, gospodin Vesić mi je ovim zakonom to obezbedio. Hvala.

Hvala predsedavajući.

Razumem da mi niste dali repliku da odgovorim gospodinu Vesiću, i vrlo je simpatično to što je gospodin Vesić rekao, ali znate gospodine, to vezano za mog svekra, evo, da obrazložim, ali znate gospodine Vesiću to samo znači da vi mene niste slušali. Kao što ste možda primetili, ali niste me slušali, gospodin Orlić nije hteo da mi da reč kada je bio u pitanju ovaj amandman, odnosno na ovaj član 30. Znači ja nisam imala priliku nigde da pričam o ovome i nisam imala nigde priliku da pričam o konverziji.

A vidite, gospodine Vesiću da sam imala upola onoliko vremena koliko ste vi proveli na televizijama sa nacionalnom frekvencijom, ja sam sigurna da ne samo da bi znao to moj svekar, nego bi i pola vaših poslanika glasalo protiv ovog zakona. Ukoliko bi onu drugu polovinu koju ste koristili na televizijama sa nacionalnom frekvencijom recimo, omogućili da Miki Aleksić može da govori i da priča, ja sam sigurna da bi pala i cela Vlada. Hvala vam.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Zaista mi je drago da vi predsedavate, ali moram da kažem da mi je u ovom trenutku žao što je izašao Orlić, jer je upravo on spomenuo Vuka Jeremića, inače predsednika Narodne stranke, i naprosto moram da iskoristim to i da ponovim.

Ja sam rekla da Miki Aleksić ukoliko bi imao vremena na televiziji sa nacionalnom frekvencijom da kaže o svim aferama o kojima je pričao ovde u Narodnoj skupštini, da sam sigurna da bi pala Vlada, a onda je on spomenuo Vuka Jeremića, te moram da se nadovežem na to i da kažem da Vuk Jeremić ima onoliko vremena na televizijama sa nacionalnom frekvencijom, ja sam sigurna da bi imali i drugog predsednika države.

Hvala.

Narodna stranka je podnela amandmane za brisanje ovog zakona i za brisanje svih članova ovog zakona zato što smatramo da on nije u skladu sa Ustavom, u skladu sa međunarodnim pravom i u skladu sa Zakonom o eksproprijaciji.

Čula sam nekoliko puta da su ovde poslanici Napredne stranke, hajde neću da kažem nešto ružno, ali jedan je čak i rekao, pokvarena ploča koju čujemo jer se stalno nešto ponovo i ponovo ponavlja. Neverovatno je da smeta kada se ponavlja i kada poslanici ponavljaju istu stvar, a ne smeta kada gospodin Vesić izađe na televizijama sa nacionalnom frekvencijom i konstanto ponavlja i ponavlja jedno te isto i na taj način ubeđuje građane Srbije.

Iz tog razloga smo mi podneli amandmane na sve članove zakona zato što smatramo da treba da izađe iz ove skupštinske procedure, jer smatramo, kao što rekoh da nije u skladu. Mi smo pričali o tome da nije u skladu ne samo sa Ustavom, sa zakonom, sa pravilnicima te nije u skladu ni sa planskim dokumentima koje trebaju da prate.

Međutim, ovde smo od jednog poslanika Napredne stranke čuli i komentar da kad sam rekla prajm-tajm da mi je zamerio na tome. Zaista se izvinjavam i zaista smatram da u ovoj Skupštini ne treba da koristimo engleske reči, ali je neverovatno da evo predsednik smeta da kada poslanik isto se obraća na engleskom, a nikome od vas ne smeta što mi nepoznatu reč, odnosno englesku reč imamo u zakonu. Sada zamislite u zakonu imamo braunfild i to je u redu svima vama, niste podneli nikakav amandman da se to nešto promeni, da imamo srpsku reč, da imamo objašnjenje neke srpske reči, da to ne bude braunfild na engleskom. Pri tom imate protiv kada se mi obraćamo sa tim na engleskom jeziku.

Zaista kažem, ponoviću još jednom, zaista smatram da treba da koristimo srpski jezik, da nema potrebe da koristimo engleske termine. Izvinjavam se ja jesam to koristila, ali neverovatno je takvo licemerje, to vam ne smeta u zakonu, a smeta vam kada poslanik to kaže. Neverovatno. Hvala.

Hvala.

Evo, pošto se ministar vratio, ja bih imala jedno pitanje za njega, pa ako nije problem. U pitanju je član 41. gde se kaže da nadležni organ izdavanja građevinske dozvole, znači, Ministarstvo građevine, saobraćaja i infrastrukture, ne proverava usaglašenost dokumentacije i to nije sporno, ali je sporno to što se ovde ubacuje u ovaj zakon to da ministarstvo neće proveravati da li je potrebno da bilo koji projekat ima uslove zaštite životne sredine i da ta odluka, odnosno da je potrebno da samo se potpiše da investitor i odgovorni projektant potpišu saglasnost, odnosno potpišu papir da oni kažu da nije potrebno da se radi taj projekat zaštite životne sredine.

Da ste stavili samo „investitor“, naravno, to bi bilo katastrofalno, a ovde ste stavili i „odgovornog projektanta“, što je negde za pohvalu. Međutim, ovde se postavlja jedno veliko pitanje, a to je… Poznato je koliko smo imali katastrofalnih projekata. Poznato je koliko smo imali infrastrukturnih objekata koji kasne zbog loših projekata. Da li je ikada i jedan projektant, odgovorni projektant tog projekta, da li je ikada odgovarao? Da li je ijednom inženjeru oduzeta licenca zato što nije dobro projektovao, zato što nije dobro radio tehničku kontrolu, zato što je objekat prijavio, a da nije bio dobar?

Gospodin Vesić i ja smo imali jednu malu raspravu na društvenim mrežama, a gde je on rekao da će za jedan zid, zid koji je pao na putu neko odgovarati, sigurno će nekome biti oduzeta, odnosno, izvinjavam se, da će sigurno nekom biti oduzeta licenca odgovornog projektanta. Ja sad pitam ministra – da li je ikada iko odgovarao za katastrofalne projekte u Republici Srbiji? Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Evo, Narodna stranka još jedanput da ponovi da je predložila da se ovaj zakon izvadi iz procedure. Podneli smo amandmane da se svi članovi ovog zakona brišu. Smatramo da je ovo jako loš zakon, odnosno da je jako loše urađeno, izmene i dopune ovog zakona. Smatramo da one nisu u skladu sa Ustavom, smatramo da one nisu u skladu sa pravilnicima, smatramo da oni nisu u skladu sa međunarodnim pravom, sa mnogim zakonima.

Takođe, smatramo da procedura ulaska ovog zakona u Narodnu skupštinu nije bila dobra. Na to smo ukazali. Smatramo da ovaj zakon nije narodan, da ovaj zakon je pisan za investitore. Smatramo da on nije u interesu građana Republike Srbije i smatramo da može da bude u interesu samo investitora.

Isto tako, smatramo da konverzija o kojoj smo toliko pričali o ovom zakonu nije dobra, da to ne treba da se uradi, da ne treba investitoru da se poklanja zemljište. Smatramo da će se oštetiti budžet Republike Srbije.

Takođe, smatramo da su mnogi drugi članovi ovog zakona, iako su to leptirići koji su stavljeni u ovaj mućak, kao što sam vam malopre objasnila, nisu dobri za građane Srbije i predstavljaju samo pojedine male iskrice nekog zakona koji bi trebao možda da bude dobar.

Iz tog razloga, mi smo predložili da ovaj zakon izađe iz procedure i da se napiše nov zakon. Smatramo da građani Srbije i svi investitori zapravo i svi projektanti zaslužuju jedan dobar zakon.

U okviru tog novog zakona koji treba da se piše, smatramo da treba i da se odvoje objekti niskogradnje od objekata visokogradenje. Smatramo da treba inspekciji da se daje mnogo više ovlašćenja. Smatramo da nadzornom organu treba da se da više ovlašćenja.

Ali, najvažnije od svega smatramo da taj novi zakon treba da bude u interesu građana Srbije i treba da ga pišu stručna lica, a ne da se naručuje ovako od strane investitora. Ja ću sa ovim završiti.

Narodna stranka se neće više javljati po ostalim amandmanima, zato što smatramo da smo dovoljno toga rekli. Nadam se da ste razumeli da je ovaj zakon protivustavan, da je proti međunarodnog pravilnika. Smatram da ste to razumeli. Ne bih volela da neko ustane i da kaže mi ovde ništa nismo čuli. Zaista smo pokušali da vam objasnimo da je ovo jako loš zakon.

Iz tog razloga nećemo se dalje javljati, ali i za sve tačke i za sve članove … (Isključen mikrofon)

Zahvaljujem.

Evo samo da završim, pošto ste me prekinuli. U redu je što ste me prekinuli. Videla sam posle da je vreme otišlo. Samo znači da završim.

Nećemo se javljati po ostalim amandmanima. Smatramo da svaki amandman, odnosno svaki član zakona treba da se obriše. Smatramo da ovaj zakon treba da se povuče iz skupštinske procedure. Možete slobodno čitati, ali evo da znate nećemo se javljati. Mi smatramo da je ovo skandalozno, da ovaj zakon ne valja, ali okej, vama na čast i to je u redu. Hvala.

Moram za kraj, izvinjavam se. Obećala sam da neću, ali Orlić nije bio tu pa mi daje za pravo da se još jednom javim.

Neverovatno je ministre, pokušala sam da vam objasnim, ali izgleda da vam matematika nije baš najbolja. Za razliku od vas mogu da se pohvalim da sam matematiku položila kod jednog Šamija i da sam imala devetku. Ne baš desetku, ali dobro.

Ovako, rekli ste da postoji 94% svih lokacija, nije plaćena konverzija. Nula konverzija, jel tako. Što znači da za ostalih 6% je plaćena konverzija i tih 6% je 30 miliona evra.

Vi ovde uporno ponavljate da je 30 miliona evra zapravo malo. Za koliko? Za 10, 12 godina, koliko navodite, ali ne govorite da je to 6% od nečega. Zamislite, to je 6% od nečega. Pa, 80 miliona od 6%, morate priznati da nije baš tako beznačajna cifra.

Stalno ponavljate to – zaključane lokacije. Opet moram da kažem – nijedna lokacija nije zaključana, sve su one otključane. Investitor ima pravo da to stavi u svoje vlasništvo, da bude pravo svojine, ali to treba da plati i to treba da plati u budžet Republike Srbije. Ovde se postavlja pitanje – da li on to plaća sada negde u nekom džepu, zato što to obećano da će ovaj zakon da prođe. To je vrlo problematično u ovom slučaju, jer se neće uplaćivati u budžet.

Vi ste zatim spominjali i rekli – ne, neće biti budžet, jer niko to ne uplaćuje, ništa se ne dešava. Naravno da ne uplaćuje, ministre, kada vi već godinama flertujete sa investitorima i govorite – nemojte da brinete, biću ja ministar. Ja kao ministar ću da ukinem konverziju. Onda se vraćamo u taj začarani krug kako vi obmanjujete građene, jer stalno ponavljate nešto što nije istina, ministre. Zaista nije istina. Prestanite više da pričate o tome, nije istina. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Jako mi je žao što je ovaj Zakon o železnici prošao onako, kako bih rekla, u senci prethodnog zakona. Nismo o njemu mnogo razgovarali, nismo uopšte imali neku konverzaciju vezano za ovaj zakon. On je i na Odboru prošao tako kako je prošao, bez toga da smo ušli u neku polemiku iz razloga što su sve tačke bile objedinjene na Odboru i zato što je neka tačka i Izveštaj Ministarstva bio mnogo interesantniji nego da se priča o ovom zakonu.

Jako mi je žao zbog toga zato što ovaj zakon i nije tako loš, za razliku od onog prethodnog za koji smatramo da nije ustavan, da je protivzakonit i sve što smo pričali, evo neću ponavljati, ali za ovaj zakon zaista se vidi da je Ministarstvo imalo neku dobru nameru da ga poboljša. Međutim, Narodna stranka smatra da je to moglo i malo bolje. Predložili smo 10 amandmana, nijedan nije usvojen. Tako je sa opozicionim amandmanima, i to je zapravo u redu.

Evo, ovaj prvi amandman koji smo podneli kaže da, on je zapravo amandman gde treba da se briše ova tačka 1, ali smatramo da treba da se briše ne na način da se obriše kompletna tačka 1, nego da ono što je predloženo treba da obrišemo, odnosno ono što je ovom tačkom obrisano iz prethodnog da treba zapravo da se vrati.

Smatramo da je jako loše kada se termini u železnici menjaju jer, znate, studente Saobraćajnog fakulteta, železnički smer, oni uče te termine i onda ako te termine menjamo ovako u zakonu, onda kod njih nastaje malo konfuzija, pa možda su neki učili šta to znači po jednom zakonu, sada radimo drugi, a to su vrlo slične stvari.

Ali ono što je meni posebno zasmetalo u ovoj tački 1, što kaže – zona preglednosti. Znači – zona potrebne preglednosti je trodimenzionalni prostor preglednosti. Znači, nepoznatu reč objašnjavamo nepoznatom rečju, što nije dobro, a drugo, vrlo interesantno – trodimenzionalni prostor. Vidite, prostor ne može da bude dvodimenzionalan, jer onda pričamo o ravni. Znači, kada pričamo prostor, može jedino da bude trodimenzionalan. Hvala.

Zahvaljujem.

Gospodine ministre razumem ja da ovaj zakon ide u pravcu Evrope, i to je sasvim jasno, ali vidite, sasvim sam sigurna pošto smo imali već jedanput polemiku o tome kako se prevode sporazumi sa engleskog na srpski jezik, ja sam poprilično sigurna da je i ovde nastao taj problem prevođenja, jer pet ću vam ponoviti ovaj trodimenzionalni prostor. Znači, ja prosto sam sigurna da na engleskom jeziku to nije bio trodimenzionalni prostor, jer prostor ne može da bude dvodimenzionalan i jednodimenzionalan, može samo da bude trodimenzionalan. Tako da se tu postavlja to pitanje.

Kada već pričamo o ovome što ste zapravo počeli, a poslanici sada nemaju pravo replike, ali evo ja ću to iskoristiti. Negde bih ja vas i podržala da kada se blokira neki put da treba da se plati neka šteta, ali onda moram vas da pitam, a šta je sa štetom koja je učinjena svim građanima Srbije, onda kada je iscurela cisterna, kada se prevrnula, kada nije mogla da se skloni sa puta jedno čini mi se četiri dana, ispravite me, bili ste tamo pa ste videli, ko će da plati tu štetu građanima Srbije? Ko će da plati štetu što ta pruga nije mogla da bude u funkciji narednih nedelju dana? Ko plaća tu štetu? Ko plaća i te firme koje su došle da sklone taj vagon koji se okrenu o gde je nastalo. Znate već o čemu pričam. Pričam o cisterni koja se prevrnula blizu Pirota.

Tako da, ako želite da nametnete nekome da mora da plaća nešto, ako blokira put, a inače putevi i železničke pruge se blokiraju i u Evropi, znate, ta ista Evropa koju spominjete, recimo Francuska, možda ste gledali, možda niste, ne znam. Ali, ako već tražite da se neka odšteta da postoji neka odšteta, počnite molim vas, prvo od sebe, da bi mogli da uopšte da pričamo dalje da li to ima ili nema nekog daljeg osnova. Hvala.

Dobro, hajde ministre možemo mi i dalje da pričamo o toj Evropi.

Recimo, u okviru ovog amandmana sledeće, na član 4. u kome se javljam vi ovde iz našeg zakona brišete nešto i kažete da to želi Evropa. Vi brišete nešto što kaže da je upravljač infrastrukture pri obavljanju delatnosti dužan da se stara o zaštiti životne sredine i energetskoj efikasnosti u skladu sa zakonom i drugim propisima.

Neverovatno je, vi ovo brišete i kažete to tako želi Evropa. Mnogo toga od ovoga bi mogla da kaže moja koleginica Parlić, vezano za energetsku efikasnost, a posebno zaštitu životne sredine, da li tamo ima kopanja, da li je „Rio Tinto“ došao, to su sve da kažem njene teme, ne bih želela da ulazim u to. Neverovatno je da tako opravdavate nešto što po našem zakonu Republike Srbije stajalo tako, a vi to sada brišete ovim novim zakonom Hvala.

Sledeći član zakona koji smo dali amandman odnosi se na to da se uključuju kamere na železnici i to zapravo i nije tako loše, dobro je, treba da imamo kamere. Gospodin Vesić je i pričao o tome kako postoje problemi vezani za to da signalizacija ne staje, ali onda ono što je sporno, što te kamere nemaju nikakvu sudsku mogućnost da se procesuiraju dalje ti ljudi koji uništavaju infrastrukturu, odnosno bilo koji deo te infrastrukture.

Ovim amandmanom smo tražili da zapravo te kamere koje su sada u obavezi da se postave na perone zapravo imaju i taj sudski efekat, ali evo nije ni to usvojeno. Hvala.

Zahvaljujem.

Pa, evo neverovatno je da tako opravdavate stvari. Znači, naši zakoni nisu dobri, dobri su samo zakoni EU i zato ćemo sve njih da uzmemo bez obzira što to ne mora i ne treba da se prilagođava našoj zemlji.

Evo, to je vrlo interesantno zato što recimo član 9. koji sam malo pre preskočila i izvinjavam se na tome, on ovde kaže da Vlada Srbije uslovljava troškove, ali ono što je zaboravljeno ovde da postoji Uredba koja je na snazi od 2019. godine, Službeni glasnik broj 48/19, da svake godine se rade izmena te Uredbe i da se produžavaju rokovi za početak primene Uredbe te smatramo da ovaj član je nepotreban i da se uopšte ubacuje u zakon ako već imamo tu Uredbu koja se menja svake godine.