Ja bih zamolila kamermana da ne bude uspavan i da pokažemo još nekoliko slika.

Primetila sam da je ovde neko dobacivao. Oprostite, ne znam ko je u pitanju, ali je primetio kako ja to znam da su to neke Armani cipelice i ostalo. Jesu bile, ali nema veze.

Da ne bude samo da govorim o ministru, ima ovde i nekih državnih sekretara. Evo, nisu Armani cipelice, sad su neke štiklice u pitanju. Evo, pogledajte, opet se šetamo po gradilištu u štiklicama, u baletankicama. To nije oprema za gradilište. Pogledajte, šljunak je iza.

Opet kažem da mi ovo sve radimo u interesu toga da zaštitimo u stvari zdravlje naših ministara i naših državnih sekretara. Evo, pogledajte i prethodni isto ministar, došao je, pozdravlja se. Pogledajte ove radnike. Oni su adekvatno obučeni. Oni imaju i šlem, imaju i HTZ opremu, oni su obučeni kako treba, ali vidite, ministar ne poštuje nikakva pravila, ministar ne poštuje ništa. Evo, možete da pogledate, dozvoliću kamermanu, još jedanput pogledajte da ne bude posle toga da nešto izmišljam. Jel ovo gradilište? Pa jel gradilište? Jel se ovako šeta po gradilištu? Pa jel se ovako šeta po gradilištu? Hoćete ovako nešto? Evo, izvolite, pogledajte ovo. Ovo je sve u interesu ministra, pa mi čuvamo zdravlja ministra, mi čuvamo zdravlje državnih sekretara.

Ovako se ne šeta po gradilištu, ne šeta. Pogledajte, molim kamermana. Ovo su javne slike, nije nikakav problem, ništa nije ovde urađeno mimo. Nije slikano pored. Ministri se hvale ovim slikama. Pogledajte, obilaze sva gradilišta. Da li ovako treba da se obilazi? Tako treba da se obilazi? Svaka vam čast ako tako treba da se obilazi, samo dođite, posetite gradilišta ovako obučeni.

Zahvaljujem.

Narodna stranka je podnela krivičnu prijavu protiv ministarke i lica koja su učestvovala u falsifikovanju ovog zakona o upravljanju otpadom i mi smatramo da s obzirom da je procedura unošenja ovog zakona u skupštinsku proceduru sporna, da je svaki stav i svaki član ovog zakona sporan i iz tog razloga smatramo da sve treba da se briše.

Zahvaljujem. Evo, ponoviću onda još jednom da je Narodna stranka podnela krivičnu prijavu protiv protiv ministarke, koja sada nije tu, i lica koja su učestvovala u falsifikovanju ovog zakona, koja takođe nisu tu. Pozivam i ovim amandmanom i tražimo da se brišu svi članovi ovog zakona.

Bili ste malo brzi ovaj put, gospođa se javila, ali možda nije bila u sistemu. Mislim da nije u redu da tako preskačete, ali dobro.

Ponoviću onda da je Narodna stranka podnela krivičnu prijavu protiv ministarke i protiv lica koja su učestvovala u falsifikovanju ovog zakona. Ali evo, da ne bude baš da stalno pričam isto, s obzirom da sam bila na Odboru za ekologiju gde se pričalo o ovom zakonu i poslanik čiji je amandman ovde prihvaćen u jednom trenutku je rekao da je pre 10 godina bilo samo 500 gradilišta u Srbiji i da zato što danas imamo dosta gradilišta po Srbiji, zato nam je i potreban ovako jedan zakon. To je vrlo interesantno, s obzirom da ministar građevine, saobraćaja i infrastrukture smatra da nije bilo ništa i da se ništa nije radilo pre 10 godina, ovde je bilo vrlo interesantno da je on spomenuo 500 gradilišta, ali je isto tako interesantno što je rekao da ovakav zakon nije bio potreban pre 10 godina, s obzirom na to da je bilo samo 500 gradilišta.

Želela bih ovde da kažem svima da ovakav zakon nije bio potreban pre 10 godina zato što se pre 10 godina radilo po Fidiku. Radilo se po žutom Fidiku, gde je u okviru žutog Fidika moralo da se precizira gde izvođač radova koji radi na određenoj deonici mora da deponuje otpad i moralo je to da bude u njegovom ugovoru i morao je nadzor da proveri da li je to kupljeno ili pozajmljeno zemljište gde će biti odlagan taj otpad. Iz tog razloga nam nije u tom trenutku trebao ovakav zakon, jer je to bilo regulisano zakonom EU, tzv. Fidikom, za ugovaranje, a danas, s obzirom da su nam uglavnom poslovi sa kineskim firmama, gde nemamo ugovor, nemamo evropske procedure, ne poštuju se ni srpske procedure, ni srpski zakoni, vrlo je jasno da nam ovakav zakon nije potreban.

Pa, evo, narodni poslaniče koje je imao amandman koji je usvojen, znači, niste pažljivo slušali što sam vam govorila, što je naravno razumljivo, jer s obzirom koliko je sati trenutno, ali ja sam rekla da je pre deset godina da se radilo o crvenom fidiku, sada se radi po žutom fidiku. Da li vi uopšte znate razliku između crvenog i žutog fidika? Evo, ako znate, molim vas, evo, podelite ovde sada sa nama. Ne znam zašto vi imate problem sa žutim, nešto žuti su vam nešto skrivili. Pa, pogledajte malo u svojim redovima. Pogledajte koliko tu žutih ima od pre deset godina. Ja pre deset godina nisam bila ni u jednoj političkoj stranci, ovo je moj prvi put da sam angažovana. Narodna stranka je prvi put parlamentarna u ovoj Skupštini tako da meni uopšte nije jasno kada vi pričate o nekim tamo, pa po bojama šta vi tu vidite.

Ono što tvrdim jeste da se pre deset godina radilo po crvenom fidiku, a danas se radi po žutom fidiku. To je velika razlika. U jednoj stvari moram da se složim sa vama, a to je da vama zapravo treba jedan ovakav zakon. Zaista nam treba, Srbiji je potreban ovakav zakon, jako važan zakon, ali molim vas, ne falsifikat, nama nije potreban falsifikat. Nama je potreban zakon koji će zapravo da služi nečemu i koji će regularno da uđe u ovu skupštinsku proceduru, a ne da bude falsifikovan kao neki doktorat, plagijat ili tako nešto, to nama nije potrebno ovde.

Postavljam pitanje ministru građevine, saobraćaja i infrastrukture, a prvo pitanje ministru finansija.

Svedoci smo da se u Beogradu u Srbiji grade veliki infrastrukturni projekti za koje uzimamo kineske kredite. Kineski krediti su novac koji će Srbija da vrati Kini i to sa kamatom. To nije poklon. To nije investicija. To je kredit, zajam, pozajmica sa kamatom.

Od 2009. godine do danas Srbija je sa Kinom potpisala ugovore o infrastrukturnim projektima čija vrednost prelazi 10 milijardi evra. To će sve vraćati građani Srbije.

Kineski krediti su do skora bili najjeftiniji i jeftiniji od drugih, ali uvek tako da je cena izgradnje objekata višestruko veća. Kada se na ovaj način zadužujemo izvođač radova je velika tajna, transparentnosti nema, sve su direktni dogovori, ali sve pod velom koruptivnih poslova.

Postavljam pitanje – kako znamo koliko košta izgradnja nekog objekta ako izvođača direktno biramo, ako postoji samo jedan izvođač bez nadmetanja, bez najboljeg ponuđača, bez najpovoljnije cene?

Ako se već zadužujemo na ovaj način, zašto država ne upravlja delom kineskih kredita, tačnije – zašto je investitor, tj. ministarstvo ne bira podizvođača na tenderu nego to rade kineske firme u naše ime i za naš račun tj. kredit?

Podsetiću da prema ugovoru iz kineskih kredita izvođač radova mora da uposli minimalno 49% domaćih firmi. Kineski izvođač bira koga će da uposli. Zašto? Zašto bar to ne radi investitor?

Sledeće, bili smo svedoci posledica razornog zemljotresa u Turskoj i Siriji, gde se najmanje šest hiljada zgrada urušilo usred nepoštovanja propisa i procedura iz oblasti visokogradnje. U Turskoj je uhapšeno više od 12 lica za koje se sumnja da su gradili mimo propisa, a jedan od njih je imao i građevinsku firmu u Crnog Gori i gradio je zgrade u Budvi.

Postavljam pitanje – da li objekti visokogradnje u Srbiji radile turske firme čiji vlasnici su uhapšeni u Turskoj? Ako jesu, tražim od ministarstva da objavi koji su to objekti u pitanju i tražim da se hitno izvrši inspekcijski nadzor tih objekata sa ciljem utvrđivanja da li su poštovani zakonski propisi, pravilnici i ostali akti Republike Srbije iz oblasti građevine?

Treće, kada će se promeniti sistem održavanja puteva, kada će održavanje puteva biti na tenderu, s obzirom da su ugovori iz održavanja iz 1991. godine? Ovakav sistem održavanja puteva ne postoji nigde u svetu, samo u korumpiranoj Srbiji. Zato nam postojeći putevi izgledaju tako kako izgledaju sa puno udarnih rupa i dosta oštećenja. Zato tako brzo i propadaju.

Dokle se stalo sa projektom vrednim 3,2 milijarde evra koje je potpisao prethodni ministar 5. februara 2021. godine sa kineskom firmom, kojim treba da se projektuje i gradi kanalizacija, prečišćivači voda i deponije širom Srbije? Za dve godine od potpisivanja ugovora nije izdata ni jedna građevinska dozvola koja je preduslov da bi se započeli radovi koji treba da traju pet godina.

Zašto se ne primenjuje zakon o građevinskim proizvodima, tj. ni jedan proizvod nema oznaku AAA, a bez toga ne bi smeo na tržište? I dalje se od izvođača traže atesti za materijal, jer se zakon ne poštuje.

Zašto kredit za Projekat rehabilitacije puteva, 1.100 km putne mreže u Srbiji, koji je započet 2014. godine, koji je trebalo da se završi za četiri godine, nije realizovan? Zašto danas, devet godina posle toga, imamo rehabilitovano svega 600 km puteva? Ko je odgovoran za ovo kašnjenje?

Zašto država nije formirala preduzeće za upravljanje intermodalnim terminalom u Batajnici? Izvođač je terminal završio 4. novembra prošle godine, ali on ne služi ničemu. Niste ga obišli, gospodine ministre, da konstatujete da su radovi završeni, jer tamo nema radnika, nema mehanizacije, nema lokomotiva. Potrošen je kredit, izvođač je završio posao i gde nam je intermodalni terminal? Zašto nije u funkciji i koje odgovoran za ovo kašnjenje?

Poslednje pitanje. Svedoci smo da se prethodnih meseci učestala pojava iskakanja vozova iz šina, prevrtanje cisterni i curenje opasnih materija na srpskim prugama. Gde je odgovornost, gospodine ministre? Da li vam je javni tužilac dostavio izveštaj? Ako jeste, želim ga na uvid. Da li je odgovoran prethodni ministar, jer posle pet godina nije uspeo da potroši određeni kredit?

Podsetiću da je pruga Niš-Dimitrovgrad proglašena 2018. godine za jednu od najopasnijih pruga u Evropi. Tada su obezbeđena sredstva od ukupno 268 miliona evra. Zašto do dana današnjeg, pet godina nakon toga, ova pruga nije obnovljena? Da li je to pokazatelj neodgovornosti ove vlasti, koja nije sposobna da izradi dokumentaciju u uđe u proces tenderskih procedura po pravilima međunarodnih finansijskih institucija? Da li je to pokazatelj da se u ovoj zemlji grade infrastrukturni projekti jedino ako nema tenderske procedure i ako su samo direktni ugovori? Pričate da poslednjih 10 godina nije uloženo u železnicu. Zašto niste ulagali, ako ste imali odobrene kredite? Hvala.

Zahvaljujem.

U okviru dnevnog reda nalazi se nekoliko infrastrukturnih ugovora. Jedan od njih je vezan za železnički Koridor 10 i to deonicu Beograd - Niš. I pored toga što Narodna stranka smatra da je razvoj železnice važan za državu, ovim ugovorom se zadužujemo i zadužujemo se mnogo. Zadužujemo se 2,8 milijardi evra za 230 kilometara pruge. To je 12 miliona evra za jedan kilometar pruge samo za brzinu od maksimalno 150 kilometara na sata.

Danas vozovi u svetu idu brzinom od 300 kilometara na sat, a koštaju isto koliko u Srbiji za brzine od 150 kilometara na sat. Srbija skupo plaća male brzine vozova.

S druge strane, imajući u vidu da nije urađen plan razvoja Srbije, što je po zakonu koji je usvojen u ovoj Skupštini od strane ove vlasti 2018. godine, nije jasno i koji je ključan dokument koji opredeljuje u kom pravcu se razvija Srbije, nije jasno ko odlučuje koja deonica pruge će se raditi.

Recimo, pruga Niš – Dimitrovgrad, na kojoj se prevrnula cisterna sa opasnim materijama pre samo nekoliko meseci proglašena je 2018. godine za najopasniju prugu u Evropi. Tada su opredeljena sredstva za rekonstrukciju ove pruge u iznosu od 268 miliona evra, ali do dana današnjeg ta pruga nije rekonstruisana.

To samo pokazuje da neodgovornost ove vlasti koja nije sposobna da izradi dokumentaciju da uđe u proces tenderske procedure po pravilima međunarodnih finansijskih organizacija. To pokazuje da se u ovoj zemlji grade infrastrukturni projekti jedino i isključivo ako nema tenderske procedure, ako nema transparentnosti i samo i isključivo direktnim dogovorima sa prijateljima iz Kine koji za podizvođače biraju isključivo firme bliske ovoj vlasti.

Ukoliko se i pojavi neki časni policajac ili tužilac koji će ukazati na nezakonite radnje i korupciju, on biva ućutkan, proganjan i degradiran, što smo svedoci u poslednjih par dana upravo na izgradnji industrijskog železničkog koloseka od železničke stanice Stig do Kostolca.

Na dnevnom redu je i Izveštaj o postupcima javnih nabavki. Pa, gde su javne nabavke u infrastrukturi? Samo direktni dogovori. Svi projekti koji su juče ovde nabrojani, obilaznica oko Beograda, Moravski Koridor, Fruškogorski Koridor, čak je najavljen i tunel do Pančeva, sve su to direktni dogovori.

Prioritet države je da se grade infrastrukturni projekti, jer uz velike investicije idu velike pare, ali i mali brojevi, koji se tada ne primećuju. Mali procenat od velikog iznosa su ruke do ramena u narednoj tegli meda. Infrastruktura se gradi za ljude, ali državi su važni samo investicije, pare i nije važna bezbednost putnika, bezbednost imovine, bezbednost zdravlja, jer da jeste, Srbija bi imala nacionalnu strategiju bezbednosti saobraćaja, koju danas nema.

Narodna stranka želi da se u Srbiji gradi, ali da se narodne pare ne rasipaju. Hvala.

Gospodine predsedavajući, mislim da ste povredili član 108. koji kaže da u radu sednice Narodne skupštine stara se predsednik Narodne skupštine, odnosno vi.

Spisak govornika koji vi prozivate nije spisak govornika koji ja imam ispred sebe. Ja bih vas zamolila da ukoliko je spisak govornika po amandmanu drugačiji da to dostavite nama, da bi mogli da pratimo tok ove sednice. Mislim da nije korektno da gledate ko nije u sali i da na taj način govorite i prozivate te ljude. Hvala.

Hvala, predsedavajući.

Poštovani poslanici, moj amandman odnosi se na povećanje budžetskih sredstava za projekat rehabilitacije puteva i unapređenje bezbednosti saobraćaja. Ovaj projekat započet je 2014. godine i trebao je da se završi za četiri godine, gde je trebalo da se obnovi 1.100 km putne mreže Republike Srbije. Danas je, osam godina nakon toga, obnovljeno svega 600 km putne mreže. Pričam o državnim putevima prvog i drugog reda.

Ako je prioritet jedne zemlje da se grade putevi, onda prioritet zemlje treba da bude i da se na tim putevima ne gine, a podsetiću. Poslednjih pet godina na putevima u Republici Srbiji dogodilo se ukupno 173.000 saobraćajnih nezgoda i ukupno je poginulo 2.647 naših građana. Samo u 2021. godini zbog uticaja puta, putne okoline, putne infrastrukture i zbog doživljaja puta i saobraćaja dogodila se 121 saobraćajna nezgoda sa poginulim licima. To znači da 25% svih saobraćajnih nezgoda koje se dešavaju na putevima dešavaju se zbog pogrešnog projektovanja, pogrešnog izvođenja i pogrešnog održavanja tih puteva.

Podsetiću Vladu Srbije da je 2015. godine usvojila savremenu i na nauci zasnovanu Nacionalnu strategiju bezbednosti saobraćaja od 2015. do 2020. godine. Međutim, Srbija do danas nije dostigla ni jedan zacrtani cilj iz Strategije za bezbednost saobraćaja. Da je realizovan taj cilj u saobraćajnim nezgodama na teritoriji Republike Srbije poginulo bi 730 ljudi manje, od čega 47 dece.

Kada pričamo o novcu, s obzirom da je to tema budžeta, samo na bezbednost saobraćaja 4,3 milijarde evra je izgubljeno, jer nisu dostignuti ciljevi Strategije. Srbija danas, odnosno Srbija od 2020. godine nema nacionalnu strategiju.

Za kraj ću reći sledeće, 70% novca od kazni koje idu u budžet ne koriste se za bezbednost saobraćaja. Samo 31% novca koji ide u jedinice lokalne samouprave namenski se koriste. Nema neophodnih izmena Zakona o bezbednosti saobraćaja, nema spremnosti da se naučne institucije uključe i budu nosioci primene Zakona o bezbednosti saobraćaja, nema spremnosti za nove instrumente bezbednosti saobraćaja. Najrizičniji vozači ismejavaju državu, a kazne plaćaju samo naivni. Agresija se vraća na naše puteve, gospodo i gospođe ministri. Hvala.

Moj amandman je čisto tehničke prirode. Ja tražim da u Projekat izgradnje obilaznice i tunela da se pridoda i da glasi: „Projekat izgradnje obilaznica, tunela i mostova“.

Imajući u vidu da nije poznato na koje obilaznice i koji tuneli će se trošiti budžetska sredstva, zašto onda ovde se ne bi pridodali i infrastrukturni objekti na vodi?

Izgleda da ova vlast ima nešto protiv mostova, jer ova vlast želi da sruši Stari savski most. Ova vlast pušta da se urušavaju mostovi po Srbiji, a jedan od takvih mostova je i Pančevački most preko Dunava u Beogradu. Ovo je jedan od prvih mostova kome je neophodna hitna rekonstrukcija. Preko ovog mosta dnevno prođe 25.000 vozila. Na ovom mostu u poslednjih pet godina dogodila se 306 saobraćajnih nezgoda, od čega su četiri života izgubljena.

Ovaj most se godinama adekvatno ne održava. U lošem je stanju. Izuzetno je nebezbedan ne samo za motorna vozila, već i za ostale učesnike u saobraćaju, prvenstveno pešake i bicikliste. Nema sistema za održavanje, nema čeličnih ograda. Na mostu ne postoje adekvatne površine za bicikliste, niti za pešake.

Saobraćajni institut CIP izradio je 2006. godine projekat za rekonstrukciju Pančevačkog mosta, ali osim radova na čeličnoj konstrukciji ništa drugo nije urađeno. Ovaj most je iz tog razloga pušten da se sam urušava. Neophodna mu je hitna rekonstrukcija.

U medijima smo čuli da ova vlast želi i ovaj most da sruši. To je zaista neprihvatljivo. Mostovi se grade. Mostovi se ne ruše. U školi nas bar uče tako. Ne znam šta uče ovu vlast?

Kako stalno dolazimo do toga da nemamo ideja, evo jedne ideje kako treba stari most da izgleda. On treba da se sačuva i da se izgradi novi. Postoji mesto gde on može da se izgradi. Iz tog razloga apelujem da se ovaj amandman usvoji i da budžetske pare budu i na rekonstrukciju mostova.

Hvala.

Hvala.

Podnela sam amandman vezan za član 3. redni broj 7. tačka 2) stav 1. i redni broj 9. tačka 4) član 3.

Neverovatno je da se u Beogradu dve kapitalne investicije od najvećeg značaja grade na vodoizvorištu. To je stadion i metro. Za stadion sam pričala juče i rekla sam da je mnogo svrsishodnije da bude izgrađen na kanalizacija kako za Beograd, tako i za druge gradove Srbije, te ne bih se oslanjala više na tu tačku, pričali smo juče.

Danas bih da spomenem metro, jer mislim da je jako važno. Ja sam ovde vrlo dobronamerno podnela amandman, jer sam želela da vam skrenem pažnju da kada napišete projekat izgradnje, da to znači projekat. Projekat može da bude idejni projekat, glavni projekat, projekat za građevinsku dozvolu, projekat za izvođenje. Ovde piše da je to projekat, što znači po ovome iz budžeta da se zadužujemo 80 miliona evra od stranih vlada i o 700 miliona evra od stranih investicija za projekat. Građani trebaju da znaju da za projekat metroa, znači ne za izvođenje, ne za gradnju, za projektovanje metroa mi se zadužujemo 780 miliona evra.

Juče je ministar pričao o činjenicama o Beogradu, pričao je o planovima, rekao je da su mnogi pametniji pre njega izmislili i smislili i stavili u urbanistički plan Beograda razne planove koje je on prihvatio, pa je neverovatno da je od tih svih planova izabrao koje će da prihvati, a nije recimo izabrao plan za metro, koji je bio i koji se usvojio u Skupštini grada Beograda 2012. godine te smatram da nije ova vlast došla 2013. godine u grad Beograd, Beograđani bi danas imali metro. On je taj projekat bacio iako je bio urađen, iako je uradila francuska firma kojoj je i sada dato da uradi ovaj projekat, iako je taj projekat bio finansiran od strane francuske Vlade sada radimo novi projekat.

Novi projekat podrazumeva da su promenjene trase metroa, da bi se one ukrstile na Beogradu na vodi. U okviru ovog projekta, ono što smeta građanima, ono što smeta meni kao stručnjaku i ono što smeta Narodnoj stranci nije to da će Beograd da ima metro. Mi smatramo da Beograd treba da ima metro. Smatramo da metro ne treba da bude na vodoizvorištu i da ta prva linija koja se gradi ne treba da počne na vodoizvorištu. Sve ostalo se slažemo, naravno osim toga da se zadužujemo 700 miliona evra za projektovanje trase metroa, što smatramo da je nedopustivo imajući u vidu da smo već imali projekat za metro i da je ova vlast samo poželela i promenila u stvari taj projekat sa novim. Hvala.

U redu. Samo da razjasnimo. Pogledajte budžet. U budžetu stoji 80 miliona evra zaduživanje od strane Vlade, 700 miliona evra od stranih investicija. Molim vas, pogledajte. Nemojte da bude da ja govorim ovde nešto što nije tačno.

Znači, strana 12. strana 13. Hvala.

Hvala, predsedavajući.

Ja sam podnela amandman na projekat broj 5064, vezano za novi most preko Save. Neću da pričam o stvarima koje su ispričale moje opozicione kolege i neću pričati o nekim činjenicama koje su bile da li je taj most istorijski, ko je sve prelazio, zaista ne želim. Ali ono što želim da se nadovežem jeste, juče je gospodin ministar pokazao papir i rekao da je 1962. godine ovaj most trebalo da se sruši, odnosno došao u plan da se sruši. Pa ja pitam, ako je to bilo u planu da se ruši, zašto je onda rađena rekonstrukcija ovog mosta? Ovom mostu je u nekoliko navrata urađena rekonstrukcija. Poslednja kompletna rekonstrukcija mosta je urađena pre 13 godina. Sve drvene ploče koje su prethodno bile zamenjene su za metalne. Grad Beograd i ova, odnosno prethodna Vlada, potrošila je dosta para na rekonstrukciju tog mosta.

Sa druge strane, takođe želim da se nadovežem na nešto što je rekao gospodin ministar, a rekao je – ne postoji mogućnost da on ostane na istom mestu, zbog novog mosta koji mora da bude na tom mestu. Pa, to nije istina. Danas inženjeri mogu da izvedu šta god poželite. Da, danas inženjeri u 21. veku mogu da urade i da isprojektuju šta god poželite. Pitanje je koliko će to da košta, o tome možemo da raspravljamo, ali ne postoji stvar za koju građevinski ne može da se reši. Znači, ovo može da se reši na drugi način.

Ono što Beograđani treba da znaju, a to je da ne postoji nijedna saobraćajna studija koja bi pokazala ekonomsku opravdanost rušenja ovog mosta. Ja ću da podsetim, mi se zadužujemo 80 miliona evra za most, kaže se da se prethodno sruši stari i da se gradi novi. Mi nemamo ništa protiv gradnje mosta, u Beogradu fale dva mosta, i to fale sada, u ovom trenutku, a ne za projektovanu godinu od 20 godina, kako se inače mostovi projektuju.

Ali ono što je ovde sakriveno u budžetu, to je da je procenjena vrednost rušenja Starog savskog mosta 12 miliona evra i to piše u idejnom projektu koji je već urađen za ovaj most. Inače, u tom idejnom projektu investitor je dao projektni zadatak, ako mogu samo još jednu rečenicu, znači investitor je dao projektni zadatak gde je inženjerima rekao da stari mora da se skloni, da na tom mestu projektuju to. Hvala vam.

Hvala, predsedavajući.

Poštovani poslanici, poštovani ministri, slušali smo razne govore danas i juče. Na mene uvek ostavlja najveći utisak onda kada priča ministar infrastrukture, odnosno građevine, saobraćaja i infrastrukture, bilo da je to sadašnji ili bivši, te moram da se osvrnem na par stvari koje su rečene u toku jučerašnjeg dana.

Gospodin ministar je rekao da je govor mog kolege Mike Aleksića prazna priča. Za ministra je korupcija, kriminal, Kosovo i Metohija i finansije prazna priča, ali to ostavljam na čast ministru.

Ono što je ministar lepo rekao, gospodine Vesiću, mnogo lepo ste rekli kada ste rekli da su infrastrukturni objekti život. Jesu život, ali život su za mene, koja sam 20 godina provela na gradilištima, život su za sve moje kolege inženjere, tehničare i radnike koji rade po gradilištima. Za nas je to život. Mi smo svi dočekivali sve vaše bivše ministre i vaše bivše ministre i ministre pre vas i mogu vam reći da su bivši ministri vaši najbahatiji, a da li znate zašto? Zato što drže konferencije za medije na tlu gde nije urađena eksproprijacija, zato što pričaju da je izvođač uradio ne znam koliko peska, asfalta i šljunka, a da pritom ne znaju da ministarstvo nije izdalo građevinsku dozvolu za te radove. Vaše ministarstvo nije izdalo građevinsku dozvolu.

Juče ste pričali o kanalizaciji. Spočitavate ovde bivšeg gradonačelnika Trstenika i druge gradonačelnike, bivše gradonačelnike drugih gradova da nisu uradili kanalizaciju u svojim gradovima. Zašto vi, gospodine Vesiću, niste uradili kanalizaciju u Beogradu kao prvi čovek Beograda? Zašto u Beogradu nema kanalizacije u Sremčici, na levoj obali Dunava, u Kaluđerici? Zašto vi, gospodine Mali, kao gradonačelnik Beograda niste uradili kanalizaciju u Beogradu? Zašto 560 hiljada stanovnika u Beogradu nema kanalizaciju?

Pričali ste dalje o nekim projektima. Pričali ste o tome da se rade veliki projekti i postrojenja prečišćavanja voda. Pa, vi ste, gospodine ministre, obustavili izgradnju postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u Velikom Selu. Svi urbani potoci pretvarani su u fekalne kolektore.

Nemamo mi ništa protiv da se vi zadužite 70 miliona evra da bi radili kanalizaciju po Srbiji, ali imamo protiv da se zadužite 330 miliona evra za Nacionalni stadion, a pritom i sami znate da nema kanalizacije kako u Beogradu tako i u drugim gradovima Srbije.

Samo ako mogu za kraj da vas nešto zamolim. Molim vas, nemojte da pričate – ovi pre vas. Ja sam prvi put u politici. Narodna stranka je prvi put parlamentarna u ovoj Skupštini, te vas molim da ne pričate – oni pre nas, jer pre SNS–a bili ste vi.