Zahvaljujem, predsedavajući.

Pre ove pauze ministar Martinović je imao svoje izlaganje od oko 40 minuta. Niste mi dali repliku posle tog izlaganja, a mislim da sam imala pravo na repliku, pa ću ja iskoristiti samo par minuta da kažem ministru Martinoviću – sram vas bilo! Sram vas bilo za sve ono što ste izgovorili u ovoj Skupštini.

Vi ste svakom vašom rečenicom, slažete se sa mnom, hvala vam na tome, svakom rečenicom koju ste rekli vi ste unizili Dom i ovaj parlament. Vi niste uopšte pročitali Poslovnik. Vi ste svaki član tog Poslovnika povredili. Vi ste pričali o životu i privatnim stvarima jednog poslanika. Pričate o nekom „223“. Taj „223“ vas je izuo iz cipela ovde. Postavio vam je pitanja na koja ne znate da odgovorite. Bavite se Narodnom strankom zato što ne znate da odgovorite ni na jedno pitanje koje vam je taj, kako ga nazivate, „223“ odgovorio.

Ali, znate šta, ministre. Za razliku od mnogih koji se nalaze u Srpskoj naprednoj stranci, on nije kupio diplomu, on nije plagirao doktorat, on nije plagirao ni naučne radove. Pa, zapitajte se da li i koliko vredi „223“ i plagijati u Naprednoj stranci.

Pričali ste i o televizijama. Rekli ste kako se mi obraćamo televiziji. Pa, sve televizije sa nacionalnom frekvencijom pripadaju vama. Vi ste ti koji svuda pričaju na nacionalnoj frekvenciji. Smeta vam što imamo jednu, dve televizije na kojima možemo da kažemo nešto, da građani Srbije mogu da čuju i neko drugo mišljenje od tog vašeg koje se prezentuje na nacionalnim frekvencijama. Zaista, sram da vas bude.

Htela bih, naravno, ako mi dozvolite, da kažem nekoliko reči o osećaju odgovornosti. Odgovornost potiče od osećaja časti i čestitosti, iz kućnog vaspitanja. Ono je kod takvih ljudi prisutno i onda kada ga niko ne traži.

Naravno da ministar saobraćaja nije direktno odgovoran kada iskoči voz iz šina koji prevozi opasane materije, recimo kod Pirota. Nije on taj koji se uspavao u lokomotivi, nije on taj koji je izvršio lošu procenu šina i skretnica, nije on taj koji je pretovario teret, ali je odgovoran, objektivno je odgovoran, zato što sistem tako funkcioniše.

Nije ministar unutrašnjih poslova vozio 130 km na sat i bio pijan kada stradaju deca na pešačkim prelazima u gradovima Srbije, ali je svojim sistemom i odsustvom sistema omogućio da pijan vozač bahatom vožnjom ubije dete na pešačkom prelazu. Dete vam postaje samo broj. Saobraćajnu nezgodu nazivate nesrećom, ali ministar vam i dalje nije odgovoran.

U nekim geografskim područjima gde se neguje kult časti i odgovornosti ministar bi se ubio. Hvala bogu, to nije u Srbiji, jer da je tako, svakog dana bi imali jednu ministarsku sahranu.

Niko od ministra ne očekuje sepuku ili harakiri, ali se od čoveka ktitora i zadužbinara, od lika sa freske koji je sebe skromno stavio pred Hrista i Bogorodicu, očekuje da sam prepozna vlastitu odgovornost, a ne da se zaklanja, kako on kaže, iza svog šefa, svog predsednika njegove stranke i njegove zemlje. Taj čovek jeste njegov šef, bez obzira što je podneo stranačku ostavku, ali nije moj. Srbija jeste moja i pripada meni, makar onoliko koliko pripada ministru.

Dužan je ministar da nam kaže koliko je bilo prijava protiv mladenovačkog ubice, koliko postupanja, koliko se puta reagovalo, šta je policija radila povodom činjenice da u krugu od nekoliko kilometara od ubicine kuće nije bilo ni jednog psa? Koliko je puta bio privođen pa puštan povodom napada na ljude, traktorom, motornom testerom, oružjem? Koliko je puta napadao policajce? Zašto je ubica uhvaćen 80 km od mesta na kome je učinjen zločin tek nakon građanske prijave?

Da li policija samo stavi oznaku na izveštaj - i pre je bio poznat policiji. To je fraza koju toliko često čujemo kad god se desi neka tragedija. Taj ubica koji je i pre bio poznat policiji nosio je tablu na kojoj je pisalo – Ja sam budući ubica, za one koji su znali to da prepoznaju, posebno ako se tome doda i fascinacija i druženje sa opskurnim likovima iz raznih rijalitija.

Koliko god ministar ne snosi odgovornost za strahotu koju proizvodi tamna dubina duše jednog deteta i njegova psihopatološka strana ličnosti, ministar je odgovoran za ubistvo u Mladenovcu. Malo li je osećaj ljudskosti i hrišćanske odgovornosti da podnese ostavku, ktitor i ministar? Hvala.

Ako mogu još nešto da dodam, pošto ste mene prozvali za moje poslaničko pitanje. Vi ste pravnik, zar ne? Da li pravnik zna kada i zašto treba da se poštuje Zakon o planiranju i izgradnji? Da li zna da kada se radi bez građevinske dozvole da se radi protiv zakona ove države.

Kažete da radimo opstrukciju ove Skupštine zato što neki zakoni ne ulaze u proceduru? Taj zakon koji ste spominjali, to je zakon da se odobri dodatni kredit, a kredit nema nikakve veze sa dozvolom, naročito ne sa građevinskom dozvolom.

Kakav li ste vi to pravnik, jadne li te vaše desetke, ako su uopšte bile vaše.

Poštovani građani Srbije, stigli smo do tačke dnevnog reda, koja se odnosi na anketni odbor, odnosno odluku o obrazovanju anketnog odbora radi utvrđivanju činjenica i okolnosti koje su dovele do masovnih ubistava, kao u osnovnoj školi na Vračaru u Beogradu, tako i opštinama u Beogradu.

Što se činjenica tiče želim da verujem svojoj kolegini narodnoj poslanici Slavici Radovanović, koja tvrdi da u MUP-u rade vredni i časni policajci i inspektori i ostali radnici, koji dogovorno rade svoj posao bez obzira ko je i kakav im je ministar. Iz tog razloga čvrsto verujem da će takvi policajci doneti izveštaj vezano za činjenice koje su dovele do ovih masovnih ubistava.

Ono na šta bih se ja osvrnula jesu okolnosti. U protekle tri nedelje tj. od 18. maja u ovoj Skupštini od poslanika vladajuće većine čuli ste da je sve u redu, čuli ste da sistem nije zakazao, čuli ste da niko nije odgovoran, čuli ste da se takve stvari dešavaju, čuli ste da ministar unutrašnjih poslova radi savršeno svoj posao, čuli ste i da šef policije Beograda radi savršeno svoj posao, i da na prosto niko nije odgovoran.

Ali, ako ste malo pažljivije slušali, mogli ste da čujete i poslanike vladajuće stranke koji se pitaju gde su roditelji. Jedan od poslanika je rekao da nam deca idu u školu od osam do jedan, da su dva sata na engleskom jeziku, u tri sata na drugom stranom jeziku, onda je navodio, da li u školi sporta ili šta već, i da roditelji ne razgovaraju sa njima. Da bi došli do odgovornosti roditelja moramo prvenstveno da vidimo kako smo stigli do toga da roditelji nemaju toliko vremena za svoju decu. To su te okolnosti u društvu.

Razmišljajući o tim okolnostima u društvu, mogu da krenem iz svog iskustva. Ja imam 22 godine radnog staža u privatnom sektoru. Namerno kažem u privatnom sektoru, ne u državnom, i imala sam različite poslodavce i domaće i strane, uglavnom strane. Za mojih 22 godine radnog staža, ja nisam imala goreg poslodavca od predsednika ove Skupštine Vladimira Orlića. Namerno kažem poslodavca, ja vrlo dobro znam da su poslanici ovde slobodni, da ih biraju građani, da nas on ovde ne zapošljava, da nam ne daje plate, ali, na prosto, on je čovek koji se bavi o ovoj Skupštini. On je čovek koji se bavi i zadužen je da se stara o redu na ovoj sednici, zadužen je za vođenje ove Skupštine, zadužen je da se ovaj Pravilnik, ovog doma poštuje.

Kod vas, gospodine Orliću, mi ne znamo ni kada imamo sednicu, ni da li imamo sednicu, da li će ona biti po hitnom postupku, vanrednom postupku, sve sednice koje su bile od našeg konstituisanja bile su po hitnom postupku, znali smo i samo 24 sata ranije. Ne znamo dokle ćemo da radimo, ne znamo kada ćemo da radimo, ne znamo da li ćemo napraviti pauzu, ili ćemo možda duže. Možda ova sednica izgleda donekle normalno, jel treba da zaboravimo one prethodne, jel treba da zaboravimo da smo do tri sata ovde bili u Skupštini, jel to treba da zaboravimo?

Zbog vas, gospodine Vladimire Orliću, ja svom detetu ne mogu da obećam da ću ići na neki rođendan, da ću biti na nekoj školskoj priredbi, da ću ga voditi na neku školsku utakmicu. Ja svom detetu, zbog vas Vladimire Orliću ne mogu da kažem kada ću doći kući. Ne mogu da mu obećam da li ga mogu ušuškati, da li mu mogu pročitati neku priču, to ja ne mogu da učinim, zato što kod vas se ne zna. Ova Skupština nema plan, ne samo plan rada na nedeljnom nivou, nemamo plan rada na mesečnom nivou, nemamo plan na godišnjem nivou i ako u ovom pravilniku piše da moramo da imao godišnji plan ove Skupštine.

Zašto je to važno, vidim, pitate se. Zato što ste po Ustavu Republike Srbije vi, po funkciji drugi čovek u državi, na vas se ugledaju ovim poslom, na vas se ogledaju državnici, na vas ugledaju ovi što sam ih spomenula i domaći i strani, oni se ugledaju na vas i razmišljaju, pa, ako vi možete tako da se ponašate prema poslanicima, koje niti zapošljavate, niti im dajete platu, niti im određujete godišnje odmore, pa, šta mislite kako se u Srbiji ponašaju drugi koji zapošljavaju svoje radnike. Kako se oni ponašaju? Gledajući vas, oni mogu samo da zaključe, zašto bi se Zakon o radu poštovao ako se ne poštuje Poslanik ove Skupštine.

Kada pričamo o deci, da li vi gospodine Orliću kada dođete kući i kada uzmete svoje dete u naručje da ga pomilujete, pomazite, poljubite, da li mu kažete ovako sine ti, kao tata, ovako omalovažavaj svoje drugare. Ako slučajno neki drugar kaže neko drugo mišljenje, reci mu sedi dole, sram te bilo, nauči da čitaš. Jel mu tako kažete? Jel tako savetujete svoju decu gospodine Orliću, da se ugledaju na vas?

Jedna poslanica ovde vladajuće stranke koja je pričala pre mene i reći ću ime, ako želi može da kaže nešto, Dejana Vasić, rekla je da je važnost porodice da se deca ugledaju na roditelje. Rekla je da se deca ugledaju na roditelje da deca usvajaju obrasce ponašanja od svojih roditelja. Jel ovako treba vaše dete da usvoji obrazac, ovakvog vašeg ponašanja u ovoj Skupštini? Kasnije se pitamo šta se desilo sa nasilnim ponašanjem u školi, vršnjačkim nasiljem.

Ovo što vi govorite ovde, ako bi se primenilo u školi, to bilo vršnjačko nasilje…

(Narodna poslanica iz SNS dobacuje.)

Sram tebe bilo što dobacuješ.

U prethodne tri nedelje nije bilo previše empatije u ovom domu i poslanica koju sam malopre citirala je rekla da je jako važna empatija i pitala se da li ta empatija treba da bude ovde u našim srcima ili treba da bude samo na društvenim mrežama. Iz tog razloga, znamo …

(Narodni poslanici SNS dobacuju.)

Jel možete malo da se smirite, ne čujem tok svojih misli.

Da li smatrate da je empatija važna? Da li smatrate da empatija treba da budu u srcu ili samo na društvenim mrežama?

Mi smo ovde govorili o tome da niko od funkcionera nije otišao da izjavi saučešće. Niko od funkcionera nije otišao u školu da odnese cveće. Niko od funkcionera nije bio na sahrani. Onda smo od vas dobili to da je gospodin predsednik bio.

Znate šta? Ovo je foto-šop. Ja tražim da imamo anketni odbor i da se utvrdi da li je ovo foto-šop. A zašto smatram? Smatram zato što sam se ja upisala u ovu knjigu žalosti ne kao poslanik, već kao roditelj. Upisala sam se i znam da ova knjiga žalosti ne izgleda ovako. Žao mi je, foto-šop je u pitanju.

Vi mislite da je teško razgovarati sa decom vezano za to šta im se dogodilo? Znam da ništa ne razumete, sasvim je jasno, u redu je. Neću da trošim reči na to. Ne možete vi da razumete koliko je teško da vodite dete na sahranu. Ne možete da razumete koliko je teško da idete kod roditelja da izjavite saučešće. Vi to ne možete da razumete i zato sram vas bilo što nemate ni malo empatije za tako nešto!

Vi mislite da je teško pričati sa detetom o tome šta se dogodilo? Vi mislite da je teško pričati sa detetom zašto je njegova drugarica nastradala u školi? Vi mislite da je to teško? Ne, nije teško. Teško je odgovoriti detetu da li će se to dogoditi još jednom, da li će se to dogoditi u njegovoj školi.

Vi ne znate koliko je teško kada vidite dete koje vam steže ruku, kada ga vodite na sahranu svoje drugarice! Sram vas bre bilo!

Najteže od svega je kad vas dete pita – a šta će ti, mama, da uradiš po tom pitanju? Ne mogu da učinim ništa. To mi je najteže. Teško mi je kada dete kaže – u školi mi je ubijena drugarica, ispred škole nam stoje dva policajca, u školi je dojavljeno da imamo bombu. I ti mama očekuješ da učim? I ti mama očekuješ da se ja skoncentrišem? E, to je teško slušati i to je teško razumeti i na to je teško odgovoriti detetu.

Zbog toga neću ponavljati šta traže građani Srbije na protestima, ali ću vam reći, s obzirom da u okviru anketnog odbora postoje i mere koje trebaju da se predlože, ponoviću vam nešto što je rekla moja koleginica Sanda Rašković Ivić, a to je da treba bude psiholog, psihijatar i defektolog u svakoj školi, da treba femicid da bude poseban oblik krivičnog dela i da treba više da radimo na preventivi metalne zaštite.

Ali, isto tako, predlažem anketnom odboru da uvrsti i da razmotri predloge mera koji se odnose na to da se poštuje Zakon o radu na način da se poštuje radno vreme, da se poštuje sve ono što piše na taj način da građani, odnosno da roditelji ne moraju da rade prekovremeno da bi obezbedili sve svom detetu i da ne moraju da rade i za vreme godišnjeg odmora i onda kada su bolesni.

Takođe predlažemo da se u program škole uvrste radne subote, gde deca neće imati školske predmete, već će dolaziti, družiti se, takmičiti se, skupljati plastiku, staklo, šta god.

Predlažemo da se uvedu posete muzejima, pozorištima, operama i drugi kulturni sadržaji i da se poboljša rad odeljenja koji se bave bezbednošću dece na internetu.

Na kraju, pozivam sve građane da se pridruže protestu u petak u 18 časova ispred Skupštine Republike Srbije.

Hvala, predsedavajući.

Mislim da ste član 108. povredili, stav 1.

Ne bih da ulazim u repliku i da ispričam šta je prethodni govornik pričao i šta je sve iznosio u svojih 25 minuta izlaganja, s obzirom da ste vi bili na 13 minuta tog izlaganja, ali verujem da ste razumeli dosta stvari koje je rekao, ali ja bih vas zamolila kao nekoga koga smatram izuzetno inteligentnim da u par prosto proširenih rečenica nam kažete šta je to bila odluka, odnosno šta je to bio Predlog zaključaka ovog Odbora, s obzirom da ono sve što je pričao prethodni govornik mi nismo shvatili šta je bilo na tom Odboru i šta je Zaključak tog Odbora.

Zahvaljujem.

Ovaj narodni poslanik i odbornik u Beogradu je ispričao, nije to sad bio prethodni, ali moram da se nadovežem. Rekao je da ima jedna opoziciona stranka koja je podnela, pa ne znam koji je rekao broj amandmana. Narodna stranka je podnela 46 amandmana na svaki član ovog zakona i svaki je isti, svaki je – briše se.

To mi ne radimo namerno, da bi ovde imali nekog vremena da pričamo. Mi smo to uradili zato što je Narodna stranka podnela krivičnu prijavu protiv ministarke i lica koja su učestvovala u falsifikovanju ovog zakona. Mi smatramo da ovaj zakon nije ušao u proceduru na pravi način, na način na koji treba da uđe jedan zakon u Narodnu skupštinu.

Stoga smatramo da je svaki član ovog zakona sporan. Iz tog razloga smatramo da svaki član treba da se briše. Evo, da razjasnim. Hvala.

S obzirom da malo izlazimo iz teme, ja bih samo da se vratim i da kažem da je NS podnela krivičnu prijavu protiv ministarke i protiv lica koja su učestvovali u falsifikovanju ovog zakona.

Mi smatramo daje ovaj zakon falsifikat. Ovo nije nacrt zakona koji je išao na javnu raspravu. Skandalozno je kako je ovaj Nacrt zakona u skupštinsku proceduru, mi se protivimo tome i iz tog razloga smatramo da svaki član ovog zakona treba da se briše, zbog toga smo i podneli 46 amandmana da se briše.

Žao mi je što ovde neki poslanici nisu shvatili da ono o čemu smo mi pričali smo pričali o tome zašto smatramo da ovo sve treba da se obriše i zašto smatramo da ovaj zakon ne treba da bude u skupštinskoj proceduri. Hvala.

Zahvaljujem.

Moj amandman je čisto tehničke prirode i želela bih da on bude jasan i da ne bude dvosmislen. Iz tog razloga ovde kad se kaže u Nacrtu zakona da su obnovljivi izbori energije primarni izvori energije, odnosno energije vetra, energije sunca i drugo, želela bih da se izbriše ovo drugo, jer ne želim da neko stavi i da tumači ovaj zakon na način koji nije primeren. Samo iz te neke bojazni i iskreno se nadam da jeste tehničke prirode, jer ukoliko nije onda počinjem da sumnjam da postoji nešto drugo, između toga kada se kaže, nešto drugo.

Zašto mi je to važno? To mi je važno zato što na sajtu EPS može da se nađe jedan spisak firmi koje su podnele zahtev za priključenje. To su uglavnom zahtevi za priključenje proizvođača. Ukupno ima 1182, odnosno 1182 zahteva.

Ovi zahtevi su zauzeli kapacitet nekim ozbiljnim proizvođačima. Ja mogu da tvrdim i tvrdim da ovde 80% ovih firmi koje su se prijavile i podnele zahtev da su neozbiljne firme, da su se tek osnovale. Možete da uđete u njihove APR obrasce i da vidite da su se osnovaleneke čak i pre dve nedelje. Na ovaj način ove neozbiljne firme zauzimaju mesta ozbiljnim proizvođačima.

To isto tako tvrdim i smatram da je ministarka kada je sprovodila ovaj zakon, a to nije vodila računa, baš iz razloga što je možda htela da otvori jedan prostor raznim firmama da mogu da podnesu zahteve i na taj način da zauzmu kapacitete i na taj način drugim proizvođačima se kaže da zapravo sada ne mogu da podnesu zahtev zato što nema dovoljno kapaciteta.

To je jako važno. Smatram da je u zakonu trebalo da se stavi ono što je bilo na javnoj raspravi i što su mnogi proizvođači tražili, a to je da kada se podnese ovaj zahtev, da ta firma da garanciju, odnosno da da bankarsku garanciju za ozbiljnost posla. Smatram da je to poznato ministarki, s obzirom da je radila u istaknutim evropskim firmama koje su upravo tražile razne garancije za razne poslove kada se radi o Srbiji. Isto tako, da firma kada podnese zahtev, ima osim bankarske garancije, da ima zemljište koje je ili kupila ili uzela u zakup.

Smatram da su te dve važne stvari koje su trebale da stave da bi firme bile ozbiljne da se prijave na zahtev i da na taj način u stvari zauzimaju kapacitete. Hvala.

Zahvaljujem.

Moram se zahvaliti ministarki zato što je odgovarajući na moj prethodni amandman pohvalila to vezano za bankarske garancije za ozbiljnost posla, odnosno za ozbiljnost ponude, ali bih je zamolila, znači, ja sam isto tim povodom rekla da kada firme dostavljaju zahteve da to bude ozbiljno u smislu da dostave i da se vlasništvu nad zemljištem ili da imaju zakup zemljišta tu gde se prijavljuju, jer se pokazalo da one samo tako, da kažem, iz glave samo napišu koju hoće lokaciju, ali da uopšte nemaju nikakvo zemljište ili u vlasništvu ili pod zakupom gde će da grade.

Vezano za ovaj moj amandman, gde se sada javljam isto bih zamolila ministarku da pročita ovaj amandman NS, zato što smatramo da je izuzetno korektan, jer njime tražimo da se kategorija domaćinstva podeli u dve grupe u zavisnosti od njihove realne istorijske potrošnje na način, da prva grupa ima instalisanu maksimalnu snagu od sedam kilovata, ali da domaćinstvo ima godišnju potrošnju od 5.000 kilovat časova, a druga kategorija da budu domaćinstva koja imaju godišnju potrošnju preko 5.000 kilovat časova sa maksimalnom instalisanom snagom od 15 kilovata.

Smatramo da je ovo jako važno zbog stimulisanja ulaganja u mini solarne elektrane. Smatramo da svako domaćinstvo koje ugradi foto naponsku ćeliju treba da bude nagrađeno i da ne budu kažnjavani, a sve u cilju da se rastereti EPS i da se motivišu građani, da učestvuju u proizvodnju čiste zelene energije.

Na ovaj način se isto poboljšava, odnosno daje se mogućnost da subvencijama u sufinansiranju solarnih sistema, a vezana je za lokalne, da kažem, lokalne u lokalu i isto tako smatramo da je važno da u ovom članu ne bude ovako rigorozno i mi smatramo da je to duboko problematično zakonsko rešenje gde se smatra da ne treba da bude veća instalisana snaga od 150 kilovata za kupce, proizvođača koje nije domaćinstvo.

I evo, ja bih vas zamolila ako možete to da mi objasnite, jer evo pre, ne znam, da li dve ili tri nedelje, ja sam negde videla da ste išli u Lapovo i da ste obilazili tamo jednu solarnu i ona je upravo imala veću instalisanu snagu, jer mi smatramo da ovako ako graničimo da upravo ti veliki ozbiljni ponuđači ćemo im zatvoriti vrata u Srbiji da ne mogu da proizvode električnu energiju. Hvala vam.

Zahvaljujem.

Gospodine predsedavajući, imali ste divnu priliku da mi ne date reč, obzirom da je ovaj amandman prihvaćen. Zapravo, mogu da obrazložim. Narodna stranka je na odboru predložila niz predloga kako ovaj zakon može da se poboljša. Jedan od njih je upravo bio predlog da član saveta koji se imenuje na pet godina može biti imenovan samo dva puta. Znači da ukupno deset godina može da bude, a ne 15, kako je prvobitno nacrtom napravljeno.

Međutim, poslanik SNS je prepisao amandman Narodne stranke i dao sebi za pravo da je to zapravo njegov amandman, a upravo kada je pričao o amandmanu rekao je da je predložio da direktor bude dva puta biran, a u stvari u amandmanu mu piše ne direktor, nego član saveta.

Generalno, obrnut je red reči u rečenici, što bi naš narod rekao nije šija, nego vrat, ali dobro. Narodna stranka nema ništa protiv da prepisujete naše amandmane. Daćemo vam sve amandmane, zaista nije nikakav problem. Sve se ovo radi za građane Srbije, ali imamo problem kada to ne kažete, kada to sakrijete. Kada kažete da je to nešto vaše, što nije vaše. I ako prepišete, barem recite od koga ste prepisali, od koga ste dobili ideju da tako nešto uradite.

Znam da je to za vas tamo neka fus nota gde treba da kažete, ali to je ta mala razlika da li je jedan zakon original ili je falsifikat i da li je neki doktorat doktorat ili je plagijat.

Vi se ovde ponašate kao lopovi, zato što lopov kada krade on nema predstavu i nije uopšte u problemu kada krade, on je samo u problemu kada je uhvaćen u toj krađi. Vas nije sramota što prepisujete, vas je uvek sramota što Narodna stranka izađe sa tim da vi to prepisujete i onda zbog toga svaki put imate neku repliku.

Ovom prilikom želim da se zahvalim državnom sekretaru koji je slušao sve primedbe na Odboru, koji je za mnoge primedbe rekao da su smislene i da treba razmisliti o njima i zahvaljujem se što je ovaj amandman prihvaćen pa makar bio i prepisan od strane SNS.

Ja ću se samo osvrnuti na ovo prethodne, s obzirom na to da ne dajete repliku i ne želim da trošim vreme.

Znači, prva stvar, gospodine Orliću, član 11. koji je ovde prihvaćen ima dva stava, to je stav 2. i stav 3. Pročitajte i stav 3. Znam, vi ste inženjer, teški su ovi pojmovi, i meni je na početku bilo teško, ali evo pročitajte. A druga stvar, poslaniku koji dobacuje da lažem, sami slušajte šta ste rekli, vi kažete da ste tim amandmanom direktora smanjili sa tri puta da se bira na dva, ali niste direktora, nego ste to smanjili članu Saveta. Vi i ne znate šta vam piše u amandmanu. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Pa, dobro konačno smo došli do člana 19. odnosno uslova izbora direktora i ja ovde moram da kažem da poslanik čiji je amandman usvojen po članu 18. sada je pogodio o čemu se radi njegov amandman i šta tačno piše u amandmanu. Taj amandman nije prepisan i amandman je dobar.

Želela bih da kažem da u ovom amandmanu koji je predložila Narodna stranka, znači po članu 19, mi želimo da promenimo i da se direktor RATEL-a, odnosno direktor Regulatora koji se bira, da ima najmanje devet godina radnog iskustva. Mi smatramo da je pet godina radnog iskustva koje je dato ovim nacrtom Zakona jako malo.

Ja prihvatam da je državni sekretar rekao da je minimum i prihvatam da je rekao da je to radno iskustvo, ali ovde ne postoji ni jedan drugi razlog da ta osoba nema i pet godina radnog staža i pet godina radnog iskustva u sličnim poslovima.

S obzirom da je ministar ovde čitao neke amandmane narodnih poslanika opozicije, ja bih ga zamolila da pročita i ovaj amandman i da mi kaže da li ovde ima nešto nejasno, nešto nestručno, nešto što nije u skladu i sa zakonom i pravilnicima, a takođe bih želela i da napomenem da razlog zbog koga je amandman odbačen, ovde piše da nije usklađen sa odredbama koje je uređen mandat članova Saveta.

Pa, nije mi sad baš jasno kakve veze imaju mandati članova Saveta sa tim što mi tražimo da direktor Regulatornog tela ima više od pet godina radnog iskustva, odnosno konkretno amandmanom tražimo devet? Hvala.

Prvo, hvala vam na ovom pristojnom odgovoru. Ja ne mogu da se složim sa vama da je to nešto što je strašno ako je devet godina radnog iskustva. Znate, evo, recimo, ja radim i radila sam pre ovoga 20 godina kod raznih privatnika i u raznoj privredi. Mogu vam reći da posle pet godina rada tu ja nisam imala baš neko iskustvo i ne bih baš mogla da se prihvatim da budem direktor neke firme, posebno ne građevinske.

Recimo, radila sam u građevinskoj firmi. Iz tog razloga smatram da treba da ima više od pet godina radnog iskustva. Ja se slažem da on može da ima više od pet godina radnog staža, ali to ovde ne piše u zakonu.

Htela bih samo da, još jednu stvar sam htela da uradim, s obzirom da je ova rasprava krenula u dobrom pravcu, ali vaš poslanik pored vas kad je pričao rekao je da on nije dobacivao da ono što sam ja rekla da je neko dobacivao da lažem, ja mu se ovaj put izvinjavam ako to on nije rekao. Ja sam čula sa te strane, ali zaista možda je to bio poslanik neki pored, zaista se izvinjavam.

Svakako se ne slažem sa ovim i smatram da treba da se glasa za ovo i smatram da je ovaj amandman dobar zato što se ovde pravi to da ne bude neko ko je tek završio fakultet, ima pet godina radnog staža, da dođe i da bude direktor jako važne i velike firme kao što je Regulator.

Zahvaljujem.

Ovaj amandman odnosi se na član 51. gde je merenje nivoa elektromagnetnog polja. Mi ovim amandmanom tražimo da, kako je rečeno ovde, ukoliko se prilikom merenja utvrdi da postoji prekoračenje graničnih nivoa, da je dužnost da se prijavi to nadležnoj inspekciji. Mi ovde tražimo da se prijavi, naravno, inspekciji, ali isto tako da se objavi i medijima i nadležnom ministarstvu i da nadležno ministarstvo preduzme sve mere radi smanjenja i uticaja štetnog zračenja.

Ovo je jako važno zato što ovde u Nacrtu zakona piše samo nadležnoj inspekciji. Ja sam lično zvala inspekciju svojevremeno za nelegalnu gradnju u Makišu koja mi se posle tri dana javila, javio se čovek i rekao – ja se izvinjavam, ja sam na godišnjem odmoru i nema niko da me menja. Sad zamislite situaciju da se meri magnetno zračenje, da nije dobro, da je prekoračenje i da u ovom slučaju nadležna inspekcija kaže – ja se izvinjavam, nema ko da me menja, sačekajte sedam dana. Mislim da je jako važno da usvojite ovaj amandman. Hvala.

Zahvaljujem.

Možda je trenutak i da prekinete ovu sednicu, s obzirom da poslanici ne znaju ni o kom zakonu pričamo, ali da se vratimo na temu.

Član 53. – pravo službenosti. Pravo službenosti je izuzetno važno i smatram da je jako važno da ministar pročita amandman koji je podnela Narodna stranka zato što smo mi ovde tražili da operater, odnosno u nacrtu piše da operater ima pravo da zahteva pravo prolaska preko tuđe nepokretnosti ili da ima pravo korišćenja tuđe nepokretnosti, što je sasvim opravdano obzirom da se radi o izgradnji, postavljanju i korišćenju elektro-komunikacionih mreža.

Mi smo ovim amandmanom tražili da pre toga dostavi odobrenje od ministarstva da može to da radi i da treba to da radi.

Zašto smatram da je ovo jako važno? Zato što ovde niko ne kontroliše operatera. On može da zahteva da uđe i da ide kojom linijom, kojim projektom, kojim parcelama. Znači, ovde ništa nemamo povodom toga. Operator može to da zahteva samovoljno.

Mi ovim amandmanom samo tražimo da to bude u okviru ministarstva regulisano, na način da ministarstvo prethodno da mišljenje da je to sasvim u redu da operater zahteva pravo prolaska. Hvala.

Zahvaljujem.

Prvo, ministre, niste najbolje razumeli prethodni amandman. To je jasno što ste vi rekli i to jeste ovde u ovom zakonu ubačeno da bude besplatno, ali mi smo ovim prethodnim amandmanom o kojem je pričala moja koleginica tražili da se i broj 19833 ubaci kao besplatan, a pritom to je broj za bezbednost dece na internetu na kom baš vaše ministarstvo radi i u okviru vašeg ministarstva se nalazi. znači, mi ovde želimo da pomognemo i vama, kao i vašem ministarstvu da i ovaj broj bude ubačen za besplatne.

Državni sekretar je objasnio da je taj broj besplatan za korisnike, ali je isto tako rekao da Ministarstvo plaća to operaterima. Mi smo ovde tražili da ovaj broj bude besplatan, tako da to niste najbolje razumeli, a ja bih samo da napomenem i ovaj sledeći amandman koji je moj. Mi ovim amandmanom, sledećim, zahtevamo i tražimo da se ubaci u zakon da operater bude nadležan, odnosno bude nadležan za to da jednom godišnje pošalje besplatnu poruku svim korisnicima i da ih obavesti koji su to brojevi besplatni, koji broj za šta služi od ovih socijalnih brojeva koji su ovde navedeni, uključujući ove koji su u zakonu, ali isto tako uključujući ove koje i mi predlažemo. Hvala.

Zahvaljujem.

Mi ovim amandmanom tražimo da ovaj Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu se primenjuje i za ministra. Zašto smatramo da je to jako važno? Smatramo da je jako važno da kada ministar dođe u posetu na neko gradilište, evo možete da pogledate kako to izgleda, da se oni adekvatno obuku za ovo gradilište. Vidite, oni ovde nemaju HTZ opremu koja se propisuje ovim zakonom i koju su u obavezi da imaju svi zaposleni na gradilištu. Jako je lepo da se oni šetaju gradilištem, ali smatramo da moraju da budu obezbeđeni.

Ovaj amandman se odnosi na to da mi želimo da skrenemo pažnju na njihovu bezbednost na gradilištu. Vidite, ministru je neko rekao da tako treba da se obuče, ali šta možete da primetite na ovoj slici. Molim kamermana da pokaže, ovo je javna slika, ministar je stavio na svoj profil, ništa nisam izmislila, stavio je i na glavnu stranu svog profila. Da li nešto primećujete ovde? Jel smatrate da je on adekvatno obučen? Ministar nije tu da mi odgovori, ali evo tu je njegov državni sekretar - jel adekvatno obučen ovaj ministar? On smatra da jeste. Jel vi vidite ove Armani cipelice? Jel vi smatrate da je on trebao u Armani cipelicama da se šeta po gradilištu ili treba da ima cipele za gradilište?

Opet ovo pričam zbog ministra, jer on može da naiđe na neki ekser i, zamislite, šta će onda da bude, ko će onda da odgovara. Ko će odgovarati ako ministar naiđe na ekser, povredi se i šta ćemo onda? Ne pričam samo o poslednjem ministru. Evo, imate i ovog prethodnog i on se isto šetao u Armani cipelicama i njega smo na gradilištima zvali Armani. Imamo mi još neke, evo pogledajte. Imamo mi ovde dosta, ali kamerman se izgleda uspavao, pa ne primećuje ove slike.

Pogledajte, sve su javne slike, tako da tražimo ovim amandmanom da se zakon primenjuje i na ministre. Hvala.