Meni je žao što političko pamćenje mnogih mojih kolega počinje od onog trenutka kada su seli u fotelje vlasti.
Zaista mi je drago da postoje mnoga naliv pera koja mogu da pišu o budućnosti, ali nema te gumice koja može da izbriše prošlost, niti našu ulogu u toj prošlosti.
Možda ste vi, koleginice, kao nekadašnji član DS nekada davno, zaboravili šta je radio Aleksandar Vučić ili Tomislav Nikolić, možda ste zaboravili ko su bili promoteri politike Karlobag-Ogulin-Karlovac-Virovitica i koliko je ljudi platilo glavom tu politiku, a koliko je ljudi došlo u Srbiju kao izbeglice i sada su bili prinuđeni da se ovde skuće na načine na koje su to morali da urade, ali daću vam savet da biste duže trajali u politici.
Znate evropske integracije podrazumevaju da taj vaš egocentrizam, da ste vi najbolji, najlepši, najpametniji malo smanjite i da sebe vidite u kontekstu jedne male, siromašne i nerazvijene zemlje koja je baš takva mala, siromašna i nerazvijena zbog upornog odbijanja politike evropskih integracija i ne samo odbijanja politike evropskih integracija, već i progona promotera te politike, gde se u tom progonu niste libili da neke od nosioca te politike skratite za obeležje koje ih je izdvajalo iz proseka u Srbiji, a oni su za glavu odskakali od tog proseka u Srbiji.
Tako da, kada već danas zastupate neku novu politiku nemojte da se stidite i onoga što ste nekada radili, a to je bilo apriori odbacivanja evropske ideje i sistema vrednosti i besomučan progon ljudi koji su se za taj sistem zalagali. Istovremeno, takva politika rezultirala je haosom u ovoj zemlji koji se između ostalog ogleda i haosom u urbanizmu. Nismo mi iz DS doveli te ljude kao izbeglice svojom politikom. Hvala.

Poštovani gospodine predsedniče Narodne skupštine, reklamiram povredu Poslovnika - član 107. Neposredno pre nego što je replicirao gospodin Senić iz DS, na grub način narušeno je dostojanstvo DS, denuciranjem ljudi iz DS i vređanjem članova DS, čak pokušajem da se predstavimo kao kriminalci koji stalno odgovaramo. Mene ne čudi da se za reč, kao portparoli nekada tužilaštva, a nekada mafije, javljaju oni kojima je to posao. Znate, mi smo prošli kroz to provlačenje kroz blato i kada je uhapšen gradonačelnik Kraljeva. Ti koji su nas denucirali nikada nisu ustali da kažu ovde izvinite. Te su u srednjem veku mazali katranom i perjem, a mi samo očekujemo izvinjenje, ne očekujemo ništa više od toga.
Ovo nije srednji vek, ovo je 21. vek. Ovo nije kozačka skupština, ovo je ipak parlamernt u kome moramo voditi računa kakve činjenice iznosimo. Nije li vaš šef poslaničke grupe zadužen za neki kodeks ponašanja. Skinite te vaterpolo kapice, koje vam brane da vam narodni glas dođe u uši. Valjda vam zaklanjaju vidike. Pogledajte koliko ste ljudi iz DS optužili pre nego što su pušteni na slobodu.
(Predsedavajući: Gospodine Milivojeviću, nemojte replicirati.)
Evo vraćam se na Poslovnik. Zaista vas molim da poštujete dostojanstvo Narodne skupštine. Da li možete da se umirite malo, ako ne možete da me nadgovorite, probajte da me nadćutite.
Kad bi neki ljudi preko puta mene pričali o onome što znaju, kakva bi divna tišina ovde vladala. Hvala.

Poštovani gospodine predsedniče Narodne skupštine, ja sam mislio da će neki ljudi u ovoj sali da prihvate savet svoje koleginice i da slušaju savete pametnijih ljudi. Očigledno, nema baš mnogo discipline u svim poslaničkim grupama. Ali, kad sam kazao da se kod nas za lopova kaže – sposoban čovek, mislio sam na Srbiju. Drago mi je da čujem da neki kažu da Srbija nije njihova zemlja i da imaju rezervnu zemlju i da se tako prema njoj ponašaju, i prošli put, 1999. godine, i sada. Ali, nemojte meni da kažete, nego kažite građanima Srbije koja vam je to rezervna zemlja, ako ovo nije kod vas. Šta je kod vas? Da li se zato ponašate prema Srbiji kao da ste je okupirali 6. maja i da je vaš ratni plen? Nije Srbija vaš ratni plen.
Da vam citiram vašeg predsednika stranke: „Nije Srbija šaka zobi da je pozoba svaka vrana koja ovde sleti“. Ili sadašnjeg predsednika Srbije: „Nije Srbija šaka zobi da je pozobaju svačiji konji“. Vodite računa šta govorite u parlamentu. Ako ovo nije vaša zemlja, ako ovo nije vaš dom, onda kažite građanima Srbije koja je vaša himna, ko je vaš dom i koja je vaša zemlja.
Meni je jasno zašto se ovako ponašate prema Srbiji. Jer, to očigledno nije vaša zemlja. Kod vas tamo odakle ste došli se verovatno drugačije kaže. Ali, kažite to građanima Srbije u izbornoj kampanji. Kažite – mi iz SNS imamo rezervnu zemlju, zato smo pustili NATO pakt 1999. godine na Kosovo; Pećku patrijaršiju nam je deda ostavio, to nam je dedovina pa smo zato Pećku patrijaršiju pretvorili u parking za NATO tenkove.
Gospodine što dobacujete, recite gospodinu Vulinu da uveče kad padne mrak, pa kad legne da spava, nek mu dođe Milutin u san pa kad ga pita – ima li je Bela crkva Samodreža, ima li je Gračanica koju podigoh samom sebi za zadužbinu, pa kad vam dođe Milutin u san, ili kad vam dođe Lazar u san, a vi mu kažite čije ovce pasu na Gazimestanu i kažite mu šta ste bili 1999. godine.
(Predsednik: Vreme, gospodine Milivojeviću.)
Pogledajte sebe u ogledalo i kad date odgovore na ta pitanja, onda sa mnom razgovarajte. Hvala.

Gospodine predsedniče Skupštine, pošto mi se narodni poslanik direktno obratio, kad sam kazao – kod nas, ja sedim u Narodnoj skupštini Republike Srbije i kod mene je „za nas“ – Srbija. Jer, ovde ne živi moj i vaš narod, ovde žive građani Srbije. Niti je to moj narod, niti je to vaš narod. Niti je ovo moja zemlja, niti je to vaša zemlja. Sve je to naša zemlja.
Očigledno je iz vaše izjave da to nije vaša zemlja, a pogotovo iz vašeg ponašanja i očigledno je da vi imate neku drugu, rezervnu zemlju. To je vaše pravo. Niste vi ni prvi ni poslednji koji je imao rezervnu domovinu i rezervnu otadžbinu, a prema Srbiji se ponašao kao da je ovde privremeno. To je vaše legitimno pravo. Ali, pustite nas koji nemamo rezervnu zemlju i kojima je ovo jedina zemlja koju imamo, da probamo da od nje napravimo pristojno mesto za život pristojnih ljudi, gde će ljudi razumeti kad im kažemo – kod nas šta je to, i kod vas šta je to. Pustite nas da vam kažemo da se protiv kriminala ne borite tako što amnestirate kriminalce i podelite im pištolje, pa onda kriminalci pobede šest i po hiljada pripadnika policije a mi dospemo na crne stubove srama EU. Pa nam onda Evropa lupa šamare a nama bride obrazi.
Aplauz koji vam je Evropa udarila pre neki dan nije bio ovakav aplauz, nego je bio aplauz po obrazima, a taj aplauz boli nas, zato što imate rezervnu zemlju i ne znate šta je to kod nas, a šta kod vas. Zato sam vam to kazao. Ali, pošto za vas nije ništa sveto, ništa uzvišeno, kod vas su reči: patriotizam, Kosovo i Metohija, otadžbina, vera, ideologija, ideje – sve je to kod vas na prodaju. I takvi pošteni, slobodno upravljajte ovom zemljom. Ali, te reči dođu do građana Srbije a oni su sudija. Hvala.

Poštovani gospodine predsedniče Narodne skupštine, reklamiram povredu Poslovnika član 104. i 108.
Kada je reč o članu 104, ne ljutim se ja na vas što mi niste dali pravo na repliku, to je vaše diskreciono pravo, ali mislim da ako želite da negujete demokratiju, trebalo bi da vodite računa ko prvi pokrene jednu raspravu i ko želi da mu odgovori, pa bi bilo primereno da pošto je moj kolega prvi pomenuo mene i otvorio krug replika, da dozvolite da ja taj krug replika i završim.
Kada je reč o članu 108, ne tražim izjašnjenje ni po ovom članu, ali ipak ste vi odgovorni za red na sednici. No, dobro, možda je nekim poslanicima više dozvoljeno, a drugima manje. Ja ipak znam da je istina najbolji lek protiv kleveta, tako da je meni što se tiče svega što sam kazao savest mirna. Noću kad spavam ne sanjam ni Lazara, ni Milutina, ni Stefana Dečanskog. Vaše je pravo da, vodeći računa o redu na sednici Skupštine, meni ne date pravo na repliku. Onima kojima je nemirna savest, oni će sami da se jave. Onima kojima nije mirna savest takođe će sami da se jave.

Poštovani gospodine predsedniče Narodne skupštine, dr Stefanoviću, dame i gospodo narodni poslanici, 9. aprila Srbiju je potresao stravičan zločin u Velikoj Ivanči. Nastradalo je 14 naših sugrađana od oružja za koje je njegov vlasnik imao legalno izdatu dozvolu i oružani list.
Kako je reagovala Vlada Republike Srbije posle ovog stravičnog zločina? U 15,55 časova završen je uviđaj, u 15,57 časova oglasio se predsednik Vlade i ministar unutrašnjih poslova gospodin Dačić rečenicom da ovaj zločin pokazuje da više pažnje treba da se obrati na pitanje izdavanja dozvole za držanje oružja. Održana je sednica Vlade i za 10. april je proglašen dan žalosti.
Kako je reagovala opoziciona demokratska stranka? U 10,00 časova, 9. aprila, doneli smo, napisali smo Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o oružju i municiji i predali ga 10. aprila na dan žalosti u Republici Srbiji.
Ovaj predlog zakona ima samo dva člana i on predviđa za sve vlasnike oružja i za sve ljude koji žele da uzmu oružje obavezu da obave psihijatrijski pregled i da lekar specijalista potvrdi da su ti ljudi zdravstveno sposobni da poseduju i koriste oružje.
Očekujem da će ova vladajuća većina, koja se zalaže za borbu protiv kriminala i korupcije podržati ovaj zakon, pogotovo u trenutku kada ulični kriminal, ulično nasilje eskalira, pogotovo u Novom Sadu. Ovaj zakon je trebalo doneti još juna meseca i tada nam se ne bi desilo da javna okupljanja, nedavno u Beogradu, otkazujemo zato što državi Srbiji prete naoružane kriminalne grupe, ne bi se desilo da državu Srbiju, 6.500 policajaca poraze kriminalci.
Očekujem visoku svest poslanika vladajuće većine, da se protiv kriminala ne treba boriti amnestijom kriminalaca, već donošenjem sistemskih zakona koji uređuju bezbednost našeg društva. Očekujem da odmah danas ovo stavimo na dnevni red, kako ne bismo bili svedoci neke nove tragedije. I odmah vas obaveštavam da će DS predložiti i zakon koji će predviđati mogućnost da država Srbija otkupi svo oružje od njenih građana, za koje ti građani imaju legalnu dozvolu, ali im više ne treba. Time će se povećati i bezbednost naših građana. Da donesete uredbu…
(Predsednik: Vreme.)
…po kojoj će građani ponovo moći da predaju svo naoružanje koje bez dozvole poseduju i drže u svojim stanovima, jer će to takođe biti pokazatelj da želimo da iskorenimo kriminal.
Uvažavajući razmišljanje da je zakon izvor svetlosti i putokaz iz mraka, ja vas pozivam da zajedno upalimo svetlo i da glasate za ovaj zakon. Hvala.

Poštovani gospodine predsedniče Narodne skupštine, reklamiram povredu Poslovnika član 108.
Odmah vam kažem da nije dobro da pokušavate da na ovakav način ućutkate opoziciju. Mi smo spremni da radimo po dnevnom redu, a ne po Poslovniku.
(Predsednik: Molim vas nemojte. Ovo što vi govorite je sada replika meni.
Ne, nije.
(Predsednik: Pa šta je? )
O redu na sednici Narodne skupštine stara se predsednik Narodne skupštine. Ovakvim početkom vi se ne starate o redu, ne uvodite red. Kažem vam, na vama je da odlučite da li ćemo raditi po dnevnom redu ili po Poslovniku. Ali, vas molim da ne ućutkujete opoziciju. Razumem kašnjenje, možda ste se rekonstruisali u ovih sat vremena, možda ste izabrali nekog novog ministra, ali nemojmo da ulazimo u ovakvu raspravu. Hajde da krenemo da radimo po dnevnom redu. Ali, nemojte da ograničavate opoziciju da vam replicira na sitnim šibicarskim forama, to nije dostojno ovog doma.

Poštovani gospodine predsedavajući, malo mi je teško da vama ukažem na povredu Poslovnika koju je učinio predsednik Narodne skupštine, jer on sada ne predsedava, zamenili ste se.
Ipak zbog dostojanstva ovog doma moram da vam ukažem da se ovako sednica Narodne skupštine ne vodi. Nisu nas ovde ministri birali da se dernjaju na nas. Ne plašimo se mi kada se neko dere na nas ili drami, jer to je odlika ljudi koji nemaju snagu argumenata da ubede građane Srbije i opoziciju da su u pravu, onda počnu da galame na nas i da nam prete prstom. Nismo se mi plašili tog prsta ni kada je držao snajper, ni pendrek, pa se ne plašimo ni sada.
Dakle, molim vas da makar upriličite ton ove rasprave, da bude u skladu sa ovim visokim domom. Mi smo narodni poslanici koji biraju ministre, ne biraju nas ministri, niti predsedik Vlade i potpredsednik Vlade biraju nas. Oni su ovde došli da ih mi biramo.
(Dejan Radenković, s mesta: Nećeš ti glasati za njega.)
Ja za njih hvala gospodu Bogu, glasati neću jer volim ovu zemlju, a vas molim da mi ne dobacujete. Dakle, gospodine potpredsedniče neprijatno mi je da vama ukazujem na povredu u predsedavanju predsednika Narodne skupštine, ali sam dužan da branim dostojanstvo ovog visokog doma i narodnih poslanika. Hvala.

Poštovani gospodine predsedavajući, molim vas da iskoriste poslovničko pravo iz člana 112. i da odradite pauzu u radu dok se ne uspostavi red u sali i dok se ne vratimo dnevnom redu, da vodite računa o članu 108. Poslovnika, koji kaže da se o redu na sednici Narodne skupštine stara predsednik ili predsedavajući.  Naročito molim sve u sali, a pogotovo ministra pravde da poštuje član 4. Ustava Republike Srbije. Oprostite što moje skromno pravničko znanje nije takvo, ali moram da vas podsetim da član 4. Ustava kaže da uređenje vlasti počiva na podeli vlasti na zakonodavnu, izvršnu i sudsku. Zamolio bih nas koji smo zakonodavna vlast i koji biramo ministre, da mi opominjemo predsednika i predsedavajućeg šta mu je činiti po Poslovniku.
Goste u parlamentu da zamolimo za strpljenje dok ih ne izaberemo za ministre najbolje Vlade od dolaska južnih Slovena na Balkan, jer ako niste najgori, onda ste verovatno najbolji.

Poštovani gospodine predsedniče Narodne skupštine, doktore Stefanoviću, poštovani gospodine ministre Selakoviću, dame i gospodo narodni poslanici, ali pre svega građani Srbije, ovaj papirić skroman po obimu, a još skromnije po sadržini rezultat je devetomesečnih porođajnih muka oko rekonstrukcije Vlade. Šta su nam u ovom papiriću ponudili ljudi iz vlastodržačke koalicije?
Hajmo redom da pročitamo. U članu 1. oni menjaju naziv ministarstava. Sada nam kažu da nema onih ušteda koje su predvideli spajanje Ministarstva privrede i Ministarstva finansija, sada nam kažu da su nas obmanuli prošli put kada smo to isto i mi tvrdili. Sada kažu da nema tih astronomskih ušteda i da to ne valja.
Šta su nam govorili pre godinu dana kada smo ukazivali da ne treba spajati Ministarstvo finansija i Ministarstvo privrede, evo šta su kazali, samo par rečenica iz one ustanove koja se zove biblioteka. Evo ekspozea predsednika Vlade – svaki narod ima svoju dušu, duša Srbije je jednakost, zato ekonomska politika koju ću kao premijer zastupati neće pozivati na štednju i stezanje kaiša građana čije životni standard u prethodnom periodu i onako doživeo drastični pad. Šta kaže budući ministar finansija Lazar Krstić, probušite mnogo rupa na kaišima, ne da bi se besili, nego ćete mnogo da ih stegnete dok ne iscedimo suvu drenovinu kod vas.
Sad pitam – kako će predsednik Vlade sa ovakvim ekspozeom, sa takvim ministrom finansija koji kaže da ćemo stezati kaiš. Ko sada obmanjuje građane Srbije. Šta ste nam dalje kazali, da ćete protivgradnu zaštitu i dalje ostaviti u MUP. Da li ste čuli gospodina Predraga Marića kolika je šteta od grada naneta Srbiji. Gde živite vi? Živite u Srbiji? Da li prolazite kroz neka mesta koja je opustošio grad? Da li vas zaboli malo kada vidite ono omlaćeno voće i kukuruz? Gde su te uštede milionske koje ste napomenuli kroz javne nabavke? Nema ih, ostaćete upamćeni kao ljudi koji su sahranili poljoprivredu. Pisaće vam u biografiji da ste imali takve ministre poljoprivrede kao što će Aleksandru Vučiću u biografiji da je bio ministar informisanja kada je ubijen Slavko Ćuruvija, a Tomislavu Nikoliću da je bio ministar, potpredsednik savezne Vlade kada je NATO okupirao Kosovo. To ne može da se izbriše iz biografija.
Naravno, imao sam primedbu i na naziv još nekih ministarstava. Imao sam primedbu na naziv ministarstva pod rednim brojem 15, Ministarstvo prirodnih resursa, rudarstva i prostornog planiranja. Gde je tu naučna fantastika? Šta je bilo sa kanalom Beograd – Solun? Šta je bilo sa tim projektima? Stavite ovde u naziv i „Ministarstvo naučne fantastike“, da znaju građani Srbije kako se prema njima ophodite. Šta je sa Ministarstvom ekologije, zašto nema Ministarstvo ekologije? Da li Ministarstva ekologije nema zato što sečete hrast star 600 godina? Možda je truo, ali ni približno koliko odnosi u vladajućoj koaliciji. Da li nema ministre ekologije zato što niklujete Srbiju? Da li treba da vas podsetim na pokušaj niklovanje Srbije prošle godine, kada su ustali gradonačelnici, bez obzira da li su iz SNS, DS ili nekih drugih stranaka da brane svoja mesta.
Koji je bio odgovor na naše kritike, kada smo vam ukazali argumentima u činjenicama da vam je ovo jalov posao koji radite. Poslali ste nas na alko test i narko testove, isti onaj vokabular kao 1999. godine, svi koji su za EU su strani plaćenici i izdajnici. Ne smeta vam da na alko test pošaljete svoje narodne poslanike koji pijani gaze decu, koji biju načelnika policijske uprave u Vranju, ali biste da pošaljete nas na alko test.

Evo odmah kada smo već kod teme, što nema u ovom članu 1. stav 2. da su budući ministri obavezni da dostave uverenje o svom telesnom i duhovnom, odnosno psihičkom zdravlju, da znamo da li je taj projekat kanal Beograd – Solun, zaista realan? Obaveza je bila kod Zorana Đinđića da svi ministri prođu određene preglede, jer kada hoćete da upravljate motornim vozilom u ovoj zemlji, morate da izvadite lekarsko uverenje, jer je automobil opasno sredstvo, možete nekog da povredite.
Upravljanje državom je mnogo odgovorniji posao, nego upravljanjem automobilom. Trebalo je da stavite stav 2. da ste obavezni da obavite lekarske preglede? Šta dalje moram da vam kažem? Rekonstrukciju ste sveli na „rijaliti“, ovaj izbor ministra ste sveli na „rijaliti“, da SMS glasamo ko ide sa farme, ko ide iz Ministarstva finansija za predsednika gradskog odbora SNS u Dubaiju, da će to biti Mlađan Dinkić, sada je dobar, sada se omaglilo ono robijaško odelo, sada je naprasno brat šeik poželeo brata Mlađu ili time udarate kontru Ivici Dačiću i hoćete da kažete da nisu tačni naslovi tabloida, vašeg partijskog tabloidnog glasila, koji kaže „Sve je ništa, dok Vučić ne bude premijer“, to kaže vaša Zorana Mihajlović, u vašem tabloidu ne u dnevnim novinama koje kritikujete, ne u ovim dnevnim novinama koje Vučić kao ministar informisanja kažnjavao sa milionima dinara, otimajući dečje cipelice, jaja, mleko, novinarima, da li imaju decu da prehrane, nego u partijskom glasilu koje vi uređujete „Sve je ništa, dok Vučić ne bude premijer“.
Šta kažete na to vi iz SPS, da li je to tačno ili nije, da li čitate „Informer“, vi što dobacujete, znate li reklamu za „Informer“?
Moram da vas pitam nešto, mnogo se grabite za „lovorov venac“, a nama stavljate na glavu „trnov venac“. Ponosni smo mi na naš „trnov venac“, ne brinite vi za nas, ali rezervni automobil, ne može sam sebi, kada se pokvari, da menja delove. Ti pokvareni su uglavnom gori od orginalnih, takva je situacija sa ovim ministarstvima.

Poštovani gospodine predsedniče Narodne Skupštine, uvaženi gospodine ministre, ne očekujem ja da mene svi poslanici shvate, ali bar očekujem da se razumemo, da probamo da razumemo ono o čemu govorimo.
(Vučeta Tošković, s mesta: Vi shvatate.)
Vi što dobacujete, za vas recimo taj test, tu obavezu da ministri, budući kandidati za ministre, obave lekarski pregled i dostave izveštaj i uverenje o stanju svog telesnog i psihičkog zdravlja, pa nisam ja tek tako to sanjao noću pa uradio i napisao, nego je to uradio dr Zoran Đinđić, a ja sam to predložio i kad sam čuo da jašete tigra. Danas tigra, sutra zmaja, prekosutra Pegaza i gde ode ova zemlja?
Znate, to kad vam se pričinjava da jašete tigrove, Pegaze i zmajeve, dostavite obavezno lekarsko uverenje, da vidimo mi ko upravlja ovom zemljom? To kad vidimo, onda je moguće da razgovaramo i o drugim stvarima, recimo o ekspozeu.
U petak kad imamo raspravu o poverenju Vladi, izboru ove nove Vlade pošto je prethodna pala, svima dostavite ekspoze Ivice Dačića i podvucite ovako kao što sam ja podvukao, sve ove istorijske epohalne rečenice, od stezanja kaiša, pa evo podsetiću vas na još neke šta kažu.
Od privrednika – kaže - tražim tri stvari, da ne otpuštaju radnike i da redovno isplaćuju zarade, da plaćaju poreze, kao iz „Simpa“, bar toliko da plaćaju poreze, pa kad ne plate porez država će to da kupi sve. Pa onda kaže u ovom istom ekspozeu – vodićemo posebnu brigu o prirodnim resursima naše zemlje i obezbedićemo veća ulaganja u energetski i rudarski sektor, kao i saobraćajnu i telekomunikacionu infrastrukturu. Koliko ste kilometara auto-puta napravili za godinu dana, a koliko kilometara kanala ovog Solun – Beograd preko Dragobudže i Grdelice?

Poštovani gospodine predsedniče Narodne skupštine, ja sam diplomirani inženjer poljoprivrede. Posle skakavaca nešto i ostane, a posle nekih koji su bili na vlasti do 2000. godine nije ostalo ništa - budžetski deficit enorman, inflacija najveća u istoriji ljudske civilizacije, materijalni, teritorijalni i ljudski gubici su nemerljivi.
Znate, opljačkane pare o kojima se govori, to se lako vrati. Utvrdi se ko je krao i onda mu se oduzme sve ono što je ukrao, ali mrtvi nikad nisu vaskrsli iz grobova. Sakati, nikada im nisu porasle ni ruke ni noge koje su izgubili u ratovima. Prebijeni na demonstracijama, jer su tražila da Srbija bude u Evropskoj uniji, koji su nazivani stranim plaćenicima, nikada neće dobiti satisfakciju zbog toga što su posle 23 godine progledali. Ne interesuje njih što je vest kada neko od vas ode u EU. To već dugo nije vest, pogotovo oni kojima je bio zabranjen ulazak u EU.
Ali, kako reče gospodin Vučić, hajmo malo o brojevima. Koliko je koštala malina prošle godine, a koliko ove? Koliko je koštala šljiva prošle godine, a koliko ove? Prošle godine 23 dinara, a deset ove. Suša je bila mnogo veća prošle godine. Koliko su koštale višnje prošle godine? Sto dinara, a 40 ove godine. Koliki je obim stranih investicija po pokazateljima UN? U Srbiji najmanji u proteklih 13 godina. To su egzaktni ekonomski podaci. Srbija je na 147 mestu po obimu direktnih stranih investicija. To nisu pokazatelji DS nego UN. Ispred nas su Albanija, Hrvatska, BiH.
Kada ste tako lepi i pametni, šta bi bilo sa nama da se vi niste pojavili? Gde su te investicije? Gde su ta radna mesta? Gde su nestale, isparile te uštede iz javnih nabavki? Koliko ste prognozirali uštede? Od milijardu pa do tri milijarde su investirali ovde. Nema tih ušteda, samo je toliki dug porastao. To je jedino što je poraslo. To je igra brojeva koju vi pokušavate da odigrate sa građanima Srbije, ali imate s druge strane ozbiljne ljude iz DS, koji tu igru brojeva igraju jezikom argumenata i činjenica. Hvala.

Pošto su iznete neistinite tvrdnje na osnovu diskusije poslanika DS u vezi privredne situacije od 2000. godine na ovamo.
Dakle, ja zaista ostajem ozbiljan kada kažem da su neka ministarstva trebala u svom nazivu da dodaju naziv ministarstva naučne fantastike, jer ako ljudi koji su bili grobari srpske ekonomije i srpske privrede do 2000. godine zaboravljaju u kakvom su stanju ostavili budžet Republike Srbije, koliko su penzija i plata dugovali, i sada nam obećavaju da će budžet Republike Srbije stabilizovati na takav način da će BDP biti 50 hiljada evra po glavi stanovnika ili dolara koliko su kazali, ne znam zaista da li je to na granici naučne fantastike ili nije.
Jedan vaš prethodni kolega je kazao – znate mi smo neki novi ljudi, nismo mi oni isti, mi smo neki bolji. Moram da vas pitam – jeste vi do 2000. godine svi zajedno visili u goblenima, stajali na slikama na zidovima, ili ste obavljali najodgovornije dužnosti u ovoj državi? Zaboravljate da ste bili u Vladi do 2000. godine, da li zaboravljate da ste dugovali 27 penzija, 22 dečija dodatka, da ste proizveli budžetski deficit koji je enorman, 170% je bio budžetski deficit, i sad ste vi spasioci? Vi stvarno mislite da ovde preko puta vas sede neki ljudi koji su uradili lobotomiju i povadili mozgove i sad izbrišu svoje istorijsko sećanje na te vaše privredne uspehe i rezultate. Nemojte tako da razgovarate sa nama. Razgovarajte jezikom argumenata i činjenica.
Pa nije valjda da Aleksandar Vučić, današnji prvi potpredsednik Vlade ne poznaje Aleksandra Vučića, ministra informisanja u Vladi do 2000. godine. Da li su to isti ljudi? Hajde da predložimo njemu da se uradi DNK analiza kada dođe ovde. Da vidimo da li je to onaj čovek koji je vodio Ministarstvo informisanja do 2000. godine, da je Tomislav Nikolić bio prvi potpredsednik Vlade u ovoj državi?
(Predsedavajući: Vreme gospodine Milivojeviću.)
Nemojte tako da razgovarate sa nama.

Lepo je da ljudi uče istoriju, ali bi bilo mnogo bolje kad bi se učili na istoriji. Kazao sam vam prošli put da možete kupiti diplome ali ne i znanje kako se vodi zemlja.
Potrebno je da saberete koliko je DS ne vršila vlast, nego upravljala ovom zemljom. Pa, nije 12 godina, znate. To je mnogo veliki problem u vašim glavama. Od 2000. do 2003. godine smo vršili vlast u ovoj zemlji, sve dok se Tomislavu Nikoliću nije javilo na mitingu, kad je pratio Šešelja u Hag, da je i Tito, kao i Zoran Đinđić, imao probleme s nogom pred smrt. Onda smo ostali bez vlasti i bez tog motora promena, ali to nije izgovorio niko iz DS, nego vi, dok ste nosili bedževe.
Nemojte da se krijete iza istorije i da vas je sramota vaše političke prošlosti. Čekali smo mi 23 godine da vi shvatite da je budućnost Srbije u EU, da se promenite.
Nemamo mi problem da budemo sa SPS na vlasti i u Beogradu i u Republici, ali SPS je prihvatio naš sistem vrednosti, a vi ste ga sad tek prihvatili.
Najveća pljačka koja se u Srbiji desila posle 2000. godine je pljačka i krađa programa DS od strane SNS. Usled nedostatka svojih političkih ideja preuzeli ste program DS i mi to pozdravljamo. Naša je želja bila da se promenite na bolje, bez obzira što vam je trebalo 23 godine da to shvatite. Pustio bih ja da se vi učite politici i vršenju vlasti kad bih živeo kao ovaj hrast koji ste hteli da posečete, jedno 600 godina. Šta je četiri godine vlasti u životu hrasta koji živi 600 godina, ali naš ljudski vek je ograničen biološki. Nismo kao ti hrastovi i, nažalost, pamtimo to vreme tih devedesetih godina. Nemojte da vas boli kad vas podsećamo. Boli, znam ja da boli, ali nosite vaš krst. Pa, jel nije kazao Tomislav Nikolić da će on nositi svoj krstić sa sobom?
(Predsedavajući: Vreme, gospodine Milivojeviću.)
Ali, žao mi je što su na tom krstu Srbiju raspinjali.