Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/9533">Srđan Milivojević</a>

Srđan Milivojević

Demokratska stranka

Govori

Gospođo predsedavajuća, poštovani gospodine ministre, državni sekretaru, dame i gospodo narodni poslanici, jedan mladić imao je tek 27 godina, samo je radio svoj posao, čuvao je ustavni poredak ove zemlje. Bio je vitez policijskog poziva. Heroj Miroslav Stamenković juče je ubijen vršeći svoju dužnost u Vlasotincu. Očekivao sam da današnja sednica počne minutom ćutanja za tog hrabrog čoveka. Molim vas da u ponedeljak tu nepravdu ispravimo.
Takođe, apelujem na vas gospođo predsedavajuća da predsednika Narodne skupštine zamolite da svi narodni poslanici potpišu inicijativu da taj hrabri čovek bude odlikovan najvišim odlikovanjem. Apelujem i na vas gospodine Selakoviću da Vlada takođe potpiše tu inicijativu. Da to ne bude inicijativa Srđana Milivojevića, DS, već cele Narodne skupštine, Vlade ove države, da bismo poslali jasnu poruku da država vodi računa o tim ljudima.
Takođe, apelujem na vas gospodine Selakoviću da sledeći put kada pripremate izmene Krivičnog zakonika da u taj Krivični zakonik ubacite krivično delo da je ubistvo policajca na dužnosti krivično delo za koje je zaprećena kazna zatvora od 40 godina i gde nema amnestije, abolicije i pomilovanja. U protivnom, ako imamo amnestiju za ljude koji zapaljenu baklju guraju žandarmu u usta, šaljemo vrlo lošu poruku kriminalcima sa svih meridijana dođite u Srbiju, ovde se takvo ponašanje ne sankcioniše.
Kada već govorimo o krivičnom zakonodavstvu, čuli smo neke primedbe da nije dobro da se menjaju krivični zakonici i da česte promene krivičnih zakonika dokazuju da jedna država nije demokratska. Mišljenja sam da krivično zakonodavstvo nije jedna statična kategorija, jer potrebe savremenog društva, potrebe nameće tranziciono društvo, kakvo je Srbija, koje teži obračunu sa organizovanim kriminalom i korupcijom, koje se susreće svakog dana sa gotovo brutalnim zloupotrebama i zapanjujućim nasrtajima društvene norme, zahteva da se Krivični zakonik menja.
Predlažem da u sledeći Krivični zakonik unesete dva nova krivična dela. Jedno je kupovina akademskih zvanja radi podizanja ugleda kandidata na izborima, a drugo je uznemiravanje javnosti u toku izbornog procesa iznošenjem neistinitih izbornih rezultata i lažnim prijavljivanjem izborne krađe. Treba predvideti da ta dva krivična dela ne mogu da zastare, da stalno stoje kao hipoteka onim ljudima koji posegnu za takvim merama političke utakmice.
Naravno, imam još neke primedbe, suštinske i konkretne primedbe, na predložene izmene Krivičnog zakonika. U članu 4. Predloga zakona predviđa se obaveza, podvlačim, suda da izrekne uslovni otpust nakon izdržane dve trećine kazne. Sada pitam – kako ćemo mi uticati na međunarodni krivični tribunal za bivšu Jugoslaviju da našim državljanima omogući služenje kazne u Srbiji sa ovakvom odredbom? Razumem zašto neki ne vole Vojislava Šešelja i žele da se ne vrati u Srbiju, ali ne razumem zašto ne volite ostale haške optuženike. Neki od vas su ih lepo branili na onim mitinzima. Sećate se kako ste gledali iza bine kako gori američka ambasada, a onda ste posle par meseci trčali da se rukujete sa tim ambasadorom.
Znate, mislim da je lepo što gospodin Selaković hoće da poseti haške optuženike. Red bi bio da to uradi i ministar odbrane. Ministar odbrane, gospodin Vučić, mora da poseti …
(Predsedavajuća: Gospodine Milivojeviću, vratite se na temu.)
Ovo je tema gospođo. Ukidamo, uvodimo uslovni otpust i sprečavamo ljude koji robijaju po belom svetu da se vrate u Srbiju. Ovim Krivičnim zakonikom, ovim izmenama, očekujem da gospodin Aleksandar Vučić poseti Vojislava Šešelja u Hagu. Onako ga je lepo ispratio, lepo je govorio na ispraćaju, valjda će kada ga budu puštali, kao što su Gotovinu vraćali, da i on ode po njega.
Imam još nekoliko primedbi kada je reč o ovom Krivičnom zakoniku. Razumem da neki ne vole Vojislava Šešelja, ali što ne volite Aleksandra Vučića. Čekajte, pa vi predviđate u članu 13. brisanje stava 3.
(Marko Atlagić, sa mesta: Đilas.)
Nije sramota izgubiti izbore od Đilasa. Vučić je izgubio izbore od Đilasa.
U članu 13. je predviđeno brisanje stava 3. člana 138. Krivičnog zakonika koji predviđa da je kvalifikovani oblik krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti ukoliko je oštećeni predsednik Republike, narodni poslanik, predsednik Vlade, ministar. Kome prete ovoga trenutka u Srbiji? Gospodinu Aleksandru Vučiću i to mu svi prete. Pre par dana smo bili svedoci konferencije za novinare ovde. Još uvek osećam miris vazelina koliko ste ga dobro branili.
(Predsedavajuća: Gospodine Milivojeviću, molim vas da se dostojanstveno ponašamo.)
Ako govorimo o zaštiti nosioca najviših pravosudnih funkcija, nismo mi čeda iz "Obraza" koja su pre neki dan pretila sudijama Ustavnog suda. Ne možete da hranite krokodile, a onda se jednog dana probudite i krokodil vam ogrize ruku i na koga ste ljuti? Na krokodila, na sebe.
U ovoj zemlji imamo situaciju da je Apelacioni sud ukinuo presudu vođi "Obraza", da je Apelacioni sud prepolovio kaznu ubicama Brisa Tatona, da je Apelacioni sud ukinuo presudu konzulima u Njujorku, da je Apelacioni sud ukiniuo presudu Ivanu Bogdanov, da je Apelacioni sud oslobodio vođu "Alkatraza", da je Apelacioni sud oslobodio Marka Miloševića, da su oslobođena lica koja su palila ambasadu SAD i koja su osuđena na godinu dana zatvora za krađu jakne i rukavica, da je Ustavni sud odbranio predlog tužilaštva da zabrani Srpski narodni pokret – Naši 1389, da je Apelacioni sud ukinuo presudu za napad na džamiju, da je Apelacioni sud smanjio za šest godina kaznu silovatelju iz beogradskih liftova, da je ukinuo presudu napadačima na Teofila Pančića, da je smanjio kaznu Mihalju Kertezu za iznošenje para na Kipar, da je oslobođen Marko Milošević optužbe za prebijanje članova "Otpora". Sada vas pitam, u trenutku kada su te desničarske organizacije pre dva dana organizovale miting u Beogradu, gde vas napadaju zbog politike prema Kosovu, gde kažu, citiram njih, ne sebe …
Ne znam šta je ovo, ako nije tema.
Gospođo, mi imamo desničarske organizacije koje tetošite i puštate ih da kažu ...
Kazaću vam ponovo o čemu govorim, da bismo se razjasnili. U članu 13. stav 3. člana 138. Krivičnog zakona predviđa se da se ukida kvalifikovani oblik krivičnog dela ugrožavanja sigurnosti, ukoliko je oštećeni predsednik Republike, narodni poslanik, predsednik Vlade, ministri, sudije Ustavnog suda. Vas podsećam, gospođo Kovač, ako niste čuli, članovi "Obraza" su na smrt osudili sudije Ustavnog suda. Članovi "Obraza" i desničarskih organizacija su pre neku noć prodefilovali gradom Beogradom i kazali preteće poruke Aleksandru Vučiću, Tomislavu Nikoliću, Ivici Dačiću ...
(Marko Atlagić, s mesta: Ovo nije tema.)
Kako nije tema? Da li treba ja da branim vašeg šefa stranke, kada vi nećete?
Da li ste čuli šta su vam kazali, da ste skuplje platili diplomu nego što ste prodali Kosovo?
Ovde se čulo nekoliko pitanja. Imali smo pitanja nekih mojih kolega poslanika - zbog čega mi radimo subotu i zašto sednica Skupštine u subotu sa ovom temom? Ja ću vam odgovoriti zašto radimo u subotu. To je isti model onih vlastodržaca koji su 1999. godine od Kosova i Metohije napravili najveći američki nosač aviona ...
Hvala lepo. Boli istina, razumem tu bol, ali tek će da boli, ne brinite ništa.
Dakle, to su isti ti ljudi koji hoće da nam skrenu pažnju na kriminal i korupciju i ne sme da se govori ni o čemu drugom, sem samo o tome.
Moram da vas pitam, ko vama, gospodo, piše ove zakone? Prošli put vam je Zakon o amnestiji pisao otac koji je hteo da amnestira svog sina. Sada razumem ko vam piše zakone, ali me zanima ko vam diktira te zakone. Da li vam možda zakone diktiraju isti oni ljudi koji su poznati organima gonjenja i čekaju na suđenje u zatvorima, iz istih onih kriminogenih struktura koji čekaju prvu dividendu? Jer, niste dobili besplatnu podršku u zatvoru, najveći broj glasova ste dobili u zatvorima. Valja se razdužiti sada kod darodavaca i sponzora.
Da vam kažem, vi ste imali i te kako prilike da se pokažete kao borci protiv kriminala i korupcije, ali ovim zakonikom vi otimate mač pravde iz ruku Aleksandra Vučića i crtate mu metu na leđa. Onda ćete ovde da držite konferencije za novinare i onda ćemo morati mi iz DS da ga branimo od nasrtaja desničarskih organizacija. Došao je izgleda trenutak da se svi zapitamo do kada ćemo hraniti te krokodile koji će nasrtati na naše društvo? Jednog dana ćete se probuditi bez ruke koja hrani krokodile, a mi bez države Srbije. Hvala lepo.
Gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, ja sam bio ubeđen da je ovaj sneg pao ne da bi građani Srbije videli da je Vlada nesposobna i da ne zna da očisti glavne koridore, i da mora tenkove da šalje na ulice i auto-puteve, da izvlači vozila koja su zaglavljena, niti je ovaj sneg pao da bi prekrio breg, već da bi svaka zverka pokazala trag. Mnogo je interesantnije dokle vode ti tragovi i mislim da ti tragovi vode tačno do naručioca ovog zakona, da ti tragovi tačno vode do onih kriminogenih struktura, koje dobijaju benefit iz ovih zakona.
Znate, ne vole ti ljudi zalud neke stranke koje pišu ovakve zakone. Postoje jasni motivi zbog kojih oni vole te političke stranke i postoje mnoge ljubavi, postoje nesrećne ljubavi, postoje neuzvraćene ljubavi, postoje neke zabranjene ljubavi, ali ovde je reč o uzvraćenoj ljubavi, o srećnoj ljubavi, jer kao što neki ljudi vole da pomažu neke stranke, tako neki ljudi vole novac tih ljudi koji pomažu te stranke i plod te ljubavi vrlo često budu ovakvi zakoni.
Ako me pitate ko je birao te i takve ljude da sude, birala ih je Skupština i birala ih je prošla parlamentarna većina, a jedan od tih ljudi, sedi gospodine ministre pored vas, a to je državni sekretar.
Poštovana gospođo predsednice, uvaženi gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, smatram da ovaj amandman treba odbiti.
Kada govorimo o poštovanju procedure, čitav svet, pa i Evropa pre samo mesec i po dana je posmatrala tragediju jednog velikog prekookeanskog broda "Kosta konkordija" koji je potonuo u blizini obale Italije. Prva stvar koju je kapetan rekao kada je došao na kopno bilo je – samo sam poštovao proceduru.
Vidite, kapetani naših titanika samo poštuju proceduru, u nameri da podnesu amandmane koji nemaju nikakvu svrhu. Koje je obrazloženje za ove amandmane. Prvo smo čuli da je Srbija sve bolesnija i da koristi sve više lekova.
Prošli put sam u raspravi u načelu govorio o jednoj čudnoj bolesti koja se zove amnezija. Ne boli mnogo, ali svakog dana se čuje nešto novo. Lek protiv amnezije nije u "Galenici", ni u apoteci, već ovde, sprat iznad, u skupštinskoj biblioteci. U toj skupštinskoj biblioteci se nalazi nešto što se zove – statistički godišnjak za 2000. godinu. Tamo se kaže da je SRS ovoj zemlji ostavila dug od 120% BDP kada je bila na vlasti. Naravno, odmah mora da usledi pitanje – gospodo koji danas tako brinete o Srbiji, pa gde vam je bila ta sadašnja ekonomska pamet? Gde vam je bila ta ljubav prema Srbiji tada kada ste bili na vlasti? Ko vas je sprečavao da tada volite Srbiju? Pokažite nam ime tog bestidnika. Sram ga bilo. Vi ste mogli jedan kreativan ekonomski zamah da ispoljite, da pokažete svu ekonomsku pamet, ekonomsku logiku, znanje, struku, obrazovanje.
Da li je moguće da ste samo 17 penzija ostali dužni srpskim penzionerima? Da li je moguće da je lider vaše stranke kazao – inflacija, to vam je nešto normalno. Imate u džepu 100 dinara, onda mi krknemo inflaciju 70% i vi u džepu više nemate 100 dinara, nego imate 30. Ali, morate da platite cenu naše ekonomske politike. To je vaša ekonomska politika.
Nemojte vi da se brinete za zdravstvo u ovoj zemlji. Napreduje zdravstvo. Vi što dobacujete, veterinara tako brzo ne napreduje. Zdravlje napreduje, ne brinite. Veterina malo sporije, ali biće prilike i da tu za napredak.
Međutim, kada govorimo o tome, da li će Vlada trošiti ovaj novac? Neće Vlada trošiti ovaj novac. Ovaj novac će trošiti građani Srbije. To nije predizborni novac. To nije novac koji će se trošiti u predizborne svrhe, već je to novac koji će trošiti Vlada i građani ove zemlje u narednom mandatu. To nije novac koji se usmerava u predizborne aktivnosti. To nije novac koji se održava na takav način, da će to zaduženje ići zarad opstanka vladajuće većine. To je zaduženje zarad opstanka Srbije.
Novac koji pozajmljujemo ne pozajmljujemo da bismo štampali partijske knjige svog lidera. Taj novac ne pozajmljujemo da bismo zakupljivali zgradu Magistrata. Taj novac pozajmljujemo da bismo napravili auto-put od Čačka do Beograda, jer smatramo da građani Čačka imaju pravo da putuju auto-putem. Smatramo da građani Gornjeg Milanovca imaju pravo na auto-put. Smatramo da taj novac nikada neće biti prezentovan, to zaduženje, jer kada se ostvare ti poslovi, da će to biti predstavljeno na način – evo mi smo vam napravili. Mi smo napravili onoga trenutka kada otvorimo novčanik pa napravimo. Ali, to je napravila država Srbija, a taj novac neće biti zloupotrebljen.
Kada govorite o tome da se taj novac troši zarad opstanka na vlasti, zarad evropskih integracija, zarad ljubavi prema EU, prvo kažite građanima Srbije šta ste uradili kada ste bili na vlasti, koliki ste dug ostavili, koliko penzija niste isplatili, koliko dečijih dodataka niste isplatili, pa nam onda kažite ko vas je u tome sprečio. Na kraju, kada nas optužujete za ljubav prema EU, moram da vam kažem -Evropa danas, ali nama je Srbija zauvek, za razliku od onih koji nisu ni za Evropu, ali ni za Srbiju.
Nisam se javljao za repliku, ali svakako ću iskoristiti vreme poslaničke grupe po nekoliko osnova.
Prvo za one koji su u jednom vrlo negativnom kontekstu pomenuli našeg preminulog kolegu dr Vladana Batića. Sa malo više poštovanja govorite o tom čoveku, on je takođe učestvovao u paljenju evropskog svetionika evropske baklje za ovu zemlju, za Srbiju, i molim zaista mnogo više poštovanja o tom velikom čoveku, to je bio naš kolega koji je preminuo, pa vas molim da ipak sa dužnim poštovanjem govorite o njemu.
To nije bio čovek mafijaš, ni kriminalac, niti je opljačkao "Galeniku", to je bio čovek koji je delio viziju sa dr Zoranom Đinđićem i zajedno verovao u evropske vrednosti koje danas zajedno ostvarujemo.
Onda imam da kažem po neku reč i onim ljudima koji na vrlo vulgaran način govore o današnjem stanju u Srbiji. Kada govorite o stanju u Srbiji, o ekonomskom stanju u Srbiji i kada poredite sebe i nas danas, moram da vas podsetim da su danas devizne rezerve Republike Srbije 12 milijardi evra. Ta kasa nije prazna, da uz svo to zaduženje koje mi danas imamo, mi ipak imamo neke devizne rezerve. Možda one nisu onolike kolike bi mogle da budu, možda stanje u zdravstvu nije onako kako bismo svi mi želeli, ali je sigurno da je daleko bolje.
Ako o stanju u zdravstvu merimo na osnovu uvida u Kliniku za urologiju, koja se nalazi u jednom zapuštenom stanju, uprkos naporu menadžmenta. Kada odete i vidite u kojim uslovima se danas leče vaši pacijenti i ja sam nezadovoljan, i vi ste nezadovoljni i lekari koji tamo rade su nezadovoljni.
Ali, znate, mnogo toga je urađeno dobrog. Ako o stanju o zdravstvu govorimo na osnovu afere sa citostaticima, uhapšeni su vinovnici te afere. Ako govorimo o stanju u zdravstvu na osnovu afere sa vakcinama, pa nekada je bila misaona imenica da takvi završe pred licem pravde. I oni su optuženi i nalaze se tamo gde treba da se nalaze, i dali su svoj iskaz specijalnom tužiocu za organizovani kriminal.
Ali, to nije urađeno voljom opozicije, već voljom institucija ove zemlje koja funkcioniše. Kada govorimo o kritikama zbog ostvarenih evropskih stremljenja ove Vlade neki političkih grupacija, i opcija koji su svoj koncept ustroje, da samo oni mogu da nas uvedu u Evropu, razumem gnev i ogorčenje što je jak adut izbijen iz ruku baš u predizbornoj kampanji. Ali ipak, to su ljudi sa kojima zajedno delimo evropske vrednosti i deo njihovih kritika uvek prihvatam kao dobronamerne i kao kritike koje su zasnovane na činjenicama. Razumem njihovo ogorčenje i gnev što u predvečerje raspisivanja izbora Srbi ipak ostvaruju ono što su oni tvrdili da neće nikad ostvariti, pogotovo bez njih.
Ali ne razumem one kritike koje dolaze iz redova Srpske radikalne stranke, a tiču se ekonomske situacije. Ponovo i uvek ću postavljati to pitanje – zašto taj raskošan ekonomski talenat to znanje, taj moral niste ispoljili u trenucima kada ste imali priliku da upravljate ovom zemljom.
Ko vas je sprečavao, ko vas je zadržavao? Jedva čekam da Vojislav Šešelj uđe u ovu salu ovde, prvo će neko od vas morati da izađe, nadam se Zoran Krasić, jer Vojislav Šešelj se uvek stidi kada ga sluša i kaže mi – on nije ideolog Srpske radikalne stranke, možda ja jesam Demokratske, ali on sigurno nije Srpske radikalne stranke i uvek se stidi kada čuje njegove argumente i njegovu argumentaciju i stalno ga moli – molim te manje me brani. Ne vredi slepom namigivati i gluvom šaptati.
Sa druge strane, jedva čekam da uđe Vojislav Šešelj da bi mogao da ga pitam – kako se to ide u rat protiv organizovanog kriminala. Da li tako što se maše heklerom pred studentima ili pištoljem pred taksistima, jer tako što se protivnik u televizijskom duelu oklizne na koru banane, ili tako što se neko ko je Hrvat iseljava iz svog stana u Zemunu, na vrat-na nos. I mnogo toga ću ga pitati, ali ću svoja pitanja sačekati kada dođe ovde.
Da li će nama suditi Srpska radikalna stranka, ili će svima nama presuditi birači na izborima, svako će nam presuditi birači na izborima. To su isti oni birači koji su u Vrnjačkoj banji kazali da je bilo više nevažećih listića, nego što je bilo glasova za Srpsku radikalnu stranku. To su isti oni birači koji su u Aranđelovcu kazali da ne žele da Srpska radikalna stranka pređe cenzus. Vi mene ne možete promeniti, a verovatno ne mogu ni ja vas promeniti. Neki od vas su promenili stranku, pa su otišli u neke druge političke stranke, jer su rešili da se više ne voze na Titaniku. Neki od vas su rešili da je Joca Amsterdam bolji investitor za Srbiju, nego da je to Svetska banka, ali su vas takođe napustili.
Takođe vam savetujem, pošto nas ne možete da promenite, ne možete da utičete ni na promenu ove zemlje ni ovog naroda, probajte sebe da promenite. Nije teško verujte.
Za početak počnite da razmišljate pozitivno, slušajte Balaševića, gledajte filmove Gorana Markovića, čitajte ono što u biblioteci piše o učinku vašeg vlasnika ste imali priliku da upravljate ovom zemljom. Nisam tvrdio da "Galenika" asfaltira puteve. Samo sam govorio o svim kredita koji se uzimaju, pa sam vam kazao da se jedan od tih kredita takođe uzima za izgradnju autoputa od Ljiga do Čačka.
Smatram da taj deo Srbije ima pravo da ima moderne puteve, da ljudi koji putuju tim drumovima nemaju više strah i strepnju da li će stradati na Ibarskoj magistrali, već da mogu da stignu do Beograda kao što stižem ja iz Kruševca. Naravno, kada govorimo o tome da li je Srbija za ovih ne 10 godina vlasti, podsetiću vas ova vlada traje samo četiri godine, za četiri godine upravljanja ovom zemljom, napredovala ili nazadovala? Čućete prvog i drugog marta odgovor onih koji će ovoj zemlji dati status kandidata. Ti ljudi ne vrednuju maglu, ti ljudi ne vrednuju reči, oni vrednuju isključivo dela i dela najbolje govore o ovoj vladi.
Da li smo mi zaslužili ili nismo taj status kandidata? Znaće se već prvog ili drugog marta. Hajde da Evropa ne bude baš termin koga ćete tako slatko ižvakati u izbornoj kampanji, pa onda ispljunuti. Hajde da Evropa ne bude baš ni povod za neku preveliku radost i veselje, nego samo podstrek da ova zemlja ipak pokaže da može Srbija, da ume Srbija i da u ovoj zemlji ipak ima nade i da treba samo potražiti prvo to malo nade u sebi, pa onda pokazati i Evropi, ali pre svega da pokažemo sami sebi da nije baš sve crno, da nije baš sve propalo i da za ovu zemlju ima nade.
Kažem vam možda smo mi u teškoj ekonomskoj situaciji, možda smo mi imali zaista velikih ekonomskih problema za našeg mandata i nismo baš mogli da predvidimo ekonomsku krizu kao što tu krizu nije predvideo ni jedan lider ni jedne političke stranke koja danas sedi ovde u ovoj sali. Niko 2008. godine, početkom te 2008. godine nije govorio o ekonomskoj krizi u predizbornoj kampanji, pa nije govorila ni DS. Mi smo se s tom krizom suočili ona nam nije izgovor i opravdanje. Ona nam nije nešto iza čega se mi zaklanjamo. Činjenica je da je takva kriza i te kako pogodila i naše građane i našu ekonomiju i našu privredu.
Da li mi možemo dozvoliti sebi luksuz, da baš tako lako pustimo neke velike sisteme da propadnu i da nestanu sa lica zemlje? Voleo bih da privatni sektor isto ima podsticaj koji imaju stranci prilikom investiranja u Srbiju. I meni smeta što ljudi u Kruševcu koji otvaraju nova radna mesta ne dobiju pod 10, 12 hiljada evra za to radno mesto, jer nema nikakve razlike između radnom mesta u nekoj kruševačkoj firmi i nekoj firmi koju strani investitori ovde otvaraju. Drago mi je kad ovde stigne "Panasonik" u Svilajnac i drago mi je kada stigne kompanija "Jura" i drago mi je kad krenem iz Kruševca za Beograd pa vidim sve one fabrike kod Velike Plane, Lapova, Rače, kako rade. Drago mi je kad vidim sve one sisteme koji su opstali. Drago mi je što energetski sistem ove zemlje nije kolabirao, iako smo morali da gasimo po jednu sijalicu. Ipak je to velika razlika kada nemate struju po šest sati, pa vas gase prva, druga, treća, četvrta grupa i kada ugasite po jednu sijalicu. Ali, najvažnije možda je neka sijalica i ugašena bila tokom ove zime, ali je evropski svetionik upaljen i mi svi zajedno idemo ka tom svetioniku. Hvala.
Nisam hteo da koristim pravo na repliku, poštovana gospođo predsednice, ali čisto zbog dve insinuacije. Prva je, ja nisam čuo da su raspisani predsednički izbori niti da neko najavljuje predsedničke izbore. Znam, otkad smo ušli u ovu salu da su se na svakih 20 dana opoziciji predviđali parlamentarni izbori - biće izbori u maju, čim donesu ovaj zakon biće izbori, ovo je uvertira za raspisivanje izbora.
Pokazali smo da umemo da očuvamo stabilnost ove zemlje i političku i ekonomsku i ispunili smo pun mandat ne da bismo terali inat ili prkosili, već zato što imamo čvrste veze unutar koalicije, čvrsta programska opredelenja koja nas objedinjuju u naporima i namerama da ono što smo obećali i ostvarimo i da to što smo ostvarili ne natovarimo na leđa pa negde nosimo, nego to da ostane iza nas, na uslugu svim građanima ove zemlje.
Kada govorimo o budućim koalicijama, nemojte vi nama tražiti koalicione partnere u SNS. Mi smo, baš kao i oni, to više puta demantovali. Razlike su jako velike među nama, tako da mi imamo opredeljenje da na ove izbore izađemo onako kako ćemo izaći. Želimo i vama svu sreću, baš kao što želimo svi učesnicima koji su bili sada sa nama u Vladi i želimo da na tim izborima napravio što bolji rezultat ne da bismo tražili nove partnere, ne da bismo građanima Srbije nametali neke nove koalicije, već da bismo ovaj posao koji sada radimo i završili jer status kandidata je samo prva stepenica. Treba nam datum početka pregovora i treba nam završetak tog posla.
Mi smo opredeljeni da taj posao završimo do kraja, ali kažem, ne vidim nikakvu mogućnost da tu koaliciju pravimo sa SNS, niti da ovoga trenutka licitramo o budućim koalicijama. Izbori su na pragu. Građani će pokazati kako koga ocenjuju i kako koga vrednuju i oni su tu koji će biti sudija svima. Do tada, na nama je da ovaj posao koji smo započeli privedemo kraju, ali kažem, nemojte da vam se priviđaju prevremeni predsednički izbori i nemojte da vam se priviđaju neke fantastične koalicije i da na osnovu tih koalicija, nekih nemogućih koalicija koje najavljujete, pokušavate da napravite bolji rejting za sebe i svoju političku opciju. Demokratska stranka je jasno kazala s kim želi da gradi evropsku Srbiju, s kim ne. Vama smo pružili ruku, odmah da vam kažem. Hvala.
Poštovana gospođo predsednice, uvaženi gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, danas raspravljamo o 13 veoma važnih i značajnih zaduživanja za Republiku Srbiju. Ima ljudi koji tvrde da je Srbija prezadužena zemlja, i zaista mi smo približili tom procentu od 45% javnog duga u odnosu na BDP. Danas kada govorimo o ritmu i obimu zaduživanja naše države važno je napomenuti i kazati, objasniti, građanima Srbije zašto se mi to zadužujemo, pogotovo kada se čuju neka opoziciona obrazloženja i obrazlaganja ovog zaduživanja koja kažu da su ovo predizborna zaduživanja, da su ovo zaduživanja u svrhu predizbornog marketinga, da je ovo stečajna sednica ovog saziva Skupštine i Vlade Republike Srbije.
Naravno, treba kazati građanima Srbije, ovo su sve zaduživanja koja su bila planirana u budžetu za ovu godinu, ovo su sve poslovi koje neće raditi samo ova vlada već i sledeća vlada. Ne razumem zašto neki ljudi koji su iz Čačka, ne vole Čačak. Zašto neki ljudi ne vole Gornji Milanovac? Zašto neki ljudi u ovoj zemlji, u ovoj sali, smatraju da građanima Ljiga, Čačka, Gornjeg Milanovca, ne treba put, a u izbornoj kampanji su sabirali broj poginulih, licitirali materijalnu štetu koja je napravljena na Ibarskoj magistrali. Imali su prilike da pokažu sav svoj raskošni talenat, imali su prilike da pokažu koliko vole Srbiju, koliko vole Čačak, Gornji Milanovac, Rudnik, Topolu, imali su prilike da naprave taj auto-put. Mi ne pravimo auto-put na pomenutoj deonici da bismo dobili izbore, niti ćemo taj auto-put da natovarimo na leđa jednom kada ne budemo bili na vlasti. Sve ostaje na uslugu građanima Srbije. Sve što uradimo, što ostvarimo, mi kažemo uradili smo novcem Republike Srbije, nikad ne kažemo mi smo uradili, jer mi smo uradili onoga trenutka kad otvorimo sopstveni novčanik, kad sopstvenim sredstvima izgradimo auto-put.
Moram za one koji pate od amnezije, a vi ste gospođo Đukić-Dejanović lekar i znate da je amnezija divna stvar, svakog dana čujete nešto novo a ništa ne boli. Ali za te ljubitelje amnezije, ja sam u sali, ovde su zapisnici i podsećanja šta su ljubitelji amnezije govorili, radili, šta su imali prilike da rade. Evo, za mog cenjenog prethodnika, koji me naziva petom kolonom, kada je on bio ministar trgovine, priznajem jesam bio petokolonaš, svaki dan sam bio peti u koloni za mleko, zejtin, šećer. Sad sam gospođo Đukić-Dejanović, sa vama, prva kolona i prvi smo u koloni koja ovu zemlju vodi ka evropskoj budućnosti. Čvrsto smo postavili taj putokaz, ali da bismo bili u toj EU, ne zato što to hoćemo mi ili Demokratska stranka, već zato što to žele građani ove zemlje, neophodno je da ovu zemlju uredimo približno makar da liči na evropske zemlje.
Podsetiću te koji pate od amnezije na govor jednog velikog, po mojim shvatanjima i shvatanjima jednog velikog čoveka koji se čuo baš u ovom visokom domu, koji kazao: "Danas su čitavi regioni čija je istorija bogata međusobnim ratovima i razaranjima u zajednici bogatih i civilizovanih naroda. Oni se ne odriču svoje istorije i svojih posebnosti, ali žive zajedno, zajednički okrenuti budućnosti, prednosti ekonomskog povezivanja i kulturnog prožimanja. Zar mi to isto nismo učinili 1941. godine u zajedničkoj borbi za goli život, za punu nacionalnu ravnopravnost. Treba li da vratimo točak istorije nazad i da platimo cenu koju smo već platili? Zabludu ćemo plaćati siromaštvom, trovanju duha i položajem daleke periferije u Evropi". Ove velike reči izgovorio je Ante Marković, kada je obrazlagao svoj ekonomski program za koji je Vojislav Šešelj kazao da ima za cilj da ekonomski uništi Srbiji.
Samo ću vas podsetiti nasledio je dug od 22 milijarde dolara i svi su ga optuživali da prekomerno zadužuje Srbiju, SFRJ, Hrvatsku, Bosnu i Crnu Goru, Sloveniju i Makedoniju. A onda smo imali jednu nemačku marku koja je vredela šest dinara. Dinar je mogao da se kupi u austrijskim bankama, dinar je mogao da se kupi u švajcarskim bankama. SFRJ je dobila ogroman kredit od SAD i vrlo brzo ta posrnula ekonomska zemlja postala je poštovani ekonomski partner.
Nažalost, vi koji mi dobacujete ste imali drugačije ideje, drugačije planove i danas kada govorimo o zaduživanju Srbije, opet moram da vas podsetim – nemojte mrzeti ni građane Obrenovca koji će dobiti kredit, jer u Obrenovcu nisu glasali za vas. Razumem vašu ogorčenost. Nemojte imati nerazumevanja za građane Gornjeg Milanovca. Oni imaju potrebu da imaju autoput. Nemojte da ne volite građane Čačka. Oni imaju pravo da imaju autoput. Taj kredit od Azerbejdžana sa 4% kamate uzima se za njih. Nije tačno, kao što su kazali moji prethodnici iz druge političke stranke koji su računali koliko se na minut zadužujemo, da će i jedan od tih kredita biti iskorišćen u izbornoj kampanji. Tačno je da bi nam bilo manje potrebnih kredita da je onaj bager u Kolubari malo manje radio, makar jednu smenu da je preskočio. Kada već računate koliko smo se u sekundi zaduživali za vreme vlasti DS, onda izračunajte koliko je 120 miliona evra, koliko je nestalo u Kolubari, pa podelite sa godinu dana, pa ćete doći do cifre od 10 miliona evra dnevno. Onda nemojte da se pitate zašto polovina članova glavnog odbora jedne političke stranke sedi u Centralnom zatvoru i zašto im je lakše da sednicu glavnog odbora drže u Centralnom zatvoru, nego u Sava Centru.
Kada optužujete i upirete rukom u Olivera Dulića zbog kredita od 35 miliona evra koji će dobiti Građevinska direkcija, izađite pred građene, pred mlade ljude ove zemlje koji imaju pravo na svoju budućnost, koji imaju pravo da sa 30 godina ne žive sa ocem i majkom, već imaju pravo da zasnuju porodicu i kupe stan na kredit. Njima objasnite zašto je to loše da se ti stanovi u naselju Vojvoda Stepa završe, pa se onda podsetite kako ste vi tvrdili da ćete napraviti 100 hiljada stanova solidarnosti, pa ste okrečili oba od 100 hiljada stanova solidarnosti kada ste završili svoj mandat. Morate da objasnite građanima Srbije zbog čega i zašto nije dobro da se u termo-elektrani Obrenovac konačno prekine sa prekomernim zagađenjem sumporom i zašto taj kredit od japanske Vlade nije dobar. Naravno, uvek će postojati povika opozicije da se Srbija prekomerno zadužuje i da nije u stanju da vrati svoj dug. Tačno je da smo mi mnogo zadužena zemlja. Opet vam kažem – malo više optimizma, malo boljih poruka građanima ove zemlje, jer dug je zaista zao drug. Mi se zadužujemo zbog toga što svake godine više potrošimo, milijardu i 200, 300, možda i 400 miliona evra, nego što zaradimo.
Imamo ozbiljne ekonomske teškoće, ali u trenutku kada su posrnule ekonomije mnogo razvijenijih zemalja od Srbije, kada se Grčka našla na plećima, kada je potonula Irska, kada su baltičke zemlje pred ekonomskim slomom, kada taj ekonomski slom preti jednog trenutka i Mađarskoj, kada još uvek preti Italiji. Važna je poruka koju ću poslati građanima, koliko god se teško živelo u Srbiji, mi smo izbegli ekonomski slom ove zemlje i nismo doživeli ono što je opozicija priželjkivala.
Svi oni koji su nam govorili, svaka sednica je počinjala – evo, sada kada raspišete vanredne izbore, evo, sada kada vam ističe mandat, moraju sada da se suoče sa činjenicom da je gospođa predsednica, gospođa Đukić Dejanović najavila redovne izbore, čije će raspisivanje biti 13. marta.
Kao što su o svemu obmanjivali građane, od toga da ćemo prodati KiM zbog belog šengena, od toga da će otići Vojvodina zbog statusa kandidata, od toga da će zbog CEFTA sporazuma otići Raška oblast, od toga da će ne znam šta da se desi u ovoj zemlji, sve te vaše iluzije razbile su se i vi mi ličite na neke brodolomnike koji se voze na santi leda po onom okeanu i onda radosno poskakuju – spaseni smo, spaseni smo, evo ide Titanik, a to je za vas raspisivanje izbora.
Vi koji kažete da se mi plašimo izbora, kao član "Otpora" jako dobro znam šta je strah. Strah je ono što sam video jutros u očima svojih političkih protivnika kada je gospođa Đukić-Dejanović kazala da će biti raspisani izbori jer nije lako redovno gubiti izbore. Možda je lako promeniti stranku, ali narod ne možete da promenite.
Za kraj moram da vam kažem da će Srbija svoje dugove vratiti onog trenutka kada se uspostavi normalnija privredna klima u čitavom svetu. Ovog trenutka se nalazimo u fazi velike recesije. Niko od nas svoje domaćinstvo ne bi zaduživao. Svako od nas gleda da se u vreme krize domaćinski ponaša. Mi smo, koliko god to bilo teško, domaćinski vodili ovu našu zajedničku državu.
Za kraj moram da vam kažem, vama koji dobacujete, buduća vlada će svakako morati da napravi i usvoji strategiju i to dugoročnu strategiju upravljanja spoljnim dugom, moraćemo da se ugledamo na iskustva Ante Markovića. Nije to tako davno bilo, pre samo 22-23 godine, kada je tadašnja SFRJ po mnogima bila ekonomski na kolenima sa 22 milijarde dolara duga, što je za to vreme bilo jako mnogo. Danas samo dve države koje su proistekle iz SFRJ, Hrvatska i Bosna imaju spoljni dug od 90 milijardi evra, ali tu sam da vodim računa o Srbiji i da brinem o Srbiji i zato vam dajem puna uveravanja, posle ovih izbora ova Vlada i vlada koja će nastaviti svoj posao neće imati problema da vrati taj dug jer Srbiji malo treba optimizma. Mnogo je bolje zaduživati se kod stranih komercijalnih banaka, nego kod Joce Amsterdama. Mnogo je bolje da se moste preko Ade pravi kreditom, nego da ga pravi Joca Amsterdam, Legija i drugi egzotični likovi koje neki političari prizivaju kao investitore.
Na kraju svog izlaganja moram da kažem da u predvečerje kandidature za EU, kada Srbija samo što nije zakoračila u tu veliku porodicu evropskih naroda, moram da se setim prvog demokratski izabranog premijera, dr Zorana Đinđića, da podelim ponos članova DS na to što je upalio evropsku baklju i zato što danas konačno naziremo kraj tog puta kojim smo krenuli 2000. godine Možda je mnogo toga što nas pre 2000. godine deli, ali mnogo toga smo našli to nas u budućnosti povezuje i apsolutno sam siguran da će to što nas povezuje biti ono što će građani Srbije umeti da prepoznaju, uz činjenicu da ni jedan dinar iz ovih kredita neće završiti u privatnim džepovima, već će završiti tamo gde treba i niko neće to što je napravljeno tim kreditima natovariti na leđa i odneti. To ostaje građanima ove zemlje, to ostaje našoj deci i to ostaje kao spomenik jednog vremena, teškog vremena za koje sam apsolutno uveren da je za nama, ali sam apsolutno uveren da je to bolje evropsko vreme pred nama. Njega ćemo deliti zajedno i vi u opoziciji, koji ste protiv EU i mi u vlasti, koji smo za EU.
Još jedanput koristim priliku da se zahvalim svima koji su verovali u tu evropsku ideju, a pre svega da još jedanput pomenem čoveka koji je upalio evropsku baklju i evropski svetionik, Zorana Đinđića. Hvala.
Poštovana gospođo predsednice, uvaženi gospodine ministre, ja ću vrlo kratko, pošto izgleda moj kompjuter ozračio gospodina Krasića, pa je pobegao, ali želim samo da dve stvari napomenem za kraj ovog izlaganja. Preko 750 zakona i drugih akata usvoje ovaj saziv, pod vašim predsedavanjem, vaših kolega i naravno, ovu su verovatno poslednji dokumenti koja ovaj saziv usvaja u ovom obliku i ovoj formi.
Nažalost, neće svi glasati za ovaj zakone i mislim da je uzalud apel, kolege Srđana Mikovića, poslanicima opozicije i gospodinu Zoranu Krasiću da glasaju za ovo, jer kome oči nisu pomogle neće ni trepavice. Ali, želim samo jednu stvar da napomenem, na kraju današnjeg dana, na kraju ovog zasedanja, hoću samo da pročitam s kim sve potpisujemo ove Ugovore sa EU, sa Evropskom federacijom, pa ponovo sa EU, pa onda, sa Vladom Republike Turske, kabinetu ministra Ukrajne, pa ponovo sa EU i veoma važan sporazum sa Evropskom organizacijom za nuklearna istraživanja CERNOM. Sada želim samo da napravim jednu paralelu. Setite se gospođo predsednica kada smo ušli u ovu salu i kada su počeli predsednički izbori, tadašnji kandidat Zorana Krasića, Tomislav Nikolić je kazao, kad ja pobedim na izborima sviraće se ovde Ruska himna, a ovo će biti jedna gubernija.
Srbija je danas republika, svira se "bože pravde", na početku svakog zasedanja i potpisuju se ugovori i sa Rusijom i sa EU i veoma sam ponosan na ono što smo zajedno uradili na svih 750 zakona i opštih akata koje smo usvojili, jer kada za jedno 50 godina neko drugi bude ušao u Biblioteku i vi, i ja i moje kolege i gospodin ministar, bićemo ponosni na svaku reč i na svaki akt koji smo ovde usvojili na svako slovo zakona koje smo izglasali, jer to će biti časno, pošteno, odgovorno, profesionalno, ali pre svega, zarad evropske perspektive naše dece. U to ime vam se zahvaljujem i želim vam srećan put u Evropu.
Poštovana gospođo predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, poštovana gospođo Rakić, pažljivo sam slušao ovu prepodnevnu raspravu svojih kolega iz opozicije i danas u toku popodneva. Na dnevnom redu su dve tačke - Predlog o izboru Visokog saveta sudstva iz reda sudija apelacionih sudova i sada popodne, kada imamo Predlog o izboru zamenika javnih tužilaca koji je podnelo Državno veće tužilaca.

Mogu da vam kažem da sam zaista pažljivo slušajući ovu raspravu čuo mnoge argumente koji su pre svega političke diskvalifikacije svega što je urađeno u reformi pravosuđa, a tek onda argumenti koji imaju uporište u činjenicama i uporište u stvarnom stanju.

Kada smo preuzeli odgovornost da upravljamo ovom zemljom, a ne kada smo došli na vlast, kako neki kažu, mi smo dali nekoliko obećanja, kada je reč o pravosuđu, a pre svega bilo je obećanje da ćemo uraditi toliko neophodnu reformu pravosudnog sistema.

Sada neki koji dobacuju, a koji kažu da je reforma pravosuđa upropastila pravosuđe u Srbiji, moraju da daju jasne argumente kako to sagledavaju. Jer, kada pogledamo sve ono što smo imali, kada smo preuzeli odgovornost da upravljamo ovom zemljom i ono što imamo danas, moram da ih demantujem sa nekoliko argumenata.

Prvo, BIA je zaista imala ključnu ulogu, ali ne u izboru tužilaca sudija, već u hapšenju Radovana Karadžića ili dr Dabića. Vidim da nezadovoljni pacijenti i dalje dobacuju. Imala je BIA ključnu ulogu u hapšenju Ratka Mladića, u hapšenju Gorana Hadžića, u razbijanju Šarićevog klana, ali je Tužilaštvo za organizovani kriminal zahvaljujući tome što su poslanici većine, i podvlačim i ponavljam građanima Srbije, neki kažu da to nije važno, neki kažu da je to važno, smatram da je to suštinski važno, poslanici ove vladajuće većine, i na to sam veoma ponosan, doneli Zakon o oduzimanju imovine stečene kriminalom. I tu se pokazalo kako se zaista zadaje odlučujući udarac organizovanom, ali i svakom drugom kriminalu.

Niko više ne može da uživa u plodovima svojih kriminalnih aktivnosti, već ono što je na nezakonit način stečeno, a neki su mi se smejali kada sam govorio da će se pored mnogih kuća, imanja nalaziti table gde će pisati – vraćeno u korist građanima Srbije od kojih je i oteto. Mnogi su mi se smejali kada smo taj zakon izglasavali i kada sam obrazlagao da će se to desiti.

Danas kada pogledamo sa koliko novca je popunjen budžet Republike Srbije jasno je da smehu nije bilo mesta, ali kada vidimo očajanje kod onih koji su računali da mogu da finansiraju određene aktivnosti tim novcem, danas kada vidimo njihov bes i gnev, danas razumemo zašto nisu glasali za taj zakon tada.

Postavlja se pitanje – zbog čega mi danas biramo ove pomoćnike tužilaca? Sada neki kažu – čekajte, da li se u tim mestima povećao broj stanovnika, nije se smanjio? Pa je onda argument – od kad je DS preuzela odgovornost da upravlja ovom zemljom, navodno se ne znam koliko smanjio broj stanovnika. Smanjenje broja stanovnika u Srbiji je trend koji traje od 1990. godine. Te godine smo imali zaista godine blagostanja zahvaljujući Anti Markoviću, kada je nemačka marka vredela onoliko koliko je vredela i kada je dinar bio konvertibilna valuta i kada su zaista građani Srbije postigli određeni standard. Pa, uprkos tom velikom standardu koji smo tada imali zabeležili smo smanjenje broja stanovnika već sledeće godine na popisu, 1991. godine.

Činjenica je da i danas dolazi do smanjenja broja stanovnika, ali ne tako što se glave gube u ratovima iz kojih izlazimo kao pobednici, ali bez teritorija. Činjenica je da i danas imamo taj negativan trend sa kojim se suočavaju mnoge države sveta. Nažalost, u Srbiji je prilično izražen. Ali, zašto taj argument koristiti kada je reč o izboru ovih tužioca i šta je razlog, da li je zaista obećanje ili smanjenje broja stanovnika mogućnost efikasnog pravosuđa, mogućnost da se ta tužilačka funkcija obavlja na odgovarajući i efikasan način ili je reč o nekim drugim argumentima? Ne delim mišljenje da ovde imamo argument da je došlo do povećanja broja stanovnika i da mi to nismo uradili kako treba. Jednostavno, život i praksa nameću određena rešenja i kažu najbolje da li je nešto urađeno kako treba i gde treba pojačati, gde ne treba pojačati. Nema nikakvog problema da kažemo – dobro je, u prvom trenutku smo dali jednu određenu kvotu, sada je povećavamo, da bi se to pravosuđe učinilo efikasnijim.

Kakva je reč o malim mestima? Takva da ja znam kakva je bila situacija u malim mestima u Srbiji. Imali smo situaciju da je suprug sudija, žena tužilac, dever radi u policiji, sin radi kao advokat, a kum kao veštak, mesto ima 20.000 stanovnika, pa čik ti majčin sine dobij sudski spor ako te taj ne zastupa.

Ima mnogo razloga da se uradi ozbiljna analiza svega što je urađeno, ali opet kažem, gospođo predsednice, kada budemo završavali naš mandat, mi ćemo biti ponosni ne na broj zakona koji smo doneli, već na reforme koje smo sproveli u ovoj zemlji i nećemo imati nijedan razloga da se stidimo bilo kog zakona koji smo doneli, bilo koje rezolucije, bilo kog slova iz zapisnika sa svih ovih sednica, jer sve što smo uradili, uradili smo časno, odgovorno, pošteno, želeći da ovu zemlju modernizujemo, ali želeći i da dobijemo efikasno pravosuđe gde se zakon neće donositi na osnovu materijalne snage klijenta, niti kao u vreme Kaligule kada uzme papire pa stavi u desnu ruku jednu stranu, u levu drugu i onda izigrava terazije i tas, odlučuje ko je u pravu. Ovde se sudski postupci vodi snagom argumenata, snagom istine i to je činjenica.

Ima uvek nezadovoljstva. Čovek čim dođe na sud automatski je nezadovoljan, čim je došao u situaciji da se pojavi pred sudom, naravno da nije zadovoljan.

I uvek će imati, zbog nasleđa koje imamo, rezerve i uvek će biti ljudi koji će imati sumnju i skepsu da li je to baš tako presuđeno kako odgovara. Uvek će biti ljudi koji su nezadovoljni dužinom sudskim postupaka, uvek će biti ljudi koji su nezadovoljni načinom na koji je presuđeno, ali generalno posmatrano, mi smo učinili pravosuđe mnogo efikasnijim, a pogotovo zakonima koji smo doneli, mi smo zadali jedan odlučujući udarac borbi protiv organizovanog kriminala. Organizovanom kriminalu smo zadali zaista udarac kakav je trebao da ima i demonstrirali smo moć i snagu pravne države. To ne kažem ja, to kaže pun Centralni zatvor, iz koga baš, na nečiju žalost, nije tako lako pobeći. Jer, kao što ste videli, neki pokušavaju da pobegnu, ali ima tu pripadnika i službe obezbeđenja i žandarmerije i sve što je juče moglo da izgleda kao jedan dramatičan dan, danas izgleda kao slučaj koji je razrešen i naravno da će se utvrditi kroz policijsku istragu ko je tim ljudima pomogao u pokušaju bekstva, ali kažem, neuspešnom pokušaju bekstva.

Kazaću nešto i o kandidatima koji su predloženi. Nije tačno da je Skupština Srbije protočni bojler gde nam se sva rešenja serviraju i nameću. Mi kao vladajuća većina i kao poslanici, ali kao individue, imamo uvek mogućnost da osporimo određene kandidate. Takođe, imamo mogućnost da za određene kandidate glasamo. Naravno, uvek ću iskoristiti svoju poslaničku mogućnost da dam svoje mišljenje o listi ovih kandidata koje ste predložili.

Naravno, vidim da je reč o mladim ljudima, vidim da je reč o ljudima koji su dali svoje biografije. Vidim da je reč o ljudima koji imaju određene ambicije, želje, koji su se potvrdili radeći posao kao savetnici ili kao šefovi kancelarija, ali zbog želje da se u narednih nekoliko, možda 24 sata, detaljnije informišem o tome da li su ovi ljudi politički angažovani, iskoristiću svoju poslaničku mogućnost i osporiti imenovanje dva kandidata. Reč je o Simić-Pajić Mileni i želim da dobijem dodatne informacije u narednim satima - da li je reč o politički angažovanoj osobi ili nije, da li ima politički angažman u određenoj političkoj stranci i o Marković Miodragu, polazniku Pravosudne akademije,takođe tražim. To ne znači da ćemo glasati protiv, za, ovako ili onako. Samo ovog trenutka osporavam, da bismo to stavili na posebno glasanje, da bismo proverili da li je reč o politički angažovanim ljudima i politički angažovanim licima. Ako tog političkog angažmana nema, nema nikakvog problema da ti ljudi budu izabrani.

S druge strane, želim dodatne informacije o nekim drugim kandidatima. Želeo sam te druge informacije i dobio sam te dodatne informacije pre početka ove sednice. Tako da, u tom kontekstu kažem, osporavam izbor Simić Pajić Milene i gospodina Marković Miodraga, jer želim dodatne informacije u narednim satima, da li je reč o politički angažovanim licima ili ne.

Takođe., želim da vam kažem da smo mi kada smo preuzeli odgovornost da se bavimo reformom pravosuđa bili svesni rizika koji prihvatamo. U ovoj zemlji kada je reč o pravosuđu, problemi su godinama gurani pod tepih. Niko nije hteo da radi bolne stvari, niko nije hteo da se bavi stvarima koje nisu mnogo popularne. Bilo je političara koji su želeli da uvek budu demagozi, da uvek nađu razloge da teške poslove, neprijatne poslove, prebace na breme odgovornih ljudi i da uvek mogu prstom da upere u njih i kažu – au, šta ste vi uradili, ali nikada nisu pokazali spremnost i odgovornost da prihvate izazove, da prihvate rizike tih izazova, da sprovedu neke mere koje možda nisu popularne.

Mi se ne bavimo populističkom politikom, bavimo se politikom koja ima za cilj da modernizuje ovu zemlju, da sprovede reforme. Zaista se ne bavimo politikom koja kaže da smo nepogrešivi i da sve što mi radimo, radimo najbolje moguće. Često su naša rešenja, na žalost, jedino moguća iako nisu vrlo popularna. Kada ste prinuđeni to da prihvatite, to jedino moguće rešenje, nekada nije mnogo popularno, ali je dobro i za nas i za građane ove zemlje, jer neko jednog trenutka mora da zasuče rukave i da posao uradi. Kažem, ne zbog sopstvene popularnosti, ne zbog toga što se borimo za vlast, već zbog toga što želimo da u svim budućim sazivima Skupštine ostavimo mogućnost da se bave nekim drugim životnijim temama, a da jednom za svagda počnemo da uređujemo kuću od temelja.

Nezavisno pravosuđe, institucije tog nezavisnog pravosuđa su svakako jedan od demokratskih temelja ove države. Naš zadatak je da te temelje čuvamo, jačamo, snažimo, da ih zajedno gradimo. Ne samo mi iz vladajuće većine, to je posao i opozicije. Da li će opozicija taj posao raditi sa nama ili ne, mogu prilike da pokažu. Ako hoćemo zdravu kuću na zdravim temeljima, onda je vreme da te temelje pravimo na najbolji mogući način. Taj najbolji mogući način je često i jedini način. Apsolutno sam uveren, gospođo predsednice, da ćemo na kraju našega mandata, imati čvrste temelje naše zajedničke kuće koja se zove Srbija. Zahvaljujem vam se.
Pokušaću da koristim pravo na repliku pošto sam više puta pogrešno protumačen i zato pitam da li imam pravo na repliku?

Dakle, istine radi, ali istine radi pročitaću član Poslovnika 201.