Uvaženi gospodine predsedavajući, poštovani gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, kada sam govorio o potrebi da se formira centar za unapređenje trgovine i o značaju da sedište tog centra za unapređenje trgovine ne bude u gradu Beogradu, već da bude, recimo, u gradu Kruševcu, kazao sam da će to bitno smanjiti sve troškove ovakvog jednog centra.
Istovremeno, ovakav jedan centar i te kako je potreban Republici Srbiji i našoj trgovini i smatram da, kada iznesem predlog da neće biti velikih materijalnih troškova, kada je reč o smeštajnim kapacitetima i da neće biti velikog troška kada je reč o zaposlenima u tom centru, smatram da nije primereno da otvaramo kroz Zakon o trgovini polemiku o Zakonu o decentralizaciji Srbije.
Slažem se sa uvaženim gospodinom Stevanovićem da nema suštinske decentralizacije bez povratka imovine skupštinama opština i gradovima Republike Srbije i slažem se sa mnogim njegovim stavovima koje je ovde izneo.
Ali, smatram da je ipak dobro da postoji centar za razvoj trgovine u Republici Srbiji i da je dobro da jedno specijalizovano telo preuzme, kao poverene poslove, određene poslove iz sektora trgovine i da se kao specijalizovano telo tim poslovima bavi.
Jer će moći da mnogo doprinese, ne samo razvoju trgovine i ne samo da učini da se formira baza podataka, koja je toliko neophodna kada je reč o trgovini Republike Srbije, već je nasušna potreba da se brojne obaveze koje ministarstvo ima baš prenesu na ovu instituciju i to nema mnogo veze sa decentralizacijom Republike Srbije. Sa decentralizacijom Republike Srbije ima samo ovaj segment koji sam kazao o sedištu Agencije u gradu Kruševcu.
Nemam ništa protiv da gospodin Stevanović traži da sedište ove agencije bude u Vranju ili Surdulici, ili Vladičinom Hanu, jer i taj deo Srbije takođe je potrebno razvijati i pokazati brigu Republike Srbije o tim delovima Srbije.
Smatram da nije primereno kroz Zakon o trgovini razgovarati o decentralizaciji Srbije. Ima toliko zakona koje ćemo imati na dnevnom redu i koje smo imali, gde smo mogli da iskoristimo ovu temu, tako da ne bih dalje da govorim o decentralizaciji Srbije i da ulazim u polemiku sa gospodinom Stevanovićem, već da se vratimo zakonu o trgovini.

Poštovana gospođo predsedavajuća, uvažene dame i gospodo narodni poslanici, ali pre svega građani Srbije, kao što je kazala gospođa predsedavajuća, ovde je teško narušeno dostojanstvo Narodne skupštine i teško je narušeno dostojanstvo porodice Đinđić iznošenjem neistinitih iskaza i izjava u vezi imovnog stanja gospođe Ružice Đinđić.
Gospodin Dobrislav Prelić je namerno …

Nisam mislio na vas, mislio sam na gospodina Prelića.

Poštovana gospođo predsedavajuća, uvažene dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, ovde smo čuli nekoliko vrlo interesantnih izlaganja kada je reč o novom poslovniku o radu Narodne skupštine. Imali smo i određena istorijska podsećanja, ali i određene rasprave, čitave političke eseje šta danas predstavlja Narodna skupština i šta je Narodna skupština predstavljala kroz istoriju Srbije.
Ako posmatramo Narodnu skupštinu kao oltar demokratije, a nas ovde kao ogledalo izborne volje građana ove zemlje i kao rezultat te iskazane slobodne volje na slobodnim i demokratskim izborima i ako se setimo da je prvi Zakon o Narodnoj skupštini tadašnje Kneževine donet 28. oktobra 1958. godine, pogledaćemo šta je sve prošlo kroz istoriju.
Jedan moj kolega je, govoreći o ovom zakonu, citirao Slobodana Jovanovića i njegove misli i njegova razmišljanja o poziciji parlamenta, o poziciji vladajuće većine, o poziciji opozicije u parlamentu.
Ukazaću na sledeću stvar. Dobro smo proučili dela Slobodana Jovanovića i ostalih znamenitih ljudi u ovoj zemlji, ali kada citiramo tako daleku istorijsku prošlost, hajde da citiramo ono što je bilo pre tri godine.
Drugi put sam poslanik u Skupštini RS i evo treću godinu sam ovde. Pamtim one prethodne poslanike i pamtim i prve rasprave u Narodnoj skupštini kada sam ušao u Skupštinu. Da bih nekim svojim kolegama osvežio pamćenje, pogotovo onima koji tvrde da ograničavamo pravo na diskusiju, pravo na reč, da ograničavamo pravo na kritiku, pročitaću samo par izjava koje smo imali prilike da čujemo u Narodnoj skupštini RS pre samo tri godine i pre samo dve godine, kada je drugi poslovnik bio na dnevnom redu.
Jedan moj kolega, neću mu citirati ime i prezime, izveštavajući o posledicama nevremena u njegovom kraju, na dan kada smo raspravljali o setu ekonomskih zakona, tvrdio da mu je oluja odnela krov, da mu kiša šteti usevima, da mu oluci ne propuštaju dovoljno vodu, da mu i auto nije dobro palio te zime.
Druga poslanica nam je prilikom rasprave zakona iz oblasti ekonomskih zakona pričala o tome kako treba ljudi da se obuju kada hodaju po ledu i kako treba da gaze po ledu i to smo slušali 17 minuta, u vremenu kada diskusija bila neograničena i kada je svako mogao da govori o temi koja je na dnevnom redu na način na koji je želeo.
Mislim da nema potrebe da citiram da sve ono, nema potrebe, gospodine Markoviću, to građani Srbije jako dobro pamte i jako dobro su vrednovali na tim izborima, kao što će i nas vrednovati na sledećim izborima.
Šta je važno da napomenem? Ovde smo imali prilike da čujemo kritike na rad predsednice Skupštine i na ljude koji predsedavaju skupštinom ili vode sednice skupštine. Interesantno je mišljenje ljudi o mandatima narodnih poslanika, kako oni razmišljaju kad sede u republičkom parlamentu, a kako oni drugačije razmišljaju kada sede u lokalnim skupštinama. Ovde brane pravo poslanika da raspolaže svojim mandatom, a kada su u lokalnoj skupštini i kada je ugrožen njihov interes to pravo osporavaju.
Ovde napadaju kada skupštinom predsedava vrlo dobro bilo ko iz vlasti i kritikuju tu stranku čiji je predsednik ili predsedavajući na čelu tog dana u Skupštini Srbije, ali im ne smeta da s tim istim idejama formiraju lokalnu vlast u drugim gradovima, da ne navodim Čačak ili Kraljevo, koje je toliko danas citirano. Imamo situaciju da se ovde danas spočitava da je ovaj poslovnik o radu skupštine ishitren, nestručno urađen, brzopleto, sa željom da nekoga ograničimo.
Kada DS učestvuje u izradi nekih programskih dokumenata, akata, kada to rade ljudi koji su s nama u koaliciji, mi te zakone i akte donosimo tako duboko svesni činjenice da će se oni na nas odnositi i kada smo u vlasti i kada smo u opoziciji. I pođemo od situacije da smo se 2000. godine izborili da je vlast promenljiva kategorija i da će se ta promenljiva kategorija zvana vlast menjati na slobodno iskazanim demokratskim izborima i da ćemo mi , bez straha, možda nekada biti u opoziciji, pa kada budemo u opoziciji nemamo nikakav problem da se odredbe ovog poslovnika odnose i na nas kao opozicionu političku stranku
Mi želimo da od ove institucije koja se zove Parlament i Narodna skupština RS izgradimo onu instituciju koja uživa poverenje građana.
Tačno je, činjenica je da parlament uživa najmanju podršku, najmanje poverenje kada je reč o javnom mnjenju i merenju javnog mnjenja i kada je reč o podršci koju građani iskazuju institucijama, ali na nama je da ojačamo ovu instituciju, da povratimo poverenje građana u instituciju koja se zove Narodna skupština. Ovo ovde što sedi, moje kolege, vi, mi smo ogledalo... (Milica Vojić Marković, sa mesta: Ko? Nikog ne vidim.) Možda loše vidite, gospođo.
Ovi ljudi koji sede ovde, oni su ogledalo izborne volje građana Srbije. Svaki put kada se neko javi za reč, bilo da je vlast, bilo da je opozicija, treba da zna da on tog trenutka ne samo da pridobija svoje birače i utvrđuje svoje biračko telo, već da reprezentuje instituciju koju svi zajedno činimo i koja se zove Narodna skupština. I da tu instituciju ne predstavlja samo domaćoj javnosti, biračima i građanima, gledaju i neki ljudi koji su ovde diplomatski predstavnici sednice Narodne skupštine i donose svoj sud o Srbiji na osnovu našeg ponašanja ovde.
Molim vas da imate na umu svaki put kada se obratite kolegama, kada dobacujete ili ne dobacujete, da imate na umu činjenicu da time ne pridobijete samo svoje birače, svoje simpatizere, svoje članove, da ne utvrđujete samo svoje biračko telo, da se obraćate i onim građanima koji nisu glasali za vas, ali da se obraćate i onima koji sticajem okolnosti gledaju prenose sednice Narodne skupštine, a uopšte ne učestvuju na izborima u ovoj zemlji, ali i te kako na osnovu rada parlamenta donose sud o ovoj zemlji.
Takođe, želim da napomenem da kada se pozivate na istorijske činjenice da te istorijske činjenice tačno i egzaktno predstavljate građanima Srbije, jer pozivanje na istorijske činjenice, onako proizvoljno, kako nekome tog trenutka odgovara pre svega stvara ružnu sliku o parlamentarnoj prošlosti Srbije. S druge strane, na pogrešnim činjenicama se vaspitavaju buduća pokolenja.
Ono što je najvažnije, izvrtanje istorijskih činjenica je jedan opasan presedan, jer ono što je ostalo iza nas treba tumačiti na način na koji se to zaista dešavalo.
Za kraj želim da napomenem možda će neko za 50 godina takođe uzeti stenograme sa ove sednice Skupštine i sa nekih prethodnih sednica skupština i na osnovu toga analizirati određen istorijski period u Republici Srbiji.

Poštovana gospođo predsedavajuća, uvaženi gospodine guverneru, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, ovde smo čuli jedan amandman kojim se predviđa da se mandat guvernera sa pet godina skrati na četiri godine, uz konstataciju da bi mandat guvernera trebalo da prati mandat Vlade.
Zbog toga ću biti u obavezi da pročitam član 95. Ustava Republike Srbije, koji kaže – Narodna banka Srbije, centralna banka Republike Srbije, samostalna je i podleže nadzoru Narodne skupštine, kojoj i odgovara. Narodnom bankom Srbije rukovodi guverner, koga bira Narodna skupština.
Opasno je da se guverner NBS svodi na poverenika Vlade i činovnika Vlade. To su dve odvojene institucije. Molim sve poslanike, a ujedno pokušavam da poručim i građanima da su to dve odvojene institucije, da je NBS nezavisna institucija, da je guverner NBS nezavisna institucija, a da Narodna skupština i mi kao narodni poslanici imamo obavezu da sprovodimo parlamentarnu kontrolu i vodimo računa o radu Narodne banke kroz parlamentarnu kontrolu Narodne banke.
S druge strane, obrazlažući ovaj amandman, pojedini poslanici su se pozivali na određene ekonomske kategorije koje nisu delokrug rada guvernera NBS. Uz to, i parametri koje su izneli, nisu istiniti. Jer, otkupna cena mleka možda negde jeste 17 dinara, ali je u Rasinskom okrugu 25,80. Ko ne veruje, neka pozove mlekaru "Ekomlek" i pita – izvinite, koliko vi plaćate mleko? A svaki poljoprivredni proizvođač koji da više od 200 litara mleka, dobija cenu 28,30 dinara.
Ovo govorim istine radi, jer ako mi ovde, kao narodni poslanici, stalno plasiramo tezu da je sve propalo, da ništa ne valja, da je poljoprivreda u haosu, onda bez ikakve potrebe iznosimo određene podatke koji nisu istiniti i ne odgovaraju činjeničnom stanju. A njih najbolje demantujem ne ja, već svako ko želi može da pozove otkupljivače mleka u Rasinskom okrugu ili proizvođače mleka u Ribarskoj reci i pita – koliko plaćate mleko? Možda je cena mleka u nekim krajevima Srbije drugačija i manja.
S druge strane, ako govorimo o tome koliko dugo neko treba da bude guverner NBS, samo ću da vas podsetim, evo gospodina Markovića, u čije vrsno ekonomsko znanje sam siguran, on sigurno zna da je gospodin Đorđe Vajfert bio najbolji guverner Narodne banke u Kraljevini, prvo kod Milana Obrenovića, i da je njegov prvi mandat guvernera trajao od 1891. do 1902. godine, a drugi od 1912. do 1926. godine. Ostao je upamćen kao najveći dobrotvor, kao najbolji guverner u istoriji Srbije.
To što je toliko dugo bio guverner, nije bila njegova mana. Naprotiv, on je bio guverner u vreme kada je ministar finansija bio čuveni Laza Paču i čovek je bio guverner za vreme dve dinastije, i Obrenovića i Karađorđevića. Dinastije su se menjale, ali se nije menjala monetarna politika tadašnje Kraljevine Srbije, a potom i Kraljevine SHS, odnosno Kraljevine Jugoslavije.
Ako govorimo o tome koliko neko treba da bude guverner, treba da bude onoliko koliko dobro radi svoj posao. Nigde se u zakonu ne kaže da će on svih pet godina ostati guverner ako napravi pogrešku, ili šest ili sedam ili 12, a na nama je da kažemo da li on dobro radi ili ne radi dobro.
S druge strane, kada govorimo ponovo o tome koliko je banaka prodato u ovoj zemlji, to je gospodin guverner jako lepo kazao. Do 2004. godine udeo stranih banaka je bio 24%. Od 2004. do 2007. godine DS nije dobio mandat da rukovodi ovom zemljom, nije imao ministre u Vladi Republike Srbije, bio je u opoziciji, i u tom trenutku je prodato još 50% udela stranim bankama, tako da je na kraju prvog mandata vlade Vojislava Koštunice učešće stranih banaka bilo u ukupnom procentu od 74%. Ovo govorim istine radi.
Što se tiče fudbala, sve je lakše sada, kada je 1:0 protiv Nemačke. Biće mnogo lakše kada pobedimo i Australiju.

Poštovana gospođo predsedavajuća, uvaženi gospodine guverneru, dame i gospodo narodni poslanici, građani Srbije, ja, naravno, u svojim rukama ponovo imam Ustav Republike Srbije. Član 112. Ustava jasno definiše nadležnosti predsednika Republike i mi, kao poslanici Demokratske stranke, nikada nećemo doneti nijedan zakon koji zadire u Ustav Republike Srbije, kojim se krši Ustav Republike Srbije, koji se kosi s onim što piše u Ustavu Republike Srbije.
U Ustavu Republike Srbije o predsedniku Republike i njegovim nadležnostima kaže se sledeće. Član 1 - predstavlja Republiku Srbiju u zemlji i inostranstvu. Član 2 – ukazom proglašava zakone u skladu s Ustavom. Član 3 - predlaže Narodnoj skupštini kandidata za predsednika Vlade, pošto sasluša mišljenje predstavnika izabranih izbornih lista. Član 4 - predlaže Narodnoj skupštini nosioce funkcija u skladu s Ustavom i zakonom.
Ja sada mogu i dalje da čitam članove Ustava, ali ne želim da uzimam vreme poslaničke grupe. Smatram da moje kolege poslanici iz nekih opozicionih stranaka možda imaju kompleks u činjenici da nisu u stanju da pobede na predsedničkim izborima. Možda imaju problem što nastupaju svim srcem, a onda ovde lepo ustanu i pruže ruku pobedniku na predsedničkim izborima.
Nemojte okrivljavati Demokratsku stranku zato što vas pobeđuje na predsedničkim izborima. Nemojte okrivljivati Borisa Tadića zato što vas je pobedio na predsedničkim izborima. Nemojte da okrivljujete ni narod, narod promeniti ne možete. Probajte možda malo da promenite sebe i da razloge svojih poraza potražite u sebi samima, a ne u građanima Srbije, ne da razloge za svoje poraze tražite u teškim okolnostima u kojima se izbori održavaju.

Poštovana gospođo predsedavajuća, uvaženi gospodine guverneru, dame i gospodo narodni poslanici, ponovo ću pokazati Ustav i ovog puta zamoliti sve kolege da pročitaju član 112, u kojem stoje nadležnosti predsednika Republike. Malopre sam to citirao, pa možda nema potrebe da baš svakome ponavljam ono što piše u Ustavu Republike Srbije. Pisan je ćirilicom, nema mnogo strana i nije ga teško pročitati.
S druge strane, ako ovu raspravu o izboru guvernera i način izbora guvernera neko pokušava da svede na raspravu o ustavnim ovlašćenjima predsednika Republike, to opet više govori o njemu nego o onima koji su ovaj zakon predložili i onima koji ova zakonska rešenja u parlamentu brane.
Dakle, predsednik Republike treba da bude član Saveta za nacionalnu bezbednost, i to predsednik Republike Srbije. Možda neko smatra da predsednik neke druge republike treba da bude član tog saveta. Predsednik Republike ne treba da se dopisuje sa stranim ambasadorima i da ih pita gde su granice Srbije u izbornoj kampanji, već treba da, na osnovu svojih ustavnih ovlašćenja, prima akreditivna i opozivna pisma od stranih diplomatskih predstavnika, daje pomilovanja i odlikovanja, ali ne vidim nikakav problem da predsednik Republike predloži i čoveka koji će biti i guverner Narodne banke.
DS kada donosi zakone, te zakone ne donosi sa pozicije vlasti i moći. Mi pretpostavljamo da će se nekada u ovoj zemlji neko drugi kandidovati za predsednika Republike, pobediti, pa će on moći da koristi ova zakonska akta i ovlašćenja. Pretpostavljamo da će se neki zakoni primenjivati i kada DS bude u opoziciji. Ja sam se, kao jedan od osnivača ''Otpora'', zalagao da vlast u svakoj zemlji bude promenljiva kategorija. Vlast jednom nije data za svagda svakome. Upravljanje ovom zemljom, takođe, nije dato jednom za svagda. I, kažem, zajedno sa svojim kolegama poslanicima, izglasavam ove zakone u uverenju da će biti primenljivi i kada mi budemo opozicija i kada nam građani ponovo ukažu poverenje da budemo vlast.
Znači, ovde se zakoni ne donose s aspekta jedne stranke koja je na vlasti, jer mi Srbiju jednako doživljavamo kao svoju zemlju, kao svoju otadžbinu, kao svoju republiku, bilo da smo na vlasti, bilo da smo u opoziciji. Dobro bi bilo da i opozicija na takav način razmišlja i da daje zaista konstruktivne predloge, a ne da daje kritike gde toj kritici nema mesta. Dakle, još jedanput, izađite na izbore, pobedite Borisa Tadića u predsedničkoj trci i imaćete priliku da uradite ono što vam daje Ustav kao njegova ovlašćenja. Zahvaljujem.

Poštovana gospođo predsedavajuća, uvaženi gospodine guverneru, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, pošto pažljivo pratim raspravu i argumente svojih kolega poslanika i nemam ništa protiv da svako iznosi stav svog poslaničkog kluba i političke stranke kojoj pripada, ali činjenice treba zaista govoriti kakve jesu. Boris Tadić ne usvaja amandmane na ovaj zakon.
Amandmane može da prihvati parlamentarna većina, narodni poslanici, poslanički klubovi da se dogovore da neki amandman prihvate ili ne, ali Boris Tadić ne učestvuje u prihvatanju ili odbijanju amandmana. To radi parlamentarna većina. Onaj ko ima većinu u parlamentu može oko svog predloga da skupi tu većinu i da tu odluku prihvati ili odbije.
Još jedanput podvlačim, Boris Tadić ne sedi u poslaničkim klupama. On je predsednik Republike Srbije i on ne prihvata i ne odbija amandmane. Mogu da prihvatim razmišljanje svog uvaženog kolege narodnog poslanika gospodina Radulovića da treba predvideti u zakonu mogućnost da predlog predsednika Republike ne bude izglasan u parlamentu i da treba otvoriti određene mogućnosti da se nađe alternativa i da se iznađe neko drugo rešenje, ali ne mogu da prihvatim kodifikaciju da Boris Tadić prihvata ili odbija amandmane.
To je posao narodnih poslanika. To je posao mene i svakog drugog narodnog poslanika u Danu za glasanje ili kada raspravljamo o tim amandmanima, da se oko njega složimo, da ga odbijemo, da ga prihvatimo, to je posao predlagača zakona, ali nije posao Borisa Tadića i predsednika Republike. On taj posao ne radi. On se tim poslom ne bavi.

Neću replicirati, već ću koristiti vreme poslaničke grupe ZES. Mislim da imamo dovoljno vremena.
Dakle, član 113. Ustava: ''Predsednik Republike je dužan da najkasnije u roku od 15 dana od dana izglasavanja zakona, odnosno najkasnije u roku od sedam dana ako je zakon donet po hitnom postupku, donese ukaz o proglašenju zakona ili da zakon, uz pismeno obrazloženje, vrati Narodnoj skupštini, na ponovno odlučivanje''.
Predsednik Republike ne sedi u ovoj sali i ne prihvata amandmane i ne odbija amandmane. Njegovo ustavno ovlašćenje je da proglašava zakone svojim potpisom od dana izglasavanja zakona u Narodnoj skupštini, kao što sam to pročitao iz Ustava.

Takođe, ako se pažljivo pogleda, i ja sam govorio o Ribarskoj reci i dolini Ribarske reke, a ne o Rasinskom okrugu.

Poštovana gospođo predsedavajuća, uvaženi gospodine guverneru, razumem kritike na račun ovog zakona i na zakonsku odrednicu koja kaže da guvernera Narodne banke predlaže predsednik Republike i razumem težnju pojedinih ljudi iz opozicije da svoje viđenje vršenja vlasti, da svoje viđenje obavljanja predsedničke funkcije i predsedničke dužnosti projektuju kroz ovu diskusiju i da iz svoje intime, svoje podsvesti, svojih skrivenih delova pokušaju da kažu nama, ali i građanima Srbije, kako oni vide vršenje predsedničke funkcije u zemlji Srbiji. Međutim, ponavljam, predsednik Republike Srbije isključivo koristi svoja ustavna ovlašćenja.
S druge strane, uzurpacija vlasti, uzurpacija predsedničkih ovlašćenja, uzurpacija bilo kojih drugih ovlašćenja od bilo kog čoveka, a pogotovo od predsednika Republike, za demokratski ustrojena društva predstavlja ozbiljan presedan. Svako imputiranje od strane opozicije da neko uzurpira svoja ovlašćenja je takođe vrlo opasna tvrdnja, pogotovo ako nije utemeljena na činjenicama. Jer, ona na indirektan način govori da je ovde, u Srbiji, u stvari, sproveden jedan mini državni udar od strane predsednika Republike i da sada predsednik Republike ima svu vlast u svojim rukama, što apsolutno nije tačno.
U Republici Srbiji još uvek važi Ustav Republike Srbije, sviđalo se to nekome ili ne. Predsednik Republike zna koja su mu ovlašćenja, takođe zna gde su granice Republike Srbije, takođe zna gde su granice njegovih ovlašćenja, i nema potrebe dalje da ja, kao narodni poslanik, na ovakav način branim instituciju predsednika Republike, niti ima potrebe da u parlamentu od neargumentovanih optužbi branim bilo koga da je uzurpirao svoja ovlašćenja.
Ovo ne govorim zbog Demokratske stranke, zbog svojih kolega poslanika. Ovo govorim zbog građana Srbije, ovo govorim istine radi i radi Ustava Republike Srbije, koji smo svi zajedno doneli.
Razumem kompleks onih političkih stranaka koje nisu u stanju da pobede na predsedničkim izborima. Da se oni pitaju, verovatno bi i ukinuli instituciju predsednika Republike. Ali, dokle god Demokratska stranka vrši vlast u ovoj zemlji, dokle god imamo odgovornost za sve funkcije koje smo preuzeli, do tada će Ustav Republike Srbije, kao najviši pravni akt ove zemlje, važiti u Srbiji.

Poštovana gospođo predsedavajuća, uvaženi gospodine guverneru, dame i gospodo narodni poslanici, građani Srbije, nema potrebe da branim Demokratsku stranku, ali imam potrebu da branim demokratiju kad god se izvrši nasrtaj na demokratske institucije i na legalno izabrana tela Republike Srbije u skladu s Ustavom Republike Srbije. Dok god su institucije i demokratski poredak ugroženi i kad god su ugroženi, ja ću ustati u odbranu tih institucija.
A kada neko, zbog nedostatka argumenata, mora da se poziva na pisanje dnevne štampe, da li ima potrebe da mu odgovorim? Da li ima potrebe da odgovaram na ovaj naglo oživeli duh kolhoza? Da podsetim na pesmu koja se pevala u Srbiji 1945-1946. godine, u vreme kolektivizacije – Živ je Lenjin, umro nije, dok je Srba i Srbije. Da li ima potrebe da odgovaram na ovakvu prozivku?
Da li neko ko je ortoped treba da bude ekonomski nepismen i ne sme ništa drugo da radi? Da li ja, kao narodni poslanik, treba da živim u adaptiranoj garaži, u garsonjeri, da bih kazao – eto, ne razlikujem se od proseka u Srbiji, pa me to kvalifikuje za narodnog poslanika? Valjda i ljudi koju su uspešni u privatnom poslu imaju pravo da budu ministri u Vladi Republike Srbije. Da li je sramota biti bogat ako si bogatstvo stekao radom, trudom, naporima, nastojanjima?
Ako neko smatra da su podaci u bilo čijoj imovinskoj karti lažni, falsifikovani, neistiniti, neiskreni, da je neko prikrio podatke, neka se ne obraća parlamentu Republike Srbije. Ako zaista drži do demokratije, do demokratske procedure, neka se obrati Agenciji za borbu protiv korupcije, neka se obrati tužilaštvu, pravosudnim organima Republike Srbije, policiji, finansijskoj policiji. Mi smo, kao Narodna skupština, glasovima ove sadašnje većine doneli Zakon o oduzimanju imovine stečene kriminalom.
Reč ''bogatstvo'' izvedena je od reči "bog", znači težiti nečemu božanskom, biti savršen kao bog. Da li je sramota biti bogat u Srbiji? Nepristojno biti bogat i steći kapital i imetak, verovatno jeste. Steći kapital i imetak znanjem, trudom, vaspitanjem, obrazovanjem - smatram da nije.
Ako je neko na udaru zbog toga što hoće da poruši vikendice koje su napravljene bez dozvole, to nije njegov problem. To je problem svih nas. Jer, ako mi ćutimo dok njega udaraju, sutradan će udarati i nas.
Zato ja moram da branim gospodina Olivera Dulića nakon ovakvih optužbi, a voleo bih da to što čitate iz novina "Danas" pročitate iz imovinske karte Olivera Dulića i postavite pitanje - kako je stekao? Ali ne akcije, pošto za one koji su ekonomski neobrazovani moram da kažem da ne postoje akcije u društvu s ograničenom odgovornošću, već postoji samo vlasnički udeo, ovakav ili onakav.
Ako neko nije u stanju da na neki drugi način odgovori na praznine u ovim amandmanima koje je predao, on mora da pribegava napadima na čitavu Vladu Republike Srbije, na sve ministre, na sve poslanike. Ali, podvlačim, ja nisam bilo čiji advokat, ja samo branim postulate demokratije.
Ako smatrate da sam ja ili bilo kod od narodnih poslanika nepristojno bogat, onda pogledajte da li je najbogatiji narodni poslanik iz redova vaše stranke. Jeste. Ali, ja ne smatram da je to sramota, čak mislim da taj čovek dobro radi i radi dobar posao i nikada neću ruku uperiti u vas i kazati – šta vi pričate nama, pa vi imate poslanika koji sve nas ovde zajedno može da kupi sa ličnim kartama?
Naravno da to nije argument u demokratskoj raspravi. Naravno da je argument u demokratskoj raspravi da vam kažem da niko u Republici Srbiji neće uzurpirati ustavna ovlašćenja. Ako smatrate da je bilo koji ministar iz Vlade Republike Srbije stekao bogatstvo na nezakonit način, ako se obogatio protivzakonito, nemojte se obraćati meni, obratite se tužilaštvu, obratite se nadležnim državnim organima, Agenciji za borbu protiv korupcije, ali nemojte na takav način pokušavati da prikrijete slabost svojih argumenata u kritici ovog zakona.

Neko može biti odličan ortoped čitavog života, neko može biti odličan lekar, neko može biti poljoprivredni inženjer, kao što sam ja, čitavog života raditi u državnoj firmi i primati platu, i kada svede sve svoje račune, posle 20, 30 ili 40 godina radnog staža, on će videti koliko je od svoje plate štedeo, šta je uštedeo, a šta nije.
Neko može kazati - nisam zadovoljan platom ortopeda i lekara, pa želim malo da se posvetim privatnom poslu i privatnom biznisu i želim da registrujem privatnu firmu, pa ću tom privatnom firmom početi da radim, ali ne kad sam bio ministar, nego u vreme kada su se neki mučili da završe specijalističke studije. Kada počnem da radim tom privatnom firmom, onda ću sagledati koliko sam kroz tu privatnu firmu zaradio za pet, deset ili petnaest godina, i koliko mi se to isplati.
Ako posmatrate platu ortopeda, gospodin Oliver Dulić od plate ortopeda to nije mogao da zaradi. Ako posmatrate udeo u privatnim firmama koje ima, promete, s kim je radio, kako je radio, kada je radio, onda izvolite, svedite računicu. Pošto kažete da ste ekonomski dobro potkovani, matematika je egzaktna nauka, sabiranje nije mnogo komplikovano, saberite njegove promete, prihode, utvrdite, ako ste dobar revizor, s kim je sve poslovao, pa ako nađete neku zloupotrebu, o tome obavestite tužilaštvo. Možete i nas, ali je celishodnije i svrsishodnije obavestiti tužilaštvo.
Ali, ako nemate argumente za kritiku zakona o guverneru NBS, ako nemate argumente za ono što govorite, nemojte ih tražiti ispod tepiha i tamo gde ne postoje. Tražite ih onda isključivo u nemogućnosti da nađete činjenice kojima biste napali zakon na odgovarajući način. Možete raspravu o ovom zakonu svesti i na raspravu o bilo čijem bogatstvu u Srbiji, ali to neće pomoći izboru guvernera Narodne banke Republike Srbije.
Dakle, ako nemate argumente, razumem da se povlačite iz ove diskusije zbog nedostatka argumenata, pa prelazite na neko drugo polje, koje nije tema dnevnog reda. Ja ću još uvek da se držim dnevnog reda i da pričam o guverneru Narodne banke. I ponovo ću kazati - predsednik Republike Srbije ne uzurpira ustavna ovlašćenja, naprotiv, on samo radi u skladu sa Ustavom Republike Srbije.

Poštovana gospođo predsedavajuća, koristiću pravo na repliku, bez namere…

 Kada govorimo o tome kolika je nečija naknada za njegovo angažovanje, od guvernera pa preko ministra Olivera Dulića do, eventualno, mene, kazaću ono što treba da kažem, a to je istina. Jer, ko govori istinu, ne treba bilo čega da se plaši. Nisam ja ovde branitelj Olivera Dulića, ja ovde samo branim istinu.
Vi ste, gospodine Dimitrijeviću, ovde izneli neke podatke za koje tvrdite da su istiniti, bez mogućnosti da čujemo Olivera Dulića. Pošto to nismo u mogućnosti, pročitaću vam njegovu izjavu.
Ministar Oliver Dulić demantuje da je najbogatiji član Vlade Srbije, navodeći da je Agencija za borbu protiv korupcije objavila pogrešan podatak. Šta sad ja vas da pitam? Ko sad laže? On kaže da informacija o njegovoj imovinskoj karti koja je objavljena na sajtu Agencije za borbu protiv korupcije sadrži pogrešne podatke o vrednosti kapitala firme Rolpak d.o.o.
"Ukupna vrednost ove firme, čiji sam suvlasnik od osnivanja 2003. godine, danas je, nažalost, značajno manja od 800.000 evra, koliko je stajalo u prijavi o vrednosti 100% kapitala''. (A ne 100% akcija.) ''Pošto sam vlasnik samo 11%, ukupna vrednost mog udela je skoro desetostruko manja od vrednosti objavljene na sajtu Agencije. Takođe je apsolutno netačna vest da sam milioner među ministrima." To kaže Oliver Dulić.
Sad ja pitam vas – šta sad? Da li ćete možda da se izvinite gospodinu Oliveru Duliću što ste upravo malopre pročitali podatke za koje ste uporno tvrdili da su istiniti, a za koje se sada tvrdi da nisu istiniti? Ne verujem da ćete se izviniti, a i ne očekujem. Ipak, očekujem da, kada neko ovde iznosi podatke, ti podaci, pre svega, budu u skladu s činjeničnim stanjem. Ovo je činjenično stanje o podacima koje ste vi malopre izneli sa svoje tačke gledišta, a ovo je s aspekta i s tačke istine.
Dakle, ja možda jesam za vas branitelj demokratije, ali možda nekada od takvih i valja braniti demokratiju.