Hvala.

Dame i gospodo građani Srbije, ali teško ko od građana sada može da gleda ovo i to je očigledno vaša namera – mrak, tmina, ponoć. To je vaše vreme. Najbolje se snalazite u tome, ali ide 17. ili neki drugi datum. Kada zasija svetlo, razbežaćete se.

Da se vratimo na temu. Budžet Republike Srbije, kako vi umete da kažete, da bi građani razumeli, prvih skoro 70 strana su samo krediti, garancije, zaduživanja. Prvih 70 strana budžeta i to naš ministar kaže da je to sposobnost, a u narodu se to kaže raspikuća.

Onaj ko se zadužuje i troši što nema je raspikuća, nije sposoban. Ono što je takođe za mene bitno, proklamovani ravnomerni regionalni razvoj, što je ustavno načelo, ne postoji u vašim budžetima, gospodine ministre. Od kako ste vi došli, to ne postoji.

Evo, na prvih 70 strana, da bi građani znali… Nisu ni drugi građani u boljoj poziciji, ali građani južne Srbije među svim tim kapitalnim investicijama, za šta se uzimaju krediti, nijedanput, recimo, nije spomenut Pirot i Prokuplje. Nijedanput. Ne postoji nijedna investicija.

Takođe, pomenut je Leskovac i Vranje jedanput i to gasifikacija zato što tu treba da se operu pare, a ne zato što je to nešto potrebno. Nijedna kapitalna investicija, čak i Niš, pa je pomenut samo dva puta. Dakle, jug Srbije je apsolutno…

Kome se obraćate? Kome se obraćate? Što me prekidate, šta hoćete? Šta pokazujete? Dakle, zaista ne znam u čemu je problem? Gospodine Orliću, vi mi nešto mašete, pokazujete, pitam šta je sporno? Jer znate šta radite, vidite snimak. Treba da se smejete, zato što mi na jugu Srbije smo zapostavljeni u svakom smislu, a evo, Beograd 11 milijardi i 600 za metro i to iz godine u godinu za metro koji ne postoji.

Gradite mostove, tri milijarde, gradite neke sisteme za centralni kanalizacioni sistem. To samo na jednoj strani je četiri budžeta grada Leskovca potrošeno. Pa, gde je tu ravnomerni regionalni razvoj? Gde je tu nešto što je Ustavom garantovano? To za vas apsolutno nije bitno. Gospodin ministar je bio u Leskovcu samo kad je prodavao zdravlje, samo tada je bio i ovako super ste to uradili, samo kažem dogovorite se šta je ispravno, ko je tu žuti lopov, a ko je dobar ministar.

Ono što želim naročito da istaknem, nekako se uvek desi da kada ja govorim u Skupštini, gospodin predsednik vaš omiljeni dolazi u Leskovac. Tako i za sutra je najavljen dolazak u Leskovac. I, zamislite, od svega ovoga što pričam, milijarde koje odlaze, on je ponosan jer donosi, kaže, u Leskovcu on donosi donacijom mamograf. Pa, znate li vi koliko smo mi para, ja to znam, koliko para se odvoji za zdravstvenu zaštitu od doprinosa i on je našao da nama donosi iz doprinosa. Pa, gde su naše pare? I to mamograf, to nešto što postoji 30, 40 godina u Leskovcu dolazi danas i mi treba da budemo presrećni. Sramota, sramota od jednog predsednika da donosi nešto što postoji u ovoj zemlji, u tom Leskovcu, to u opštoj bolnici od pre 20, 30 godina postoji mamograf, samo nije imao ko da ga popravi. Da ne govorim o magnetnoj rezonanci, to je misaona imenica. Ono što u Beogradu, Nišu, Novom Sadu postoji u svakoj instituciji po dva, po tri, u Leskovcu nema, umiru ljudi. Jel znate da umiru ljudi jer nemaju, kad dobije izliv krvi u mozak, nema ko da snimi i mora da se ide u Niš, znate koliko ljudi umre na putu do Niša? I vi ste ponosni.

Čime ste ponosni? Što nas ubijate. Jel ste zbog toga ponosni? Predsednik dolazi u Leskovac da bude ponosan. Šta je, gospodine, nešto se malo osmeh smanjio? Jeste, to je istina. To je istina, to je sramota. Dolazi ponovo, nažalost, dolazi ponovo, počinje kampanja, ovaj naš narod siromašni za šačicu dinara, deset evra i za jedan paket najvažnijih prehrambenih namirnica, je spreman da glasa i glasa. Da vas podsetim kako ste u Kukulovcu uhvaćeni u krađi glasova i onda došao ministar i rekao – evo, ja ću da vam asfaltiram, dođite svi da glasate.

Mogu o tome da vam pričam puno, dođite da vam držim predavanje, pa ćete znati. Ali, da kažem još ovo. Gospodin predsednik je takođe bio u Leskovcu 2014. godine, otvorio „Džinsi“, kome je dato više desetina miliona evra, koji više u Leskovcu ne postoji. Šta se dešava? Ponovo u istim prostorijama isti predsednik sa istim radnicima otvara ponovo novo preduzeće i opet daje narodne pare, opet od ove sirotinje dajete pare najvećim bogatašima da bi kao radili.

Završiću, još jednu rečenicu, svaka vam čast, ovo je budžet koji pune siromašni, a troše bogati. Hvala.

Uzeli ste mi dva minuta za jedan amandman, ali moraću da se vratim na ovaj prethodni član, jer ono što je rekao gospodin ministar jeste tako, a to je da Ministarstvo građevinarstva uzima sebi ovim zakonom kompletno vlast nad lokalnim samoupravama i može da radi šta god hoće. Do sada ste isto tako radili. Vaša zamenica ili pomoćnica Aleksandra Damjanović je usrećila građane Leskovca svojim potpisom ličnim i personalnim, protivno generalnom urbanističkom planu i dobili ste od Leskovca lokacijske uslove da nije dozvoljeno, jednom 2019. i drugi put 2022. godine, da postrojenje za preradu opasnog otpada ne može da se gradi u centru grada. Vi ste bez obzira na sve to, tada protivzakonito i ja molim da kamera zumira gospođu, da građani Leskovca znaju ko im je doveo postrojenje za opasan otpad u Leskovcu i zato treba krivično da odgovarate, jer ste prekršili zakone i svoja ovlašćenja.

Odakle vama ovlašćenja da protivno generalnom urbanističkom planu, PGR-u, svemu što piše, protiv vas su podneli tužbu, zamislite kad je Cvetanović iz SNS podneo tužbu protiv vas i vašeg Ministarstva zato što ste zloupotrebili službeni položaj, ali to vas apsolutno ne zanima, to je za vas bio jedan potpis, divno ste se dogovorili, firma sa Novog Beograda, vlasnik iz Vrčina, vi iz Obrenovca, ministarka sa Savskog venca i Postrojenje za preradu opasnog otpada u Leskovcu! Pa, zašto niste to ovde u Beogradu, da pomognete sami sebi. Da vas bude sramota!

Dame i gospodo poslanici, poslanice, građani Srbije, u prepodnevnom zasedanju smo čuli da je ovaj zakon deo populacione politike, a ja bih rekao da je to deo populističke politike i ukazaću vam koja je razlika.

Uspešna populaciona politika ne bi dovela do vaših poraznih demografskih rezultata u istoriji Srbije i to je ono što vi ovo često upotrebljavate. U istoriji Srbije ne postoji dekada u kojoj je veće smanjenje stanovništva, nego što je vaša dekada vlasti, a populistička zato što vi na taj način kupujete izbore. Dakle, nema tu ni trunke nečega što se zove briga za stanovništvo.

Inače, moj predlog amandmana ukazuje na nešto što su i moji prethodnici govorili, a to je da makar ovaj registar treba da beleži koliko para dobijaju na ime dece majke od strane lokalnih samouprava.

Naime, svedoci smo da u Beogradu, kao najrazvijenijem gradu u ovoj našoj zemlji, deca predškolskog, školskog uzrasta dobijaju novce, a da u unutrašnjost Srbije najsiromašniji gradovi ne dobijaju ništa. Iako smo to kao stranka Zajedno u većini lokalnih samouprava predlagali i ja lično u gradu Leskovcu, bili smo odbijeni. Dakle, sramota je, a za sve vas koji sedite ovde, sramota je i nepravedno krajnje da najsiromašniji građani ove zemlje i njihova deca ne dobijaju novac, a da deca u najbogatijem gradu, u Beogradu, dobijaju sve pogodnosti. Koleginice su to nabrajale ranije, a pri čemu vaše obrazloženje, kaže - u Beogradu ima najviše para, u lokalnoj samoupravi, pa mogu daju, je totalno netačno.

Kao što sam više puta rekao, budžet pune najsiromašniji, a troše ga najbogatiji. Grad Beograd je dugi niz godina na ime, a iz tekućih rezervi republičkog budžeta, nelikvidnosti dobijao novac i uvek, svake godine grad Beograd je iz republičkog budžeta dobijao najveći iznos para. Dakle, nisu to pare koje ste vi prikupili od Beograđana, nego su to pare koje su najsiromašniji stanovnici ove zemlje stavili u budžet i vi ih uzimate i opet najbogatijim ljudima i njihovoj deci dotirate. Hvala.

Dame i gospodo, moj predlog je da ono što je nezakonito, a što radite, bude i predmet zakona. O čemu se radi? Lokalne samouprave kupuju i postaju vlasnici proizvodnih pogona, a to ne bi smeli. Trenutno znam više gradova u Srbiji koji su kupovali proizvodne pogone i izdavali stranim kompanijama na ime stranih ulaganja. U Leskovcu jedna od takvih kompanija je „DŽinsi“, a zarad koje je lokalna samouprava kupili fabriku koju smo mi napravili, kupila od Veroljuba Arsića i unela u njegov fond novac. Vi se predstavljate kao neko ko poznaje finansije. Dakle, od građana ponovo Leskovca kupili i predali fabrici „DŽinsi“ koja je otišla.

Koliko su njihove reči vredne, to je dokaz što je govorio na prošloj sednici ministar Selaković. Govorio je da se kod „Džinsija“ radi o privremenom prekidu poslovanja. Taj privremeni prekid poslovanja očigledno nije. Već sutradan protest radnika „Džinsija“ u Leskovcu je bio. Gradonačelnik je rekao, fabrika završava, odlazi. Doduše on je otišao u Meksiko, nije vas poveo, vidim da ste tužni. Otišao u Meksiko, dok su oni podelili nekih 600 otkaza, pa su se radnici ponovo sakupili, ali ga nije bilo. Sada smo ustanovili da je ministar govorio neistinu, da je gradonačelnik govorio neistinu. Ti ljudi su ostali na ledini.

Zato vas ponovo pitam. Gde piše u kom zakonu da lokalna samouprava može da kupuje proizvodne pogone i da ih izdaje? To nema nigde u zakonu, ali vi radite sve što je protivzakonito a donosi vama profit. To donosi pojedincima. Kada kažem vama pojedincima, nema tu ovde onih koji skaču, oni su tu sitni. Zna se ko uzima profit od kog biznisa.

Kada smo već kod toga zato je nešto što je vrlo problematično, a to je da u gradu Leskovcu nije samo „Džinsi“ koji je otišao, pripremaju se i druge fabrike lagano otpuštaju radnike, a vi govorite o tome da će doći novi poslodavci. Ta ista opština sada hoće da taj isti proizvodni pogon da drugoj fabrici. Ja bih voleo da mi vi iz Vlade kažete gde gledate, šta gledate, da li slušate šta vam se priča? Vi postojite ovde zbog poslanika, gospodine Vesiću. Vas pitam. Kažite da li ćete ponovo za istu fabriku da dajete, za iste radnike ponovo subvencije? Dokle ćete više da nas uništavate?

Šta vi mislite da smo mi budale. Uzimate i dajete za iste fabrike, za iste radnike subvencije. Kome da se obraćam? Da li je on došao da odgovara na pitanja. Da čita vesti.

Sugerišu da vam se zahvalim što ste mi omogućili da iskoristim svoje pravo koje mi garantuje Ustav. Hvala vam.

Dakle…

Dobro, u redu je.

Sad se obraćam građanima – ono trenutka kada čujete sa suprotne strane, normalno bi bilo da neko ko vrši vlast, ko predlaže zakone da te zakone obrazlaže, brani i da kaže šta je to dobro za građane.

Kada čujete sa druge strane da neko priča o vašim ličnim karakteristikama, o nečemu što je bilo pre 10 godina, o nečemu što je bilo pre 100 godina, to je siguran znak da nemaju opravdanje, da to što rade ne rade u vašem interesu, nego rade u svom ličnom interesu.

U konkretnom slučaju, neću da se ponavljam šta je rekao predsednik moje poslaničke grupe, dakle 5. maja, dva dana posle masakra vi ste na Vladi usvojili taj zakon kojim jednostavno poklanjate desetine milijardi evra vašim tajkunima.

Dakle, istovremeno na današnjoj sednici Skupštine se zadužujemo za koju milijardu, a vi ladno poklanjate 10 milijardi. Razumem ja vas.

Sad moram građanima da kažem šta je u stvari razlog i šta je suština ovog zakona, to u Ministarstva sigurno znaju.

Dakle, u zadnjih jedno dve godine su se desile vrlo ozbiljne stvari. Koje su to ozbiljne stvari? Pohvatane su grupe kriminalaca koje su na svetskom nivou zarađivale prljav novac i investirale ga u Srbiju. Srbija je bila perionica novca upravo u građevinarstvu. S obzirom da su po podacima Interpola vi ste morali da uhapsite njih. Niste vi ih vi hvatali i sada vam to stoji, zato vam treba nešto novo. To novo se neće dobiti time što ćete narodne pare pokloniti tajkunima. Hvala.

Dakle, reklamiram povredu Poslovnika 108. stav 1.

Dakle, vi rukovodite Skupštinom, ali ovog puta, s obzirom da je prekid Skupštine bio da ste me upozorili da je bio prekid, ja ću sada govoriti o rukovođenju Skupštinom koje se odnosi i na vas, a to je.

Malo pre smo bili svedoci neprijatnih scena, a to je zbog toga što je vaš predsednik Skupštine, gospodin Orlić, dokazao i pokazao, nažalost….

Izvinite, 108. stav 1. dozvolite mi da objasnim.

Lepo vam kažem, rukovođenje sednicom. Lepo vam kažem, izazvali ste problem na sednici, a sada ću vam objasniti zašto i idem lepo da vam objasnim zašto. Zato što je gospodin predsednik Orlić na prethodnoj sednici, u toku, doneo odluku o oduzimanju reči i bilo bi normalno da se te odluke poštuju kao što je bila odluka i o udaljenju sa sednice. Šta se desilo? Gospodin Orlić, je tu odluku sam prekršio, dozvolio je na prošloj sednici da poslanik govori.

Takođe, svoju odluku da bude udaljen sa sednice, takođe gospodin Orlić, je prekršio. Dakle, to je još jedan dokaz da gospodin Orlić vodi ovu Skupštinu u skladu sa svojim političkim interesima i interesima svoje grupe, a ne u skladu sa Poslovnikom i na način kako je to predviđeno. Hvala vam.

4oslovnikom i na način kako je to predviđeno. Hvala vam.

Da.

Dame i gospodo narodni poslanici, pre svega građani Srbije, mi kao poslanička grupa nismo glasali za ovu Vladu, a između ostalog, i za tog i takvog ministra, jer čuli smo, sasvim je svejedno da li je ministar sadašnji, čija smena se traži bio policajac ili kik bokser ili šta god da je bio, kada u Vladi postoje i konobari i vozači i svi oni koji su mogli da budu šta god hoće, kupili diplome i postali ministri. To jedino u Srbiji može dok ste vi na vlasti.

Uostalom, nije bitno ko je ministar. Imate Sinišu Malog koji je i predsednik Vlade i ministar finansija i ministar privrede i ministar zdravlja i ministar investicija, svega. Lični bankar porodice Vučić, koji kontroliše pare cele Srbije. Dakle, nije bitno ko je ministar, nažalost, u ovoj Vladi.

Za mene je takođe važno što on potiče iz stranke srpskog jedinstva, odnosno iz JS, ali su oni pravni sledbenici. Kako se zvala ta partija? Stranka srpskog jedinstva, Željka Ražnatovića Arkana. Mislim da svi vi znate ko je on, kakav je on. Oni baštine njihove vrednosti.

Prema tome, o njima samo mogu da kažem još jednu rečenicu, a to je da su jutros rekli da ono što kažu u izbornoj kampanji, oni rade kao što kažu, upravo govoreći o sankcijama prema Rusiji.

Evo, ja ću vam reći da ste u Leskovcu išli u kampanju protiv SNS, protiv gradonačelnika, nikada vi nećete biti sa najgorim gradonačelnikom u Srbiji. Kad se završila kampanja, evo ih i dan danas u vlasti sa SNS. Prema tome, to govori o vama i o vama neću više ni reč.

Rekao bih par reči o ekonomskoj politici Vlade. To smo mi nekada učili kao neokolonijalizam, a ministar rada bi mogao da posluša malo.

Gospodine ministre, da li ćete menjati Zakon o radu? Jer, ako ste nekada učili, a vidim da ste profesor, to sam ja u srednjoj školi učio kao neokolonijalizam, ovo što vi sprovodite. Zakon o radu ne postoji za strane kompanije u ovoj zemlji, a to u stvari nisu samo strane kompanije, da građani znaju.

Prljav novac koji se zaradi u ovoj našoj zemlji se iznosi van, pa tu je opet Siniša Mali, panamski papiri, bugarski, vozovi i sve ostalo. Osnivaju se firme, pa dolaze u Srbiju kao strana ulaganja. Dakle, em nam uzmete pare ovako, pa su strana ulaganja, pa vam dajemo subvencije, da budemo presrećni što ste ukradene pare vratili u Srbiju.

Dakle, to je vaša politika i ta politika polako daje rezultate. Nažalost, u južnoj Srbiji i u Leskovcu ta kampanja donosi rezultate, a to je da je država dala stotine miliona evra kao subvencije i šta je ostalo od svega toga? Ništa. Dakle, SMS poruka i otkaz, u Leskovcu trenutno fabrika „Džinsi“, 700 radnika. Nije samo fabrika, kolega iz Vranja je pričao o Vranju, pričamo o Vlasotincu. Zašto predsednik Vučić sada ne ode u tu firmu, „Gruner“ u Vlasotincu, neka zatvori. Kada je otvorio i kada im je dao pare, neka zatvori i neka vrati pare.

Što se tiče „Džinsija“, dakle, osim, ja to ne znam koliko, postaviću verovatno pitanje prvom prilikom, da mi ministarstvo i Vlada da, koliko je para dala tamo? Ono što znam za Leskovac, imovinu koju je imao grad, koju smo mi kao građani sagradili, je grad kupovao od vas iz Republike, dakle, našu imovinu smo kupili od vas za 30 miliona, pa smo poklonili „Džinsiju“, koji je to koristio i na kraju je proglasio da je prodaje sad za milion i 200 hiljada evra.

Bili su oslobođeni od plaćanja bilo kakvih zakupa, bili su oslobođeni, nisu oslobođeni, nego nisu plaćali ni vodu, ni struju, ništa. Uložili smo mnogo para u investicije i infrastrukture, dali smo mnogo para na ime subvencije i šta smo dobili? SMS poruka, ljudi ostali na ulici. Ljudi ostali na ulici. Kad sam ja to, gospodine Orliću, pokušao da kažem ovde, vi ste mi oduzeli reč. Ne želite da čujete loše stvari.

Inače, ovo nije ništa novo. Dok se naš gradonačelnik onog dana veselio na karnevalu, bio je karneval u Leskovcu, da znate, upravo kad su ljudi 700 otkaza dobili, sprema se da ide u Meksiko u sredu, kada će ljudi biti ispred njegove kancelarije. Mi kao odbornici smo upozoravali o ovome još pre šest meseci. Šta ste uradili? Ništa. Veselili ste se, karneval ste organizovali. Vama je divno, ali su ljudi ostali bez posla.

Ja pozivam građane Leskovca da u sredu u 13.00 časova dođu da zajedno protestujemo protiv vas, protiv lokalne samouprave, zajedno sa radnicima „Džinsija“, jer će građani diljem Srbije verovatno dobijati vrlo slične SMS poruke, jer vi ste doveli ne privrednike koji strateški ulože 200, 300, 500 miliona u osnivanje neke fabrike koja treba da radi narednih 30, 40 godina. Ne, ovde dolazi špekulativni kapital koga vi dovedete ili su to vaše pare i dok ima zarade, dok ima subvencija, to postoji. Lokalna samouprava da kompletnu infrastrukturu. Kada više nema para, kada se promeni na tržištu, oni uzmu kofer, što su uzeli para, odlaze, radnici ostaju. I to će se dešavati, nažalost, diljem Srbije.

Nemam više vremena. Mogu vam mnogo pričati. Ja bih zamolio da mi neko replicira, da bih ja mogao da kažem još nešto.

Dame i gospodo, građani Srbije, zaista se osećam uskraćeno, jer zaista ne možemo da vidimo raskoš političkog talenta ministra unutrašnjih poslova. Kao da mu je zabranjeno da govori više, pa me to malo motivisalo da pobrojim šta je on to rekao prethodnih dana u diskusijama, pa da analiziramo malo to šta je rekao.

Najpre, rekli ste, gospodine ministre, da smo svi odgovorni, a sami ste se pohvalili da ste prvi u istoriji Srbije na sramotu Srba bili ministar odbrane i direktor BIA i ministar policije. Dakle, nismo mi svi krivi, ministre, za situaciju u zemlji. Upravo kada sam pobrojao sve ove funkcije na kojima ste bili ste vi lično, personalno najodgovorniji. Neću da brojim šta se sve dešavalo za vreme vašeg mandata, a vi da imate malo morala ne bi raspravljali, vi bi dali ostavku.

Zašto ste to radili? I to ste rekli sami, jer ste rekli da ste tu postavljeni zahvaljujući šefu i partiji, što bi jedna moja koleginica rekla – partiji bratiji i radite u njihovom interesu. Rugate se građanima, da, da, rugate se građanima, jer im kažete – niste me vi postavili, ne radim u vašem interesu, radim u interesu partije i bratije i tako se i ponašate. I to ste takođe rekli kada ste rekli – ja sam 34 godine privatni preduzetnik. Očigledno da i vaše ministarske funkcije su za vas privatno preduzetništvo i očigledno da dobro zarađujete od toga.

Takođe ste dali izjavu vezano za odnose sa Nemačkom. Pokvarili ste odnose sa najmoćnijom zemljom EU samo da bi partiju i bratiju opravdali da nije kriva za ono što i ptice na grani znaju da su krivi.

Sada bih ja pošto su svi pričali o ovim beogradskim temama da vas malo vratim u realnost kako ste bili i kada ste dolazili u Leskovac. Neću da vas podsećam na vrele noći u diskoteci sa gospodinom Cvetanovićem, a neću ni da vam govorim o tome ni kako ste zaposlili njegovog sina, a niste znali ko je, ali ste bili na njegovoj svadbi. Mogli ste da dođete, bio je tog dana protest u Leskovcu, da vam ljudi poruče šta misle o svemu tome.

Ono što je za mene bitno – 1. septembra 2017. godine ste, gospodine ministre, bili u Leskovcu kada je gospodinu gradonačelniku zapaljena vikendica na Vlasini. To je klasična mafijaška poruka. Ja ne znam kome upućena poruka – vama, njemu ili vama zajedno? Zamislite kada neko izabere da se zapali vikendica onog dana kada ste vi zajedno sa njim u Leskovcu i ovde kada nekog pogledamo mediji krenu u napad, napad, napad i tada član predsedništva SNS, gradonačelnik, upaljena je vikendica, trunka jedna u medijima srpskim se nije pojavila. Znate zašto? Zato što ste vi verovatno na vreme shvatili poruku…

Završavam.

Samo još jednu rečenicu. Iako vi kao direktor BIA niste bili sposobni da nađete onog ko je to uradio dovoljno govori o vašoj sposobnosti.

Dakle, povreda Poslovnika, član 106. stav 1. Ministar je govorio o svemu i svačemu, između ostalog, dozvolite mi da kažem, već ste se spremili da mi uzmete reč, i o tome da je neko zaposlio stotine hiljada radnika. Samo da vas obavestim… (Isključen mikrofon.)

Dame i gospodo, poslanici i poslanice, a pre svega, građani Republike Srbije, ja ću govoriti o temi, jer mislim da je kad govorimo o temi to najveća sramota i bruka SNS-a.

Zadatak anketnog odbora jeste da utvrdi okolnosti i činjenice vezane za ove nemile događaje. U normalnim državama nema potrebe za anketnim odborom, jer normalne države imaju normalne institucije koje rade svoj posao i mi, mi kao poslanici, građani, verujemo institucijama i nema potrebe za anketnim odborima. Nažalost, u ovoj našoj državi institucijama se ne može verovati.

U konkretnom slučaju, anketni odbor je tu da bi pribavio dokumentaciju i video šta je radilo tužilaštvo, jer mi imamo javnog tužioca a ne vidimo da postoji. Svedoci smo da se sami tužioci javljaju, da smo onog dana imali proteste protiv rada upravo tih, vrhovnog tužioca.

Takođe, kada govorimo o policiji, običan narod ne veruje policiji. Odnosno, kad kažem ne veruju, ne običnim ljudima koji rade svoj posao, nego vrhuški policije. Jer, kako verovati? Ajmo da se vratimo unazad dve-tri godine. Kako verovati Stefanoviću kada ste vi, neki od bivših ministara policije koji su bili do pre dve-tri godine, sami vi, evo ga, tu je gospodin Đukanović, neka ustane sada i neka kaže šta je sve rekao o tom Stefanoviću – da je strani agent, da je kriminalac, da je ovakav, da je onakav. Kako mi kao građani da verujemo u tu i takvu policiju? Da ne govorim o gospođi Hrkalović, državnom sekretaru, koja je vedrila i oblačila u to vreme, a koju brani gospodin Đukanović.

Da li smo mogli da verujemo u takvu policiju? Da li smo mogli da verujemo u policiju gde je bio ministar policije gospodin Vulin, koji je vređao sve ove građane Srbije koji rade za 300-400 evra kada je rekao – meni je tetka iz Kanade poslala 200 hiljada evra.

Na kraju, da li možemo verovati sadašnjem ministru policije? Ja ću samo citirati njega, jer ja mislim da je ono što je govorio u toku ove sednice po prvoj tački dnevnog reda, kada je govorio o sebi, zaista sam sebi stavio omču oko vrata, jer je on time i dokazao da ne zaslužuje da bude ministar.

Najpre, da vas podsetim, ministar nema stručno znanje ni obrazovanje da bi bio ministar, mada za ministra nema formalnog obrazovanja, ali se podrazumeva da imate neku sposobnost i znanje. Ako niste mogli da završite odgovarajuće škole ili usavršavanja, ne bi trebali da možete da budete ministar, a naročito zbog toga što je on ustvrdio da je on u istoriji Srbije jedini koji je obavljao tri funkcije, i ministra odbrane i direktora BIA i ministra policije. Dakle, taj ministar je apsolutno odgovoran za ono što se desilo, po bilo kojoj od tih funkcija.

Takođe, u toj raspravi je rekao da je on odgovoran svom šefu i svojoj stranci. U normalnim državama ministri odgovaraju građanima koji su ih birali, odgovaraju ovom parlamentu, ne odgovaraju šefu i stranci. On je samim tim rekao da on ne radi posao koji radi u interesu građana, nego u interesu svog šefa i svoje stranke. I to je takav problem da svi mi znamo da taj ministar radi nešto što ne sme da radi.

Inače, taj ministar, osim što ne zaslužuje, ima ga i u mnogim drugim delovima, ali o tome ću malo kasnije nešto da kažem.

Ono što je važno, važno je da, upravo zbog svega toga što se dešavalo, kao što smo rekli, opozicija sa takvim ljudima ne želi dogovore, sa takvim ljudima ne može da bude dogovora. Takvi ljudi moraju da se sklone, da bi se Srbija vratila u jednu normalu.

Ono što priželjkujete, želite da izlazite na izbore, ali pod vašim uslovima. Kad nam vežete i ruke i noge, pa da onda izlazite na izbore. Izađite, gospodo, pošto vas tu vidim, svi se udarate u grudi, izađite pod ličnim imenom i prezimenom, kao što ja izlazim već unazad šest godina, lično ime i prezime, nema para, nema stranke, nema medija. Izađite, neće vas glasati ni rođena deca, ni supružnici. Kad izađete, onda možemo o tome da govorimo.

Sada hoću malo da osvetlim kako se sve to doživljava na lokalu, a kako vi generišete nasilje. Građani u Leskovcu, recimo, mogu da očekuju od vas i vaše vlasti samo nasilje. Jel vidite ovu sliku? Ovo je ministarka Darija Kisić Tepavčević, sa ovim likom koji ne zaslužuje da mu se pomene ni ime. On je član Komisije, da budem precizan, za izradu Nacionalne strategije za sprečavanje i suzbijanje nasilja nad ženama u porodici i partnerskim odnosima. Jel vi znate ko je ovaj lik?

(_________: Ne znamo.)

E, pa, mi u Leskovcu znamo.

Jel vidite ove presude? Ima četiri presude, prvostepene i konačne, čovek koji je osuđivan za porodično nasilje. Taj čovek je postao u vašoj Vladi. Evo, ko god hoće, može da dođe da pogleda. Nisam to ja izmislio, o tome je već pisano. To je takva sramota, da ta ministarka više nikada ne sme da dođe ovde u ovu prostoriju, žena koja je imenovala nasilnika da štiti žene od nasilja. Da to nije slučajno, treba da znate da je nasilnik u saradnji sa pravosuđem dobio dve uslovne osude, a morala je da bude zamenjena sledećom, za kaznu zatvora. Toliko o vama.

I još da dodam da je to u sadejstvu sa lokalnom samoupravom, gde je najvažnija članska knjižica SNS, kao i da je dobio novac po projektima za zaštitu od porodičnog nasilja. To je vaša Vlada, to je vaš način za borbu protiv nasilja.

Ja bih zaista voleo, ne da mi kažete kako se češljam i kakva mi je boja košulje, gospodine predsedniče vladajuće parlamentarne grupe, molim vas da mi pričate o ovome, nemojte o tome kako se češljam. Kažite da ovo nije istina i kažite da li takva ministarka zaslužuje da bude ministarka i da li uopšte sme da se pojavi ovde pred nama, narodnim poslanicima. Hvala.

Zahvaljujem se, predsedavajuća, na korektnom vođenju sednice.

Što se tiče gospodina Đukanovića, nikada se više njemu neću obratiti, iz prostog razloga, sa osobom koja sama za sebe tvrdi da sam osoba koja ne meri preteranost da izgovorenu javnu reč i osoba koja kaže – moja neodgovornost, neozbiljnost i svakako nezrelost neka budu nauk mladima koji žele da se bave politikom.

Ja sam stariji od vas, ali jeste mi nauk, sa vama više nema šta da diskutujem.

Što se tiče vas, gospodine Milenko Jovanov, preciznosti radi, ja sam rekao - u normalnoj državi postoje institucije. Vi ste upotrebili reči - apsolutno nenormalna država.

Priznajem da vi mnogo bolje znate kako ova država funkcioniše danas i ako je tako smarate, ja samo znam da ne funkcioniše dobro.

Takođe ste rekli da nije pristojno, kulturno i tražili ste povredu Poslovnika zato što sam tražio da ministarka ne sme da dođe više ovde zbog sramote. Vi ste rekli - nemojte da polemišete sa osobom koje nema. Evo, vaš kolega uvaženi je polemisao sa gospodinom koga nema, pa ga naučite to kako treba da se ponaša.

Inače, ministarka treba da ne sme da dođe od sramote, jer je nasilnika duplo dva puta osuđivanog zbog nasilništva stavila u vladinu agenciju ili šta već, za borbu protiv nasilja. Sramota.

Što se tiče samog vašeg ministra policije, samo da vam dam jednu crticu. Vaš ministar policije, kada je bio direktor BIA-e, je bio u Leskovcu kod gradonačelnika jednog popodneva i tog dana je tom gradonačelniku na Vlasini zapaljena vikendica.

To je obično način za slanje mafijaških poruka i to paljenje vikendice se nije pojavilo uopšte ni u jednim medijima i uopšte ne znamo kako se to završilo.

Hvala.