Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika Aleksandar Jovanović

Aleksandar Jovanović

Narodni pokret Srbije

Govori

Predsedniče, ja mislim da ovo što ću reći misle svi. Povređen je član 108. Vi ste dužni da vodite računa o redu i miru ovde.

Stvarno molim, ovo više nema veze ko je na kojoj strani, ovo mora da se prekine. U redu je da Bulatović replicira, ali ovo na koji način on to izvodi stvarno je to nesnsošljivo. Dajte molim vas, regulišite njegov nivo tona i kako se on obraća ovde bukvalno iritira sve ovde i onemogućava da normalno nastavimo rad.

Znači, jedna molba. Vidite sa Bulatovićem. Ako hoćete porazgovarajte sa njim. Ja znam da imate vi tu i terapeutsku moć. Delujete lekovito, umirujuće na ljude. Ako treba sa njim privatno da se razgovara, idite razgovarajte samo da se sa ovim prekine. Hvala.
Godina je 1998. U Vladu Slobodana Miloševića na mesto ministra informisanja dolazi jedan mladi radikal. To je sadašnji predsednik Srbije, Aleksandar Vučić. Jedan za drugim gase se sve, što misli i govori suprotno na aktuelni režim. Slobodni novinari streljani su na svojim kućnim pragovima. To je rezultat vladavine tadašnje vlasti Slobodana Miloševića, Vojislava Šešelja i Aleksandra Vučića.

Godina je 2023. Evo ga ovde pred nama je novi zakon o medijima i javnom informisanju.

Godina je 2023, a kako izgleda kada si novinar i kada misliš i govoriš suprotno od Aleksandra Vučića? Živog te spale, maltene. Zapale ti kuću. Dobiješ batine.

Sada, da uprostimo stvari, šta je ovde plan? Normalno, plan je da se ugase dva jedina slobodna medija, a to su „N1“ i „Nova S“.

Sve ste spakovali, sve ste pokupovali. Bivša 92-jka koja je simbol tog vremena, slobode i okupljanja, slobodne misli, sada je u vašim rukama, jer gospodo bivši radikali nikada niste promenili svoju ćud. U jednom trenutku su vas preštelovali ovog što ga sada prizivate…
Dobar dan.

Dva, četiri, šest, osam deset, sve nas ukupno ima ovde jedno 15, super, ali ja sam ipak došao na vreme da ne bih ostao bez reči, pošto znam kakve manire ima predsedavajući.

Za sve one koji slušaju i prate ovaj prenos, treba da znamo o čemu se ovde radi. Znači, ovo se pretvorilo, a i koliko vidim i neće ni da stane, u đilasijadu. Znači, kada pitate predsedavajućeg Orlića na hodniku - dobar dan, kako ste Vlado, on kaže - Dragan Đilas je lopov. Kada sretnete gospođu Raguš dole u restoranu - kako ste, gospođo Raguš, koleginice, kaže - Dragan Đilas je lopov. Šta god da ih pitate, oni odgovaraju - Dragan Đilas je lopov, i na to ste smislili i tako ste bazirali svoju kampanju.

Ja ću se kasnije javiti, ima još amandmana, više volim kada imam publiku, ne volim ovako kada je poluprazno, nisam navikao da me ne slušate. Hvala lepo.
Obraćam se vama, gospodine ministre. Vi ste potpisali to što ste potpisali. Ja vas pitam, jeste li vi to svojevoljno uradili ili vas je neko naterao? I šta vas zapravo drži u ovoj Vladi? Nisam imao priliku vama da se obraćam do sad, ali po onome što vidim i što čujem, ne razlikujete se po profilu u odnosu na sve ono što sedi oko vas. Postavljam vrlo prosto pitanje – da li vi svojevoljno uopšte odlučujete o bilo čemu s te pozicije na kojoj se nalazite?

Drugo pitanje za vas. Da li vam je poznata voditeljka, zove se Jovana Jeremić? Znate o kome se radi? Evo gospodin Orlić nije tu, ali to je ona koja je ovde snimala spotove. To je čuvena voditeljka jutarnjeg programa TV „Pinka“.

Sada pitanje za vas gospodine ministre. Znam da nemam puno vremena, pa vas zato pitam ovako brzo. Da li vi gledate „Elitu“ na „Pinku? Pratite taj program. Da ili ne. Koga vi folirate gospodine Jovanoviću. Šta vi mislite da smo svi mi ovde blesavi. To što radite je vaš odnos prema Aleksandru Vučiću, to je robovski odnos. Vi se ne pitate ništa u svom životu. I to što nam prosipate maglu o nekakvom novom zakonu o medijima dok se ovde novinarima pale kuće, živi spaljuju, a vi se pravite blesavi. Znajte u čemu učestvujete.

Ono što sledi nakon smene vlasti, ono što nismo obavili 5. oktobra, zaboravite svi vi koji držite medije, koji trujete ovaj narod, huškate ljude jedne na druge, počev od Vučićevića, Marića, Idola, Krstića, Jovane Jeremić i svih tih trovačnica, nećete više imati pliku da obavljate javni posao. To vam ja obećavam budem li se išta pitao nakon smene vlasti. Hvala.
Molim da gospodina, ovog, doktora lektora Atlagića upozorite da mi ne dobacuje.

Član 107. Poslovnika – nije dozvoljeno vređati poslanike.
Malopre sam čuo da sam zlo, da sam svašta. Nije nikakav problem. Ne znam šta ste vi uradili ovom čoveku, on je bio bar koliko toliko normalan. Za 350.000 evra evo u šta se pretvori neko ko je do juče bio sa Đilasom Draganom.
Sram te bre bilo, Bulatoviću, preparirani.

(Isključen mikrofon.)
Evo sada ćete da vidite šta je dostojanstvo.

Gospodine Bulatoviću, ja vas molim radi vašeg ličnog zdravlja da smirite malo strasti, nije vam dobro. Znam da je nešto vas otelo. Dajte, smirite se malo, a vi što ste ga preparirali, ovde će uskoro ako se ovako nastavi morati da interveniše ekipa iz „Laze Lazarevića“.
Dajte, malo samo, spustite ton. Nema razloga, Bulatoviću. Znam da su te preštelovali. Sve je to u redu. To ima svoju cenu. Ovog čoveka ste platili 350 hiljada evra da priča ovo i sve je to u redu. Nikakav problem. Samo malo radi ličnog zdravlja vašeg i gledaju vas ljudi, gospodine Bulatoviću, i to što gledaju je sramota za sve nas ovde, a i za sve koji nas gledaju. Eto, toliko. Hvala.
Član 106. predsedavajući.

Hajde, ja vas stvarno molim, od vas zavisi da prekinemo ovo, ovaj čovek, ja razumem priča nam stalno basne o Đilasu i psu, da prekinemo i da nastavimo da radimo ako možemo da pređemo na dnevni red, stvarno ovo više nema smisla. Evo, ja se više neću javljati za Poslovnik, ali upozorite gospodina Bulatovića, dajte da nastavimo da radimo.
Hvala, Miloše.

Gospodine predsedavajući, ja se potpuno slažem sa mojom koleginicom Marijom, hajte da se uozbiljimo. Ako budemo nastavili da slušamo Dejana Bulatovića, ko zna šta ćemo čuti. Intimne ispovesti Dejana Bulatovića sa Draganom Đilasom i kučetom nisu tema ove sednice.

Dajte da se uozbiljimo. Ja odustajem od replika na dalje kada je u pitanju Bulatović, ne zanima me da učestvujem u ovim budalaštinama. Ako ste ga doveli za to, uspeli ste. Ja neću da učestvujem u ovome. Hvala.
Javio sam se po vremenu šefa grupe.

Da se vratimo mi na Stanoja iz Sremske Mitrovice. Gospodine ministre Mali, gospodin Stanoje iz Sremske Mitrovice koji radi u „Maksiju“ za 41.000 dinara, kada plati sve račune, komunalije, ostane mu koliko? Četiri hiljade i 265 dinara, gospodine Mali. I sad ja vas pitam, gospodine Mali, nemojte da pišete stalno kada vam se obraćam, dajte malo da se pogledamo u oči, vi ste ministar u Vladi Srbije. Gospodine Mali, dajte pokažite jednom da ste veliki.

Dakle, vas pitam u ime Stanoja – od čega će on da preživi kad plati sve komunalije? I sad pitanje za vas – koliko ima Stanoja u Srbiji? Koliko Stanoja ima u Srbiji i kako će oni da prežive? To je vaš veliki BDP koji stalno raste. Te vaše finansije od kojih je svima bolje, kako će Stanoji u Srbiji da prežive? Kako će roditelji čija deca, za razliku od vaše dece i svih vas koji sedite u toj Vladi, koji ćete sad da sednete u ona besna kola i da odete na Dedinje? Vas boli uvo kako živi Stanoje, prosipate ovde maglu. Kako će Stanoje da preživi? Vrlo prosto pitanje, nemojte da nam prosipate maglu ovde o nekakvim statistikama. Ne zanimaju nas više vaše statistike.

A znate kako će da preživi? Tako što ćemo da vas smenimo jednom za sva vremena, pa ćete onda vi i vaša uža i šira rodbina, svih vas koji ste se ovde obogatili za ovih 10 godina i ne znate šta ćete s parama, da dokažete odakle vam tolika lova, pa ćemo pravedno da raspodelimo i biće i za udžbenike, biće i za Stanoja, biće za sve one koji nemaju hleba da jedu. To ćemo da uradimo kada dođemo na vlast. To je politika koju ćemo da vodimo odmah nakon što vas smenimo.

Još jednu stvar želim ovde, želim da se obratim kolegama s desne strane. Nemojte da dozvolite, to isto važi i za kolege s ove druge strane kojima ja pripadam, nemojte da dozvolite, slede nam kampanje, slede nam TV dueli, nemojte da dozvolite da nas Vučić uvuče u konfrontaciju, dajte da uradimo ono što je naš osnovni zadatak. Ako smo opozicija, dajte da smenimo Vučića, a onda ćemo da raspišemo nove izbore, pa nek svako kandiduje svoju politiku, to je valjda osnovni posao.

Zato vas pozivamo da se ne svađamo, ljudi, imamo isti zadatak, da menjamo ove bogataše koji su se na leđima ovog naroda obogatili, a svi Stanoji u ovoj zemlji da znaju da će doći vreme kada će doći do preraspodele. Ne možete vi da živite kao bubrezi u loju, a da narod nema šta da jede. Cela vaša politika svodi se na pljačku, i to vi vrlo dobro znate. I vi gospodine Siniša Mali, koliko vi imate para na vašem računu? Koliko imate stanova? Koliko ste vi zapravo teški, gospodine Siniša Mali, dok narodu nudite parizer i vaš parizermen, koji, bajdvej, nije ni raspisao izbore. Ljudi, moguće je, svi 17. decembra glavu gore da menjamo ovde, a onda uz slobodni RTS, slobodna Srbija, pa nek svako kandiduje svoje politike. Prijatno.
Ja, ću samo kratko gospodine Mali, kada kažete u naše vreme? Samo mi recite kada sam ja u pitanju u kom vremenu tačno govorite? Ja tada nisam bio na vlasti ako se vratimo na Stanoja, pa i Stanoje u vaše vreme dok ste vi bili direktor Agencije za privatizaciju radi u fabrici, pa ste onda došli vi na vlast, a tada ste bili žuti pa ste ga ostavili bez posla kao što ste ostavili gomili ljudi i radnika bez posla, jer ste vi taj koji je ostavio 500.000 radnika na ulici? Ne, ja nego vi, a vi gospođo Raguš, vi nama spočitavate da ovde šurujemo sa NATO, jel da hoćemo u NATO?

Da li se sećate 24. dan bombardovanja 2017. godine ili 2018. godine kada ste osnovali Srpsku naprednu stranku koga ste doveli u prepunu arenu koga? Ne Tonija Blera nego Gerharda Šredera, a onda ste Tonija Blera, istog onog koji nas je bombardovao uzeli za savetnika, vaš predsednik je uzeo za savetnika onog koji nas je bombardovao i vi ćete nama da pričate da mi idemo u NATO to ste vi uradili Gerhard Šreder na dan bombardovanja Srbije tačka gospođo Raguš. Ja na vašem mestu ne bih više reč progovorio.
Ministarko Đedović, pitanje za vas, gde su granice, ako se čujemo, a ja sam vas pažljivo slušao, gde su granice rudnika i kojom dinamikom je planirano rudarenje Majdanpeka prema Zaječaru, i da li mi konačno možemo da vidimo šta piše i šta ste vi sklopili i kakve ugovore i šta piše u tim ugovorima sa Zi Đinom?

Da li možemo da otvorimo tu priču skroz, nemam ništa protiv, bio sam u Boru, mnogo puta, i tačno je da ljudi žive mnogo bolje, i tačno je da je to rudarski kraj i tačno je da se oni generacijama sele sa svojih ognjišta i to nije ništa sporno, ali je tačno takođe da recimo, na lokaciji sela Krivelj, ljudi po zakonu o eksproprijaciji, koji imaju tamo zemlju su dobili cenu koju je propisala država, poreska uprava, ljudi su pristali na tu cenu, a onda se kineska firma žalila i pokrenula sudski postupak, jer im nije odgovarala ta cena koju ste im vi propisali, a kada kažem vi, tu mislim na državu, to je poreska uprava, tako su ljudi ostali i bez zemlje i bez para.

Ja sam ih lično odveo pre nešto više od godinu dana, kada nema države pošto ovde niko neće da nas primi, nećete vi da razgovarate sa nama, neće bivša ministarka da razgovara sa nama, ministar infrastrukture odbija da razgovara sa nama, država neće da razgovara sa svojim građanima, pa gde da idemo, nego naravno ispred Kineske ambasade u Užičku ulicu i vrlo je zanimljivo kada se ti ljudi koji nemaju šta da jedu, kojima ste oteli zemlju, a niste im dali nadoknadu pojave u svili i kadifi, pa Brnabićkina vila, pa braća Karić, pa Američka ambasada, i šta mi tražimo ispred Kineske ambasade?

Šta tražimo? Tražimo pravdu u svojoj državi.

Još jedno pitanje gospođo Đedović, da mi objasnite, u redu je, mora da se rudari, ali po kom to zakonu, koji to patriota je dozvolio Kinezima da se upišu u vlasništvo, trajno vlasništvo u katastar kao vlasnici zemlje, tako da smo imali jednu situaciju na Starici, gde nije slučajno da su Kinezi poboli 50 kineskih zastava, jasno nam stavljajući do znanja čija je to zemlja. Vi ste zemlju prodali, ne ono što je ispod zemlje, vi ste trajno vlasništvo dali Kinezima, dakle to je njihovo vlasništvo i ne govorim sada o rudama i mineralima, kome je to palo na pamet, pošto vi imate iskustva u tome, okej, evo ja sam umetnik, vi se time bavite.

Da li je recimo Hrvatska ili Slovenija sklapala nekada ugovore o rudarenju i da li se oni možda bave kada kreću, evo završavam, da li oni daju koncesije ili kao vi dajete trajno vlasništvo stranoj kompaniji, tako da kada prestane da rudari, ostaje vlasnik zemlje? Što to radite? Hvala.
Da sačekamo samo malo da se ovde ova slavljenička atmosfera, okej.

Gospodine Vesiću, Zakon o planiranju i izgradnji, želim da vam saopštim, da vam prenesem svoja lična iskustva iz Palate pravde, gde sam čest gost, pošto sam često puta tužen od kuma Aleksandra Vučića, Nikole Petrovića i vaših kolega što po biznis liniji, a što po stranačkoj liniji.

Dakle, to traje već nekoliko godina od kako traju ta suđenja, a sve sudnice u Savskoj ulici okrenute su ka „Beogradu na vodi“. I kako vreme prolazi zgrade rastu, a sve je više zgrada, a sve je manje neba. Gde je nestalo nebo, gospodine Vesiću?

Pored vas sedi gospođa Aleksandra Damjanović, arhitekta svih planova i planskih akata u zadnjih nekoliko decenija, koliko znam. Znači, gospođo Damjanović za vas pitanje, mogli bi vi malo da se uključite u ovu diskusiju, imali bi štošta da nam kažete, kažite nam kolike ste smrtnih kazni potpisali za naše reke? Govorim o dozvolama za izgradnju malih hidrocentrala. To je pitanje za vas, gospođo Damjanović. Evo, koliko vremena je pošlo od našeg zadnjeg susreta kada ste obećali da ćete doneti rešenje o ukidanju građevinske dozvole za Rakitsku reku i šta bi sa tim?

Izvršili ste krivično delo, gospođo Damjanović. Dali ste upotrebnu dozvolu za puštanje u rad male hidroelektrane „Zvonce“. A, znate kako je počelo to sve zajedno? Tako što je Rakitska reka stavljena pod hipoteku. Pazite - reka pod hipoteku. Pa onda jedna dozvola, pa ukidanje, pa druga dozvola, pa ukidanje. Na kraju rešenje Ministarstva za ekologiju o vađenju cevi i vi mrtvi-ladni izdajete dozvolu i potpisujete još jednu smrtnu kaznu za naše reke.

Gospodin Goran Vesić, pa taj kada vidi drvo, taj se odmah hvata za motornu testeru. Baš njega briga za ekologiju i za životnu sredinu.

Gospodine Vesiću, pošto znam da kalkulišete i u svemu vidite plen, u našim rekama, u našim, šumama, u Košutnjaku, u Revi, u Kalemegdanu, postavljam pitanje – koliko će da košta ta izgradnja svih tih novih kvadrata? Rekli ste da će biti povećana cena kvadrata kada ukinete konverziju.

Pa pošto znam da ste dobri u kalkulacijama, recite koliko košta ta vaša projekcija, ukidanja konverzije? Koliko će to vaši poslovni partneri, pajtosi, biti dobri na tome što ukidate taj Zakon o konverziji?

Još jedna stvar, sećam se da ste izgovorili prošle nedelje, to će kaže povećati cenu kvadrata. A, kolika je sada cena kvadrata i koliko će to koštati kvadrat? I osnovno pitanje, a ko će to da kupi? Jel to oni što im povećavate plate i penzije ili studenti kojima dajete po 10.000 ovde i hvalite se time?

Znači, razmišljajte, razmišljajte o prirodi gospodine Vesiću, nije sve u kvadratima, nije sve u betonu, armaturi i osnovno pitanje za vas, znači konstatacija, moraćete da odgovarate za sve dozvole koje ste potpisali gospođo Damjanović i držim vas za reč i vas gospodine Vesiću i vas gospođo Damjanović.

Obećali ste mi prošli put pre tri godine da ćemo se videti, pa ste slagali. Gospodin Vesić kaže neće da me primi zato što pretim ženama, gnusna laž. Naziva me ovde narkomanom pred svima, pa mi je sad na javnom slušanju obećao da ćemo da dođemo, ja ću vam dovesti meštane sela Rakita, kojima ste oduzeli vodu, osnovno pravo na život.

Dovešću ih sve kod vas pa im vi recite gde to treba da se sele tamo gde ima vode, jer ste izdali Goranu…