| 26.10.2023. |
|
||
|
|||
|
Ja ću biti jako kratka.
Želim samo da se osvrnem na izlaganje od prethodne koleginice Tomić Aleksandre. Zaista ne mogu da ostanem imuna na reči koje je ona rekla, a to je, evo citiraću – da je u poljoprivredi situacija nikad bolja.
Znači, moramo da razjasnimo jednu stvar. Ni u jednom momentu ne možemo reći da je u poljoprivredi dobro. Vi možete da kažete da se velika sredstva izdvajaju za poljoprivredu, možete govoriti o subvencijama u poljoprivredi, možemo govoriti i o podsticajima, ali da je u poljoprivredi dobro, to ovde ne može niko da kaže.
Kada govorite o blagostanju u poljoprivredi, evo imamo u 2023. godini blagostanje, prosipanje jagoda po putu zbog niske cene. Zatim, imamo brojne proteste poljoprivrednika širom Republike Srbije 2023. godine. Zatim, imamo prazne štale, zato što se smanjuje broj stoke u Republici Srbiji, isto 2023. godine.
Takođe, imamo još blokada tokom 2023. godine poljoprivrednika. Imamo prosipanje maline zbog niskih cena, takođe, prosipanje kupine, ukoliko je brana, međutim, nije brana, dešavalo se da je poljoprivrednim proizvođačima ostajalo i 30 tona neobrane kupine zbog jako niske cene. Imamo afričku kugu, gde se svinje nalaze u kontejnerima, verovali ili ne. I na kraju imamo i prosipanje mleka. Tako da, možete govoriti o subvencijama, možete govorite o e-agraru, zaista se nešto dešava. Međutim, da je situacija u poljoprivredi dobra, to verujte da apsolutno nije.
Kada pominjete famoznu 2012. godinu, iako nije uporedivo uopšte, ali s obzirom da potencirate 2012. godinu, cena pšenice 2012. godine 22 dinara, ove godine je dosta manja, iako su svi imputi poskupeli. Kukuruz 2012. godine 20 dinara, ove godine 12 dinara, suncokret 51 dinar 2012. godine, ove godine 38 dinara, šljiva 50 dinara 2012. godine, ove godine 30 dinara, višnja 110, ove godine 40, 50 dinara. Znači, toliko o blagostanju u poljoprivredi.
Ja vas molim da birate reči kada govorite o poljoprivredi da li je dobro ili nije. Blagostanje nije u poljoprivredi i pitanje je kako će to tzv. blagostanje poljoprivrednicima pomoći da prežive ove zime. Hvala lepo.
Može replika?
Samo da razjasnimo jednu stvar.
Prvo, što se tiče malina, tu ministarka apsolutno niste u pravu. Jagoda tačnije. Jagode nije samo bacao jedan proizvođač i vi verujem da to vrlo dobro znate, ali sada da ne upadam u dublju diskusiju.
Sa druge strane, vi imate samo jedan ugao gledanja i od toga ne odstupate. To da odstupaju cene i da konstantno pričate da je to vezano sa Ukrajinom nije to samo ove godine. Ministarstvo poljoprivrede treba da se bavi i tržištem, i to vrlo dobro znate. To piše i u Zakonu o ministarstvima.
Vrlo rado ću vam pojasniti i reći o tome sve šta znam i predstaviću vam u stvari gde je problem. Vi očito ne želite o tome da čujete, jer vi imate jedan ugao i to je to.
Sa druge strane, kada govorite o malini, cena maline jeste bila prošle godine 600 dinara, ali nisu poljoprivredni proizvođači tražili 600 dinara. Ko je rekao u predizbornoj kampanji da će biti cena maline 600 dinara i znate da je to bio problem poljoprivrednih proizvođača koji nisu bili isplaćeni dugo, dugo vremena. Oni su ušli u novu sezonu bez novca koji je trebao da bude isplaćen.
Isto tako, ako već toliko radite u Ministarstvu poljoprivrede treba da napravite proračun za svaku poljoprivrednu kulturu, da tačno zanate koliko jednog poljoprivrednog proizvođača košta jedan hektar maline, jedan hektar kupine, jedan hektar borovnice. Ne znam da li znate, ali treba da verujete u to što kažem, da su ove godine malinari bili u minusu, jako puno i da sledeće godine oni trebaju da prežive i da odvoje od svojih sredstava da opet ulože u narednu godinu. Ista situacija je bila i sa malinom i sa kupinom ove godine koja je bila 80, 90 dinara.
Ja vam kažem zato što znam. Ja sam sa tim ljudima svaki dan, a da ne pričam o ratarstvu, ali šljiva, jagoda, malina, kupina, ti zasadi više neće postojati. Ako još jedna godina bude ovakva, jagodaste voćne vrste više neće biti. Hvala lepo.
Hvala, predsedavajući.
S obzirom na loše cenu pšenice u Srbiji, na lošu cenu maline, na lošu cenu višnje kada je druga klasa u pitanju, s obzirom na nedostatak prerađivačkih kapaciteta, na nedostatak radne snage, na nedostatak struke na terenu koja bi potpomogla da se nagomilani problemi u poljoprivredi reše, ja ću postaviti nekoliko pitanja Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.
Naime, situacija u poljoprivredi je krajnje alarmantna. Cena pšenice za ovogodišnji rod iznosi 20 dinara po kilogramu. Negde na terenu kažu da će iznositi i između 18 i 20 dinara, a prinosi su dosta niži u odnosu na prethodnu godinu.
Ako uzmemo primer Mačve, prosečan prinos po hektaru je pet tona. Po ceni od 20 dinara, dohodak iznosi svega 100.000 dinara po hektaru. Za jedan hektar pšenice, kada se uključi gorivo, kada se uključe sredstva za zaštitu bilja, semenska pšenica, zatim, zakup zemljišta, odnosno arenda, kada se uključi vrša, proizvođač treba da izdvoji čak 160.000 dinara, što znači da su naši poljoprivrednici, kada je pšenica u pitanju, u minusu 60.000 dinara za jedan hektar.
Ništa bolja situacija nije ni u Sremu, ništa bolja situacija nije ni u Banatu. Poljoprivrednici su na protestima tražili da se cena pšenice u našoj zemlji uskladi sa cenom pšenice na relevantnim evropskim berzama, gde je 27 do 28 dinara.
Moje pitanje glasi – šta će Ministarstvo poljoprivrede uraditi po ovom pitanju? Da li će reagovati robnim rezervama i pomoći poljoprivrednicima da bar tako pokriju troškove proizvodnje?
Drugo pitanje – da li su se postigli dogovori, kada je malina u pitanju, između proizvođača, otkupljivača i hladnjačara?
Cena maline, koliko sam videla, po nekom dogovoru je 240 dinara, ali ja moram da obavestim da je cena na mnogim otkupnim mestima 180 dinara, što znači da su i u ovom slučaju naši poljoprivredni proizvođači, kada je malina u pitanju, u minusu.
O ovom problemu sam govorila dosta ranije u skupštinskoj raspravi, pre nekoliko meseci. Govorila sam da će do ovoga doći i ko je hteo, mogao je to odavno da vidi, a sad kad su malinari nezadovoljni, priča se da protestuju, jer oni zapravo hoće da ruše Vladu. To nije tačno. Ljudi protestuju zato što su očajni.
Moram nešto da naglasim, da se konačno kaže, to što je resorno ministarstvo poslalo zahtev Narodnoj banci da odobre moratorijum kredita za prethodnu godinu za neisplaćenu malinu kako bi hladnjačari platili ono što su ostali dužni proizvođačima, ministarstvo ništa nije uradilo za proizvođače. Proizvođači malina su samo dobili svoj novac za prošlogodišnji rod. Oni su te pare trebali da dobiju dosta ranije. Tako da, molim ministarstvo da prestane da se hvali ovim potezom zato što su ljudi samo dobili svoj novac koji su trebali da dobiju još prošle godine.
Sledeće pitanje – kako mislite da rešite problem sa oblačinskom višnjom? Najveći deo ovog roda je druga klasa, a cena druge klase iznosi 37, 38 dinara.
Kada mislite da uključite struku kako bi se poboljšao prinos i kako bi se poboljšao kvalitet plodova?
Da li imate u planu da povećavate prerađivačke kapacitete koji predstavljaju usko grlo kada je višnja u pitanju?
Kada ćete početi da radite u službi poljoprivrednika? Kada ćete početi da ispitujete tržište i da konačno stabilizujete tržišta kada je poljoprivreda u pitanju?
Ako je već neisplativo gajiti malinu, gajiti višnju, sejati pšenicu, recite to ljudima, da lepo iskrče svoje zasade i da prodaju zemlju. Neka bar znaju na čemu su.
Na kraju, građani Srbije treba da znaju to što resorno ministarstvo ne radi svoj posao nije problem poljoprivrednika, već je to problem svih građana u Republici Srbiji. To ide iz našeg džepa. Toga će se građani Srbije setiti kada odu u prodavnicu ili kada odu na pijacu, kada plate jedan kilogram šargarepe 200 ili 250 dinara, kada kilogram luka plate 150 dinara, kada kilogram mesa plate više od 1.000 dinara i kada znaju da je inflacija kada su osnovne namirnice u pitanju više od 100%. Hrana u Srbiji je skuplja nego u Grčkoj, skuplja je nego u Španiji, skuplja je nego u Nemačkoj. Hrana je resurs budućnosti.
Molim ministarstvo da se uozbilji po ovom pitanju, da donese neke sistemske promene, da donese neke hitne mere kako bi naša poljoprivreda konačno profunkcionisala.
Stranka Zajedno ima jasan plan koji se ogleda u pogledu hitnih mera, u pogledu sistemskih mera, po pitanju PIO fonda, po pitanju profesionalnih poljoprivrednika, po pitanju robnih rezervi i po pitanju strategije kako da našu poljoprivredu podignemo konačno na noge. Hvala.
Hvala, predsedavajući. Poštovanje svima.
Imam nekoliko pitanja za Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede. Prvo pitanje jeste da li se rešio problem cene ovogodišnjeg roda maline? Ako nije, kada se i kako to planira? Da li će proizvođači maline uspeti nešto da zarade na ovogodišnjem rodu, kako bi uspeli nekako da prežive ovu godinu i imali za svoju egzistenciju ili će ipak biti prepušteni sami sebi?
Što se tiče maline, malina predstavlja našu najvažniju jagodastu voćnu vrstu i Republika Srbija je najveći izvoznik zamrznute maline u svetu. Međutim, tržište maline nije rešeno i o tome nam govore ogromne oscilacije u ceni maline iz godine u godinu. Došlo se do toga da je dosta stabilnije i sigurnije igrati „Loto“ nego imati zasade maline u Republici Srbiji.
U Zakonu o ministarstvima jasno piše da je Ministarstvo poljoprivrede dužno da analizira tržište, što naše Ministarstvo poljoprivrede ne radi. Zbog toga mi nije bilo teško da uđem na Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i pogledam da je poslednji izveštaj kada je malina u pitanju, iz 2020. godine, odnosno Izveštaj za rod iz 2020. godine. Za 2021. i 2022. godinu ne postoje izveštaji, kada je malina u pitanju.
Kada su u pitanju neke detaljnije analize o tržištu maline, poslednje neke detaljnije analize rađene su pre pet godina, što znači 2018. godine. Toliko se država zalaže za crveno zlato. Znači, vama je malina bitna samo kada dolaze neki funkcioneri iz inostranstva i onda se hvalite našim crvenim zlatom.
Zbog toga hoću da postavim takođe pitanje – kako se onda kreira politika u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, kada nemamo osnovne analize tržišta kada je malina u pitanju?
Pre nekoliko dana ministarka poljoprivede bila je dole u Ivanjici i rekla je da je početna cena maline 200 dinara i da je to samo početna cena, da će biti viša. Međutim, ja moram da obavestim da u Mačvi početna cena maline nije 200 dinara, početna cena maline je bila 150 dinara, 180 dinara i tek sada je 200 dinara. Ovo nije početak berbe, malina je u jeku berbe u Mačvi. Molim Ministarstvo da konačno počne da rešava probleme malinara.
Moraju znati u Ministarstvu, ako hoće, da proizvođača jedan kilogram maline košta 230 dinara i da su naši proizvođači trenutno u velikom minusu. Zbog toga tražim da se što hitnije uradi analiza tržišta i da se osnuju neke radne grupe i da se ovom problemu pristupi ozbiljno.
Takođe, još jedno pitanje vezano je za žitarice. Naime, imam nezvanične informacije da je Republika Srbija uvezla, pored punih naših silosa, da smo uvezli određenu količinu žitarica iz inostranstva. Zbog toga sam u martu mesecu postavila poslaničko pitanje i pitala da mi dostave podatke koliko je uvezeno žitarica, za svaku kulturu posebno, u Srbiju, iz koje zemlje i po kojoj ceni, u periodu od 1. juna 2022. godine zaključno sa martom mesecom. To poslaničko pitanje uputila sam Ministarstvu trgovinu, ministru Momiroviću, Ministarstvu poljoprivrede. Zamislite koje sam odgovore dobila pre nekoliko dana. Kaže – Ministarstvo trgovine ne zna da li se uvoze žitarice u Srbiju, ni po kojoj ceni i zbog toga su ga prosledili Ministarstvu poljoprivrede. Zamislite opet odgovor Ministarstva poljoprivrede – da ni nemaju podatke, ni oni ne znaju da li uvozimo žitarice iz inostranstva, pored punih naših silosa, i prosledili su me na Ministarstvo finansija. Ministarstvo finansija, naravno, ne odgovara, kao i nikada do sada.
Zbog toga molim ministarstvo koje je nadležno za ovo moje pitanje kada su u pitanju žitarice, zato što imamo pune silose i ogromne probleme, da mi dostave podatke koliko je uvezeno žitarica za svaku kulturu posebno u Srbiju, iz koje zemlje i po kojoj ceni, od juna meseca 2022. godine zaključno sa današnjim danom. Hvala.
Hvala, predsedavajući. Poštovanje svima.
Moje pitanje upućeno je Ministarstvu prosvete i glasi – gde se nalazi pisana odluka kojom skraćuje školska godina i završava se 14 dana pre zvaničnog završetka godine? Zašto takve odluke nema u „Službenom glasniku“? Zašto nije objavljena na sajtu Vlade? Zašto se ne nalazi na Ministarstvu prosvete?
Takođe, ono što me zanima jeste i – ko je doneo takvu odluku? Da li je takvu odluku doneo neki pojedinac, jedan jedini čovek koji se nečega uplašio, i onda je to Vlada izglasala? Nastavnici, roditelji i učenici bili su obavešteni o tome da se školska godina završava iz tabloida. Bili su obavešteni iz „Informera“.
Da li vi znate da postoje neki psiholozi, da postoje pedagozi, da postoje nastavnici u školama, da postoje neki sindikati prosvetara, koji bi takođe mogli da se pitaju da li je potrebno završiti 14 dana ranije školsku godinu? Da li je moguće da vi o tome nemate ništa da kažete i da se o tome ovde nije rekla nijedna jedina reč?
Ono takođe što hoću da naglasim jeste da je možda školska godina trebalo da se obustavi, na primer, nakon tragedije koja nas je zadesila. Možda su tada trebali neki ljudi da kažu – hajde da sačekamo, pošto smo svi bili u stanju šoka šta nas je zadesilo. Možda su tada trebali da kažu – obustavljamo na 10 dana, pa ćemo nakon toga da nastavimo.
Onda vidim neke vaše ljude koji gostuju po emisijama i, na primer, kada se priča o smeni REM-a, kada se priča o smeni rukovodstva RTS-a, molim vas samo da utišate malo…
Dalje, onda pričate o nekim procedurama. Onda pričate da ne može to tako, kakvi su naši zahtevi, da mora da prođe 30 dana, pa mora da prođe 60 dana, a kada je škola u pitanju, kada je obrazovanje u pitanju tada može. Tada jedan čovek kaže – e, obustavljamo školu i završava se školska godina.
Vi ste dužni da, po Ustavu Republike Srbije, obezbedite deci kvalitetno obrazovanje. Vi to ne radite. Ovo je treća uzastopna godina koja se neregularno završava. Pričala sam sa prosvetnim radnicima srednjih škola i osnovnih škola. Tamo je rasulo. Kažu da Ministarstvo stalno šalje kako treba da se radi, pa svaka škola radi kako misli da je najbolje. Onda na kraju se čudite otkud protesti. Evo, građani, otkud protesti. Dogorelo je do nokata. Ovo su poslednji vapaji svih mladih ljudi, pre nego što spakuju kofere i odu iz zemlje.
Ne može ovako. Ne može se prekidati školska godina kada jedan čovek o tome odluči. Ne mogu se ljudi preusmeravati, na primer, u privatne klinike, zato što doktori kažu da će se doći brže na red i da je tamo sigurnije. Ne mogu nam kriminalci biti u jutarnjim programima. Ne smemo živeti u strahu da ćemo odvesti dete u školu i da će ono tamo doživeti vršnjačko nasilje ili, ne daj bože, nešto gore. Mi moramo da se izborimo za bolju Srbiju. Ljudi, ne može se školska godina prekidati kada to kaže jedan čovek u državi. To se tako ne radi.
Zbog toga, pozivam sve mlade ljude, pozivam prosvetare, pozivam nastavnike osnovnih škola, pozivam profesore srednjih škola, univerzitetske radnike, da se izborimo za bolju Srbiju, za dostojanstvenu Srbiju. Nama obrazovanje treba da bude jedno od glavnih strateških i bitnih ciljeva. Nama je obrazovanje svedeno na nulu.
Znate šta kažu deca sada kada pitaju profesori da li hoće da se popravljaju ocene ili neće? Kažu – pa nema potrebe, šta će nam obrazovanje, svakako ćemo kupiti diplome, svakako ćemo se zaposliti putem stranke. Molim vas, ovo mora da prestane.
Zbog toga pozivam sve građane da izađu na protest u petak ispred Narodne skupštine i da se borimo za dostojanstvenu Srbiju, za dostojanstvene ljude i za dostojanstven rad. Hvala.
(Novi Sad, 30.08.2022.)
| Funkcija | Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija | Izvor prihoda | Interval | Neto prihod | Valuta | Vreme obavljanja / od-do |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Narodni poslanik | Narodna skupština Republike Srbije | Republika | Mesečno | 130348.00 | RSD | 01.08.2022 - |