Poštovani građani Republike Srbije, čini mi se da je možda ovo poslednji saziv Skupštine u ovakvom sastavu. Ne znamo, izbori još uvek nisu raspisani, ali su najavljeni. Ako građani Srbije za nekoliko nedelja zaista budu ponovo birali saziv parlamenta, čini mi se da bi bilo fer da čujemo jasna i logična obrazloženja i da ostavimo nešto što se zove čist račun. Zato ću početi u svom izlaganju prvo od Predloga zakona o rebalansu budžeta.

Naime, imali smo prilike da čujemo malopre ministra Sinišu Malog koji je u vrlo kratkom izlaganju pokušao da objasni zašto se u ovako kratkom vremenskom periodu, čini mi se, radi jedan vrlo ozbiljan rebalans budžeta i negde nije odgovoreno na neka ključna pitanja. Govorilo se o procentima, o BDP-u, o javnom dugu, o tome kolike su količine zlatnih rezervi itd. Ali, ono što je jako bitno svakom prosečnom građaninu Republike Srbije, nigde nismo dobili odgovor na pitanje koliko to tačno ili koliko je projektovano da će do kraja ove godine Republika Srbija biti dužna, koliko iznosi javni dug, odnosno koliko se očekuje da će iznositi javni dug do 31. decembra 2026. godine. Dakle, procenti u ovom slučaju građanima Republike Srbije ne znače ništa.

U ovom rebalansu budžeta, takođe, pominje se i nešto što se zove povećanje deficita. Da bi pojasnila prosto, ako država očekuje 112,45 milijardi dinara više prihoda nego što je očekivala kada je usvajala ovaj budžet za 2026. godinu, zašto je potrebno još 59 milijardi dinara većeg fiskalnog deficita, gde ide taj novac? To je pitanje na koje nam ministar ovde praktično nije dao nikakav odgovor.

8/3 MV/MP

Kada se pogledaju pojedinačne stavke, uočava se nešto vrlo zanimljivo. Naime, u budžetu za 2026. godinu od dobiti javnih preduzeća i dividendi bilo je planirano 12 milijardi dinara. Sada je planirano 73 milijarde. Razlika je, vrlo očigledno, 61 milijarda više.

9/1 MT/LjL 11.30 – 11.40

Pitanje za ministra finansije je meni ovde vrlo očigledno – od kojih to javnih preduzeća, koja su to javna preduzeća u međuvremenu napravila takav rezultat i koliko će ko od njih uplatiti, koliko druga preduzeća u kojima država ima vlasništvo, na osnovu kojih odluka, kojih poslovnih rezultata, kojih projekcija? Kako se došlo do ovih 73 milijarde? To je novac građana Republike Srbije i oni imaju pravo da znaju odakle dolazi, imaju pravo da znaju i gde odlazi, jer ovo nije mala korekcija budžeta, taj fiskalni deficit koji povećavate za 59 milijardi dinara.

Naime, ovaj rebalans budžeta nam stiže 21. avgusta, tri dana pred sednicu i nekoliko nedelja pred ove, čini mi se, najavljene izbore. Zato je sasvim legitimno da se pita da li je ovaj rebalans potreba države do kraja godine ili rebalans političkih potreba vlasti do izbora? Dakle, ja to ne tvrdim, ovde vrlo otvoreno postavljam pitanje koje je, čini mi se, prilično očigledno.

Dolazimo i do određenih tački dnevnog reda, građani su vrlo dobro upoznati kroz vesti da se na današnjem dnevnom redu nalazi 59 tačaka dnevnog reda, a jedna od tih, ili tri tačke dnevnog reda zauzimaju i zaduživanja ili krediti. Poseban projekat koji je privukao pažnju je auto-put Beograd-Zrenjanin-Novi Sad, dakle, jedan auto-put, tri predloga zakona o zaduživanju, 10 milijardi dinara kod jedne banke, pet milijardi kod druge, 13 milijardi kod treće, dakle, 28 milijardi dinara.

Ja ne želim da više objašnjavate ovde pojedinačne kredite. Naime, građanima Srbije je neophodno da kažete koliko košta auto-put ceo, kolika je početna ugovorena vrednost, koliko je bilo aneksa, koliko smo već otplatili, koliko ćemo tek platiti i koliko će nas koštati to finansiranje? Koliko će građani Srbije dati od prvog do poslednjeg dinara? Jer, građanin Srbije ne plaća u aneksima, tranšama i ratama i svim pojedinačnim fazama, već ih zanima konkretno kredit i kompletna cena.

Dakle, niko ovde nije protiv puteva, to je zaista potpuno izlizani argument. Naravno da Srbiji trebaju putevi, ali joj trebaju i računi za te puteve, treba joj kontrola ugovora, treba joj praktično parlament koji zna šta odobrava i država koja ume da kaže koliko nešto košta pre nego što počne da se gradi a ne tek kada stigne poslednja rata kredita.

Ono što takođe ovde predstavlja jednu, po meni, ključnu tačku ovog dnevnog reda je i ponovni Predlog zakona o izmenama Zakona o utvrđivanju pravnog interesa za postupak eksproprijacije tzv. "Beograd na vodi", jedna rak-rana Beograda. Tu se vidi kompletna filozofija ove vlasti. Naime, 2015. godine je donet leks specijalis, poseban zakon, a 11 godina kasnije eksproprijacija nije završena. Osnovno pitanje je zašto se ponovo ovaj projekat vraća u ovaj vanredni pravni režim, zašto se ne vrati u redovni pravni režim? Dakle, tražite još 10 godina, još 10 godina tokom kojih može da se podnosi predlog za eksproprijaciju.

Ovde sad više ne treba da nas zanima obrazloženje zašto projekat nije završen, već šta će biti ekspropisano? Treba da se jasno kaže koje su to parcele, gde su granice projekta, da li su iste kao 2015. godine a ako nisu, kada su menjane i zašto, za šta je tačno potreban taj javni interes tokom narednih 10 godina? Jer, postoji trenutak kada leks specijalis postaje izuzetak. Posle 11 godina i zahteva za još 10 godina, taj trenutak je odavno prošao. To je postao poseban sistem. Dakle, vi imate poseban sistem vanrednog pravnog režima.

Ovaj leks specijalis je zapravo bio jedna vrsta privremene mere i privilegija koja je bila pretočena u zakon, a onda, u istoj toj sedmici, menjamo zakon, na ovoj istoj sednici, menjamo Zakon o sprečavanju korupcije. I znate šta, taj predlog, zapravo neću reći da je sve ovde loše, nije, ako se preciznije reguliše korišćenje javnih resursa, ja podržavam. Ako se ozbiljnije uređuje funkcionerska kampanja, takođe podržavam. Ako se povećava kontrola, i to podržavam. Ali, imamo jedan problem.

9/2 MT/LjL

Ko će i da li će Agencija moći da sprovodi apsolutnu kontrolu o kojoj smo malo pre imali priliku da slušamo, pošto će uskoro, čini mi se, a već je krenula, iako izbori nisu raspisani, predizborna kampanja, imamo priliku da gledamo otvaranje puteva, gradilišta, svečanosti, kamere, službeni automobili, državni događaji na kojima se nekim čudom govori baš o onome o čemu se govori i na stranačkim mitinzima i tada ćemo videti zakon. Tada prosto ne treba da nas zanima koliko funkcionera Agencija može da kontroliše, građane zanima da li će moći da kontroliše najmoćnijeg? Jer, zakon koji važi samo naniže nije zakon, dakle, neophodna je apsolutna kontrola da biste imali mogućnost da kažete da je ovaj zakon potpuno ispravan i da će imati ko da ga primenjuje u ovoj državi.

Takođe, ono što je posebno bitno, govori se ovde i o RTS-u i o tome da je nezavisnost nešto o čemu pričamo evo, čini mi se, već zadnjih 15-ak godina, da prosto zakon koji reguliše nezavisnost ili pitanja koja novinar sme da postavi, da prosto određena vest ne nestaje iz dnevnika ukoliko je neprijatna za vlast, dakle, nezavisnost je kada građanin koji želi da ova vlast ostane i građanin koji želi da ova vlast ode dobiju informacije na osnovu kojih mogu slobodno da donesu odluku. To je zapravo ono čemu bi služio RTS i to je već drugi test, čini mi se, u ovoj izbornoj kampanji, a postoji i treći. To su građani.

Na ovoj sednici donosimo i zakon kojim država daje pomoć zbog energetske krize, kako smo malo pre imali prilike da čujemo, i rasta troškova života. Ono na šta nismo dobili odgovor od gospodina Siniše Malog, ministra finansija, je zapravo kada se usvajao budžet za 2026. godinu ministar je izjavio da je to budžet kojim se praktično povećava životni standard građana, da će BDP biti 3%, da će inflacija biti pod kontrolom, da će standard života biti veći. Šta se to dogodilo u međuvremenu, pa su troškovi života porasli, pa postoji potreba države da se pruži pomoć svakom građaninu? Da li je mogla da se projektuje ovakva kriza? Odnosno, već i tada kada smo usvajali ovaj zakon postojali su svi ovi razlozi koje ste malopre naveli da predstavljaju razloge za rebalans budžeta, šta je to konkretno i tačno uticalo na to da se sada, pred izbornu kampanju praktično, pomaže građanima Republike Srbije?

Znate, vi praktično ovde radite pretvaranje poklona. Znači, političke poklone delite. Moram da napomenem prosto zbog građana, znam da i vi to vrlo dobro znate, ali ne koristite, novac države nije novac SNS. Malopre sam imala priliku da čujem da je neko rekao da Aleksandar Vučić daje pomoć. Dakle, ne daje Aleksandar Vučić svoj novac, ne daje ga ni ministar finansija, građani nisu dobili ništa od vas.

Postoji još nešto što takođe ne možete da rešite jednokratnom uplatom. Ako je čoveku potrebna pomoć države da bi podneo rast troškova života onda postoji problem sa njegovim životnim standardom. To građani Republike Srbije ovde vrlo dobro znaju. Vi ne možete sada da ih ubeđujete javnim nastupima da ćete penzionerima dati primanja, da ćete spustiti cene lekova. Zašto to činite pred izbornu kampanju? Zašto to niste učinili u februaru mesecu? Zašto to? Prosto je zaista vrlo nelogično.

Da, da, u februaru. Ne znam šta nije jasno.

Ono što je ovde jako bitno za sve građane je da shvate da, evo imali smo priliku da čujemo malopre i jako mi je čudno da se niko iz Ministarstva građevinarstva i infrastrukture nije javio da objasni ovaj leks specijalis, odnosno Beograd na vodi. Vrlo kratko obrazloženje ministra finansija o rebalansu budžetu i vrlo, po meni, onako neozbiljno. Kada radite ovako ozbiljan rebalans budžeta i kada nudite ove političke poklone građanima pred izbore morate biti vrlo precizni i jasni zašto kupujete glasova i odakle vam pravo da to činite sa novcem građana Republike Srbije.

9/3 MT/LjL

Dakle, budžet je nešto što pripada svim građanima Republike Srbije. Ovu pomoć koju ste vi namenili ne daje ni Aleksandar Vučić, ni ministar finansija. Dakle, vi pokušavate da kupite socijalni mir i ja se nadam, iskreno, da građani Republike Srbije neće biti slepi kod očiju i da ovi vaši pokloni neće uticati na njihovu odluku prilikom budućih izbora.

Hvala.

Poštovani građani Srbije, poštovane kolege i koleginice, evo imamo 18 tačaka dnevnog reda danas, sve su ovo ozbiljne teme i ovo su ozbiljni zakoni, obimni zakoni, za koje smo imali jako malo vremena da napravimo neku, je l', bolju strategiju.

18/2 MZ/CG

Naime, i vama je jasno da ovi zakoni nisu morali da po hitnom postupku. To što ste vi kasnili sa usvajanjem određenih zakona nije problem građana, ali svakako nisu zaslužili da se nađu po hitnom postupku zakoni koji veze sa vezanom nemaju jedni sa drugim.

Ono što je suštinski bitno, ovo bi trebalo da bude tema, svaki od ovih zakona zaslužuje da bude tema neke zasebne sednice. I ovaj zakon o kome smo malopre pričali, o roditelju negovatelju i izborne reforme, a ono što je posebno ovde zanimljivo je, ja naravno neću pričati o svakom od ovih zakona, s obzirom da su jako obimni i s obzirom da su kolege predavale i amandmane u nameri da se poboljšaju određena zakonska rešenja, naravno ne znam da li će to uopšte dopreti do bilo koga u smislu ispravke ili ispravke greške koje su nastale prilikom donošenja ovakvih predloga zakona.

Ono što je ključno je ovde zapravo jedna situacija koja se ponavlja od 2016. ili 2017. godine, ako se sećaju neke starije kolege, kada se po prvi put iskoristilo autentično tumačenje kod Zakona o informisanju tadašnjeg, 2015. zapravo godine. I ovde se primećuje da se zapravo taj institut vrlo rado koristi u zadnjih, pa recimo, hajde da kažemo, dve ili tri poslednje sednice. Jer kada vam se stvarnost ne uklapa u planove, vi je proglasite potpuno onako nepostojećom, je l'. Ako si deo sistema ovde ili ako si u sistemu i ako si potreban, institucije će uraditi sve da retroaktivno prekroje događaj i operu te od odgovornosti, a to se dešava ovde u većini slučajeva. Tako imamo situaciju sa REM-om, tako imamo situaciju i sa najavljenom ostavkom predsednika ove države, a imamo situaciju i sa osumnjičenim direktorom Beogradske policije.

Zašto ovo povezujem i zašto su ovo tri stuba koja, po meni, čini mi se, gde može da se napravi paralela? Kada god ste imali neki politički problem, neuspeh ili određena krivična dela viđenijih ljudi i kada ne znate kako to da sakrijete ili da rešite, vi onda autentično tumačite, dok stvarnost ne nestane, a vaša krivica bude obrisana.

Evo šta se dešava, recimo, u slučaju REM-a. Vi ćete ovde napraviti jednu pravnu gimnastiku koja je potpuno neutemeljena u odredbama i Ustava, a i Poslovnika Narodne skupštine. Ovim autentičnim tumačenjem koje se danas prezentuje narodnim poslanicima i građanima zapravo pravite jedan pravni nonsens, gde praktično dajete mogućnost sebi, jer ste već to unapred najavili, da ćemo u toku ove nedelje dobiti novi sastav REM-a.

I to je ono što je zapravo ovde onako vrlo bezobrazno, ajde da iskoristim blagu reč, ovako ubrzano usvajanje određenih zakona koje bi bilo praktično ispunjavanje i preporuka ODIHR-a, ali i ispunjavanje pretpostavki za članstvo u EU, odnosno određenih uslova, vi ste ubrzali od januara do juna, usvojili smo gomilu zakona, za koje pretpostavljam da ni vaši narodni poslanici čak ne znaju čemu služi pola od ovih zakona, osim što smo, evo, imali priliku da čujemo i kolegu Petrašinovića koji je praktično iščitao ono što piše u samom predlogu teksta zakona, iako i on sam zna da nije autor tih predloga zakona. Znate, to budi određenu ljutnju kod ljudi koji se bave pravom. Ne možete građanima prodavati priču o tome da ste autor teksta zakona, samo da biste izbegli proceduru javnog slušanja i kritike ljudi koji imaju drugačije mišljenje od vašeg.

Dakle, ti zakoni koji se tiču reformi izbornih zakona su zaslužili da se čuje i neka druga strana, da se čuje i suprotno mišljenje, da se izaberu možda i neke druge preporuke ODIHR-a, a ne po ličnom izboru birati preporuke ODIHR-a koje će se ispunjavati, kako bi se reklo – eto, mi sad jako ubrzano i zdušno radimo na ispunjavanju preporuka i na ispunjavanju svih pretpostavki za članstvo, odnosno na putu ka EU.

18/3 MZ/CG

Druga situacija koja se tiče ovog autentičnog tumačenja, naravno, zaista može da se primeni u tom slučaju je autentično tumačenje ostavke predsednika ove države Aleksandra Vučića, koji je sam najavio svoju stavku, ne iz moralnih razloga, a imalo je onoliko potrebe da iz moralnih razloga podnese ostavku, već autentičnim tumačenjem zauzima za sebe sledeću fotelju premijera ove države. Dakle, onda imamo tu…

19/1 MT/VZ 13.10 – 13.20

Sledeće tumačenje je tumačenje procesne situacije osumnjičenog direktora beogradske policije Veselina Milića, gde smo Autentičnim tumačenjem od strane javnog tužioca dobili situaciju da se cepa optužnica, odnosno krivična prijava u delu i on se oslobađa odgovornosti za jako teško krivično delo, što do sada nije zabeleženo u pravnoj praski da se na taj način odlučuje o krivičnim prijavama tako što će se delimično odvajati zašta je kriv, a zašta nije, jer je, zaboga, predsednik države rekao da je čovek samo tamo pio kafu. I to je autentično tumačenje, jel tako?

Tako da, dolazimo u situaciju da ukoliko sve naredne sednice budu autentična tumačenja svih ostalih zakona, jer čini mi se da su ostala još 17 preporuka ODHIR-a, pa, eto, možda bi mogli da ih ispunimo, sa pretpostavkom, ne znam samo kako će. Ako će to biti kolega Petrašinović, volela bi samo da vidim kako će sprečiti funkcionersku kampanju, koju evo već imamo prilike da gledamo poslednjih dve nedelje, i zloupotrebe javnih sredstava svih građana u izborne svrhe SNS-a. I zato se možete hvaliti putevima, bolnicama, frižiderima, avionima i kamionima, jer koristite pare svih građana da reklamirate sopstvenu stranku, što je potpuno suludo.

Onda u tom slučaju bi volela da vidim i čujem to autentično tumačenje. I kada bude došlo do izbora, izborni rezultati koji ne budu vama odgovarali će verovatno biti autentično tumačeni od strane Ustavnog suda, da bi vi odneli pobedu.

Hvala.

Poštovani građani Srbije, poštovane kolege i koleginice, imali smo priliku da čujemo obraćanje ministra pravde i predstavnika Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo, odnosno za pravosuđe i izdvojila bih kao jako bitne reči koje se ponavljaju ovde već čini mi se duži vremenski period, a to su: pravda, odgovornost i razumni rok za odlučivanje u određenim sudskim predmetima.

Ono što je meni ovde jako bitno je da pitam i ministra pravde i predstavnike odbora da li uopšte znaju šta znače te tri reči. Da li uopšte neko od ljudi koji su sastavljali ove predloge zakona, a znamo da to nije kolega Mrdić, dakle, znamo da je Ministarstvo pravde autor prvobitnih tekstova zakona iz januara meseca, da li će neko od vas snositi odgovornost za to što je Srbija takve zakone primenjivala četiri meseca, nakon toga, u periodu između januara i juna tri puta su revidirani ovi predlozi zakona, da bi korigovani tekstovi možda u integralnom obliku, a možda i ne, završili pred plenumom Venecijanske komisije?

8/1 TĐ/MO 12.15 – 12.25

Dakle, ne radi se nikakvim pohvalama i pozitivnim pomacima, radi se o korekciji ponašanja, a to znaju svi oni koji se bave i psihologijom, a i penologijom, jer ukoliko učinite pogrešnu stvar i povredite određene odredbe, pre svega Ustava kao najvišeg pravnog akta Republike Srbije, a onda i svojih sopstvenih zakona, a onda i međunarodnih standarda, dobijete nešto što se zove korekcija. Kada ste korigovali ove tekstove u skladu sa onim što je govorio i civilni sektor, a i opozicija, dobijate ovakve predloge zakona koji nisu uspeh. Dakle, radi se o korektivnim tekstovima. I ne možete ovde da predstavljate kao vašu pobedu. Dakle, ovo je sramota za državu, sramota za građane Republike Srbije, jer ste četiri meseca primenjivali nešto što nije ni u skladu sa Ustavom Republike Srbije, a ni u skladu sa evropskim standardima.

Ako ste se opredelili, kao što tvrdite, za evropski put i za evropske integracije, onda ste u ove interne, u ove originalne tekstove od januara meseca morali ugraditi i te standarde. Ti standardi su svakako vladavina prava i jednaka zastupljenost građana pred određenim institucijama, kao i zabrana mešanja zakonodavne i izvršne vlasti u rad tužilaštva i sudstva.

Šta smo dobili sa ovim zakonima, osim štete koju ste pričinili građanima Republike Srbije i naravno ne odgovorenog pitanja – ko će snositi odgovornost za ovo što se desilo, da li Ministarstvo pravde, da li narodni poslanik koji se prestavlja kao autor ovih tekstova zakona? Neko ovde mora da snosi odgovornost. Konačno je i to jedan od standarda, ne samo po Ustavu Republike Srbije, već i evropski standard.

Dakle, imali smo ovde različite predloge o tome kako treba uticati, odnosno različite interpretacije prvobitnih tekstova zakona. Sećamo se u januaru mesecu kada su ovi zakoni usvojeni u Skupštini, kolega koji se predstavlja kao autor ovih tekstova zakona nam je govorio da su ti zakoni doneti da se poveća nezavisnost sudstva, samostalnost tužilaštva, tvrdio je da su izmene služile za to da su tehničke i organizacione prirode, da pravosuđe treba vratiti državi i narodu, to je zapravo bila jedna od najjačih poruka, govorio je da se tu treba na određeni način izvršiti određena promena koja je usmerena protiv postojećeg vrha tužilaštva. Nije prihvatio kritike struke. Ono što je bila njegova ključna rečenica – govorio je o otuđenim centrima moći u tužilaštvu, odnosno u srpskom pravosuđu.

Ono što je ključno, a na šta nam kolega koji se prestavlja kao autor tekstova zakona nije odgovorio da li je nezavisno pravosuđe taj otrgnuti centar moći ili je ustavna garancija podele vlasti. Ni ovim predlozima zakona…

Evo malopre smo imali priliku da čujemo kolegu koji je predsednik Odbora za ustavna pitanja, koji je rekao – čik, da vidim te koji su za evropske integracije koji neće glasati za ovakve zakone. Dakle, znate kako, ukoliko vas Evropska, Venecijanska komisija koriguje i ukoliko postupite u skladu sa tim preporukama… Devet preporuka postoji, sedam preporuka je ispunjeno, dve ključne nisu ispunjene. Vrlo dobro znate i koje su to preporuke. Dakle, tiču se Tužilaštva za organizovani kriminal i tiču se autonomije posebnog odeljenja VTK. Dakle, i dalje postoji izuzetan uticaj izvršne vlasti na rad Odeljenja za visoko tehnološki kriminal i rad Tužilaštva za organizovani kriminal. Sve dokle to ne bude ispravljeno, dotle ne možete da pričate o nezavisnosti, samostalnosti srpskog pravosuđa.

Ono što je takođe jako bitno je da nije sprovedena ni reforma, odnosno reorganizacija sudova, kao što je bilo reče prvobitno, rasterećenje sudija od predmeta, iz prakse znam vrlo dobro koliko su preopterećeni svi sudovi i jako je bilo bitno da se rastereti rad, da građani dobijaju rešavanje sporova u razumnom roku, kako kaže ministar pravde, bez preciziranja šta znači razuman rok. Ko će snositi sankcije za to

8/2 TĐ/MO

što građani vode sporove koji po prirodi stvari u zakonu stoje da su hitni, a rešavaju se 10 i 15 godina? Ko će snositi odgovornost za to što je svaki sudija zadužen sa 2.500 predmeta u radu, a non-stop pristižu novi? Ko će snositi odgovornost za to zašto nije ponovo uspostavljen Četvrti osnovni sud u Beogradu? Ko će snositi odgovornost za to što nemamo dovoljan broj sudija i bezbroj drugih pitanja koje građani Srbije nemaju priliku da čuju ovde i nemaju priliku da čuju odgovor na tako postavljena pitanja?

Dakle, ne radi se o jednoj grani vlasti koja je beznačajna. Radi se o vrlo ozbiljnim stvarima i radi se o vrlo ozbiljnim problemima sa kojima se suočavaju građani Republike Srbije, a koji se odnose na rad pravosuđa i generalno tužilaštva i sudstva.

Volela bih da dobijem odgovor na pitanje… Prvo, nismo dobili u integralnim tekstovima ovih zakona originalno mišljenje Venecijanske komisije o ovom novom setu zakona koji su bili na plenarnoj sednici Venecijanske komisije. Takođe, nismo dobili ni originalni tekst predloga zakona koji su otišli Venecijanskoj komisiji. Građani, takođe, moraju da znaju da postoji određena sumnja da je Venecijanskoj komisiji prezentovan potpuno drugačiji tekst zakona u odnosu na ovo što smo mi danas dobili na dnevnom redu. Građani u čijem interesu se i donose ovi zakoni moraju da znaju šta je predočeno Venecijanskoj komisiji, a šta smo dobili u integralnoj verziji ovde u Skupštini.

Ono što je bitno, takođe, ponavljamo istu situaciju, mislim da ovo već postaje pravilo ponašanja, imate pet ključnih zakona i nakon toga imate 30 tačaka dnevnog reda koje se tiču zaduživanja Republike Srbije. Čak ni predsednica Narodne skupštine nije pročitala kompletne tačke dnevnog reda, nego je rekla – ovo su neki sporazumi, neke potvrde sporazuma i tako. Dakle, ne radi se o nekim sporazumima i o nekim potvrdama sporazuma, radi se o zaduživanju, ponovnom zaduživanju Republike Srbije u ogromnim i enormnim odnosima. Samo jedna od tačaka dnevnog reda je i zaduživanje od milijardu američkih dolara. Dakle, građani Srbije moraju da znaju ovde taksativno ko ih zadužuje i zašto zadužuje. Takođe, moraju da znaju i ovo o čemu sam malopre pričala, a što je krucijalno, pošto je vama ta reč nepoznata, istina je jako bitna.

Jako je bitno da predočite građanima šta je otišlo od originalnog teksta Venecijanskoj komisiji, šta smo mi ovde dobili u Skupštini, da li taj isti tekst koji je bio predočen Venecijanskoj komisiji, kada ćete postupiti po svim preporukama Venecijanske komisije, ko će snositi odgovornost zašto su ova četiri zakona bila u primeni četiri meseca, zašto građani od januara do juna imaju tri revidirana teksta ovih predloga zakona i onda kada budemo saznali šta je istina, šta je prvo otišlo od zakona, ko će snositi odgovornost i onda možemo da kažemo da ste počeli da postupate po određenim standardima i u skladu sa Ustavom Republike Srbije.

Takođe je jako bitno da napomenem i da imamo predsednika Ustavnog suda Republike Srbije Vladana Petrova koji je, takođe, izneo mišljenje o radu i o ovoj, kako kaže, uspešnoj poseti plenumu Venecijanske komisije gde je izneo ponovo to mišljenje da je Venecijanska komisija dala apsolutno pozitivno mišljenje na ove revidirane tekstove zakona. Dakle, ja samo želim da predočim ponovo građanima, čini mi se da se to negde zaboravlja, da sam kao član Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo pre mesec i po dana predala zahtev da se sazove odbor sa jednom tačkom dnevnog reda, a to je zahtev koji bi se uputio Ustavnom sudu za razrešenje sa funkcije predsednika Ustavnog suda, gospodina Vladana Petrova, koji se vrlo jasno postavio u poziciju glasnogovornika vladajuće režima, odnosno SNS, što je apsolutno nedopustivo po Ustavu Republike Srbije. Takođe, taj isti predsednik Ustavnog suda je izjavio da određene predmete koji

8/3 TĐ/MO

se tiču izbornih sporova, izbornih krađa stavlja u fioke. Dakle, kada imate takvog čoveka koji govori tim jezikom i vrlo se stavlja na stranu vladajućeg režima, iako mu je to po Ustavu strogo zabranjeno, taj isti čovek vam izgovara da je Venecijanska komisija dala apsolutno pozitivno mišljenje.

9/1 AL/LjL 12.25 – 12.35

Ne radi se ni o kakvom pozitivnom mišljenju, drage kolege i dragi građani, ovde se radi o korekciji negativnog ponašanja SNS. Dakle, vaše negativno ponašanje, vaš javašluk, vaše neznanje. Malo pre je kolega Mrdić izjavio da se radi o poništaju zakona. Kolega, pravnici smo, zakoni se ne poništavaju. Tražili smo povlačenje iz procedure, jer su bili potpuno nelegitimni i u neskladu sa Ustavom Republike Srbije. To biste morali da znate ako ste autor ovih tekstova zakona.

Još jednom kažem i još jednom ponavljam građanima Republike Srbije – neko ovde mora da snosi odgovornost za ovu sramotu i za ovu štetu koja je pričinjena svim građanima Republike Srbije. Hvala.

Poštovani građani Srbije, poštovane kolege narodni poslanici, na dnevnom redu danas, kao što smo i utvrdili malopre imamo četiri predloga zakona.

Naime, ja sam ispred Poslaničke grupe Ekološki ustanak bila i na javnom slušanju i postavila vrlo konkretna pitanja kolegi koji je predlagač ova četiri zakona. Nisam dobila konkretan odgovor. Po kom to kriterijumu su izabrana baš ova četiri zakona, odnosno pet preporuka ODIHR-a od ukupno 25 koliko ih je bilo?

Takođe nisam dobila odgovor ni na pitanje da li su ovo suštinske reforme ili su ovo formalne reforme, da bi se reklo proforme da su ispunjene određene preporuke ODIHR-a?

22/2 JJ/CG

Ono što je suštinski ovde bitno je da se građanima objasni da javno slušanje nije bilo dostupno baš svima, kao što kolega Mrdić kaže. Građani moraju da razumeju šta je suština ovih zakona koji su danas na dnevnom redu. Ovo su zakoni kojima se menjaju neki rokovi, kojima se menjaju sertifikati, itd, odnosno dobijaju sertifikat za rad u izbornim komisijama. Ne radi se o suštinskim izmenama.

Ono što je najveći paradoks ovde je, zašto usvajate preporuke ODIHR-a ako ste toliko sigurni da su izborni procesi bili regularni svih ovih godina i svih ovih izbora koje smo imali do sada? Da li to šaljete poruku vašim glasačima da su prethodni izbori bili neregularni, pa sada usvajate preporuke ODIHR-a ili su preporuke ODIHR-a zapravo otkrile izbornu krađu koja se dešavala svih godina unazad?

Ukoliko sada kažete da ste, naime vaš predsednik je pre neki dan rekao, da će ispuniti sve preporuke ODIHR-a i sve preporuke Venecijanske komisije. Kava se poruka šalje vašim glasačima, odnosno građanima Republike Srbije? Da li je to predsednik Republike Srbije javno priznao da je bilo izborne krađe svih ovih godina, da su birački spiskovi ne regularni, da se koriste javni resursi u predizbornoj kampanji, da postoji praktično funkcionerska kampanja, da REM ne funkcioniše, da nema podjednake zastupljenosti? Dakle, ovo su suštinske primedbe ODIHR-a. Zašto autor ovih predloga zakona nije tih sedam ključnih preporuka ODIHR-a uzeo u obzir, ako priznajete da su svi ovi izbori prethodni bili neregularni, da ste krali, zašto ovih sedam preporuka nije uzeto u obzir da bi mogli da govorimo o tome da se radi o normalizaciji i demokratizaciji izbornog procesa. Na to pitanje nemamo odgovor, niti ćemo ga ikada dobiti.

Ono što sam zapravo i htela da napomenem za ove predloge zakona, a iznela sam i na javnom slušanju, ali ću sada elaborirati i ovde, neću vam naravno biti previše dosadna, ali je jako bitno da građani znaju da je ključno da Zakon o jedinstvenom biračkom spisku, koji ovde svi spominju i za koji kažu da je usvojen u Skupštini, ne postoje uslovi za njegovu primenu. Ko opstruiše primenu ovog zakona? Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu, MUP Republike Srbije, matične službe, službe koje rade pri centrima za socijalni rad, katastar, poreska uprava. Da bi mogli da izvršimo reviziju biračkog spiska, a šta to znači, da bi građani razumeli, da bi znali da li jedno lice koje je prijavljeno ja jednoj adresi zaista tu i živi, ima pravo glasa, da li je uopšte živo i da li to lice može da glasa. Dakle, da bismo to utvrdili, neophodno je da postoji potpuna saradnja matičnih službi koje izdaju evidenciju, izvode iz matičnih knjiga rođenih, venčanih, umrlih, poslovno nesposobnih lica, sarađuju sa Ministarstvom za državnu upravu i lokalnu samoupravu, da MUP sprovodi Zakon o prijavi prebivališta gde su građani u obavezi da u roku od osam dana od momenta promene prebivališta prijave to MUP-u, a ukoliko to ne učine da se novčano kazne – zašto MUP ne sprovodi zakon? Zašto Ministarstvo ne dozvoljava članovima Komisije za reviziju biračkog spiska da krenu sa uvidom u evidencije, pošto kažu da postoje neke baze podataka, zašto ne daju te baze podataka. Zapravo se onda dolazi do zaključka – birački spisak je sveta knjiga i sveto pismo za SNS. Čuvari te svete knjige i svetog pisma su Ministarstvo državne i lokalne samouprave i MUP Republike Srbije.

Dakle, onog trenutka kada zaista budete rekli da ste spremni za reforme, da ste za demokratske izbore, što nikada nećemo čuti iz vaših usta, osim floskula koje pominjete a nisu istinite, tek tada će građani Republike Srbije moći svojim Ustavom garantovano pravo da iskoriste i da kažu da je njihov glas upotrebljen ne pretnjama da će izgubiti posao, ne ucenjivanjima, kao što radite do sada primalaca socijalnih usluga koje ucenjujete i govorite im da neće moći da prime socijalna primanja ukoliko ne budu glasali za vašu listu.

22/3 JJ/CG

Dakle, ono što su ODIHR preporuke je vama trn u oku, vi ih nikada nećete sprovesti do kraja. Sedam ključnih preporuka: revizija biračkog spiska, zabrana funkcionerske kampanje, kontrola REM-a, podjednaka zastupljenost svih na sceni političkoj, zabrane zloupotrebe javnih resursa u političke svrhe pred izbore. Dakle, sve to vi radite, već ste krenuli da kačite bilborde, već ste krenuli da sakupljate sigurne glasove po javnim službama.

23/1 VS/VZ 13.40 – 13.50

Ja ću ovim putem zamoliti još jednom, kolegu Petrašinovića. Namerno vas prozivam, da bi ste mi odgovorili konkretno na pitanje – zašto ovih pet preporuka, koji je bio kriterijum za izbor ovih pet preporuka ODIHR-a, koje su formalne i vi znate da su formalne, a nisu suštinske, zašto niste pokušali bar da kažete da je bilo krađa i da će se krađe nastaviti? Hvala.

Vrlo moguće, a da li je moguće da ste vi narodni poslanik?

Htela sam da postavim pitanje kolegi Jovanovu, s obzirom da smo čuli malopre da je Ekološki ustanak bio u Briselu ili Strazburu, šta ste rekli već. I da li možete da nam objasnite, mi nismo nigde išli kako vi kažete da kukamo ili šta slično tome i ono što je bitno ja sam postavila vrlo konkretna pitanja, a na koja nisam dobila odgovor, a u formi amandmana ćete kolege Petrašinoviću svakako dobiti primedbe na ove zakone koje ste predložili, za koje kažete da su odlični po vašem mišljenju, a videćemo šta će reći ODIHR.

Poštovana predsednice, poštovani građani Srbije, kolege i koleginice narodni poslanici.

Imali smo priliku, evo danas da čujemo dnevni red. Ovo nije dnevni red, ovo je dimna zavesa, 40 tačaka predloga zakona, sporazuma, strategija, izmena odbora, krediti, međunarodni ugovori, zaštite potrošača i javne nabavke, kulturna dobra, resursi države, sve na jednu gomilu, sve u istu korpu, sve u isti dan, uz parolu kako kaže uvaženi kolega malopre „ovo je naš put ka EU“. Samo nisam razumela ko smo to mi, odnosno ko su to oni.

Ono što je ključno je ovde pitanje za građane Srbije. Zašto ovo radite? Radite da se ne vidi ono od čega bežite. Danas je trebalo da se govori o izglasavanju nepoverenja Vladi. To je centralna politička tema svake parlamentarne demokratije. Ima li ova Vlada legitimitet, ima li rezultate, ima li poverenje građana i ima li moralno pravo da vodi zemlju? To su suštinska pitanja.

Umesto odgovora dobili smo trik. Umesto rasprave dobili smo prepakivanje, umesto odgovornosti dobili smo proceduru. Kada vlast nema argumente menja termin. Kada nema podršku, menja temu, kada nema odgovor zatrpava pitanja papirima. To je suština ove sednice.

Dakle, sklepano je sve na brzinu, da se vidi kako Srbija ima utabani put ka EU, da se postavljaju temelji, da se ispunjavaju uslovi. Pa, nije suština samo napisati lep zakon. Ja se slažem da ovde ima divnih tekstova predloga zakona koje bi zaista trebali i da poštujemo. S obzirom da imamo problem u aktuelnom sazivu ili aktuelnom režimu sa poštovanjem najvišeg pravnog akta ove države, a to je Ustav. Ko onda garantuje da će se poštovati bilo šta od ovih usvojenih zakona? Očekujemo da će biti usvojeni. Naravno, mi kao opozicija ovde nemamo većinu, ali imamo pravo da iznesemo naše mišljenje koje u tom smislu građanima Srbije treba da predoči da je ovo sve ovde dimna bomba i dimna zavesa. Dakle, ništa od ovoga nije prava volja i želja.

Prva tačka dnevnog reda jasno govori o tome, pričali smo malopre i čuli smo od ministarke, zakon o zaštiti potrošača. Lep naslov, lepo zvuči. Kako živi potrošač u Srbiji? Plaća skuplju hranu, plaća skuplje račune, plaća skuplje kredite, plaća lošije usluge, plaća tuđe greške.

21/2 VS/CG

Građanin je u Srbiji potrošač samo kada treba da plati, a kada treba da bude zaštićen ostaje sam. Ni ovde nije predviđen nikakav preduslov i način zaštite potrošača.

Takođe, to isto važi i za zakon o trgovačkim praksa. Najveća nepoštena praksa je u Srbiji i to je sasvim jasno svakom građaninu Srbije. U tom smislu Srbije ne moram da obrazlažem.

Onda dolazimo na zakon o kohezionoj politici i evropskim fondovima. Zaista bi to zvučalo jako lepo da ovde postoji bilo kakva namera da se poštuje Ustav i zakoni ove zemlje koji su usvojeni u ovoj Narodnoj skupštini. Dakle, ovaj zakon uopšte nije sitnica. To je pitanje milijardi, to je pitanje razvoja zemlje, to je pitanje ko bira projekte, ko raspoređuje novac, ko odlučuje šta je prioritet. U normalnoj državi to razvojni motor. U zarobljenoj državi to lako postaje partijski bankomat.

Zato takav zakon traži posebnu raspravu, stručnu raspravu i javnu raspravu, kontrolu, možete vi da kažete koliko god puta da hoćete da je prošlo zeleno svetlo, da jeste, prošlo je, zaleno svetlo Evropske komisije, jer je tekst zakona dobar, ali institucije nisu dobre i institucije ne rade dobro svoj posao i ovde nema ko da poštuje taj zakon niti da vrši kontrolu i u tom smislu, ne možete samo predstaviti lep tekst zakona i očekivati da Evropa poveruje na – majke mi, mi ćemo ovo poštovati.

Imamo zatim zakon o sprečavanju trgovine ljudima i tema je vrlo teška, ozbiljna i bolna. U zemlji u kojoj institucije često ne vide ni očigledno nasilje ni očiglednu korupciju, ni očiglednu nepravdu, teško je verovati da će jedna nova tabla sa nazivom – zakon , rešiti problem. Žrtvama ne trebaju slogani, žrtvama treba sistem.

Dakle, i postojeći sistemi centara za socijalni rad, preopterećeni su i nemamo dovoljno obučenih kadrova, a takođe ni ovaj centar koji pomaže žrtvama trgovine ljudima, nema dovoljno obučeni kadar niti smeštajni kapacitet za žrtve.

Lepo je usvojiti zakon ali dajte razradite, ispoštujte bar jedan zakon koji ste ovde usvojili ili bilo koju proceduru. Sve ozbiljne oblasti, sve oblasti u kojima greške koštaju života, novca i poverenja, a vi ih tretirate kao administrativne fus note, a onda kreće parada narodnih sporazume. Dakle, imamo Japan, Uzbekistan, Rusiju, Francusku, Kinu, Koreju, Kubu, EU i Ujedinjeno Kraljevstvo, saradnja sa svetom je dobra stvar, naravno da jeste. Pitanje je šta Srbija dobija, koliko plaća, ko kontroliše realizaciju, ko odgovara ako projekat propadne, ko je video ove ugovore, ko je video rizike, račune, jer nije dovoljno mahnuti zastavama i reći, potpisali smo.

Francuski kredit za metro i puteve, dobro, hajde da razgovaramo, kolika je cena, koji su rokovi, koji su izvođači, koje garancije, koji penali, ko je nadzor ili se ovde od poslanika očekuje da digne ruku i ćuti.

Sporazum o status stranih snaga, sporazum o investicijama, saradnja u zdravstvu, veštačka inteligencija, turizam i ovo je sve važno, ali sve bez fokusa, jer je cilj količina, a ne kvalitet i kada sve stavite u isti lonac, i računate da se ukus odgovornosti izgubio, a onda kulturna dobra, Dvorina, Caričin grad, Crkva sv. Ahilija, arheološka nalazišta. To je identitet ove zemlje, to je istorija, ali i nasleđe i to zaslužuje pažnju, ne prolazak kroz salu kao stavka broj 30. kada kod vas i kultura ide na traci.

Onda imamo strategiju upravljanja mineralnim geološkim resursima do 2040. godine, sa projekcijom do 2050. godine i to je ogromna tema, to je pitanje rudnika, pitanje voda, zemljišta, pitanje ekologije, pitanje lokalnih zajednica i pitanje suvereniteta i to je tema za društveni dijalog. Vi je skrivate duboko u dnevni red, kao da krijete ključ u fioci punoj bezvrednih papira.

21/3 VS/CG

Naime, ovde se jasno vidi iz ove strategije da je rudarstvo strateški prioritet za razvoj. U tom smislu ovo bi vam služilo i kao eventualno kompenzacija u tom evropskom putu, kako kažete vašem evropskom putu. Država ovde sebe vidi kao menadžera eksploatacije, koristi se ukrasna reč kao održivost, praktično, i ko odgovara za zagađenje vode, zemljišta i vazduha, lokalna zajednica je ovde takođe fusnota, ko daje pravo jednoj vlasti da zabetonira model razvoja, ovo je strategija iskopavanja po svaku cenu.

Izbor predsednika i člana Komisije za zaštitu prava, to je srce sistema i tu se brani ili ruši trošenje javnog novca, jer gde god je veliki javni novac, tu vlast prva stigne i zato su te funkcije jako važne i zato se ne biraju kao usputna kadrovska stavka i onda izmene sastava skupštinskih odbora.

Tu se vidi da je ova sednica politički servis. Za sve je bilo vremena, za nova imenovanja je bilo vremena, za prepakivanje dnevnog reda je bilo vremena, za hitno sazivanje je bilo vremena, samo za raspravu o nepoverenju Vladi nije bilo vremena i tu je zapravo istina.

Građani Srbije, problem nije broj tačaka dnevnog reda, problem je broj problema od kojih vlast beži i problem nije procedura, problem je zloupotreba procedure, problem nije što ima mnogo zakona, problem je što nema mnogo odgovornosti. Ova sednica liči na pretrpani kofer koji jedva zatvarate i iz njega vire inflacija , korupcija, partijsko kadrovanje, netransparentni ugovori, urušene institucije, strah od rasprave i vi pokušavate da sednete na taj kofer i zatvorite ga pečatom. E pa to nije moguće više, jer građani vide.

22/1 GD/MT 16.35 – 16.45

Vide da se od parlamenta pravi kulisa, vide da se od rasprave beži, vide da se ozbiljne teme koriste kao štit za jednu vlast koja je potrošila poverenje.

Zato, da završim jasno, možete zakazivati sednice preko noći, možete menjati termine, možete gomilati tačke dnevnog reda, možete sakrivati istinu u fascikle, ali ne možete zauvek pobeći od jednostavnog pitanja – zašto se bojite rasprave o poverenju Vladi.

Takođe, još jedna jako bitna molba, pred kraj ovog mog izlaganja je – raspišite izbore, dajte da završavamo ovu agoniju.

Hvala.

Poštovani građani Srbije, ovaj amandman je zapravo nešto što, čini mi se, je suština svih zamerki koje sam imala na ovaj Predlog zakona, koji inače smatram korisnim.

Naime, posao narodnih poslanike jeste da zakone čini bolji, sveobuhvatnijim i pravednijim i to je bila jedina namera kada smo pisali amandmane na ovaj zakon. Naime, sve je analizirano pažljivo i sa dužnim poštovanjem prema građanima na koje će se ovaj zakon odnositi.

Međutim, kritika u vidu amandmana koja je, čini mi se, vrlo detaljno obrazložena, nije značila njegovo nerazumevanje, nego upravo suprotno, njegovo čitanje i uočavanje šta u njemu nedostaje.

Ovaj zakon je, naime, zaobišao jedan suštinski problem, koji sam ja pokušala da predočim iz ugla advokata koji se već 10 godina bavi porodičnim sporovima, a to je da je postojala volja Ministarstvo pravde, centri za socijalni rad i sudije koje rade u prvostepenim postupcima su mogle, eventualno, da ukažu ministarki pravde na to kako ubrzati prvostepene postupke pre dobijanja izvršne isprave i da to onda bude jedno sveobuhvatno rešenje, jer, naime, ti prvostepeni postupci, postoji prioritet u njihovom rešavanju. Međutim, ne postoji sankcija za sudije koje razvlače postupke, ne iz razloga što ne žele da rade, nego iz razloga jer su preopterećene poslovima, jer postoji mali broj sudija, a veliki broj predmeta. To je zapravo bila moja suštinska zamerka.

Ono što sam dobila za uzvrat od predsednice Narodne skupštine je bilo čini mi se, ponižavajuće, ja neću odgovarati na uvredu uvredom. Smatram da jedino sa kolegom koji je pravnik mogu da razgovaram na istoj ravni vezano za ovaj zakon.

Međutim, smatram i dalje i to ću ponoviti svima vama, zakonski tekst se ne brani uvredama, niti se stručna rasprava svodi na disvalifikaciju sa neistomišljenicima. Ovo je bila vrlo konstruktivna kritika. Nadala sam se iskreno da neko ko bude sedeo u Odboru i odlučivao o ovim amandmanima će uvažiti možda za neki budući zakon ili eventualno pomisliti da ovaj zakon ispravi u tom pravcu. Ovo što smo dobili je zaista i ponoviću, kao što sam i juče rekla, populistički potez, koji će možda nekim ženama pomoći da dobiju novac koji im se godinama duguje. Hvala.

Ovaj amandman je zapravo i predložen, čini mi se, kako bi pomogao upravo dužnicima i poveriocima da na što jednostavniji i efikasniji način izbegnemo ove troškove izvršnog postupka, koji su za veliku većinu građana, složićete se, veliki izdatak.

Naime, mi smo predložili da se troškovi izvršnog postupka obezbeđuju iz budžeta Republike Srbije, što smatram da ukoliko je cilj ovog zakona bio pomoć samohranim roditeljima, onda bi u ovom slučaju to zaista trebalo i prihvatiti kao opciju.

Naime, sami izvršitelji imaju svoje tarife po kojima postupaju i ovakva neodređenost toga koliko bi zapravo iznosili ovi troškovi izvršnog postupka bi predstavljalo dodatno opterećenje za samohranog roditelja.

U tom smislu mi smo predložili zapravo da se pomogne na neki način u plaćanju troškova izvršnog postupka posebno imajući u vidu da će neke porodice morati da izdvoje jednomesečna ili višemesečna sredstva dobijena od Alimentacionog fonda kako bi namirile troškove izvršnog postupka, a to svakako, čini mi se, nije cilj ovog zakona.

Tako da, u tom smislu smatram da bi zaista i opet ću ponoviti, ovde je trebalo mnogo podrobnije raditi i uključiti i druga ministarstva, jer mi zapravo nemamo transparentnost u izveštavaju i od strane Ministarstva pravde i od strane Ministarstva za rad i socijalna pitanja koja bi na godišnjem nivou dala konkretan izveštaj koliko je započetih sudskih postupaka u porodičnim sporovima pred svim sudovima na teritoriji recimo, evo konkretno sada uzimam za primer, grada Beograda, a tek nakon toga koliko je okončanih i koliki su tu troškovi izvršenja. To predstavlja zaista dodatno opterećenje. Hvala.

Ovim amandmanom smo zapravo predložili da iznos koji se isplaćuje iz sredstava Alimentacionog fonda bude utvrđen izvršnom ispravom, odnosno presudom i smatramo da je to potpuno logično i opravdano, s obzirom da je u samom Predlogu zakona iznos izdržavanja predviđen da može biti manji od iznosa utvrđenog izvršno ispravom jer se, naime, ta suma usklađuje u skladu sa Porodičnim zakonom, a prema članu 162. stav 2. iznos od 15% od redovnih mesečnih primanja dužnika je prema tom zakonu.

Ono što smo dobili kao Mišljenje Vlade na ovaj amandman je bilo da ne bi bilo pravično. Međutim, ja bih zamolila da se još jednom razmotri ovaj amandman, s obzirom da u pravnom sistemu i u pravnom poretku nije poznato da se sudska presuda koja je izvršna menja odlukom Alimentacionog fonda. Opšte je poznata stvar da se odluke sudske menjaju u sudskom postupku po određenim tužbama i onda bi samim tim automatski Alimentacioni fond donošenjem nekakve odluke o manjem iznosu od onoga koji je utvrđen izvršnom presudom prekršio ne samo zakon, već i Ustav. Jer, naime ovde i Ustav Republike Srbije štiti vladavinu prava i prava deteta. U tom smislu ne bi bilo etički onda da Alimentacioni fond isplaćuje iznos koji je u suprotnosti sa izvršnom ispravom.

Dakle, ja bih stvarno zamolila da se neko skoncentriše, ko sedi u Odboru, i da eventualno razmisli ponovo o tome da se iznos koji bi se isplaćivao utvrđuje u skladu sa izvršnom ispravom. To bi bilo jedino opravdano. Potpuno je nemoguće takvu presudu menjati odlukom Alimentacionog fonda i isplaćivati u manjem iznosu od onoga koji je utvrđen pravnosnažnom sudskom presudom.

Hvala.

Ovim amandmanom smo zapravo predložili da država refundira troškove izvršnog postupka od izvršnog dužnika, a to je jedino logično i ispravno, jer je on taj koji nije plaćao alimentaciju, zbog toga su troškovi izvršnog postupka i nastali. Mislimo da bi bilo nepravično da majka mora za dete da produbljuje troškove izvršnog postupka i to da plati od novca koji dobije za isplatu alimentacije.

Mišljenje Vlade je bilo da je to predviđeno Zakonom o izvršenju i obezbeđenju, odnosno članom 2. Predloga ovog zakona koji kaže da će se primenjivati odredbe Zakona o izvršenju i obezbeđenju. Naime, jasno je onda u tom slučaju kada se tako odgovori da će troškovi izvršnog postupka biti namenjeni onome ko je pokrenuo taj postupak, neko mora da plati te troškove da bi se pokrenuo taj izvršni postupak, što znači da je naš predlog odbijen upravo iz tog razloga koji je po meni potpuno nepravičan.

Zamolila bih još jednom da se razmotri, a da bi ljudi razumeli o čemu se zapravo ovde radi, bilo bi potpuno nepravedno da majka samohrani roditelj plaća troškove izvršenja od sredstava koji su dobijeni kasnije iz Alimentacionog fonda, odnosno da se postupa u skladu sa odredbama Zakona o izvršenju i obezbeđenju, već smatram da bi u ovom članu bilo sasvim pravično i pravedno opredeliti i precizirati da se troškovi izvršenja padaju na teret izvršnog dužnika. Hvala.

Poštovani narodni poslanici, poštovani građani Srbije, ovaj objedinjeni dnevni red možda i simbolično pokazuje kako se vodi politika u Srbiji danas - zadužimo se, zagadimo se i ućutkamo medije da o tome ne pričaju. Ali, pošto ja ne verujem u ćutanje, verujem da narodni poslanik mora biti glasan i mora biti glas građana, onih koji nemaju vezu za REM, nemaju para za prečistače vazduha i neće imati koristi od kineskih, arapskih ili ruskih kredita.

Zato će moja poslanička grupa glasati protiv ovih zakona, a sada ću obrazložiti detaljno i zašto, da ne bude da je to prosto samo kritika kritike radi, već postojali su i u radu Odbora konstruktivni predlozi ove poslaničke grupe koji jednostavno nisu uvaženi.

U tom smislu danas pred nama stoji jedan veoma obiman tematski razuđen, ali upravo zato duboko simptomatičan skup zakona, set iz oblasti medija, životne sredine, socijalne politike i finansijskog zaduživanja.

Razmatramo zakone koji zadiru u temeljne slobode, zdravlje, pravdu i ekonomsku budućnost građana i ako se svi oni saberu u jednu reč, onda je to poverenje, a upravo to poverenje danas najviše fali i institucijama i medijima i zakonodavnom procesu i političkom sistemu u celini.

Zakon o javnom informisanju i Zakon o elektronskim medijima su predstavljeni kao nekakva reforma u skladu sa preporukama Evropske komisije. Međutim, i vi vrlo dobro znate, mada to nikada javno nećete reći, da se radi o kozmetičkim izmenama, a sve kako bi se predstavilo da radimo sve na putu evropske integracije i ispunjavanju preporuka, odnosno uslova iz Klastera 3, a sve u cilju uzimanja i pristupa određenim pristupnim fondovima, odnosno uzimanja novca.

Dakle, to ovde niko građanima neće izgovoriti, ali svakako bi bilo fer, pričamo o poverenju.

Regulator REM ostaje politički zavistan, jer se izbor članova i dalje svodi na partijsku većinu, a ne na meritokratski proces ili učešće stručne i građanske javnosti. RTS i RTV ne dobijaju potrebnu finansijsku i uredničku autonomiju i Javni servis i dalje funkcioniše kao servis vlasti, a ne javnosti.

Projektno sufinansiranje ostaje glavni mehanizam za nagrađivanje podobnih lokalnih medija, dok se profesionalni istraživački i kritički novinari marginalizuju.

Ono što je takođe jako bitno je da postoji veliki problem čak i kada bi ovi zakoni bili usvojeni, a verovatno da hoće, jel, postoji problem u sprovođenju i primeni ovih zakona u praksi. Politički uticaj na REM i medijsko tržište, to ću uvek ponavljati, zaista postoji. REM nije nezavisno telo. Sastav Saveta REM-a i način izbora članova i dalje omogućava političku kontrolu.

Četiri nacionalne frekvencije dodeljene su televizijama bliskim vlasti, „Pink“, „Hepi“, „B92“ i „Prva“, dok se peta frekvencija negde izgleda izgubila.

REM ne reaguje na kršenje zakona, naročito u predizbornim kampanjama, neravnomerna zastupljenost, govor mržnje, lažne vesti, sufinansiranje, korupcija. Konkursi za sufinansiranje često služe kao instrumenti nagrađivanja lojalnih medija i kažnjavanje kritičkih glasova.

„Telekom Srbija“ koristi pozicije i kapital za kupovinu medija i stvaranje medijskog kartela uz prećutnu dozvolu vlasti. Napadi na novinare, autocenzura. Brojni napadi na novinare ostaju neistraženi i nekažnjeni. Prisluškivanje, nadzor, fizički napad, slap tužbe koriste kao sredstva pritiska. Sve više novinara se povlači iz istraživačkog novinarstva zbog samocenzure i straha od posledica.

Zaključak svega ovoga je da li zakon funkcioniše? Na papiru zakonski okvir je sveobuhvatan i delimično usklađen sa EU normama. U praksi zakon ostaje mrtvo slovo na papiru zbog političke instrumentalizacije REM-a, zloupotrebe sufinansiranja i nepoštovanja osnovnih principa slobode izražavanja.

Što se tiče Zakona o kvalitetu vazduha čuli smo malopre izvestioca o tome da se zapravo radilo da su postojale primedbe da je javnost bila uključena u raspravu o ovom Predlogu zakona u jednom zaista čudnom periodu, a to su novogodišnji i božićni praznici i uvek je to, to je već pravilo zadnjih desetak godina da se javne rasprave zaista sprovode uvek kad god je neki veliki praznik, kada građani nisu prisutni, kada nisu obavešteni na adekvatan način.

Takođe ste propustili da napomenete da je zapravo obaveštavanje o tome da će se održati ova javna rasprava nije bilo u skladu sa zakonom. Dakle, bilo je objavljeno na nekakvom portalu bez ispunjavanja zakonskih uslova o tome kako se vrši javno oglašavanje da je javna rasprava u toku.

Ono što je ovde takođe bitno je da zapravo ni ovaj zakon, iako ispunjava uslove koji se traže iz Klastera 3 nije primenjivo u praksi i postoje zaista primedbe koje su bile vrlo opravdane, a tiču se uvođenja lokalnih zimskih i letnjih akcijskih planova, uspostavljanje javno dostupnog sistema merenja emisija u realnom vremenu za velike industrijske zagađivače. Međutim, toga ovde nema.

Što se tiče Zakona o Alimentacionom fondu, moram da kažem da ja nemam problem da pohvalim kad je nešto dobro i iz ugla advokata znam koliko je veliki problem majkama, samohranim majkama, ženama žrtvama nasilja u porodici gde su očevi udaljeni iz porodica a recimo su jedini izvor prihoda u toj porodici. Međutim, ono što je zanemareno u ovom zakonu je šta i kako doći do te izvršne isprave? Čitav jedan period pre dobijanja izvršne isprave, jedan dugi vremenski period od četiri do pet godina vođenja mukotrpnog sudskog postupka očekuje istu tu samohranu majku ili samohranog oca i to isto maloletno dete ili dete koje je na školovanju. Dakle, neko mora da plati advokatske usluge, neko mora da plati postavljanje privremenog ili advokata po službenoj dužnosti, ukoliko je nepoznata adresa prebivališta oca. Sve to košta, bez ikakve naznake da će u nekom doglednom periodu porodica moći normalno da živi za sve vreme dok ne dobije izvršnu ispravu.

Ono što je takođe jedna od nelogičnosti je i obavezivanje poverioca izdržavanja da nakon smrti dužnika od imovine koju je nasledio nadoknađuje ono što je isplaćeno od strane Alimentacionog fonda ili od strane države, bez ikakve garancije da će taj poverilac izdržavanja dobiti pun iznos koji je naznačen u samoj izvršnoj ispravi, a u protivnom će morati da vrati kompletan iznos troškova izvršnog postupka sa sve kamatom.

Ovde se ne radi o tome da se toj deci i tim samohranim majkama misli dobro. Da se mislilo dobro, bila bi uključena javnost, bili bi uključeni centri za socijalni rad, bilo bi uključeno Ministarstvo pravde, bilo bi uključeno Ministarstvo za brigu o porodici u smislu da se zaista neko brine o samohranim majkama, očevima i toj maloletnoj deci koja se nalaze na školovanju.

Sudski postupci su problem. Oni su ti koji usporavaju proces do dobijanja izvršne isprave. Treba živeti tih pet ili šest godina, treba hraniti dete, treba školovati dete, treba obući dete. O tome ovde niko nije razmišljao.

Ono što bih takođe mogla da napomenem, pored ovih svih teških tema a da građanima prosto bude jasno jeste jedna tema koja se odnosi na zaduživanje ili onako kako bih je ja nazvala - ćutanje o milijardama.

U ovom paketu razmatramo više sporazuma koji se odnose na novo zaduživanje države u vrednosti većoj od dve milijarde evra. Međutim, ono što zabrinjava jeste izostanak dugoročnije strategije, nedostatak javne kontrole i netransparentnost uslova pod kojima se krediti uzimaju. Da je ovo neka normalnija situacija i da je ovo država koja ima institucije koje rade, možda bih predložila uspostavljanje nezavisnog tela za praćenje javnog duga koje bi kvartalno izveštavalo Skupštinu i građane o svim novim zaduženjima, kamatnim stopama, rokovima otplate i uslovima korišćenja sredstava.

Međutim, pošto danas govorimo o zakonima koji bi morali biti kičma jednog odgovornog društva, slobodni mediji, čist vazduh, sigurnost dece i odgovorno zaduživanje, nažalost, većina ovih predloga dolazi bez sistemske vizije i bez volje za stvarnim dijalogom. Ovi zakoni su, kao što sam rekla, isključivo i jedino stavljeni na dnevni red, te je tako zakazana i ova hitna vanredna sednica, kako bi se ispunili uslovi, navodno ispunili uslovi Klastera 3.

Svakako, Ekološki ustanak će glasati protiv ovih zakona, a ja ću i dalje nuditi rešenja, jer samo tako menjamo sistem, korak po korak i reč po reč.

Ono što je bitno za mene, a čini mi se i za ljude koji razmišljaju na ovaj način i brinu o svojim građanima je da i u ličnim i u društvenim bitkama istinska snaga nije u sili, već u istrajnosti, dostojanstvu i veri da se pravda mora izboriti. Hvala.

Poštovani građani Srbije, imali ste priliku evo juče i danas da čujete sve i svašta. Ono što je zapravo ključno, čini mi se, za ovaj drugi dan izlaganja i opozicionih i pozicionih političara je da i dalje ne odustajemo od podela, da i dalje smatramo da jedino na podelama možemo da funkcionišemo, a tako smo imali mogućnosti da u ovom ekspozeu čujemo jednu jedinu istinitu rečenicu, a to je da je Srbija umorna od podela. To je jedina istina koju je izgovorio budući premijer.

Međutim, zaboravljeno je da se doda i još par rečenica koje tu fale, a to je da su ljudi u ovoj zemlji umorni od nepravde, od borbe sa sistemom koji ne služi njima, već šačici moćnih, od toga da gledaju kako bahati napreduju, a pošteni ćute i odlaze.

E, pa, vidite, za ovih 13 godina vladavine SNS je napravljena duboka podela i tu podelu nisu napravili opozicioni političari, tu podelu su upravo napravili ovi isti ljudi koji sede ovde i u ovom novom sastavu Vlade, konstantno nazivajući nas svakakvim i pogrdnim imenima. Ja nijednom nisam u nekakvom negativnom kontekstu nazvala kolege od preko puta, niti smatram da jedno normalno i civilizovano društvo može da funkcioniše po sistemu vređanja, omalovažavanja, nazivanja svakakvim imenima.

Kada konstantno vršite podelu na naše i njihove, na pametne i glupe, na obrazovane i neobrazovane, na podobne i nepodobne, dobijete ovo što smo dobili danas. A šta smo dobili? I sam mandatar je imao priliku da vidi prilikom ulaska u Skupštinu ove šatore, bele šatore sa nekakvim nabildovanim, namrštenim momcima, koji dobacuju, prete, snimaju telefonima. Mene je bilo sramota da uđem danas u Narodnu skupštinu, pa sam ušla iz Kosovske.

Ja ne znam da li je mandatara bilo sramota da uđe danas u Skupštinu, da prođe pored tih ljudi, ali sam ujedno htela i da postavim pitanje predsednici ovog doma, ja smatram da je ovaj dom svetinja, da mi ovde predstavljamo građane Republike Srbije, da nam odgovori ko su ovi momci u šatorima? Ko im je dozvolio da postave ovde šatore, da prete, da omalovažavaju, da snimaju telefonima, da se približe bukvalno ulazu u Narodnu skupštinu? Da li ti momci pripadaju možda ovom novom udruženju koje je registrovano u Mirijevu, koje se zove Pokret za narod i državu? Ako su to ti momci, nije nikakav problem, oni kao članovi udruženja imaju pravo da prijave skup, ali ja bih volela zaista da znam kako predsednica Narodne skupštine, recimo, nešto ne učini, pa recimo, zabrani takav skup ili ne dozvoli da se obraćaju narodnim poslanicima na takav način?

Narodni poslanici opozicije su ugroženi. Narodni poslanici opozicije su omalovažavane ovde, evo već drugi dan. Vi ste dužni kao predsednica Narodne skupštine da odreagujete, a niste.

Takođe, ono što je jako bitno, a što građani treba da znaju, ja nemam, naravno, dovoljno vremena da svakog ponaosob ovde od predloženih kandidata za ministre apsolviram, ali ću svakako budućem mandataru, evo, postaviti pitanje – kako se to ponovo desilo da pošto se vi kao član tog novog udruženja građana, koje se zove Pokret za narod i državu, koje je registrovano u Mirijevu, vi se sada pojavljujete ovde kao mandatar. Ja zaista ne znam koje su vaše sposobnosti i podobnosti za ovu funkciju, ali svakako, evo čula sam da ste profesor, da ste vrsni stručnjak i onda u tom smislu bi volela da, ukoliko neko od vrsnih pravnika iz vašeg novog Pokreta za narod i državu može da nam objasni kako je to moguće da je na poslednjim održanim izborima u Beogradu aktuelni ministar finansija Siniša Mali izabran na funkciju odbornika u Gradskoj skupštini Beograda?

Činjenica da on i dalje obavlja dve nespojive javne funkcije, na koji način direktno on i njegova stranka gaze Ustav Republike Srbije, koji je članom 126. propisao da član Vlade ne može biti narodni poslanik u Narodnoj skupštini, poslanik u skupštini AP i odbornik u skupštini jedinica lokalne samouprave, niti član izvršnog veća AP ili izvršnog organa jedinica lokalne samouprave. Dakle, ovo je još jedan u nizu pokazatelja odnosa vladajućeg režima prema Ustavu i obavezi poštovanja zakona i vladavini prava.

Ja neću ulaziti sada ovde u špekulacije i naravno, kažem opet, nisam pobornik toga da se bilo ko ovde naziva pogrdnim imenima, ali ukoliko imate lica koja su osumnjičena za određene malverzacije, da li poreske, da li sa nekretninama, da li neprijavljivanje Agenciji za borbu protiv korupcije i pri tom kršite direktno Ustav i zakon postavljajući ovo lice ponovo za ministra finansija, vi kao mandatar i član tog novog udruženja, registrovanog u Mirijevu, za narod i državu, kako se već zove, morate da se konsultujete sa pravnicima i da vidite da li kršite Ustav kao najviši pravni akt jedne države.

Takođe, kandidat za ministra pravde, kao jedan od vrsnih stručnjaka, direktor Pravosudne akademije, koja je i formirana sa ciljem da se utiče na to da se pravosuđe reformiše, da pravosuđe postane nezavisno i naravno, da ne bude pod pritiskom političke moći, tu Pravosudnu akademiju je dotični gospodin pretvorio u polugu moći i u tom smislu Pravosudna akademija nije ono za šta je formirana. Te u tom smislu postavljam zaista sebi pitanje da li je moguće da vi kao jedan od članova tog pokreta, novog pokreta za narod i državu, valjda, ne znam zašto novi pokret, niste preispitali ko su vaši kandidati, kakvi su njihovi dosijei, da li imaju bilo kakve prijave, da li imaju bilo kakve osnove sumnje da su izvršili određene malverzacije i da li su zaista podobni da vrše funkcije za koje ste ih imenovali, ako ste uopšte učestvovali u formiranju, u predlozima za kandidate?

Juče smo imali priliku da čujemo od jednog glasnogovornika i mog kolegu iz SNS da je pominjao da je veštačka inteligencija u napretku i da se postavlja pitanje samo kada ćemo mi jednoga dana biti zamenjeni, da li ćemo biti zamenjeni ili nešto u tom kontekstu.

E, pa, ja sam iskoristila tu priliku da vidim kako to funkcioniše ta veštačka inteligencija, pa sam, recimo, s obzirom da se naš budući mandatar u ekspozeu pozvao na citat kneza Miloša Obrenovića, priupitala veštačku inteligenciju šta bi rekao knez Miloš Obrenović mandataru koji ga citira. Biću vrlo kratka, evo – čuo sam da ponekad citirate mene kao uzor, pa evo moj savet, kada budete spremni da ukinete poslednji trag demokratije i vratite se u staro dobro vreme neupitne moći, barem budite dovoljno iskreni da to nazovete onim što jeste, ne glumite, ja sam bar bio transparentan u svojoj žudnji za apsolutnom vlašću, a što se tiče odlaska, nema potrebe da čekate istoriju da vam napiše poslednje poglavlje, samo što će vaš odlazak biti mnogo teži nego moj i to neće biti odlazak u istoriju nego iz nje, srdačno, vaš Miloš Obrenović. Hvala.

Poštovani građani Srbije, poštovane kolege, vidim da se niko ne osvrće, a htela bih da napomenem da smo juče prisustvovali, takođe, još jednom u nizu kriminalnih aktivnosti vladajućeg režima, a to je brisanje samog stenograma, odnosno stenogramskih beležaka. Kao što smo bili svedoci svi mi ovde prisutni u sali, narodni poslanik pozicije je izrekao tešku uvredu na račun jednog od opozicionih lidera. To nije ušlo u zapisnik, odnosno u stenogram, iako je predsednica rekla da dobro čuje, ali da zbog gužve, odnosno bolje bi čula da nema galame… (Isključen mikrofon.)

Naravno da želim, ali bih vas isto tako zamolila da me ne prekidate, jer nikoga niste prekidali. Ja nikada nisam pravila ovde cirkus, niti ću praviti. Tema jeste ozbiljna i tema zaista zaslužuje pažnju svih građana Republike Srbije. Ono na šta želim da ukažem je, takođe, bio ovaj propust da bi građani Srbije shvatili u kakvoj atmosferi se donose vrlo ozbiljni zakoni.

U tom smislu sam htela da naglasim još jednom da postoji nešto što se u mojoj profesiji i advokatskoj praksi zove – produženo krivično delo. To je kada se čini više istih ili istovrsnih krivičnih dela učinjenih u vremenskoj povezanosti od strane istog učinioca koji predstavljaju celinu zbog postojanja najmanje dve od pet okolnosti. Prva je istovetnost krivičnih dela. To ovde možemo da poistovetimo sa krivičnim delima koja spadaju u grupu imovinskih krivičnih dela. Vremenski kontinuitet mogu da opredelim na period od 12 godina, da je delo učinjeno i da predstavlja celinu, istovetnost oštećenog, a to su građani Republike Srbije, istovrsnost predmeta dela, a to je imovina svih građana Republike Srbije, korišćenje iste situacije ili istog trajnog odnosa, to je zapravo rad u ovim državnim organima koje predstavljaju predsednik, Vlada, ministri, jedinstveno mesto ili prostor – Republika Srbija, i jedinstveni umišljaj, svest i volja da se ovo delo počini i pribavi ogromna protiv pravna imovinska korist na štetu oštećenih građana.

Građani već četvrti dan nikako ne mogu da dobiju odgovor na pitanje od onih koji su zapravo doveli do ovakve situacije, da mi danas raspravljamo o tome da li ćemo da sačuvamo zdravu životnu sredinu ili ćemo da udovoljimo interesima stranih investitora?

Moje osnovno pitanje je bilo - zašto se na kriminalni način praktično oživljava Uredba o prostornom planu Projekta "Jadar"? Zašto se ne slušaju državne institucije, poput Ustavnog suda, koji na vrlo decidan i jasan način govori da ne može Prostorni plan biti usvojen tek tako što bi se vratio ponovo u pravni život? Zašto tadašnja premijerka a sadašnja predsednica Narodne skupštine uporno izbegava da odgovori na dva ključna pitanja - prvo i osnovno pitanje je da li ste 20. januara 2022. godine slagali građane Republike Srbije kada ste izjavili da je apsolutno stavljena tačka, da je ukinut Prostorni plan, da je ukinuta Radna grupa, da su ukinuti svi akti? Da li ste tada ili lažete sada da ne postoji nikakav investicioni ugovor ili drugi tajni ugovor koji bi praktično stavio u ovako povlašćeni položaj ozloglašenu kompaniju Rio Tinto?

Ja ću vas podsetiti da ste 2017. godine, govorim sada o tadašnjoj premijerki a sadašnjoj predsednici Narodne skupštine, koja je u intervjuu za RTS izjavila da je prilikom potpisivanja ovog Memoranduma o saradnji u julu 2017. godine izrazila nameru Vlade da omogući da se i eksploatacije rude jadarita i proizvodnja litijum-karbonata obavlja u Srbiji, kako bi se omogućio dalji razvoj industrijske proizvodnje u novim tehnologijama. Da li ste vi to tada obećali kompaniji Rio Tinto, s obzirom da je ovde izražena jasna namera da se omogući ovoj kompaniji ne samo istraživanje već i eksploatacija rude jadarita?

Građani Srbije zaslužuju odgovor na ovo pitanje. Bez obzira koliko mi bili politički neistomišljenici, bez obzira na naše međusobne lične razlike i razmirice, građani Srbije zaslužuju da dobiju odgovor na ova jako važna pitanja. Bez obzira što vama ovaj zakon deluje toliko smešno, što pojedini poslanici pozicije govore na ličnom nivou o tome koliko je neko smešan, glup ili inbecilan, ja se neću spuštati na taj nivo i ja ću zahtevati od vas, do zadnjeg momenta, sve dok mašine Rio Tinta ne dođu u Jadar, da se izjasnite kada ste lagali i zašto ste lagali i u čiju korist ste dali Mačvu, na osnovu kog pravnog dokumenta? Ukoliko nije postojao nijedan pravni dokument, onda zaslužujete da se zakon jednako primeni za sve građane, pa tako i za vas. Hvala.

Ja ću samo da podsetim, imam steno-beleške, pažljivo sam ih pročitala, ja nisam dobila odgovor na konkretna pitanja. Dobila sam istu priču koju pričate već tri dana, a koja nema nikakve veze sa onim što sam ja vas pitala.

Moje pitanje je, ako ste pogrešili i ako se ustanovi da ste pogrešili, da li ste spremni da se izvinite građanima Republike Srbije za ovo što sada radite?

Takođe, postavila sam jedno pitanje na koje već tri dana nemam nikakav odgovor. Aleksandar Vučić je izjavio, a podsetiću građane na njegovu izjavu, da nemamo pravo da uništavamo živote većeg broja ljudi nego što je bilo predviđeno prvobitnim planovima. Moje pitanje za predsednika je bilo pre tri dana, a ponavljaću ga svaki put kad god mi se ukaže prilika - koliko je tačno života bilo planirano za uništavanje? Građani Srbije zaslužuju odgovor na ovo jako bitno pitanje.

Kada se predsednik jedne države ovako izjasni prilikom usvajanja vrlo bitnih zakona o eksproprijaciji, Zakona o referendumu, kada je govorio o Rio Tintu, ukoliko naglasi ovu rečenicu o uništavanju života jednog broja ljudi, duguje objašnjenje građanima šta to znači i koliki broj građana je bio predviđen za žrtvovanje? Hvala.