Ja bih vas zamolila da tako budete savesni u vršenju posla predsednika Narodne skupštine i kada ministarka bude govorila i kada bude prozivala ovde narodne poslanike imenom i prezimenom, a bez mogućnosti da joj odgovore. Znate, juče sam isto to doživela da je tri ili četiri puta pomenuto moje ime u nekom negativnom kontekstu, pa nisam imala priliku da odgovorim. To nije bila tema dnevnog reda. Tema dnevnog reda nije bila Danijela Nestorović.

U tom smislu, htela sam samo da vas podsetim na bitne stvari za koje bih volela da građani, ne ja, Republike Srbije dobiju odgovor - zašto ste prekršili Ustav, zašto je Vlada ponovo postupila suprotno Ustavu Republike Srbije, zašto je ponovo oživljen Prostorni plan projekta „Jadar“, zašto se targetiraju meštani sela Gornje Nedeljice, zašto se krše njihova ljudska prava i slobode i zašto ministarka ne želi da odgovori na pitanja, osim što brani isključivo i jedino interese strane kompanije? Hvala.

Možemo li samo da se vratimo u normalu, da se vratimo u godinu 2024. da govorimo o onome što je tema?

Malopre sam čula prethodnog kolegu koji je ovde izlagao svakakve stvari, osim što nije pričao o predlogu zakona, koji je omalovažavao profesora medicinskog fakulteta, sa njegovom poemom koju sam ja juče citirala, to nisu izmišljene reči, niti sam ja govorila o litijumu da je pastuv, kao što se to ovde govori. Zaista je neprimereno i ružno na taj način komunicirati.

Ako kažete, malopre je kolega nešto izjavio da se kod njega litijum neće kopati, pa, znate kako, kolega, ja bih bila zahvalna da se stavite u položaj onih građana gde će se kopati.

Prosto, htela sam da saopštim građanima da njihove glave u ovom trenutku koštaju, baš upravo zbog ovog litijuma, 2,6 evra po glavi stanovnika, odnosno 0,22 evra mesečno po glavi stanovnika. Volela bih da dobijemo kompletnu računicu o tome koliko je Rio Tinto uložio novca u infrastrukturu, u bilo šta što je doprinelo građanima Republike Srbije, jer mi tu računicu nemamo.

Govori se non-stop o nekakvom novcu, o tome kako je Rio Tinto uložio ogroman novac, kako ćemo biti u obavezi da platimo nekakvu odštetu. Dajte nam zvanične podatke koliko je Rio Tinto uložio novca od 2004. godine do dana današnjeg u infrastrukturu i za dobrobit građana Srbije.

S druge strane, ukoliko nemamo investicioni ugovor, kao što tvrdi Vlada Republike Srbije, kako mi to onda imamo bilo kakvu obavezu da obeštetimo, jer memorandumom o razumevanju, na koji se poziva i Rio Tinto, a i Vlada Republike Srbije, nisu predviđena nikakva prava i obaveze?

U tom smislu i u skladu sa tim memorandumom, Rio Tinto nema nikakva prava da tuži Republiku Srbiju, pogotovo što je i bez obzira i bez saglasnosti Ministarstva poljoprivrede, Rio Tinto pretvarao poljoprivredno zemljište u gradsko građevinsko, to znate i vi sami, pre ukidanja ove uredbe.

Ono što je takođe jako bitno je da napomenem građanima Republike Srbije da Vlada Republike Srbije i njena ministarstva nisu bili kadri da sastave strategiju o upravljanju mineralnim resursima. Građani Republike Srbije ne znaju sa koliko prirodnih bogatstava raspolažu, sa koliko rude zlata, olova, bakra, litijuma i svih onih strateških sirovina koje se nalaze u samoj Nacionalnog strategiji iz 2012. godine, o kojoj vi ovde pričate.

Takođe, Republika Srbija, dragi građani, nema ni usvojen prostorni plan. Prostorni plan je krovni dokument na osnovu koga se rade svi ostali planovi detaljne regulacije, na osnovu koga se rade kasniji prostorni planovi za posebna područja, što dalje znači u prevodu da kada nemate takav prostorni plan, vi ne znate šta će na kojoj lokaciji biti.

Prema onome što smo imali priliku da vidimo pre par godina, taj predlog prostornog plana u formi zakona je povučen bio iz procedure zbog velikog broja primedbi koje su uložili i građani i ekološke organizacije i civilni sektor u velikom broju, te je takav predlog zakona bio povučen iz procedure. Mi do dana današnjeg nemamo takav prostorni plan. Bez prostornog plana ne možete da ponovo oživljavate prostorni plan područja posebne namene projekta Jadar.

Takođe, bez ponovljene procedure u kojoj bi se usvajao takav prostorni plan, ne može Vlada Republike Srbije da donosi uredbu kojom oživljava nepostojeći prostorni plan projekta Jadar.

Jako je bitno da građani Srbije shvate da se ovde uprežu sve snage, što od strane posebno ministarke i ostalih ministarstava, što od predsednika Vlade, što od predsednika ove države, a vidim i ovde predsednice parlamenta, da se opravda ovaj postupak, kada predsednica parlamenta kaže da ona brani projekat, a ne brani kompaniju Rio Tino.

Znate kako, ako branite projekat, onda branite i nešto o čemu sam malopre pričala, a to je protivustavni akt, kojim je ovaj projekat praktično ponovno oživljen. U tom smislu, predsednica parlamenta zastupa onda čije interese, ako ne kompanije Rio Tinto?

U tom smislu bih zaista želela da napomenem građanima Srbije još jednom cenu koju će platiti ukoliko ovaj zakon ne bude usvojen. Sve dok budemo imali poslanike koje, kako vi kažete, su građani birali da sede u ovom parlamentu, koji će biti spremni da žrtvuju pojedina područja i pojedine delove, odnosno teritoriju Republike Srbije, koji će biti spremni da žrtvuju građane koji žive na toj teritoriji, koji će žrtvovati vodu, vazduh, zemlju, koji će ostaviti Srbiju bez dela teritorije koja nas hrani, sve dotle dok takvi poslanici budu sedeli u ovom domu, dotle će građani Srbije imati bojazan da će nas nestati.

U tom smislu bih vas zamolila da se saberete, da preispitate. Danas je Jadar, sutra će biti bilo koji drugi kraj, Kraljevo, Valjevo, Užice, Požega, Ivanjica. Da li ste spremni da sve te ljude relocirate i dovezete u Beograd ili gde ćete već sa njima, da im izmestite kompletnu istoriju, da im izmestite živote zarad profita koji iznosi 2,6 evra po glavi stanovnika godišnje, odnosno 0,22 evra mesečno? Koliko košta ljudski život u Srbiji? Molim vas, odgovorite mi.

Odgovorila bih sada, pošto sam se javila nakon vašeg izlaganja predsednice parlamenta, kada ste iznosili i rekli da ja lažem. Jako je ružno tako nazvati. Možda sam iznela po vama neistinu, ali lagala nisam.

Što se tiče onoga što ste vi izjavili, želim da se osvrnem na to, kažete branite projekat, moram da vam objasnim. Malopre smo imali priliku da čujemo i od vas, a i od ministarke Hajdanović, elementarno nepoznavanje prava. Razumem da niste pravnica po struci, ali onda nemojte da dezavuišete narod i da iznosite neistinite informacije. Moram da vam podučim, vrlo kratko, ali zbog građana, ne zbog vas samih, imate pomoćnike koji će moći da vam objasne šta sam zapravo htela da kažem. Ne mora neko posebno znanje i tumačenje, radi se o vrlo jednostavnim i jednostavnoj stvari.

Ono što ste vi uradili sa uredbom kojom ste oživeli ovaj projekat, odnosno prostorni plan projekta „Jadar“ je ravno tome da recimo dve ugovorne strane potpišu ugovor, odu kod notara, overe ga, notar stavi javnobeležnički zapis, nakon toga taj ugovor se pocepa, nestane, potpisi se izbrišu negde i to je nevažeći akt. Onda ga vi sastavite ponovo, pa ga naknadno dole ispod potpišete iako se najbolje ne vidi overa notara, taj akt nema pravnu snagu. On je nevažeći pravni akt.

Ne možete nešto što je stavljeno van snage i odlukom Ustavnom suda oglašeno za neustavno, čak je i navedeno da je Vlada prekoračila svoja ovlašćenja takvom uredbom, da ponovo oživite. Da to nije tako, ne biste to prikrivali novom uredbom od 16. jula gde samo u „Službenom glasniku“ objavljujete – uredba o sprovođenju uredbe o planu posebne namene prostornog područja Jadar. Znate, ne možete da se igrate sa građanima.

Razumem vašu želju da ovo sprovedete do kraja, stvarno razumem i ja se borim kada se zalažem za određenu ideju, ali nemojte ove građane posmatrati kao skup ludaka i glupih ljudi koji ne razumeju šta se ovde dešava. Ne možete elementarno pravno neznanje da prosto iznosite takve činjenice koje ne odgovaraju istini.

Ministarka je malopre rekla, izvinjavam se, pošto sam bolesna pokušam da se skoncentrišem.

Jeste, došla sam sve da vas zarazim, to mi je želja.

Moram ministarki takođe da objasnim da elementarno pravno neznanje podrazumeva i to da ste malopre izgleda pogrešno upisali dok sam govorila, nisam rekla da je odluka Ustavnog suda neustavna. Ne može odluka Ustavnog suda biti neustavna. Govorila sam o tome da je odluka Ustavnog suda i posebno dva izdvojena mišljenja koja sam juče citirala, a koja su jako bitna, jer objašnjavaju zapravo šta ste vi nakon toga uradili, nakon te odluke. Vi ste i pored saveta sudija Ustavnog suda da ova uredba o projektu „Jadar“ ne vraća u pravni život i ne oživljava, upravo to učinili. Dakle, Vlada je počinila ponovo kršenje člana 3. Ustava, prekoračila svoja ovlašćenja i samim tim povredila Ustav Republike Srbije, te je tim činim počinila državni udar. To sam rekla, to morate da razumete. Ako vi ne razumete, evo objasnila sam da bi građani razumeli šta vi radite kako biste oživeli ovaj projekat, kako biste ovo doterali do kraja.

Moram takođe da vas pitam, malopre kaže takođe predsednica parlamenta da ja lažem kada kažem da neće biti rudnika, da nema rudnika u Valjevu, pa jel možete da mi odgovorite na pitanje, šta radi onda Eurolitijum u Valjevu? Jel proizvodi prah šećer, šta radi? Da li možete da mi objasnite šta se radi na Povlenu, Jablaniku, Rogozni? Šta rade te firme? Hoćete da vam pročitam firme? Eurolitijum, Adrijatik metals, Eldorado gold, Ibaera kapital, Friport mekmoran, Neometals, Dunas risors, Morduro kapital, šta rade te firme u Srbiji? Lutaju tako po teritoriji i ne sprovode nikakve istražne radnje, ništa se ne radi? Nemojte stvarno da zaluđujete ovaj narod.

Takođe, moram da vas pitam, evo predsednik ove države nam šalje informaciju da nas je učlanio u tu neku litijumsku alijansu, pa nemojte onda da lažete narod da mi ovde samo pričamo tek tako o nekom nacrtu studija, o nekom zakonu, pa vi ste se već sve dogovorili. Šta ćemo mi u litijumskoj alijansi ako nećemo rudnik?

Ako mi vratite vreme, ja bih vam pojasnila.

Litijumska alijansa, možda sam trebala da vam kažem pod znacima navoda.

Radi se o Hamburškoj konferenciji o održivosti – Globalna alijansa za baterije, gde je Aleksandar Vučić predsednik ove države rekao da je to velika šansa za sve u budućnosti, jer se tu ne radi samo o rudniku, već i o litijumu.

Dakle, ja možda jesam rekla žargonski naziv litijumska alijansa, ali nisam lagala. Ono što je jako bitno je da nam onda predsednik države objasni zašto pričamo o litijumu i litijumskim baterijama, ako rudnika možda neće biti.

Ono što je jako bitno. Vi ste malopre rekli, pustite ljude da urade studiju. Ne možemo da pustimo ljude da urade studiju o proceni uticaja na životnu sredinu, jer nemamo prostorni plan. Imamo plan posebne namene područja Jadar koji je ne ustavan. Ne možete od krnjeg praviti novo. Ne možete sklapati deliće kao puzle i praviti studiju.

Takođe se postavlja pitanje i kompanije Rio Tinto. Zašto su onda plasirali u javnost nepostojeći pravni akt, to je jedan termin koji se ne koristi uopšte u pravu, nacrt studije o proceni uticaja na životnu sredinu? Sa tim su izašli u javnost da bi je omekšali, da bi predstavili bez, takođe, postojanja prostornog plana Republike Srbije, bez plana posebne namene područja Jadar. Kako onda mogu da prave nacrt studije o proceni uticaja kada se ne znaju osnovni parametri? To pravno nije moguće.

Takođe, mišljenje Vlade koje smo dobili neposredno pred ovu sednicu se bazira na tom nacrtu studije. Ljudi, da li vi shvatate šta je Vlada uradila? Na osnovu pravnog akta koji je praktično nepostojeći, nacrt studije je improvizacija čista, ste dali mišljenje o Predlogu ovog zakona.

Moram samo još i ovo da napomenem. Da je taj isti dekan Rudarsko-geološkog fakulteta Aleksandar Cvijetić rekao u tom istom „Utisku nedelje“ koji malopre pominje ministarka, da nije siguran u ovu državu. To je njegova rečenica. Zašto to niste citirali?

Takođe, vi ste gospođo ministarka omalovažavali ovde profesore Beogradskog univerziteta Šoškića, Danicu Popović i profesora Ratka Ristića. Možete vi da klimate glavom koliko god hoćete, ti ljudi imaju kredibilitet za ono što iznose. Vi nemate pravo da te ljude nazivate neznalicama i da ih omalovažavate.

Ti ćeš sigurno nekome da objasnih ko je neznalica.

Ono što je bila suština ovog mog izlaganja, htela sam da vam odgovorim i vama, a i ministarki, prestanite samo da iznosite i da izvrćete reči. Ja ovde precizno, glasno i jasno govorim. Ja bih volela da vam Srđan ili bilo ko… Molim, nešto se meni obraćate, ne razumem vas, ne vidi dobro. Malo je bez veze to što radite.

Pravno bi trebao neko da vam objasni zašto je Uredba ne važeća, zašto je neustavna, da na osnovu toga ne može da se radi studija o proceni uticaja na životnu sredinu, da nacrt studije na koju se Vlada poziva u svom mišljenju na ovaj Predlog zakona je praktično pravno ne valjan. Vi ne možete na osnovu nacrta studije davati mišljenje na Predlog zakona.

Ono što je ključno, neka Vlada odgovori, neka ministarka odgovori. Zašto nemamo ovde ministarku za zaštitu životne sredine i ministra za građevinarstvo i infrastrukturu? Jako je bitno da oni budu tu i da odgovore zašto nemamo strategiju upravljanja mineralnim resursima, zašto nemamo prostorni plan, zašto se sve ovo traljavo radi, da bi se što pre zaključio investicioni ugovor sa Rio Tintom?

Morala sam odavde da se javim. Izvinjavam se.

Prosto, moraću da se osvrnem na ovo malopređašnje izlaganje predsednice Skupštine Ane Brbnabić koja kaže - ne, nego će da glasaju za vas. Moram da kažem - ne, nego će da glasaju za onaj zakon koji smo mi predložili iz prostog razloga jer smo mi ti koji ne vršim pritisak na građane, ne vršimo pritisak na fakultete, ne vršimo pritisak na stručnjake, ne ucenjujemo.

A evo vam primer za to - Uprava Elektrotehničkog fakulteta je kompletno podnela ostavke u vezi sa kopanjem litijuma. Cela Uprava Elektrotehničkog fakulteta na čelu sa dekanom Dejanom Gvozdićem podnela je ostavku. To je učinjeno na sednici Nastavno-naučnog veća na kojoj je ETF trebao da se izjasni o kopanju litijuma i projektu "Jadar".

Ja bih samo htela da navedem da nećete na ovaj način doći do cilja koji želite iz prostog razloga - sve vreme ovde zaluđujete građane tim informacijama da eto pustimo ljudi neka urade tu studiju o obimu i sadržaju procene uticaja na životnu sredinu, eto možda neće ni biti rudnika.

Molim vas, prestanite više da iznosite neistine. Sad bih upotrebila onaj izraz koji ste vi meni malopre rekli da se laže, stvarno se laže na onoliko. Postoji Uredba o utvrđivanju Prostornog plana područja posebne namene za realizaciju projekta o eksploataciji i preradi minerala jadarita "Jadar" koji ste objavili u "Službenom glasniku" 16. jula 2024. godine.

U članu 2. stoji - Prostornim planom utvrđuje se planski osnov za realizaciju projekta eksploatacije i prerade minerala jadarita "Jadar", razvoj rudnika, privredno-industrijskog kompleksa, deponije otpada, neophodna infrastruktura, kao i za zaštitu, korišćenje i uređenje prostora posebne namene. Prostorni plan sadrži detaljnu regulacionu razradu za kompleks posebne namene i prateće koridore saobraćajnih i infrastrukturnih sistema.

U skladu sa ovim članom i u skladu sa ovom uredbom predviđena je eksproprijacija, a ona je već u toku i vi to dobro znate. Ona je za potrebe gasovoda već krenula da se sprovodi. Sprovodi se u selima u okolini Valjeva i Osečine i ja bih vas molila da u tom smislu onda nemojte da govorite takve stvari kao što je - dajte pustimo da se čuje i kompanija Rio Tinto, da mi iznosimo neistine. Ne, nismo mi to koji iznosimo neistine.

Ovaj dan, juče, sve vreme se i predstavnici Vlade i predsednica parlamenta trude iz petnih žila da predoče građanima kako smo mi loši u celoj ovoj priči jer smo predložili zakon koji se tobože protiv napretku Srbije.

Znate šta? Ovo što vi radite, ovaj pritisak, ove ucene, ove manipulacije sa građanima, vi sluđujete ljude, vi se poigravate sa tuđim životima, prestanite to da radite. Odgovorite na pitanja i recite mi zašto su profesori ETF danas podneli ostavke, ko je vršio pritisak na profesore da se izjasne pozitivno u pogledu projekta "Jadar", jer očigledno da nisu svi takvi kao što su vaši profesori, koji su spremni za novac da učine sve.

Juče sam rekla, ponoviću i danas, nije u novcu sve. Nije u novcu sve i nikada neće ni biti.

Polako Ana, ja ne znam šta vam se desilo otkad ste seli tu sa te strane, izgleda da su radikali izvršili pritisak na vas, ja ne znam šta vam se dešava. Hajde da se skoncentrišemo. Znači, ja nisam rekla da je ceo Rudarsko-geološki fakultet plaćen, ja sam rekla da vaši stručnjaci sa Rudarsko-geološkog fakulteta, i vi znate na koga se to odnosilo.

Što se tiče toga koliko je zakon, pa ste naveli tu koje kakav sijaset prideva, epiteta, itd, da bi valjda građanima predočili ono što je predsednik hteo da kaže imbecilno, glupo, nepismeno i vi se time bavite, evo već nedelju dana.

Ana, morate da shvatite, vi ste izjavili da ste vi naložili predsednici Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo da široko tumači Ustav kada je odobrila ovaj zakon. Da li ste vi svesni šta ste izjavili? Da ste kao predsednik parlamenta dali nalog predsednici odbora da široko tumači Ustav. Jel znate ko to može da uradi? Može da uradi sudija Ustavnog suda, a ne vi.

Ono što se tiče vašeg ponašanja i vašeg načina komunikacije sa političkim neistomišljenicima, razumem da vas boli ovo što govorim i vi ne znate drugačije da reagujete, nego krećete sa uvredama i to je potpuno opravdano, ali znate kako, opravdano je da smo ja i vi sada trenutno u kafiću pa vi mene krenete da vređate i ja krenem vas da vređam, ali mi se trenutno nalazimo u parlamentu. Nas gledaju građani Republike Srbije. Ne znam kako ste sebi dozvolili da kao predsednik parlamenta se obraćate narodnom poslaniku na ovakav način. Ne možete vi meni da govorite da mene treba da bude sramota. Za šta mene treba da bude sramota? Da je zakon budalaština, da sam nepismena, da sam ne znam, imbecilna. Znate kako, možemo na ulici da pričamo na ovaj način, ali neću svoditi dijalog u Skupštini na ovaj nivo.

Ovo je za mene praktično najviše zakonodavno telo, tako piše i u Ustavu i ovo je za mene sveti dom u kome se donose zakoni. To da li je nešto netačno, to su sve citati, da li ste vi odobrili kroz odbor, jeste, znači u skladu je sa Ustavom ovaj zakon. Čak se Vlada nije potrudila u svom mišljenju ni da na pravno valjani način obrazloži zašto ne bi trebalo usvojiti ovaj zakon. Razumem da vi samo iz razloga što želite žarko da ovaj projekat uspe, činite sve ovo što činite.

Ako je to tako, evo, priznajte i reci onda svima, ako ste se toliko založili pa se zato tako ponašate i vređate političke neistomišljenike, recite, jeste, tačno je, moramo da sprovedemo ovaj projekat, moramo da kažemo građanima Srbije da nas pritiskaju sa svih strana, ali nemojte da se svodi rasprava na ovaj nivo. Stvarno.

Moram ponovo da napomenem, izgleda nisu neki pažljivo slušali.

Nemoguće je uraditi studiju o proceni uticaja na životnu sredinu sa pravno ne valjanim pravnim osnovom. Znači, ne možete na osnovu Uredbe koja je protiv ustavna, kada nemate prostorni plan, kada nemate strategiju upravljanja mineralnim resursima da usvajate studiju o proceni.

To što ste vi naveli, da je neophodno predložiti još 11 nekih dokumenata, znam ja da će Rio Tinto vrlo brzo pribaviti tih 11 dokumenata i vi samo čekate to ovako da se uradi. Ne može tako da se radi studija o proceni. Neće se dozvoliti ta procena.

Moram samo da podsetim sve prisutne ovde u sali da ste vi 2019. godine usvojili Zakon o lobiranju. U članu 6. tog zakona se kaže - lobirano lice je izabrano, imenovano, postavljeno, zaposleno ili na drugi način radno angažovano lice u organu vlasti, kao i lice na čiji izbor, imenovanje i postavljanje organ vlasti daje saglasnost, a koje učestvuje u postupku pripreme i donošenja zakona, drugih propisa i opštih akata ili može uticati na sadržaj zakona drugih propisa i opštih akata.

U članu 7. je napomenuto – lobirano lice je dužno da spreči nastanak štetnih posledica po javni interes koja mogu nastati usled lobiranja.

Dakle, ovim zakonom se ukazuje na štetne posledice koje ovaj projekat ima, a ko ovde lobira sasvim je jasno.

Malopre pomenuti profesor Rudarsko-geološkog fakulteta u penziji, Zoran Stevanović, je demantovao ministarku, pa želim da je upoznam samo sa tekstom tog demantija.

Kaže – ministarka Handanović je pitala zašto nešto nisam predložio kada je donet Predlog zakona o rudarstvu. Ministarstvu sam tada uputio šest strana dopisa. Dodao je da je Srpsko geološko društvo, na čije je čelo došao 2012. godine, uspelo da se 2015. godine izbori i za to da istraživanjima mogu da se bave i nacionalne geološke kuće. Nažalost, do sada ni jedna odluka Vlade u tom smislu nije doneta, niti je Geološki zavod uputio predlog da se on bavi primenjenim istraživanjima.

Zorana Stevanovića su ovih dana povodom potencijalne eksploatacije litijuma pominjali skoro svi predstavnici i opozicije i predstavnici vlasti i ovo je zapravo njegovo odgovor kada je napomenuo da do 2014. godine nikada nije bio u komisijama. Tada ga je delegiralo Nastavno naučno veće fakulteta zato što je bio predsednik Srpskog geološkog društva. Dakle, dali su mu šansu da učestvuje u radu komisije koja je tada formirana. Tu svoju ulogu je osećao kao pogodnost da da neke konkretne predloge. Ministarka Handanović kaže – zašto tada nisam predložio? Predlagao sam puno, poneo sam sada dokumentaciju i pregledao šest strana dopisa koji sam tada uputio. Dakle, kada sam dobio mejl sa predlogom teksta zakona.

On je dodao da je problem nastao 2006. godine izmenama Zakona o rudarstvu, a onda nesrećnim povezivanjem Zakona o geologiji i rudarstvu koji je stupio na snagu 2011. godine. Dakle, posle 50 godina povezane su dve potpune dve različite struke, geologija kao oblast istraživanja, i rudarstvo, kao oblast eksploatacije mineralne sirovine.

Dodao je da je tada Geološki odsek Rudarsko-geološkog fakulteta uputio dopis Rektoratu sa zahtevom da se na snagu vrate zakoni koji su važili pre toga. Sve ono što se događalo od 2011. godine učinilo je da dalje pokušavamo da popravimo neka od rešenja. Od 2012. godine, kada sam predsednik Srpskog geološkog društva, to radimo i mnogo efektivnije.

Objasnio je da je u jednom od članova zakona predviđeno da su geološka istraživanja i eksploatacija da će biti u javnom interesu. Zanimljivo je da je taj javni interes baziran na primenjenim istraživanjima koje ekskluzivno mogu da izvode kompanije koje nisu nacionalne geološke kuće.

Srpsko geološko društvo je 2015. godine uspelo da to popravi i da to na neki način bude dozvoljeno uz posebnu odluku Vlade. Nažalost, do sada ni jedna odluka Vlade u tom smislu nije doneta, niti je Geološki zavod uputio predlog da se on bavi primenjenim istraživanjima.

Dalje ne bih čitala ovaj tekst. Znači, čovek je prinuđen da i ovako, u penziji, odgovara ministarki koja iznosi neistinite tvrdnje.

Vi se ovde, kažem vam, gospodo, bavite manipulacijama, bavite se iznošenjem neistinitih stvari, a ja ću vam sada takođe reći, pored ovoga što me je pogodilo, da je profesor u penziji prinuđen da svoju čast brani u medijima. Naravno, to nikada nećete čuti na RTS-u ili, ne daj Bože, na nekoj vašoj nacionalnoj frekvenciji.

Moram da vam pročitam obraćanje meštane sela Cikote iznad sela Štavice, ne znam da li je ministarka upoznata sa tim predelom, gde Rio Tinto planira odlaganje jalovine. Kao posledica bušenja ugasili su par izvora vode od kojih se snabdevalo preko 20 kuća u tom mestu. Rio Tinto je priznao grešku i rekli su meštanima da ćute i da će dobiti 15 priključaka vode sa gradskog vodovoda. Ugašen je izbor Grozničavac koji je mogao celo selo da snabdeva vodom.

To pišu meštani jer veruju, veruju onima koji su predložili zakon o zabrani. Svesni su šta će im se desiti ako Rio Tinto krene da kopa.

Poštovani građani Srbije, zakon koji predlažem odnosi se jedino i isključivo na rudarenje litijuma i bora i samo na istraživanje litijuma i bora. Predlog je i da se iskopavanje trajno zabrani, ne do narednih vlasti, već do narednih generacija. Za sada je na nama da našoj deci, ali zaista svoj našoj deci, ostavimo čistu vodu, vazduh i zemlju, što im je i Ustavom zagarantovano, a ako ikada dođe vreme neka zakon menjaju.

Samo iz nekoliko ovih rečenica shvatate koliko vas vlast prethodnih dana direktno laže. Bez litijuma neće ništa stati, bez litijuma neće biti nikakve apokalipse, niti bilo kakve nemaštine.

Fenomenalne su vam opaske, ali ja bih zaista zamolila da me ne prekidate dok pričam. Mislim da nema smisla, tako ne prekidate ni vaše ovlašćene predlagače.

Dakle, ponoviću bez litijuma neće ništa stati, bez litijuma neće biti nikakve apokalipse, niti bilo kakve nemaštine. Sa litijumom nećemo biti okićeni zlatom i parama i moram da naglasim da zaista nije sve u parama. Možda jeste za Anu, Aleksandra ili Dubravku, ali za običan svet u Nedeljicama je bitno da žive koliko toliko zdravo, za njih je bogatstvo mleko koje proizvode, med, kukuruz i ostali poljoprivredni proizvodi. Ne žive lako, rade od jutra do sutra, i to je ta razlika koja će uvek postojati između njih i Ane, Aleksandra i Dubravke i vrlo je važno da vas podsetim na samom početku, kada smo razjasnili ko laže, na jednu izjavu predsednika Republike iz 2021. godine, iz decembra meseca, kada je povodom povlačenja Zakona o eksproprijaciji i izmena Zakona o referendumu, govoreći o Rio Tintu izgovorio neverovatnu rečenicu: „da nemamo pravo da uništavamo živote većeg broja ljudi nego što je to bilo predviđeno prvobitnim planovima“. Pitanje za predsednika ove države - koliko je tačno života bilo planirano za uništavanje, koliko će tačno života biti uništeno?

Nakon masovnih protesta građana krajem 2021. godine, a pred nove vanredne parlamentarne izbore, vlast je odlučila da stopira projekat Jadar kojim je predviđeno iskopavanje litijuma u delu zapadne Srbije. Tadašnja predsednica Vlade Ana Brnabić saopštila je 20. januara. 2022. godine da je Vlada ukinula Uredbu i Prostorni plan područja posebne namene za realizaciju projekta eksploatacije i prerade minerala jadarit donet 13. februara. 2020. godine.

Ana Brnabić je tada izjavila: „Prostorni plan je ukinut i on više ne postoji, samim tim poništeni su svi upravni akti koji su vezani za Rio Tinto, sve dozvole, rešenja, odluke i sve ostalo. Ugovore sa Rio Tintom nikada nismo imali, kao što smo više puta rekli“, dodala je tada premijerka. „Ukinuta je i Odluka o obrazovanju Radne grupe za implementaciju projekta Jadar iz 2021. godine. Time smo ispunili sve zahteve ekoloških protesta i stavili tačku na Rio Tinto u Srbiji. Ovim je, što se tiče projekta Jadar i Rio Tinto, sve završeno, gotovo je. Mislim da je ukidanju projekta Jadar odluka ispravna i da slušamo naš narod“. To su bile reči premijerke.

Da je apsolutno stavljena tačka, da je ukinut Prostorni plan, ukinuta Radna grupa, ukinuti svi akti. Takođe, dobijena je bila i potvrda od Ministarstva građevine, Ministarstva rudarstva i ekologije, da sve ostalo, tako je ona bar rekla, su zaista laži i nema nameru da se bavi tim pitanje.

No, međutim, imamo sada sledeću situaciju, kada je kompanija „Rio Sava eksploration“ predala inicijativu za ocenu ustavnosti i zakonitosti ovakve neustavne, ponoviću, odluke Vlade, Ustavni sud se oglasio nakon izvesnog vremena, jel, 11. jula 2024. godine i doneo je Ustavni sud odluku kojom se utvrđuje da je Uredba o prestanku važenja Uredbe o utvrđivanju Prostornog plana područja posebne namene za realizaciju projekta eksploatacije i prerade minerala jadarit „Jadar“ nije u saglasnosti sa Ustavom i zakonom.

Na osnovu takve odluke, posebno izdvojeno mišljenje dala su dvojica sudija. Sudija Tamaš Koherc koji je u vezi sa ovom odlukom Ustavnog suda posebno naglasio. Napominje da je odluka Ustavnog suda zasnovana prvenstveno na procesno-pravnim nedostacima uredbe, slaže se i sa stavom Ustavnog suda koji se nalazi na kraju odluke, a prema kome odlukom Ustavnog suda i uklanjanjem neustavne uredbe Vlade iz pravnog poretka Uredba o utvrđivanju Prostornog plana područja posebne namene za realizaciju projekta eksploatacije i prerade minerala jadarit „Jadar“ se ne oživljava, odnosno ne vraća se u pravni poredak Republike Srbije i ista je trajno prestala donošenjem i objavljivanjem Uredbe koja je ovom odlukom proglašena nezakonitom i neustavnom.

Istovremeno, smatrao je da skraćeno ispisivanje naziva Uredbe o Prostornom planu Jadar predstavlja nepotreban tehnički propust, te da umesto termina „ne oživljava“ bilo bi celishodnije napisati da se ne vraća na pravnu snagu ili se ne vraća u pravni poredak Republike Srbije.

U najvećem broju predmeta sudija prilikom glasanja se opredeljuje prema tome da li može da prihvati izreku predložene odluke. No, to nije u svakom slučaju tako. Nekada se u odluci suda u samom obrazloženju izražava opšti stav u vezi tumačenja neke odredbe Ustava ili zakona, naročito kada takav opšti stav nije potreban za samu odluku u izreci, a sudija se ne slaže sa iznetim stavom, i to može dovesti do glasanja protiv odluke, jer takav za sudiju ne prihvatljiv stav može uticati na mnoge odluke suda u budućnosti.

Sudija je smatrao da u tome nije bio usamljen u sudu, da je u konkretnom predmetu, na osnovu inicijative za ocenu ustavnosti i zakonitosti Uredbe koju je podnelo privredno društvo „Rio Sava eksploration“, bilo ispravnije i celishodnije sprovesti prethodni postupak i doneti rešenje od pokretanju postupka. Ne spori da postoji zakonom propisana mogućnost da se, na osnovu inicijative, bez donošenja rešenja o pokretanju postupka, meritorno odluči o ustavnosti, zakonitosti uredbe, ali smatra da ovakva mogućnost predstavlja izuzetak od pravila koji treba usko tumačiti.

Zamerke sudije Koherca su se odnosile pre svega na proceduralni karakter, došlo je do povrede stava 1. člana 46. Poslovnika o radu Ustavnog suda. Ova odredba obavezuje sudiju izvestioca da pre pripremanja meritorne odluke zatraži odgovor, odnosno mišljenje donosioca propisa na inicijativu. U ovom slučaju, odgovor na inicijativu nije zatražen od Vlade.

U sudskoj praksi Ustavnog suda nije bilo ni jednog slučaja kada pre utvrđivanja neustavnosti ili nezakonitosti uredbe nije zatraženo izjašnjenje donosioca uredbe tj. Vlade. Propust svakako nije bagatelan, ali na kraju, naročito imajući u vidu da je odluka Ustavnog suda bila zasnovana na procesno pravnim propustima, Vlada je prilikom donošenja uredbe opredelila se da ipak glasa za ovu odluku.

Takođe smo imali izdvojeno mišljenje koje govori o tome da je Ustavni sud na svojoj sednici održanoj 11. jula 2024. godine, a kojom se utvrđuje da uredba o prestanku važenja Uredbe o utvrđivanju prostornog plana područja posebne namene za realizaciju projekta eksploatacije i prerade minerala i jadarita „Jadar“ nije u saglasnosti sa Ustavom i zakonom.

Proizilazi da je danom objavljivanja odluke Ustavnog suda u „Službenom glasniku Republike Srbije“ prestala da važi Uredba o prestanku važenja uredbe.

Miloš Kulić sudija nije glasao za predlog iz kojeg je proizašla odluka Ustavnog suda, te je izdvojio svoje mišljenje, ali smatra nespornim da konkretna odluka ima i nekoliko važnih, kako on kaže, pozitivnih efekata.

U prvom delu izdvojenog mišljenja se nezavisno od toga što nije glasalo za konkretnu odluku, ali i iz razloga elementarne konkretnosti kao istine radi ističu neki pozitivni elementi te odluke koji su između ostalog proizašli iz komentara koje je dao u elektronskom obliku Ustavnom sudu.

Neoživljavanje prethodne uredbe objavljene u „Službenom glasniku Republike Srbije“ br. 26/20 adekvatan je deo obrazloženja odluke u kojoj se ističe da je utvrđivanje da osporena uredba nije u skladu sa Ustavom i zakonom, neoživljava onu prethodnu uredbu Vlade što se svodi na konstataciju Ustavnog suda da ta konkretna uredba nije vraćena u pravni poredak Republike Srbije, te da i dalje ne proizvodi bilo kakvo pravno dejstvo.

Prethodna uredba je i sada pravno nepostojeća, nju nije oživela ili vratila u život, tj. afirmisala kao pozitivan opšti pravni akt.

Ja se izvinjavam, jel možete malo da opomenete vaše poslanike da ne urlaju.

Jel možete njih da zamolite tako što ćete da pritisnete zvono.

Možete i zvono da pritisnite. Ne morate da me prekidate.

Hvala vam. Zaista ste divni, ali postoji i zvono. Imate i zvono pa možete da ih smirite.

Nije ta uredba vaskrsla odlukom Ustavnog suda, ona ni sada nema bilo kakvu pravnu snagu, odnosno ne proizvodi nikakvo pravno dejstvo.

Stav Ustavnog suda preka kojem poništavanjem jednog opšteg pravnog akta, koji je prethodno stavljen van snage, odnosno ukinut ili poništen drugim opštim pravnim aktom, naravno kada je to moguće, nije nov. On je i ranije iskazivan u praksi Ustavnog suda i to je nesporno i proizilazi iz dosadašnje prakse Ustavnog suda, kada se radilo o poništavanju donekle sličnih opštih pravnih akata.

Veoma je dobro što odluka Ustavnog suda, odnosno deo obrazloženja te odluke izričito sadrži konstataciju o neoživljavanju ranije uredbe.

Sudija je smatrao adekvatnim i što je u odluci Ustavnog suda potpuno izbegnuto prihvatanje, navodno iz inicijative, koji se odnosi na pravnu sigurnost ulagača i pravnu zaštitu u pogledu stečenih ulaganja.

Uveren je da u ovom slučaju postoje neka daleko važnija prava od interesa ulagača i njihove pravne sigurnosti, te da se uredba može smatrati spornom po sasvim drugim osnovama, što bi se svakako najbolje moglo ustavno-pravno ispitati da je Ustavni sud doneo rešenje o pokretanju postupka u skladu sa članom 50. stav 1. Zakona o ustavnom sudu, umesto što je doneo utvrđujuću odluku.

Razlozi sudije Milana Škulića za izdvojeno mišljenje zbog kojih nije glasao za Predlog ove odluke su sledeći: neadekvatno i nedovoljno jasno objašnjeno značenje obrazloženja Predloga uredbe u odluci Ustavnog suda. U odluci Ustavnog suda prihvata se postojanje odgovarajućeg obrazloženja uredbe Vlade, kao nečega što je praktično notorno, neka vrsta sastavnog dela osporene uredbe Vlade.

U prvoj verziji Predloga odluke čak je delovalo da se to svodi na ono što je tadašnja predsednica Vlade izjavila u sredstvima javnog informisanja, a tiče se pre svega izazvanog kontinuiranog uznemiravanja građana, što je inače jedino izneto u inicijativi, kada je reč o komentarisanju obrazloženja uredbe, odnosno predloga iz kog je proizašla konkretna uredba. Sama inicijativa je na tome mnogo insistirala.

Značajno je i da sada postoji u spisima predmeta i sam Predlog uredbe sa obrazloženjem bez obzira što se inače ne može uočiti na koji je konkretan način Ustavni sud došao do tog dokumenta tj. u spisima nema inače uobičajenog dopisa upućenog donosiocu akta.

Nije sporno da ne samo uredbe već ni zakoni uopšte ni ne moraju biti obrazloženi, a ti opšti pravni akti najčešće tj. po pravilu i nisu, osim što se nekada u nekim zakonima, bilo eksplicitno, bilo implicitno, donekle definiše njihov osnovni racio legis.

Predlozi uredbe se inače najčešće veoma sumarno obrazlažu, pa je stoga ako je već u konkretnom slučaju potrebno bavljenje obrazloženjem tako opšteg pravnog akta neophodno ne samo traženje već i dobijanje odgovora od donosioca i održavanje javne rasprave na tu temu.

Takođe, zamerio je i da je pravilo Ustavnog suda javna rasprava u postupku ocenjivanja ustavnosti i zakonitosti, a mogućnost Ustavnog suda da javnu raspravu ne održi veoma je upadljiv izuzetak.

Ovo je u krajnjoj liniji utemeljeno i na dejstvu člana 3. stav 1. Zakona o ustavnom sudu prema kojem je rad Ustavnog suda javan.

Iz svih prethodno iznetih razloga koji se tiču nejasnog obrazloženja presude Predloga uredbe iz kojeg je potom proizašao i konkretan ustavno-pravni osporen opšti pravni akt, ali i iz razloga koji se odnose na ne sasvim jasan postupak samog Ustavnog suda u odnosu na pribavljanje tog obrazloženja, a posebno zato što Ustavni sud suprotno članu 46. stav 1. Poslovnika o radu Ustavnog suda nije zatražio odgovor, odnosno mišljenje od donosioca osporenog akta.

Ustavni sud je nepotrebno propustio da postupi u skladu sa članom 46. stav 1. Poslovnika o radu Ustavnog suda. Prema toj odredbi ako su ispunjene procesne pretpostavke za pokretanje, odnosno vođenje postupka sudija izvestilac će nakon prethodnog ispitivanja podneska akt kojim se pokreće postupak, odnosno inicijativa dostaviti na odgovor ili mišljenje donosiocu osporenog akta i odrediti rok za dostavljanje odgovora, odnosno mišljenja.

Propuštanjem da se postupi prema ovom članu Vlada Republike Srbije kao donosilac osporene uredbe neopravdano je uskraćena za svoju procesnu mogućnost, ali i svoje važno pravo davanja odgovora, odnosno mišljenja u odnosu na inicijativu.

Kao što je već prethodno napomenuto, sam po sebi tekst sadržan u obrazloženju odluke, prema kojoj Ustavni sud posebno i dodatno ukazuje da se odlukom ne oživljava prethodno doneta Uredba o utvrđivanju prostornog plana područja posebne namene koja je objavljena u „Službenom glasniku Republike Srbije“ broj 26/20, pri čemu se odlukom ne zadire ni u ustavnu nadležnost, odnosno pravo i dužnost Vlade da utvrđuje i vodi politiku i da u skladu sa Ustavom i zakonom odluči o daljoj realizaciji konkretnog projekta, značajno poboljšava tekst Predloga odluke, ali misli da to ipak nije dovoljno.

Smatra sa jedne strane da pravi i pravno suštinski efekat proizvodi izreka odluke Ustavnog suda, a ne ono što je rečeno u obrazloženju. Naravno, pravno gledamo to nije ispravno. Nije sporno da prethodna odluka Ustavnog suda nije oživela, te nije vraćena kao važeći opšti pravni akt u pravni poredak Republike Srbije. Moglo bi se stoga u suprotnom, tj. ako bi se postupilo drugačije potom voditi i određeni pravni pa i sudski postupci po tom pitanju, možda i ponovo pred Ustavnim sudom, ali je to naravno po logici stvari na dugom štapu.

Takođe, Miloš Škulić je zamerio i nepotrebnu brzinu donošenja utvrđujuće odluke umesto pokretanja postupka, što podrazumeva i davanje prilike Vladi da svojim delovanjem izbegne formalno deklarisanje uredbe kao neustavne i nezakonite.

Na sednici Ustavnog suda je stoga i rekao da Vlada svoju uredbu može da povuče, odnosno stavi van snage već danas, to može da uradi i sutra, mogla je da uradi i juče, može to da uradi bilo kada. Pored toga prema prethodno objašnjenom stavu Ustavnog suda iskazanom u obrazloženju ovih odluka ona prethodna uredba je definitivno mrtva u pravnom smislu, nestala je iz pravnog poretka. Tu uredbu ni utvrđujuća odluka Ustavnog suda ne oživljava.

Ako bi podnosilac inicijative odlukom samog Ustavnog suda dobio oficijalnu i ultimativno-autoritativnu ustavno-sudsku potvrdu da je uredba čiji je osnovni efekat bio obustavljen zamrzavanjem svih započetih aktivnosti otvaranja konkretnog rudnika neustavna i nezakonita, što je očigledno i osnovna intencija i samog podnosioca inicijative, to bi pretpostavljam tek onda bio ili postao jak pravni argument da konkretne multinacionalna i realno moćna kompanija u odgovarajućim sudskim i arbitražnim postupcima zahteva, a možda i dobije naknadu štete zbog izgubljene dobiti usled odlaganja projekta, nastalih dodatnih troškova i slično, a sve to na osnovu neustavne i nezakonite uredbe, kako to svojom utvrđujućom odlukom konstatuje sam sud.

Naravno, Vlada svoju eventualno novu uredbu mora doneti u apsolutno korektnom postupku, tj. na zakonit i ustavno pravno prihvatljiv način. Dakle, postupak iz početka u skladu sa zakonom. Naravno, do ovoga nije došlo.

Vlada Republike Srbije je nakon ove odluke Ustavnog suda koja je bila 11. jula, kao što sam malopre rekla, dana 16. jula donela nekakvu Uredbu koja je praktično prepisana ova nevažeća, nepostojeća pravno nepostojeća Uredba i na taj način takođe počinila povredu Ustava.

Naime, ova Uredba koja se zvanično nalazi na sajtu Vlade nosi oznaku crvenim slovima – „nevažeća“. Dakle, Vlada je takvu nevažeću odluku oživela, tako što je stavila, samo je promenila datum kada je doneta odluka. I dalje na toj odluci stoji potpis Ane Brnabić, iako ona u momentu donošenja ove nove Uredbe o utvrđivanju prostornog plana područja posebne namena za realizaciju projekta eksploataciji i prerade minerala jadarita - Jadar ona tada nije bila premijer.

U tom smislu će biti predata, takođe, inicijativa za ocenu ustavnosti i zakonitosti i ove same Uredbe. Ta manipulacija, ta pravna gimnastika koja je ovde počinjena je verovatno delo neke sive eminencije koja sedi ovde u Skupštini ili u SNS, pretpostavljam čak i ko je, ali Uredba je nevažeća…

(Milimir Vujadinović: Ja.)

… Da, sigurno si ti. Bravo Milimire, bravo.

Takođe bih nastavila što se tiče ove same Uredbe, čini mi se da će Ustavni sud imati puno posla u narednom periodu. Ustavni sud će morati da obrazloži kako je došlo do oživljavanja ponovo prostornog plana, zašto postupak nije sproveden od početka onako kako bi trebalo u skladu sa Ustavom i sa zakonom, zašto je Vlada još jednom bez postojanja strategije o upravljanju mineralnim sirovinama, bez prostornog plana Republike Srbije za period od 2025. do 2035. godine ponovo oživela projekat Jadar?

Ono što ću vam ovde sada pročitati, čini mi se da većina kolega, od preko puta to nije pročitala ili se bar nije potrudila da pročita, je ono što piše u ovoj jednoj divnoj knjizi koja se nadam da će ući u anale i u istoriju, a zove se „Projekat Jadar – šta je poznato“

Taj naučni skup je održan u SANU u periodu 6. i 7. maja 2021. godine. Pokojni akademik Vladimir Stevanović je naveo – činjenica je da se prirodni resursi u Srbiji posmatraju krajnje pojednostavljeno, tačnije jedino kao izvor profita. Skoro da se i ne uzima u obzir to da bi prirodni, a posebno biološki resursi trebalo da budu predmet posebne brige. Na delu je njihova ogoljena rasprodaja, bez sagledavanja dalekosežnih posledica i štete koja je …