Poštovani predsedniče Skupštine, kolege i koleginice narodni poslanici, moje današnje obraćanje će zapravo imati jednu sliku lamenta nad pravosuđem Srbije. Nemojte me pogrešno shvatiti, ali ljudi koji dolaze iz struke, iz advokature, iz pravosuđa, ljudi koji žive ovde i koji su u mogućnosti da dođu u sud ili tužilaštvo, shvatiće zapravo na šta taj sistem liči.

Naime, još jednom je propuštena prava i istinska šansa da se uradi istinska reforma pravosuđa. Još od usvajanja Nacionalne strategije za reformu pravosuđa 2013. godine nikakva istinska reforma nije sprovedena. Od 2013. godine gledamo nemo kako pravosuđe propada i umire. Aktuelna vlast ne preduzima ništa što bi dovelo do značajnije promene u ovoj oblasti. U toku čitave jedne decenije slušamo hvalospeve o promenama najavljene reforme koja će doprineti da sudovi i tužilaštvo budu nezavisni i samostalni, ali se to uporno ne dešava.

Osim hvalospeva, imamo sledeće – sudove koji nemaju dovoljan broj sudija, sudije koje su zatrpane starim predmetima, sudije u Beogradu, primera radi, u Trećem osnovnom sudu u Beogradu imaju u radu po dve i po hiljade predmeta, a pri tom pristižu i novi predmeti. Kada će se to rešiti i kako će se to rešiti, ostaje i dalje nejasno.

Takođe, imamo i nerešen status sudijskog pomoćnog osoblja. Imamo i sledeću situaciju, da se u velikom broju predmeta dešava da se u zadatim rokovima ne rešava. Po prigovorima stranaka se ne rešava, ili se rešava sa zakašnjenjem.

Sudije su pod konstantnim pritiskom, i predsednika sudova i političkih aktera. Kako, znamo svi vrlo dobro. Imamo situaciju i mogućnost da vidimo javna, medijska suđenja, javno iznošenje dokaza, javno pisanje optužnice, javno pisanje odbrane i samim tim i javnu presudu, bez mogućnosti struke da učestvuje na bilo koji način u rešavanju određene situacije.

Ustav Republike Srbije vrlo precizno proklamuje načelo podele vlasti na zakonodavnu, sudsku i izvršnu. Takođe, u Ustavu je proklamovano i načelo nezavisnosti i samostalnosti u radu, te nemogućnosti međusobnog uticaja jedne na drugu vlast.

Ono što ova vlast uporno čini, a složiću se samo s tim da nije to samo greška ove vlasti, da izvršna i zakonodavna vlast smatraju da će popraviti sudstvo tako što će ga kontrolisati. Dakle, ovakvo delovanje je zapravo protivustavno delovanje i aktuelna vlast opravdava takvo delovanje time što su pobedili na izborima.

I u ovom i u novom setu pravosudnih zakona krije se očigledna namera da politička vlast predvlada nad sudskom. Bila su ponuđena rešenja u okviru primedbi koje su sve do jedne odbijene, kao što je to slučaj i sa amandmanima, da se odnos sve tri grane vlasti reguliše na taj način da bude nesumnjivo da se sistem ravnoteže i međusobne kontrole odnosi i na izvršnu i na zakonodavnu vlast a da se sudska vlast posebno uredi Ustavom u pogledu autonomije, samostalnosti u radu, budžetu i slično.

Međutim, Ustav je izgleda, kao i Ustavni sud, samo jedan od akata koji se ne poštuju, odnosno jedna od institucija koja ne vrši svoju Ustavom i zakonom određenu ulogu. Kada se zadnji put oglasio Ustavni sud Republike Srbije povodom bilo koje situacije kada neko od političkih aktera ili državnih činovnika učini povredu Ustava?

Da li je predsednik Republike Srbije ikada prekršio Ustav? Jeste. To čini na svakodnevnom nivou. Da li se oglasio Ustavni sud? Naravno da nije. Ustavni sud o svemu ovome ćuti.

Takođe, istu situaciju imamo i sa javnim tužilaštvima, koji bi novim predlozima zakona dobili samo novo zvanje.

Da li građani znaju šta je uloga Republičkog javnog tužioca? Da li smo u skorije vreme imali priliku da vidimo gospođu Zagorku Dolovac da se oglasila povodom bilo koje situacije koja je u njenoj nadležnosti? Naravno da nismo. Ja bih jako volela da je i ona danas prisutna zajedno sa ministarkom, da nam objasni određena zakonska rešenja. Međutim, to nije slučaj.

Na svojoj koži sam kao narodni poslanik iskusila šta znači kada javni tužilac izda nalog za primenu posebnih mera nadzora nad braniocem jednog od okrivljenih u predmetu koji se vodi u Višem javnom tužilaštvu u jednom gradu u Srbiji, ko je odgovoran, recimo, za situaciju kada su aktivisti u Majdanpeku brutalno prebijeni, pretučeni u policijskoj stanici od strane policijskih službenika? Ko je odgovoran za to što Javno tužilaštvo, kome je podneta krivična prijava protiv ovih lica ne reaguje već peti mesec? Nikakvog obaveštenja, nikakvog saslušanja, apsolutno se nije pomerilo ništa sa mrtve tačke.

Kako je moguće da se predmeti iz Višeg javnog tužilaštva iznose fizički iz zgrade suda, fotokopiraju u privatnoj fotokopirnici simboličnog naziva „Cvrle“, zatim se advokatu dostavlja fiskalni račun da plati usluge privatnoj fotokopirnici „Cvrle“? Znate kako je moguće? Moguće je zato što, kažem, istinske želje nema da se uradi reforma. Ovo bi trebalo da bude strogo kažnjeno, a nije.

Ono što je zapravo posledica svega ovoga je, kao branilac i kao advokat sam imala više puta slučaj da mi bude zabranjen uvid u određene spise predmeta, u određene dokaze, a ovoj privatnoj fotokopirnici, fotokopirnici „Cvrle“ je dozvoljeno da izvrši uvid u kompletan predmet, fotokopira sve dokaze i sasvim slučajno pošalje i meni naredbu o prisluškivanju narodnog poslanika. E, to je sramota.

Kada sam se obratila Republičkom javnom tužiocu, dobila sam odgovor da ću u određeno vreme biti obaveštena o tome koje su mere preduzete. Ništa nije preduzeto tim povodom. Ja sam u međuvremenu postala branilac jednog od okrivljenih i onda su oni to iskoristili da kažu – pa, tada niste bili branilac. Ali sam bila narodni poslanik.

U pravosuđu sam već 19 godina kao advokat i vrlo dobro znam kako izgleda naše pravosuđe danas, šta su njegovi nedostaci, tačnije i preciznije rečeno – koliko je zapravo pravosuđe mrtvo.

Iako su mnogobrojne organizacije civilnog sektora, strukovnog udruženja, fizička lica, podnosili primedbe i na ustavne amandmane i na zakone koji bi trebalo da se usklade sa ustavnim promenama, u postupku javnih okruglih stolova, u pogledu ovog seta pravosudnih zakona jasno je da je to sve, kao uostalom i većina stvari u ovoj državi, bila farsa, farsa koja bi govorila o tome da je ispoštovana zakonska procedura, da je ispoštovano prisustvo javnosti.

Međutim, suštinski je jako bitno naglasiti da javnost nije bila uključena u punom i pravom smislu te reči, jer su javne sednice bile zakazane za vreme praznika, 21. decembra, 23. decembra, 26. decembra 2022. i 10. januara u Beogradu 2023. godine.

Primedbe su bile upućene u velikom broju, od strane strukovnih udruženja, opet ponavljam organizacija civilnog sektora i pojedinaca. Skoro 90% tih primedbi je odbijeno u jako kratkom roku od dva dana i vrlo je čudno da, kako i na koji način, to, postignut taj uspeh istorijski, da se sve te primedbe vrlo jasno i precizno pročitaju, obrazlože, zašto su odbijene? Ja mislim da zapravo one nisu ni čitane. Zakoni su, naime, u Vladi predloženi 17. decembra 2022. godine, a Izveštaj o sprovedenoj javnoj raspravi objavljen 20. decembra 2022. godine.

Dakle, u rekordnom roku su stručnjaci procenili važnost primedbi i zaključili da kako ne dolaze od strane njihovih, jel, primedbe su zbirno objavljene i zbirno odbijene. Nije bilo nikakve političke volje da se poslušaju organizacije koje su na stručan način i vrlo precizno bave poboljšanjem uslova za rad srpskog pravosuđa, gde su tretirani kao neprijatelji, bez mogućnosti da se bar objasni šta bi sve moglo da se promeni kako bi se sprovela istinska reforma pravosuđa. U radnoj grupi za izradu seta pravosudnih zakona, nije bilo ovlašćenih predstavnika ili izaslanika niti je Advokatska komora Srbije uopšte pitana za izbor advokata koji bi učestvovali u radnoj grupi prilikom izrade seta pravosudnih zakona.

Čuli smo ovde danas da je to praktično nadležnost ministra pravde i da se po tom, po slobodnoj oceni biraju advokati koji bi učestvovali u radnoj grupi. Advokatska komora Srbija čak nije ni konstatovana koji bi to advokati bili, možda smo mogli da pošaljemo bolje stručnjake, koji bi na adekvatniji način izložili probleme, ajde da kažemo samo advokature.

Potpuno sam uverena da se ništa neće promeniti ovim setom zakona, odnosno da će politički uticaj biti još veći i na sudije, i na tužioce. U starim zakonima koji su još uvek na snazi imali smo jasno političko prisustvo dva politička predstavnika, a to je ministar pravde i predsednik skupštinskog Odbora. To je bio jedan jasan i neskriven politički uticaj, reformom je to trebalo promeniti.

Međutim, pored silnog zalaganja za demokratske vrednosti, vladavinu prava i omogućavanja pravičnog suđenja, radne grupe ministarstva pravde su uradile potpuno suprotno. Zapravo su pojačali politički uticaj, ovakvo sakrivanje pojačanog političkog uticaja vidljivo je poznavaocima prava i krije se u institutu istaknutih pravnika, kojeg bira skupštinska većina i koji učestvuje u radu Visokog saveta sudstva i Visokog saveta tužilaštva. Sada umesto dva eksponenta politike postoje četiri. Kriterijumi za njihov izbor su krajnji sumnjivi, deset godina staža i da ga izabere skupštinska većina, tako izabrani pravnici će birati ko će biti sudija a ko neće? Izvesno je da niko ko se političkoj većini ne bude svideo neće moći da bude sudija, a svako ko se toj većini bude zamerio nad njim će se sprovesti disciplinski postupci koji će kao krajnji ishod imati razrešenje. Umesto 11 članova koje bira Skupština, Visoki savet sudstva će imati deset članova od kojih četiri bira Skupština iz redova istaknutih pravnika, a pet biraju sudije. Državno veće tužilaca bi trebalo da postane Visoki savet tužilaštva koji takođe čine deset članova od kojih četiri bira Skupština iz redova istaknutih pravnika, a četiri biraju tužioci i zamenici tužilaca.

Mislim da je ovde trebalo postaviti jasnije kriterijume i ići drugim putem da se o kandidatima izjašnjava struka, poput Pravnog fakulteta, Advokatske komore javnog tužilaštva. Problem je kvalitet našeg sudstva, jačanje stručnosti, ujednačavanje sudske prakse, sve to nije i ne može biti rešeno, jer nema spremnosti i volje.

Dakle, jako je teško objasniti da je Venecijanska komisija zapravo poručila da je za primenu ovih zakona neophodno promeniti pravnu kulturu, jako je teško objasniti pojam pravne kulture u okvirima aktuelnih dešavanja, i aktuelnog političkog okruženja. Što bi kolega advokat Beljanski rekao – kršenje Ustava, diskriminacija i politička korupcija odavno su se odomaćili. U autoritarnom režimu naprosto ne može i nema pravne kulture. Otuda je pravna kultura kod nas fantomska pojava, bar na dva načina jedni je zamišljaju a drugi je lažno predstavljaju. I ne treba se zavaravati da će nešto promeniti, niti ova reforma u dogledno doba. Baš kao što se ne sme desiti da se promeni ni nastojanje malobrojnih da do promena dođe, ti malobrojni će svakako sedeti izgleda još neko određeno vreme sa ove strane, a nakon toga se mora uraditi zaista istinska prava i ozbiljna reforma pravosuđa.

Ovo što sada gledamo i ono o čemu ćemo prisustvovati će svakako biti izglasavanje ovog seta pravosudnih zakona, i ja sam jako tužna i razočarana s obzirom da mislim da govorim u ime svih svojih kolega, nikada se nisam bavila nijednim drugim poslom osim advokaturom, čak ni ovde nisam u stalnom radnom odnosu. Mogu da kažem da je stanje u advokaturi nikad gore, a ne zato što je samo advokatura u pitanju, već zato što nam je onemogućeno da radimo svoj posao. Sudije su onemogućene da rade svoj posao. Javni tužioci ne smeju da rade svoj posao. To je ono sa čim se svakodnevno susrećem, ne samo u Beogradu već u celoj Srbiji.

Da je bilo istinske volje i da zaista postoje, ja ću još jednom apelovati i zamoliti, postoje amandmani strukovnih udruženja, ne morate gledati nikada amandmane opozicionih stranaka ukoliko smatrate da su neopravdani, neosnovani i tako dalje, ali pogledajte šta kažu strukovna udruženja, čak ni Udruženje sudija i tužilaca nije bilo voljno da da saglasnost na ove zakone, imali su vrlo ozbiljne primedbe, čak ni one nisu usvojene. Zamislite se šta radite, jednoga dana ćete vi biti u poziciji da vam treba sud, da vam treba tužilac, a nećete biti na vlasti. Hvala vam.

Evo, samo ću vrlo kratko.

Pošto sam dobila poziv za demanti, ako se radi o transparentnosti, imate 21, 23, 26, decembar i 10. januar 2023. godine, jer tada se održavaju okrugli stolovi. Eto, molim vas, odgovorite mi gde su objavljeni pozivi.

Ko su ljudi koji su pozvani na te okrugle stolove? Kada ste primili primedbi i kada ste stigli u tako rekordnom roku da odgovorite na sve primedbe i zašto je odbijeno 90% primedbi civilnog sektora?

Transparentnije bi bilo da ste dali objašnjenje i rekli, da, urađeno je za vreme praznika zato što tada javnost okupira na sasvim nekim drugim stvarima, znači, pravosudni zakoni.

Vi vrlo dobro znate koliko je naša javnost upućena u pravosuđe i trebalo je objasniti građanima o čemu se radi, do kakvih to tektonskih promena u pravosuđu dolazi, zašto bi građani trebali aktivnije da se uključe u javne rasprave i da učestvuju da bi bili upoznati sa tim šta se menja i na koji način se menja.

Eto, to bi bile tektonske promene.

Hvala.

Poštovane kolege narodni poslanici i narodne poslanice, poštovana predsedavajuća, ja sam vrlo pažljivo slušala prethodne sagovornike vezano na temu javnog medijskog servisa, njegove objektivnosti, potrebe za daljim finansiranjem i o tome kako imamo najkvalitetniji program preko javnog medijskog servisa.

Sve to što smo sada malopre čuli ne odgovara istini ili izgleda gledamo različitim očima. Prosto, postoje televizije na čiji račun su sada iznete vrlo teške optužbe. Te televizije rade potpuno adekvatno svoj posao i pokušavaju da iznesu ono što je zapravo Ustavom Republike Srbije zagarantovano svima, a to je zapravo sloboda govora i sloboda mišljenja.

Na tim istim televizijama za koje se ovde optužuju da su zapravo, da kažemo, organizovane od strane neke strane službe, kako je ovde rečeno i kako smo čuli i da vodimo računa o tome gde gostujemo, praktično je to jedini način da se reč opozicije čuje i da se čuje šta ona to ima da kaže.

Javni medijski servis RTS već godinama sprovodi jednu politiku koja nije adekvatna, koja ne odgovara slovu Ustava Republike Srbije, a to je ne dozvoljava se sloboda govora, ne dozvoljava se sloboda mišljenja.

Da je to tako i vrlo je očigledno, kao što smo malo pre čuli, kaže – bilo je emisija u kojima se dozvoljava i razgovor o nacrtima predloženih zakona. To nismo imali prilike da vidimo na RTS, odnosno na RTS se nikad ne pozivaju stručnjaci iz pravne oblasti, stručnjaci sa pravnih fakulteta, stručnjaci, adekvatni ljudi koji bi na sasvim drugačiji način objasnili zapravo javnosti koje su mane i propusti ovih nacrta zakona.

Nacrti zakona i ovi zakoni o kojima danas ovde odlučujemo, odnosno izmene i dopune ovih zakona su krajnje skandalozni i ukazuju upravo na ono što opozicija sve vreme pokušava da ukaže javnosti, a to je, ja ne znam od čega se onda plašite? Zašto ne dozvoljavate da se čuje drugačije mišljenje? Zašto ne dozvoljavate slobodu okupljanja građana? Zašto ne dozvoljavate da se čuje istina? Strah je zaista veliki sa vaše strane.

Ono što ćemo mi učiniti, a to je bukvalno put ka tome da se izborimo da se čuje i reč običnog čoveka, da se čuje i zabrani upotreba i zloupotreba podataka o ličnosti. Tako da sve ovo što smo čuli od strane vladajuće stranke večeras, odgovara neistini. Istina je ono za šta se mi borimo. Hvala.

Poštovani narodni poslanici, poštovani predstavnici Vlade, mi smo se juče izjasnili, a ja ću to ponoviti, prosto da bude jasno, kao što i znate, Poslanički klub „Moramo zajedno“ neće podržati ovakav Predlog zakona o budžetu za 2023. godinu. Razlozi su pre svega sledeći.

Juče smo imali priliku da od premijerke Ane Brnabić dobijemo jedno objašnjenje koje je bilo u najmanju ruku licemerno s njene strane. Zaista, mi ovakav vid raspolaganja državnim sredstvima, a sve u cilju i u priči da će se poboljšati životni standard građana, da će se raditi na poboljšanju životne sredine, da će se povećavati plate, da će se povećavate penzije, sve je to priča i sve je to jedna lepa iluzija koju vi ovde na svakodnevnom nivou plasirate građanima Republike Srbije.

Vrlo dobro znate da prosečni građanin Republike Srbije ne živi u skladu sa standardima, bar onim minimalnim i normalnim standardima koji se podrazumevaju u zemljama EU. Vrlo dobro znate da to povećanje penzija o kome vi pričate, da će sledeće godine biti čak i 12%, ide iz nekakvog Fonda penzijskog i invalidskog osiguranja koji jedva krpi kraj sa krajem svakog meseca da isplati penzije penzionerima.

Takođe, u ovom budžetu se ne priča o tome da će radnicima Fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje biti povećane plate i usklađene sa tim vašim nekakvim prosekom zarada, s obzirom da radnici u Fondu penzijskog i invalidskog osiguranja rade za plate od 44.000 dinara.

Ja sam napomenula i na prethodnoj sednici, kada smo pričali o rebalansu budžeta za 2022. godinu, da se tu zapravo ne govori o rebalansu, već o prebacivanju sredstava iz rezervi u određena ministarstva, kako bi se lažno prikazalo da je određeno ministarstvo uštedelo ili napravilo uštedu, a onda sada imamo završni račun nakon rebalansa budžeta za 2021. godinu koji je jasni pokazatelj ovoga o čemu pričam.

Takođe, htela sam da napomenem samo još jednu stvar. Juče sam od jednog poslanika koji pripada vladajućoj koaliciji čula tri vrlo lepe reči koje se odnose na ovaj budžet, a to su: racionalnost, reforma i odgovornost.

Svakako, ovaj budžet da je racionalan – nije. Trošenje državnih sredstava nije racionalno. Ne postoji racionalno objašnjenje za ovakav budžet za 2023. godinu. Da se radi o nekakvim reformama – jasno je svima da ovde reformi nema. Vi samo, praktično, prodajete iluziju da će doći do izvesnog poboljšanja i do izvesnih reformi, a da ćete snositi odgovornost za ovo što radite, to je svakako pitanje trenutka.

Hvala.

Ne, nisam sa tom namerom htela da se javim. To ste mogli vi kao predsednik Skupštine da opomenete poslanika. Ja nisam tim povodom, zaista. Vi ste dužni da održavate red.

To je taj član na koji bi se ja pozvala, a to je član 105. Sve vreme se uporno dobacuje. Nemojte mi reći da smo mi ti koji se stalno pozivamo na taj član. Evidentno je da nekome smeta govor i reakcija. Ja bih vas zamolila da obavljate funkciju predsednika Skupštine i opominjete ljude koji dobacuju konstantno.

Hvala, predsedavajući.

Kolege i koleginice narodni poslanici, koalicija Moramo zajedno, neće podržati Zakon o rebalansu budžeta, a to pre svega iz sledećih razloga.

Rebalans budžeta radi se u naime u momentu kada je ostalo još par dana do usvajanja, odnosno novog Predloga zakona o budžetu za narednu godinu. Takođe, budžet, odnosno završni račun ili zakon o završnom računu iz 2021. godine još uvek nije usvojen, a nije ni podnet završni račun. Ono što je ovde zapravo jako bitno, a to je samo obrazloženje za donošenje ovakvog zakona o rebalansu budžeta.

Naime, u obrazloženju stoji da se ovaj zakon donosi u skladu sa članom 167. Poslovnika o radu Narodne skupštine. Naime, po hitnom postupku se isključivo i jedino mogu donositi zakoni ukoliko postoji opasnost od okolnosti koje se nisu mogle predvideti, a prouzrokovale bi štetu po rad državnih organa i organizacija. Takođe, u obrazloženju zakona imamo nekakvo slično objašnjenje, da bi rad državnih organa i organizacija bio poremećen, te da bi se u tom smislu stvorile i izvesne poteškoće u finansiranju rada državnih organa.

Ono što je svima, čini mi se, jasno ovde je da se ovde radi o tome da se povlače izvesne rezerve i prebacuju novčana sredstva za finansiranje, kao što smo to imali prilike da čujemo i na prethodnoj sednici, rada četiri nova ministarstva i rada tri nova ministarstva bez portfelja. U samom budžetu su izdvojena određena novčana sredstva iz kojih se evidentno vidi da se radi isključivo o zaradama za rad tih ministara i ministarstava bez portfelja, kao i za materijalne troškove.

Ono što je, takođe, ovde danas rečeno je, naime, ministar finansija nam je rekao da Vlada vodi računa o svakom dinaru. Ono što je evidentno, a i posedujem takvu informaciju, Fond PIO, iz koga će se navodno finansirati povećanje penzija u iznosu od 9%, jedva krpi svaki mesec novac za isplatu tekućih penzija i davanja. Ono što je evidentno, a što zna i sam ministar finansija je da najveći broj zaposlenih u Fondu PIO čine zaposleni sa srednjom stručnom spremom, čija zarada iznosi 44.000 dinara. Znači, ne govorim ovde o prosečnoj zaradi, s kojom ste se onoliko hvalili.

Ono što je takođe jako bitno i ključno je da je ovaj Zakon o rebalansu budžeta bio transparentniji, da je građanima rečeno šta je uređeno, da je građanima odgovoreno koliko je ostavljeno u rezervama, a čuli smo ovde neku cifru od tri milijarde dinara, pitanje za ministra finansija je – šta u ukoliko se dese bilo kakve druge nepredviđene okolnosti, da li će ovih tri milijarde dinara biti dovoljno za sve ono što ste planirali ovim rebalansom budžeta?

Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovani narodni poslanici, ja bih pre ovog izlaganja vezanog za Predlog izmena i dopuna Zakona o ministarstvima pre svega zamolila kolege narodne poslanike – izabrani smo od strane naroda da u ovoj Skupštini rešavamo važna životna pitanja ovoga naroda. Molim vas, nemojmo više da spominjemo nikakve Belivuke, mafije i ostale stvari. Zaista će neko pomisliti da smo ovde došli da pričamo o bezveznim i beskorisnim stvarima.

Zamolila bih vas vezano za izmene i dopune Zakona o ministarstvima, rok je zaista bio kratak, ovaj zakon se usvaja po hitnom postupku bez ikakvog obrazloženja. Na Odboru za pravosuđe sam postavila kao jedno od vrlo bitnih pitanja – zašto je pre svega ovako hitno stavljen na dnevni red ovako bitan Predlog zakona? Takođe sam postavila jedno od ključnih pitanja – kako je to moguće da je u obrazloženju navedeno da nisu neophodna dodatna budžetska sredstva za sprovođenje ovog zakona? Ako imate predviđeno formiranje četiri nova ministarstva, što će biti jedno od najglomaznijih praktično ministarstava od 2012. godine, onda u tom smislu postavljam pitanje i vrlo je logično – kako će se finansirati ta četiri ministarstva, da li će se raditi rebalans budžeta, ko će plaćati nove države sekretare, ko su ti ljudi. Ako pričamo i spominjemo ovde i navodimo termine - apsolutni lider u regionu, poboljšanje kvaliteta života, postavljam pitanje i volela bih da mi neko odgovori na to pitanje iz vladajućeg ili aktuelnog režima, a pre svega, čini mi se, da bi premijerka mogla da odgovori – po čemu smo mi to lideri u regionu? Kakav je to kvalitet života građana Republike Srbije? Da li se neko zapitao ikada od vas kako se živi sa prosečnom platom od 45 hiljada dinara, a ne 70, kako smo ovde čuli?

Da li se neko zapitao, kako žive rudari u Aleksincu, koji imaju cenu rada koja je 110 dinara, gospodo draga, polovina od zvanične cene po satu? Gospođa Zorana Mihajlović je potpisala takav kolektivni ugovor. Ti ljudi rade jedan od najtežih poslova i jedu jedan od najteže zarađenih hlebova. Vi sedite ovde u Skupštini, zarađujete vrlo pristojne plate.

Ja bih vas zamolila da se skoncentrišete na temu, da govorite o ministarstvima, da govorite zašto su nam potrebna četiri nova ministarstva, da govorite o tome odakle će se finansirati ta četiri ministarstva, ko će biti ti novi državni sekretari i da li ćemo ponovo biti lideri, ne u regionu, po broju ministarstava, 25 ministarstava gospodo draga? Ko će to da finansira? Mene bi bilo sramota. I zaista će me biti sramota ukoliko ovaj zakon bude usvojen. Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovane kolege narodni poslanici i narodne poslanice, ovim putem želim pre svega da vas obavestim sve, danas je sprovedena racija u Novom Sadu. Danas su pohapšeni građani i aktivisti Novog Sada koji čuvaju Šodroš. Danas je policija učinila upravo ono što je radila i u Majdanpeku prethodnih dana.

Prvo pitanje za gospodina ministra policije Aleksandra Vulina je - na osnovu kog ovlašćenja i po osnovu kog člana zakona policija ima pravo da građane koji se nalaze slobodno na javnoj površini, koji nikog ne uznemiravaju, koji ne sprečavaju službena lica u vršenju službene dužnosti, hapsi, privodi, tuče, naziva pogrdnim imenima?

Ono što se desilo u Šodrošu danas jeste racija. Ono što se desilo pre par dana u Majdanpeku je bukvalno tortura i zlostavljanje od strane policijskih službenika.

Moje pitanje za ministra policije Aleksandra Vulina je ponovo - želim da mi se pokaže dokument kao narodnom poslaniku, da bih mogla da opravdam takvo postupanje policije, kao i član zakona na koji se pozivaju isti policijski službenici kada torturu sprovode nad građanima grada Majdanpeka i grada Novog Sada.

Ono što je suštinski takođe jako bitno, pitanje za ministarku zaštite životne sredine - da li je upoznata sa time da je Bernska konvencija pokrenula proces za zaštitu Šodroša kao zaštićenog područja? Da li je upoznata sa tim da je naloženo da se dostavi strateška procena uticaja na zaštitu životne sredine, s obzirom da se u Šodrošu nalazi preko 200 zaštićenih vrsta?

Da li je ministarka za zaštitu životne sredine upoznata sa tim da je naloženo aktivistima i pokrajinskoj vlasti da sarađuju u pronalaženju problema? Ponovo se vraćamo na pitanje ministru policije - da li je policija ta koja je danas došla da sarađuje sa građanima na ovakav način?

Naravno, konačno treće pitanje za ministarku rudarstva i energetike. Pre neki dan smo imali to zadovoljstvo i čast da vidimo gospođu ministarku sa roze šlemom, koja nam objašnjava da se Starica neće rušiti. Postavljam pitanje, da li se radi o sanaciji, Starica je srušena, Starica više ne postoji, šta Kinezi trenutno rade na Starici? Vrlo je bitno pitanje, koja se ruda vadi, u kom obimu i u kom koncentratu?

Ovo što se radi, gospodo draga, je bezakonje. Ova pitanja su jako bitna i građani traže odgovore. Protiv svih odgovornih lica će biti podnete krivične prijave. Zlostavljanje i torturu trpimo svaki dan. Zlostavljanje i tortura policije mora da prestane. Hvala.

Takođe, izvinjavam se, ukoliko mogu samo da obavestim, kao što kolege drage i vide, narodni poslanik Aleksandar Jovanović Ćuta danas nije došao na sednicu Skupštine. Danas smo svi trebali da budemo tamo. Danas smo trebali svi da damo podršku građanima Novog Sada. Danas smo svi trebali da budemo tamo, a ne da sedimo ovde i da pričamo o kojekakvim stvarima. Danas se tamo tuku i privode…