Poštovani narodni poslanici, ja bih pre svega postavila, ajde da kažemo, i pitanja, možda čak i zatražila obaveštenje.

Naime, svedoci smo da je Vlada Republike Srbije 26. maja donela Odluku i stavila u skupštinsku proceduru Predlog zakona o upravljanju preduzećima koja su u javnoj svojini Republike Srbije. Osnovno pitanje, pošto je ovaj zakon previše obiman da bih sada o njemu pričala i da bih postavljala pitanja pojedinim ministarstvima vezano za ovaj zakon, osnovno pitanje za Ministarstvo privrede – zašto od Agencije za sprečavanje korupcije nije zatraženo mišljenje o proceni rizika od korupcije prilikom sastavljanja i podnošenja ovog predloga Skupštini?

Naime, kao što je svima dobro poznato, ovaj zakon zapravo govori o privatizaciji 23 javna preduzeća, o kompletnoj njihovoj imovini koja će biti zapravo dostavljena i omogućeno određenim investitorima koji će ulagati u takva akcionarska društva upravljanje nepokretnom i pokretnom imovinom ovih javnih preduzeća. Rizici od korupcije su preveliki i zaista bih volela da što pre, pre nego da ovaj zakon dođe u skupštinsku proceduru i krene rasprava o njemu, da dobijem odgovor na ovo pitanje, odnosno da se zatraži mišljenje Agencije za sprečavanje korupcije.

Moje sledeće pitanje se odnosi na nešto što je nevezano za ovu temu, ali je svakako u sklopu brige o građanima Republike Srbije, pre svega za ministarku zdravlja, Danicu Grujičić – da li je zatraženo mišljenje, odnosno izveštaj medicinske ustanove Zdravstvenog centra Gnjilane o zdravstvenom stanju i o radnjama koje su zdravstveni radnici preduzeli prilikom povreda i lečenja Momčila Vučkovića iz sela Donja Bodriga na Kosovu?

Naime, kao što je opšte poznato, saznali smo iz medija da je pomenuti imenovani gospodin preminuo nakon nesavesnog lečenja od strane tih lekara, pa bi ovaj izveštaj bio jako dragocen u daljem toku i u borbi njegove porodice za ostvarenje pravde imenovanog.

Sledeće pitanje se odnosi, zapravo može biti i pitanje upućeno Vladi, odnosno objašnjenje od Vlade – ko je sa srpske strane ostvario aranžman sa albanskim prevoznicima sa Kosova za kontramiting „Srbija nade“? Kako je ostvareno i na koji način je plaćena ta usluga albanskim prevoznicima, tj. njihovim firmama za prevoz Srba sa Kosova u Beograd?

Takođe, ta pitanja upravo upućuju na ono o čemu sam pričala u prvoj tački, s obzirom da nam je svima opšte poznate retorika predsednika vezana za nemogućnost saradnje sa kosovskim institucijama. Kako je došlo do ove saradnje i na osnovu kog aranžmana je ostvarena ova saradnja? Hvala.

Poštovani građani i građanke Republike Srbije, poštovani narodni poslanici, moje pitanje će se odnositi, pre svega, na ono što i jeste tema ove vanredne sednice koja je zakazana juče.

Naime, moje prvo pitanje je upućeno za predsednicu Saveta REM-a, Oliveru Zekić. Kako će rešiti i da li će učiniti nešto povodom izjave predsednika Aleksandra Vučića, koji je izjavio javno na javnom servisu da će potpisati smenu rukovodstva članova REM-a?

Vrlo dobro smo upoznati sa Zakonom o REM-u, odnosno Regulatornom telu za elektronske medije i njegovim ovlašćenjima. Po tom zakonu REM je zapravo nezavisna i samostalna institucija koja vrši javna ovlašćenja, pa nas zanima šta će predsednica Saveta tim povodom učiniti, s obzirom da se ovde radi o neprimerenom uticaju i vršenju ovlašćenja za koje po Ustavu i zakonu nisu predviđena.

Za Ministarstvo kulture sledeće pitanje - da li glumci koji učestvuju u serijama i filmovima koji su sponzorisani od strane "Telekoma Srbije" imaju pravo da iznose svoje mišljenje koje je u suprotnosti sa zvaničnim stavom aktuelnog režima? Da li bi u tom slučaju zaista zaslužili salve uvreda i kleveta od strane ministarke?

Sledeće pitanje je ko je dao podatke o sponzorstvu od strane "Telekoma" za snimanje serija i filmova od strane "Telekoma"? Da li je za našu aktuelnu ministarku kulture ulaganje u kulturu zapravo ulaganje u filmsku industriju i izdvajanje iz budžeta ili je osnovni cilj Ministarstva kulture kulturno uzdizanje?

Za Novaka Nedića, generalnog sekretara Vlade, sledeće pitanje. S obzirom da smo svi bili svedoci da smo imali priliku da ga 19. maja u Pančevu vidimo sa grupom vrlo sumnjivih momaka, izjašnjenje, ukoliko je to moguće, ko je ta grupa koju on predvodi sa crnim kačketima i crnim prslucima? Vrlo je bitno.

Za predsednicu Vlade pitanje. Juče je jedan od narodnih poslanika SNS izneo sledeće informacije - vlasnik "Pinka" Željko Mitrović je svoj profit i interes svoje kompanije stavio u službu države. Skandalozna izjava, pa me zanima, ako je stavio profit u službu države, o kakvom se to profitu radi? Koliki je to novčani iznos? Da li možemo da imamo uvid u to, pošto u budžetu nismo videli da se taj iznos na bilo koji način pominje? I da li znate da se onda u tom slučaju radi o krivičnom delu, s obzirom da država ne može da uzima na taj način donacije od nekoga ko je zapravo privatna kompanija?

Takođe, imala bih pitanje i za Ministarstvo građevinarstva i infrastrukture, s obzirom da ćemo najverovatnije uskoro imati na dnevnom redu i Predlog zakona o planiranju i izgradnji, da li je u planu formiranje republičke agencije za prostorno planiranje koja će se finansirati iz privatnih donacija i investitora? U tom slučaju bismo svakako imali ono što je zapravo sled događaja sve ovo vreme, a to je vrlo razvijenu korupciju. Hvala.

Poštovani građani Srbije, danima ovde u Skupštini slušamo predizborne slogane, nažalost. Zaboravili smo šta su tačke dnevnog reda. Zaboravili smo da je prva tačka dnevnog reda zapravo Izveštaj o bezbedonosnoj situaciji u Srbiji nakon ovih jezivih masakra.

Ono što bih vas zamolila je da zaista prestanete da pričate o bilo čemu što ima veze sa izborima, sa tim šta je bilo pre 20 ili 30 godina i da se vratimo i skoncentrišemo na ono što je tema.

Naime, predstavnicima vlasti koje ovde već danima slušamo ja ne znam zaista šta bih poručila, osim da prestanu da nas ubeđuju kako su bezgrešni, kako su idealni i kako bi ih svaka druga država sveta poželela zapravo ovakve kakvi jesu.

Naravno, jasno je svakom promišljenom građaninu Republike Srbije da je sve ovo šarada, bez jasnog cilja, u smislu zadovoljenja potreba građana. Ovo je šarada u cilju zadovoljenja sopstvenih potreba predstavnika vlasti.

Duboko ožalošćeni i još uvek potrešeni i bukvalno u posttraumatskom stanju, građani Srbije trpe i dalje nasilje. Nasilno se uguravaju u autobuse, podmićuju da dođu na sveopšti protest, kako se ovde naziva, koji će se održati u petak u Beogradu, za podršku vođi. Nasilje koje zapravo se ogleda u tome što se ne dozvoljavaju fer i pošteni izbori. Nasilje je i kulturološki genocid koji vrše televizije „Hepi“ i „Pink“. Nasilje je i porobljavanje i urušavanje državnih institucija i to traje već čitavih 11 godina.

Sada mi ovde pričamo o nekakvom dijalogu. Meni je jako žao što se ovaj dijalog nije desio ranije. Morale su da se dese izgleda ovakve stvari da biste vi izjavili ovde danas kao premijer ove države da želite da spustite loptu, da smirimo ton i da pokušamo da komuniciramo. Komunikacija je prestala onog momenta kada ste vi počeli da nas nazivate oni, kada ste počeli, imali smo priliku pre neki dan da čujemo ovde ministra unutrašnjih poslova koji je nazvao – kada je ubijen vaš premijer. To su skandalozne izjave.

Ja sam kao advokat bila šokirana pre neki dan kvalifikacijom krivičnog dela ministra policije koji pokušava da nam objasni da je u Mladenovcu izvršen terorizam, čoveka koji pokušava da biće krivičnog dela i akta terorizma kvalifikuje na način kako ga je kvalifikovao.

Ja neću ulaziti, jer građani to neće razumeti, ja nemam puno ni vremena da objašnjavam građanima, žao mi je što ste nas pre neki dan nazvali kvazi borcima protiv nasilja. Ovo što vi radite, evo, vidite, su kvazi poslanici. Ovo je kvazi politika, ovo je kvazi država. Vi zapravo ne radite ništa na sprečavanju tog nasilja, čak ga i pospešujete. A znate kakav je srpski narod? Ako jako dugo vršite nasilje nad njim, inat je ono što nas kvalifikuje i karakteriše. Inat je proradio i taj inat ćete videti u subotu 27. Hvala.

Poštovane kolege, poštovani predsedniče, imala bih, pre svega, pitanje za Ministarstvo zdravlja – kada su poslednji put ažurirani spiskovi stručnjaka psihologa i pedagoga koji rade sa maloletnom decom?

Takođe, pitanje za Ministarstvo prosvete – kada su poslednji put dobili ažurirane spiskove psihologa i pedagoga, kao i metoda koje se primenjuju u radu sa maloletnom decom školskog i predškolskog uzrasta?

Takođe, pitanje koje se odnosi na MUP, a u vezi je sa gore navedenim i prethodnim, je zapravo da li MUP ima spisak zvanično registrovanih streljana? Koje su to streljane koje imaju dozvolu za rad? Da li postoji tačna i precizna evidencija lica koja koriste usluge streljane, kao i da li je MUP ažuriralo podatke koliko je maloletnih lica u proteklih godinu dana koristilo usluge zvanično registrovanih streljana?

Imala bih takođe jedno pitanje koje je nevezano za ovo temu, a vrlo je bitno i značajno za trošenje novca iz budžeta Republike Srbije. Naime, kao što je poznato korisnicima, Republički fond za PIO je imao svoju filijalu koja se nalazila na Novom Beogradu. U prethodnih par meseci ta filijala je zatvorena i prebačena u poslovne prostorije koje su prethodno bile hotel, nalazi se u Venizelesovoj ulici, adaptiraju se i jedna i druga direkcija. Znači, i ova na Novom Beogradu i ovo Venizelesovoj, pa me konkretno interesuje - koliko novca je izdvojeno za zakup poslovnog prostora u Venizelesovoj ulici, koliko se plaćaju računi za struju i komunalije, kao i koliko će dugo trajati ova adaptacija, jer su korisnici sa Novog Beograda i Zemuna penzioneri i zaposleni i ostali praktično onemogućeni da na teritoriji svoje opštine koriste usluge Republičkog fonda za PIO? Svi su prinuđeni da idu u centar grada. Znate svi dobro da se direkcija Republičkog fonda nalazi u Nemanjinoj ulici. Pitanje je upućeno direkciji, odnosno Republičkom fondu za PIO. Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovane kolege, kao što svi vrlo dobro znamo, a upoznati smo sa tim iz medija, najčešće, u Srbiji je od početka ove godine ubijeno više od 10 žena i to je ono što je alarmantno. Mediji pišu o tome, organizacije prebacuju nadležnost jedna na druge, a niko ne priča o odgovornosti.

U tom smislu sam imala nameru da zatražim objašnjenje i obaveštenje, a to je pitanje upućeno Ministarstvu pravde, odnosno ministarki Maji Popović – zašto još uvek nije uspostavljena centralna evidencija žrtava nasilja u porodici u skladu sa Zakonom o sprečavanju nasilja u porodici? Tu evidenciju je prema propisima trebalo da vodi Republičko javno tužilaštvo, kao i kada će biti uspostavljena centralna evidencija?

Sledeće pitanje, takođe za Ministarstvo pravde, je kada će femicid biti uveden kao posebno krivično delo, tj. da li će se revidirati opšti protokol o postupanju i saradnji ustanova i organizacija u situacijama nasilja nad ženama u porodici i partnerskim odnosima iz 2011. godine?

Pitanje za Ministarstvo unutrašnjih poslova, odnosno ministra Bratislava Gašića je na koji način se u praksi osigurava adekvatno primena i praćenje mera koje su izrečene u skladu sa Zakonom o zaštiti nasilja u porodici, s obzirom da smo svedoci da se svakodnevno te izrečene mere ne poštuju od strane nasilnika, a upravo jedan od razloga je i taj što ne postoji instrument, odnosno mehanizam za praćenje primene te mere?

Takođe, pitanje za ministra Bratislava Gašića je da li i na koji način se radi procena rizika od femicida?

Pitanje za Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, ministru Nikoli Selakoviću, naime, Strategija za sprečavanje i borbu protiv rodno zasnovanog nasilja prema ženama i nasilja u porodici za period od 2021. do 2025. godine usvojena je 2021. godine. Dve godine kasnije mi još uvek nemamo akcioni plan za sprovođenje ove strategije. Tim akcionim planom bi trebalo da se predvide aktivnosti, rokovi, odgovornost institucija i budžetska sredstva. Znači, pitanje visi u vazduhu – zašto još uvek nema tog akcionog plana?

Takođe, pitanje za Ministarstvo zdravlja, ministarku Danicu Grujičić, da li će ministarstvo podržati i kako zdravstvene ustanove i druge aktere u pružanju podrške žrtvama seksualnog nasilja i silovanja?

Za premijerku Vlade Anu Brnabić i Maju Gojković, potpredsednicu Vlade, kako će biti usvojeni kontrolni mehanizmi za praćenje slučajeva femicida u Srbiji u skladu sa Strategijom o sprečavanju i borbi protiv rodno zasnovanog nasilja prema ženama i nasilja u porodici, preporukama specijalne izvestiteljke UN za nasilje prema ženama i potreba u Srbiji?

Samo u toku ove godine, kao što sam napomenula malopre, desilo se najmanje 12 femicida, a u periodu od 2020. godine do danas najmanje 94 femicida, od toga prema četiri žrtve su bile maloletne.

To je ono što su moja ključna pitanja. Smatram da je zaista trenutak da se preseče sa ovakvom situacijom i da se ovo uvrsti kao posebna vrsta krivičnog dela. Hvala.

Gospodine predsedavajući, povredili ste član 100. Poslovnika, u malopređašnjem obraćanju direktno narodnom poslaniku Aleksandru Jovanoviću Ćuti.

Zamolila bih vas, kada iznosite takve tvrdnje, pošto ste i meni uputili reči da nisam ništa bolja od njega, da sednete ovde i da onda možemo na ravnopravnoj osnovi da razgovaramo, a ne da se međusobno vređamo i omalovažavamo.

Gospodinu Jovanovu bih se zahvalila na ovom finom izrazu, super heroj, on to nikada neće biti. Znači, molim vas da se izjasnite, s obzirom da ste povredili član 100. Poslovnika da li želite da sednete sa nama ovde i da na ravnopravnoj osnovi razgovaramo, kao narodni poslanici.

Poštovani narodni poslanici, tema današnjeg zasedanja je zapravo u svim normalnim državama i uređenim državama jedna od najbitnijih tema, naime funkcionisanje tužilaštva i sudstva u svakoj uređenoj i normalnoj državi je jako bitno za sigurnost i samim tim i poverenje građana u institucije koje ih vode.

Nažalost, mi ne živimo u takvoj državi i nažalost ove najavljivanje tektonske promene zapravo nisu nikakve tektonske promene. Ove promene su kozmetičke promene, promene koje zapravo su izvedene pod parolom „Ostajemo na istom“.

Da je to tako potvrđuje zapravo i sam izbor i način izbora „istaknutih pravnika“ i u Visokom savetu sudstva i u Visokom savetu tužilaštva, o čemu sam već ranije govorila.

Ono što je zapravo po meni ovde jedan od najjačih utisaka je da i sam način izbora ovih „istaknutih pravnika“, a i događaji koji su usledili nakon ovih predloga, govore o tome da zapravo ovaj režim na neki određeni način počinje da stvara određene linije odbrane.

Danas smo dobili informaciju da je zapravo šef, odnosno komandant odreda policije za posebne namene „Kobre“, potpukovnik Colić, zamenjen šefom privatnog obezbeđenja Aleksandra Vučića, gospodinom Darkom Đošićem, čovekom koji apsolutno nije adekvatan da bude na čelu tako velikih i značajnih institucija.

Naime, da li se to ovde radi o tome da gospodin Vučić stvara za sebe „Pretorijansku gardu“? Svi znate vrlo dobro šta su bili „Pretorijanci“, koga su štitili, na koji način su štitili. Štitili su careve od nemoćnog naroda u građanskim ratovima. Ti isti „Pretorijanci“ su funkcionisali po sistemu provera svega i svakoga, infiltriranjem među narod i ujedno radili i egzekucije. Da li vas podseća na nešto?

Ono što se dešava po Srbiji zadnjih par dana zapravo govori o tome da se takvim lokalnim šerifima, kao što je danas spomenuti Safet Pavlović, takođe daju određena ovlašćenja samo zarad toga da bi se dole zavodila strahovlada i da bi ti ljudi vladali decenijama. To se upravo radi i u svim ostalim manjim gradovima u Srbiji.

Onda se postavlja dalje pitanje. Imamo prvu liniju odbrane „Pretorijansku gardu“. Nakon toga imamo, ukoliko Skupština ne izabere dvotrećinskom većinom istaknute pravnike, zapravo političke poluge koje će birati te istaknute pravnike, a to su predsednik Narodne skupštine, predsednik Ustavnog suda, predsednik Vrhovnog suda i vrhovni javni tužilac, žena koja ne postoji. To je ono što dovodi u direktni kontakt i u direktnu vezu zapravo ove istaknute pravnike sa političkim uticajem. Priča o tome je suvišna. Svako ko bude želeo, moći će da se uveri u to. Mi nikakve reforme zapravo nećemo imati.

Ono što je meni takođe jedan od ključnih utisaka je i taj da želela bih da pojedini poslanici, evo imali smo danas priliku da čujemo da se predsednik Odbora za pravosuđe izjasnio tako što je jednom od opozicionih poslanika poručio – da, evo vidite, oni pišu krivične prijave, oni sude, oni svedoče, oni pišu optužnice. Bukvalno nam je citirao kako danas pravosuđe u Srbiji funkcioniše.

Aktuelni režim i pripadnici, odnosno njihove poluge u pravosudnom sistemu upravo rade ovo kako je opisao predsednik Odbora za pravosuđe. Nikakvih promena ovde neće biti. Promena će biti onog trenutka kada se „Pretorijanci“ okrenu protiv careva. Istorija se ponavlja. To se desilo, desiće se ponovo. Hvala.

Ukazujem na povredu člana 107. Poslovnika.

S obzirom da govornik je dužan da poštuje dostojanstvo Narodne skupštine, malopređašnji govornik nije bio opomenut zbog korišćenja uvredljivih izraza, čime je narušio dostojanstvo ovog doma.

Vrlo bih volela da čujem odgovor od cenjenog kolege, šta je to trebalo zapravo da znači, kome se obraćao…

Izvinjavam se, prosto sam izrevoltirana, samo ukazujem na to da je povređen Poslovnik ovakvim obraćanjem, odnosno dostojanstvo Narodne skupštine, a niste ga opomenuli.

Da.

Ja ću koristiti vreme ovlašćenog predstavnika, ukoliko dozvolite. Prosto, htela sam samo ponovo da apelujem na kolege. Hajde da se skoncentrišemo i pričamo o konkretnim stvarima. Ovakvo omalovažavanje i vređanje jedni drugih zaista neće dovesti nigde.

Konkretno, amandmani koji su uloženi, nisu uloženi da bi se bilo ko ovde maltretirao. Amandmani su bili vrlo konstruktivni, predložena su vrlo konstruktivna rešenja. E sad, to što je mišljenje Ministarstva pravde ili mišljenje bilo koga ovde od vas, negativno u tom kontekstu, ne znači da su ti amandmani bili loši.

Ako bi smo sveli ovo naše vreme na praktično omogućavanje da se saopšti šta je to bilo konkretno cilj tih amandmana, onda bi smo imali jednu konstruktivnu raspravu i ne bi smo trošili vreme ni ovom narodnu, a ni nama.

Ono što sam htela da napomenem je zapravo jedna bitna stvar. Ovakva objedinjena rasprava, kakva je danas, zapravo obesmišljava čitav ovaj proces gde narodni poslanici mogu na adekvatan način da iznesu bilo kakvu konstruktivnu kritiku ili bar da objasne i predoče gađanima Republike Srbije šta su to bili njihovi amandmani, šta su građani Republike Srbije ovima amandmanima zahtevali od Ministarstva pravde i kakve su to bile kritike, pa će narod proceniti da li je to bilo pozitivno ili negativno?

Naime, jedan od naših amandmana je bio upravo i taj amandman koji se odnosio na javnost u radu Visokog saveta tužilaštva.

Taj naravno amandman je odbijen bez ikakvog nekog detaljnijeg obrazloženja, iako se u samom zakonu, odnosno u Predlogu zakona napominje i proklamuje načelo javnosti u radu Visokog saveta tužilaštva nigde se ne precizira na koji način i kako će to biti javni njihov rad.

Naime, imali smo podatak, koji je iznet i u javnosti, prilikom javnih rasprava, da Visoki savet sudstva i Državno veće tužilaca u periodu od aprila 2021. godine do 2022. godine nije omogućilo nikom od javnosti da prisustvuje njihovim sednicama. Pitanje za Ministarstvo pravde je zapravo - zašto se to desilo? Zašto na čelo javnosti smo proklamujete na papiru? Zašto na čelo javnosti predstavlja mrtvo slovo?

Jako je bitno da građani Srbije znaju kakve se odluke donose u Visokom savetu tužilaštva, u Visokom savetu sudstva, upravo iz ovih razloga, o kojima i vi svi ovde pričate, da neće biti političkog uticaja, da neće moći da se manipuliše izborom istaknutih pravnika, itd. Onda, gospodo draga, ako bismo želeli da otklonimo takve malverzacije, omogućite javnosti, omogućite medijima, omogućite stručnjacima, da prisustvuju sednicama, kako bi građani Republike Srbije bili zaista sigurni u ono što proklamujete svakodnevnom politikom.

Neću dugo trošiti vaše vreme. Čula sam danas jednu jako zanimljivu, odnosno, dve zanimljive informacije. Prva je da će nam se predsednik Republike obratiti u 18 i 30 časova, verovatno ćemo saznati nešto senzacionalno, i jedan od kolega nam je danas napomenuo da su najbolji rezultati u oblasti kriminala postignuti za vreme Srpske napredne stranke. Kolega nije trenutno tu, žao mi je, verovatno je bio lapsus u pitanju, ali je živa istina. Hvala.

Poštovani predsedavajući, kolege i koleginice, poštovana ministarka, pa naime, vrlo sam pomno pratila ovu raspravu u načelu i javna izlaganja svih mojih kolega i koleginica, pa i odgovore ministarke pravde.

Ono što je zapravo moj zaključak iz svega ovoga što smo čuli prethodnih dana je da neće ovo biti nikakve, kako gospođa ministarka kaže, tektonske promene u pravosuđu, ovo će biti zapravo tektonsko cementiranje nezakonitosti, tektonsko cementiranje nesamostalnosti i zavisnosti sudstva i tužilaštva.

Da je to tako to upravo potvrđuje i određeni broj amandmana koje je SNS podneo na upravo ovaj isti set pravosudnih zakona. Pre svega ovde mislim na Zakon o javnom tužilaštvu i taj famozni član 69. koji će zapravo omogućiti sve ono o čemu sam juče pričala. To je upravo to što će ta ista republička javna tužiteljka moći da radi i sve ono što je radila i do sada, ali će samo sad to biti na vrlo zakonit način.

Malopre smo čuli u izlaganju jednog od kolega, neću ga imenovati da prosto ne bih ostavljala prostora za repliku, jer zaista nema potrebe, ali smo čuli termin da se sa naših televizija čulo nešto što njima nije, što verovatno SNS nije odgovaralo. Znate kako, bilo bi korisno da u jednom određenom trenutku prekinemo sa tim – naše je, vaše je, leva i desna strana.

Naime, ovde se radi o građanima Republike Srbije, radi se o pravosuđu koje pripada i nama i vama i bilo bi poželjno, to se nije desilo naravno, da na toj istoj nacionalnoj televiziji dobijemo jedan vrlo dobar termin na kome će stručnjaci iz ove oblasti objasniti građanima Republike Srbije šta znače tektonske promene i šta bi zaista bila istinska reforma pravosuđa. Međutim, to se nije desilo.

Mi smo imali na televizijama, kako kolega iz SNS kaže – našim televizijama, stručnjake za ustavno pravo, stručnjake koji su zaista nezavisni i samostalni u svom radu koji su dali, možda čak i neki od njih su i ocenili kao pozitivne ove promene, ali su imali vrlo ozbiljne primedbe i kritike na pojedine odredbe ovih zakona koje bi mogle suštinski uticati na to da dobijemo zaista nezavisno i samostalno pravosuđe. Međutim, do toga sigurno neće doći.

Žao mi je zbog toga i zaista bih volela da smo ovde imali jednu, ajde da kažem, korisnu raspravu. Ovde smo se naslušali svega i svačega i upravo ono o čemu sam juče govorila – čuli smo javna suđenja, iznošenje dokaza u predmetima koji su još uvek žive, javne odbrane pojedinaca i zaista sam šokirana količinom neozbiljnosti u javnoj raspravi o tako bitnim zakonima koji će uticati na sudbinu svih građana Republike Srbije.

Naravno, u narednim danima, pošto imamo zakazan i Odbor za ustavna pitanja i Odbor za pravosuđe, ja se iskreno nadam da će pojedini amandmani koji su korisni, nisu zlonamerni zaista, tiču se svih građana Republike Srbije i nemojte opet da pominjemo…

Gospođo ministarka, sad izvinite, ali vama ću se lično obratiti – nije ovo ni naša, ni vaša, vi biste trebali da budete ministarka svih građana Republike Srbije.

Takođe bih zamolila i predsednika Odbora za pravosuđe da pažljivo i pomno zajedno pređemo sve ove amandmane i da bar jednom u istoriji ovog doma budemo saglasni da se radi o promenama koje će biti korisne svim građanima Republike Srbije.

Hvala.

Poštovani predsedniče Skupštine, kolege i koleginice narodni poslanici, moje današnje obraćanje će zapravo imati jednu sliku lamenta nad pravosuđem Srbije. Nemojte me pogrešno shvatiti, ali ljudi koji dolaze iz struke, iz advokature, iz pravosuđa, ljudi koji žive ovde i koji su u mogućnosti da dođu u sud ili tužilaštvo, shvatiće zapravo na šta taj sistem liči.

Naime, još jednom je propuštena prava i istinska šansa da se uradi istinska reforma pravosuđa. Još od usvajanja Nacionalne strategije za reformu pravosuđa 2013. godine nikakva istinska reforma nije sprovedena. Od 2013. godine gledamo nemo kako pravosuđe propada i umire. Aktuelna vlast ne preduzima ništa što bi dovelo do značajnije promene u ovoj oblasti. U toku čitave jedne decenije slušamo hvalospeve o promenama najavljene reforme koja će doprineti da sudovi i tužilaštvo budu nezavisni i samostalni, ali se to uporno ne dešava.

Osim hvalospeva, imamo sledeće – sudove koji nemaju dovoljan broj sudija, sudije koje su zatrpane starim predmetima, sudije u Beogradu, primera radi, u Trećem osnovnom sudu u Beogradu imaju u radu po dve i po hiljade predmeta, a pri tom pristižu i novi predmeti. Kada će se to rešiti i kako će se to rešiti, ostaje i dalje nejasno.

Takođe, imamo i nerešen status sudijskog pomoćnog osoblja. Imamo i sledeću situaciju, da se u velikom broju predmeta dešava da se u zadatim rokovima ne rešava. Po prigovorima stranaka se ne rešava, ili se rešava sa zakašnjenjem.

Sudije su pod konstantnim pritiskom, i predsednika sudova i političkih aktera. Kako, znamo svi vrlo dobro. Imamo situaciju i mogućnost da vidimo javna, medijska suđenja, javno iznošenje dokaza, javno pisanje optužnice, javno pisanje odbrane i samim tim i javnu presudu, bez mogućnosti struke da učestvuje na bilo koji način u rešavanju određene situacije.

Ustav Republike Srbije vrlo precizno proklamuje načelo podele vlasti na zakonodavnu, sudsku i izvršnu. Takođe, u Ustavu je proklamovano i načelo nezavisnosti i samostalnosti u radu, te nemogućnosti međusobnog uticaja jedne na drugu vlast.

Ono što ova vlast uporno čini, a složiću se samo s tim da nije to samo greška ove vlasti, da izvršna i zakonodavna vlast smatraju da će popraviti sudstvo tako što će ga kontrolisati. Dakle, ovakvo delovanje je zapravo protivustavno delovanje i aktuelna vlast opravdava takvo delovanje time što su pobedili na izborima.

I u ovom i u novom setu pravosudnih zakona krije se očigledna namera da politička vlast predvlada nad sudskom. Bila su ponuđena rešenja u okviru primedbi koje su sve do jedne odbijene, kao što je to slučaj i sa amandmanima, da se odnos sve tri grane vlasti reguliše na taj način da bude nesumnjivo da se sistem ravnoteže i međusobne kontrole odnosi i na izvršnu i na zakonodavnu vlast a da se sudska vlast posebno uredi Ustavom u pogledu autonomije, samostalnosti u radu, budžetu i slično.

Međutim, Ustav je izgleda, kao i Ustavni sud, samo jedan od akata koji se ne poštuju, odnosno jedna od institucija koja ne vrši svoju Ustavom i zakonom određenu ulogu. Kada se zadnji put oglasio Ustavni sud Republike Srbije povodom bilo koje situacije kada neko od političkih aktera ili državnih činovnika učini povredu Ustava?

Da li je predsednik Republike Srbije ikada prekršio Ustav? Jeste. To čini na svakodnevnom nivou. Da li se oglasio Ustavni sud? Naravno da nije. Ustavni sud o svemu ovome ćuti.

Takođe, istu situaciju imamo i sa javnim tužilaštvima, koji bi novim predlozima zakona dobili samo novo zvanje.

Da li građani znaju šta je uloga Republičkog javnog tužioca? Da li smo u skorije vreme imali priliku da vidimo gospođu Zagorku Dolovac da se oglasila povodom bilo koje situacije koja je u njenoj nadležnosti? Naravno da nismo. Ja bih jako volela da je i ona danas prisutna zajedno sa ministarkom, da nam objasni određena zakonska rešenja. Međutim, to nije slučaj.

Na svojoj koži sam kao narodni poslanik iskusila šta znači kada javni tužilac izda nalog za primenu posebnih mera nadzora nad braniocem jednog od okrivljenih u predmetu koji se vodi u Višem javnom tužilaštvu u jednom gradu u Srbiji, ko je odgovoran, recimo, za situaciju kada su aktivisti u Majdanpeku brutalno prebijeni, pretučeni u policijskoj stanici od strane policijskih službenika? Ko je odgovoran za to što Javno tužilaštvo, kome je podneta krivična prijava protiv ovih lica ne reaguje već peti mesec? Nikakvog obaveštenja, nikakvog saslušanja, apsolutno se nije pomerilo ništa sa mrtve tačke.

Kako je moguće da se predmeti iz Višeg javnog tužilaštva iznose fizički iz zgrade suda, fotokopiraju u privatnoj fotokopirnici simboličnog naziva „Cvrle“, zatim se advokatu dostavlja fiskalni račun da plati usluge privatnoj fotokopirnici „Cvrle“? Znate kako je moguće? Moguće je zato što, kažem, istinske želje nema da se uradi reforma. Ovo bi trebalo da bude strogo kažnjeno, a nije.

Ono što je zapravo posledica svega ovoga je, kao branilac i kao advokat sam imala više puta slučaj da mi bude zabranjen uvid u određene spise predmeta, u određene dokaze, a ovoj privatnoj fotokopirnici, fotokopirnici „Cvrle“ je dozvoljeno da izvrši uvid u kompletan predmet, fotokopira sve dokaze i sasvim slučajno pošalje i meni naredbu o prisluškivanju narodnog poslanika. E, to je sramota.

Kada sam se obratila Republičkom javnom tužiocu, dobila sam odgovor da ću u određeno vreme biti obaveštena o tome koje su mere preduzete. Ništa nije preduzeto tim povodom. Ja sam u međuvremenu postala branilac jednog od okrivljenih i onda su oni to iskoristili da kažu – pa, tada niste bili branilac. Ali sam bila narodni poslanik.

U pravosuđu sam već 19 godina kao advokat i vrlo dobro znam kako izgleda naše pravosuđe danas, šta su njegovi nedostaci, tačnije i preciznije rečeno – koliko je zapravo pravosuđe mrtvo.

Iako su mnogobrojne organizacije civilnog sektora, strukovnog udruženja, fizička lica, podnosili primedbe i na ustavne amandmane i na zakone koji bi trebalo da se usklade sa ustavnim promenama, u postupku javnih okruglih stolova, u pogledu ovog seta pravosudnih zakona jasno je da je to sve, kao uostalom i većina stvari u ovoj državi, bila farsa, farsa koja bi govorila o tome da je ispoštovana zakonska procedura, da je ispoštovano prisustvo javnosti.

Međutim, suštinski je jako bitno naglasiti da javnost nije bila uključena u punom i pravom smislu te reči, jer su javne sednice bile zakazane za vreme praznika, 21. decembra, 23. decembra, 26. decembra 2022. i 10. januara u Beogradu 2023. godine.

Primedbe su bile upućene u velikom broju, od strane strukovnih udruženja, opet ponavljam organizacija civilnog sektora i pojedinaca. Skoro 90% tih primedbi je odbijeno u jako kratkom roku od dva dana i vrlo je čudno da, kako i na koji način, to, postignut taj uspeh istorijski, da se sve te primedbe vrlo jasno i precizno pročitaju, obrazlože, zašto su odbijene? Ja mislim da zapravo one nisu ni čitane. Zakoni su, naime, u Vladi predloženi 17. decembra 2022. godine, a Izveštaj o sprovedenoj javnoj raspravi objavljen 20. decembra 2022. godine.

Dakle, u rekordnom roku su stručnjaci procenili važnost primedbi i zaključili da kako ne dolaze od strane njihovih, jel, primedbe su zbirno objavljene i zbirno odbijene. Nije bilo nikakve političke volje da se poslušaju organizacije koje su na stručan način i vrlo precizno bave poboljšanjem uslova za rad srpskog pravosuđa, gde su tretirani kao neprijatelji, bez mogućnosti da se bar objasni šta bi sve moglo da se promeni kako bi se sprovela istinska reforma pravosuđa. U radnoj grupi za izradu seta pravosudnih zakona, nije bilo ovlašćenih predstavnika ili izaslanika niti je Advokatska komora Srbije uopšte pitana za izbor advokata koji bi učestvovali u radnoj grupi prilikom izrade seta pravosudnih zakona.

Čuli smo ovde danas da je to praktično nadležnost ministra pravde i da se po tom, po slobodnoj oceni biraju advokati koji bi učestvovali u radnoj grupi. Advokatska komora Srbija čak nije ni konstatovana koji bi to advokati bili, možda smo mogli da pošaljemo bolje stručnjake, koji bi na adekvatniji način izložili probleme, ajde da kažemo samo advokature.

Potpuno sam uverena da se ništa neće promeniti ovim setom zakona, odnosno da će politički uticaj biti još veći i na sudije, i na tužioce. U starim zakonima koji su još uvek na snazi imali smo jasno političko prisustvo dva politička predstavnika, a to je ministar pravde i predsednik skupštinskog Odbora. To je bio jedan jasan i neskriven politički uticaj, reformom je to trebalo promeniti.

Međutim, pored silnog zalaganja za demokratske vrednosti, vladavinu prava i omogućavanja pravičnog suđenja, radne grupe ministarstva pravde su uradile potpuno suprotno. Zapravo su pojačali politički uticaj, ovakvo sakrivanje pojačanog političkog uticaja vidljivo je poznavaocima prava i krije se u institutu istaknutih pravnika, kojeg bira skupštinska većina i koji učestvuje u radu Visokog saveta sudstva i Visokog saveta tužilaštva. Sada umesto dva eksponenta politike postoje četiri. Kriterijumi za njihov izbor su krajnji sumnjivi, deset godina staža i da ga izabere skupštinska većina, tako izabrani pravnici će birati ko će biti sudija a ko neće? Izvesno je da niko ko se političkoj većini ne bude svideo neće moći da bude sudija, a svako ko se toj većini bude zamerio nad njim će se sprovesti disciplinski postupci koji će kao krajnji ishod imati razrešenje. Umesto 11 članova koje bira Skupština, Visoki savet sudstva će imati deset članova od kojih četiri bira Skupština iz redova istaknutih pravnika, a pet biraju sudije. Državno veće tužilaca bi trebalo da postane Visoki savet tužilaštva koji takođe čine deset članova od kojih četiri bira Skupština iz redova istaknutih pravnika, a četiri biraju tužioci i zamenici tužilaca.

Mislim da je ovde trebalo postaviti jasnije kriterijume i ići drugim putem da se o kandidatima izjašnjava struka, poput Pravnog fakulteta, Advokatske komore javnog tužilaštva. Problem je kvalitet našeg sudstva, jačanje stručnosti, ujednačavanje sudske prakse, sve to nije i ne može biti rešeno, jer nema spremnosti i volje.

Dakle, jako je teško objasniti da je Venecijanska komisija zapravo poručila da je za primenu ovih zakona neophodno promeniti pravnu kulturu, jako je teško objasniti pojam pravne kulture u okvirima aktuelnih dešavanja, i aktuelnog političkog okruženja. Što bi kolega advokat Beljanski rekao – kršenje Ustava, diskriminacija i politička korupcija odavno su se odomaćili. U autoritarnom režimu naprosto ne može i nema pravne kulture. Otuda je pravna kultura kod nas fantomska pojava, bar na dva načina jedni je zamišljaju a drugi je lažno predstavljaju. I ne treba se zavaravati da će nešto promeniti, niti ova reforma u dogledno doba. Baš kao što se ne sme desiti da se promeni ni nastojanje malobrojnih da do promena dođe, ti malobrojni će svakako sedeti izgleda još neko određeno vreme sa ove strane, a nakon toga se mora uraditi zaista istinska prava i ozbiljna reforma pravosuđa.

Ovo što sada gledamo i ono o čemu ćemo prisustvovati će svakako biti izglasavanje ovog seta pravosudnih zakona, i ja sam jako tužna i razočarana s obzirom da mislim da govorim u ime svih svojih kolega, nikada se nisam bavila nijednim drugim poslom osim advokaturom, čak ni ovde nisam u stalnom radnom odnosu. Mogu da kažem da je stanje u advokaturi nikad gore, a ne zato što je samo advokatura u pitanju, već zato što nam je onemogućeno da radimo svoj posao. Sudije su onemogućene da rade svoj posao. Javni tužioci ne smeju da rade svoj posao. To je ono sa čim se svakodnevno susrećem, ne samo u Beogradu već u celoj Srbiji.

Da je bilo istinske volje i da zaista postoje, ja ću još jednom apelovati i zamoliti, postoje amandmani strukovnih udruženja, ne morate gledati nikada amandmane opozicionih stranaka ukoliko smatrate da su neopravdani, neosnovani i tako dalje, ali pogledajte šta kažu strukovna udruženja, čak ni Udruženje sudija i tužilaca nije bilo voljno da da saglasnost na ove zakone, imali su vrlo ozbiljne primedbe, čak ni one nisu usvojene. Zamislite se šta radite, jednoga dana ćete vi biti u poziciji da vam treba sud, da vam treba tužilac, a nećete biti na vlasti. Hvala vam.

Evo, samo ću vrlo kratko.

Pošto sam dobila poziv za demanti, ako se radi o transparentnosti, imate 21, 23, 26, decembar i 10. januar 2023. godine, jer tada se održavaju okrugli stolovi. Eto, molim vas, odgovorite mi gde su objavljeni pozivi.

Ko su ljudi koji su pozvani na te okrugle stolove? Kada ste primili primedbi i kada ste stigli u tako rekordnom roku da odgovorite na sve primedbe i zašto je odbijeno 90% primedbi civilnog sektora?

Transparentnije bi bilo da ste dali objašnjenje i rekli, da, urađeno je za vreme praznika zato što tada javnost okupira na sasvim nekim drugim stvarima, znači, pravosudni zakoni.

Vi vrlo dobro znate koliko je naša javnost upućena u pravosuđe i trebalo je objasniti građanima o čemu se radi, do kakvih to tektonskih promena u pravosuđu dolazi, zašto bi građani trebali aktivnije da se uključe u javne rasprave i da učestvuju da bi bili upoznati sa tim šta se menja i na koji način se menja.

Eto, to bi bile tektonske promene.

Hvala.

Poštovane kolege narodni poslanici i narodne poslanice, poštovana predsedavajuća, ja sam vrlo pažljivo slušala prethodne sagovornike vezano na temu javnog medijskog servisa, njegove objektivnosti, potrebe za daljim finansiranjem i o tome kako imamo najkvalitetniji program preko javnog medijskog servisa.

Sve to što smo sada malopre čuli ne odgovara istini ili izgleda gledamo različitim očima. Prosto, postoje televizije na čiji račun su sada iznete vrlo teške optužbe. Te televizije rade potpuno adekvatno svoj posao i pokušavaju da iznesu ono što je zapravo Ustavom Republike Srbije zagarantovano svima, a to je zapravo sloboda govora i sloboda mišljenja.

Na tim istim televizijama za koje se ovde optužuju da su zapravo, da kažemo, organizovane od strane neke strane službe, kako je ovde rečeno i kako smo čuli i da vodimo računa o tome gde gostujemo, praktično je to jedini način da se reč opozicije čuje i da se čuje šta ona to ima da kaže.

Javni medijski servis RTS već godinama sprovodi jednu politiku koja nije adekvatna, koja ne odgovara slovu Ustava Republike Srbije, a to je ne dozvoljava se sloboda govora, ne dozvoljava se sloboda mišljenja.

Da je to tako i vrlo je očigledno, kao što smo malo pre čuli, kaže – bilo je emisija u kojima se dozvoljava i razgovor o nacrtima predloženih zakona. To nismo imali prilike da vidimo na RTS, odnosno na RTS se nikad ne pozivaju stručnjaci iz pravne oblasti, stručnjaci sa pravnih fakulteta, stručnjaci, adekvatni ljudi koji bi na sasvim drugačiji način objasnili zapravo javnosti koje su mane i propusti ovih nacrta zakona.

Nacrti zakona i ovi zakoni o kojima danas ovde odlučujemo, odnosno izmene i dopune ovih zakona su krajnje skandalozni i ukazuju upravo na ono što opozicija sve vreme pokušava da ukaže javnosti, a to je, ja ne znam od čega se onda plašite? Zašto ne dozvoljavate da se čuje drugačije mišljenje? Zašto ne dozvoljavate slobodu okupljanja građana? Zašto ne dozvoljavate da se čuje istina? Strah je zaista veliki sa vaše strane.

Ono što ćemo mi učiniti, a to je bukvalno put ka tome da se izborimo da se čuje i reč običnog čoveka, da se čuje i zabrani upotreba i zloupotreba podataka o ličnosti. Tako da sve ovo što smo čuli od strane vladajuće stranke večeras, odgovara neistini. Istina je ono za šta se mi borimo. Hvala.