Ako mi dozvolite, ja bih samo vrlo kratko odgovorila. Mislim da je zaista neprimereno, gospodine Jovanov, da me vređate i da mi se obraćate na taj način. Smatram da sam vrlo korektno iznela amandman.

U samom amandmanu piše šta sam predložila i zašto bi trebalo da se izvrši prebacivanje novca sa određene tačke na deo koji se odnosi na zaštitu životne sredine. Smatram to jako bitnim. Zaista nisam neko kome vi trebate da držite predavanje.

Što se tiče malopređašnjeg odgovora gospodina Siniše Malog, meni je jasno da univerzitet poštuje određenu proceduru i određena pravila. Međutim, ta ista pravila ne znači da su nepromenjiva. U tom smislu, ukoliko se pravilnik bude primenio ili promenio, odluka svakako može biti drugačija. Niti sam uticala na to kakvu će odluku doneti univerzitet, niti kakvu će odluku doneti upravni sud, samo sam htela da kažem da ta odluka nije konačna. Hvala.

Poštovani građani, poštovane kolege poslanici i poslanice, naime mi smo podneli amandman na član 22. Predloga zakona o planiranju i izgradnji i jako mi je žao što imamo samo dva minuta vremena za ovaj amandman. Mada na javnom slušanju sam i predočila ministru Vesiću te primedbe vezane upravo za nedostatak i nemogućnost vođenja upravnog postupka, odnosno prava na žalbu kao jednog od osnovnih ustavnih prava građana i dvostepenost postupka. Odgovoreno mi je da se radi tada o nekakvog geometriji, odnosno da se radi o deobi fizičkog parcela. Naime, bez obzira na to koji postupak je u pitanju, jako je bitno, i ovde smo isto čuli da mi samo kritikujemo zakon, da ne dozvoljavamo da se iznose neke dobre ideje, ja nisam rekla da je ceo zakon loš, ali ukoliko imate gomilu odredbi koje su u neskladu sa Ustavom, onda se zaista mora preispitati da li je ovaj zakon u skladu sa ustavnim odredbama kojima se krše zapravo osnovna ljudska prava.

Naime, vi imate u ovoj situaciji deobe fizičkih parcela situaciju do koje može doći, eventualno, u praksi da se recimo izmene planska dokumenta i projekat tako što se smanji recimo površina određene parcele za linijsku infrastrukturu. Ponovo, recimo, kada se usvoji novi planski dokument, odnosno novi projekat postavlja se pitanje recimo ukoliko dođe do izmene tada površine i vraćanja u prvobitno stanje – ko će snositi troškove takve situacije ukoliko se desi da je tehnička greška prilikom pretprojektovanja kod izrade infrastrukturnih projekata i prosto se ponavljaju situacije. Ne sporim da država ima interes da omogući i obezbedi uslove za brži ekonomski razvoj, a koji se postižu delom izgradnje infrastrukturnih objekata. Međutim, hitnost u postupanju i izdvajanje ili deoba zemljišta radi regulacije javnih površina se može i mora postići pre svega efikasnijim radom Katastra. Pričale su malopre kolege o tome.

Naime, i vi ste napomenuli da će Sekretarijat ponovo imati tu ulogu izdavanja lokacijskih uslova, kao što je imao i do sada, ali da će biti data mogućnost i notarima i agencijama.

Znate kako, u okviru svog posla imam mogućnosti da sarađujem sa Sekretarijatom i više je nego očigledno da su spori u svom radu, da jako teško donose odluke, problem je ljudstvo. Ne radi se o tome da treba da dajemo nekom drugom van državnih organa i gradskih organa vlasti mogućnosti kao što su recimo javni beležnici jer tada opet kršite ustavnu odredbu da su svi građani jednaki. Javni beležnici imaju jednu tarifu za naplaćivanje svojih usluga, dok Sekretarijat za legalizaciju ima drugu tarifu. I vi to vrlo dobro znate.

Znači, takve odredbe bi bile protivustavne. Hvala.

Poštovani građani Srbije, naime, meni je žao što ovaj amandman nije uzet ozbiljno u razmatranje, kao i skoro svi amandmani koji dolaze sa ove strane, kako se kaže, sa one druge strane, jel?

Naime, ova odredba ukoliko ostane, a po svoj prilici da će ostati ovako kao što je u predloženim izmenama i dopunama zakona, štiti državu i nezakonito postupanje države na račun ogromnog broja građana i njihove imovine.

Naime, dovoljno je pogledati na portalu, recimo, „Geosrbije“ lokacije u Beogradu, pa izvesti zaključak da se radi o hiljadama i hiljadama parcela koje se vode kao vlasništvo fizičkih lica, a koje u prirodi predstavljaju javne površine, najčešće saobraćajnice, a takva imovina, iako u prirodi predstavlja javnu površinu, nikada neće u smislu ovog zakona to biti.

Naime, gde je problem? Kao prvo, ogroman broj parcela su faktički privedene planskoj namerni. Uglavnom su to saobraćajnice, zelene površine, skverovi, zaštitno zelenilo i slično. Sve ove parcele se vode na fizička lica, kao titulara prava svojine. Međutim, u prirodi predstavljaju javne površine samo iz razloga što jedinica lokalne samouprave nije postupala u skladu sa zakonom i sprovela upravni postupak eksproprijacije.

Kao drugo, određene javne površine i objekti javne namene se ne upisuju u katastar. Meni u mišljenju Vlade stoji da se upisuju kao kanali, recimo, ili deponije, što apsolutno nije tačno, pa po ovoj definiciji takvi objekti nikada neće biti privedeni urbanističkoj nameri. Na primer, proširila se deponija na susednu privatnu parcelu, nije eksproprisano, privatno lice tuži grad ili Republiku, a mi kažemo da nije to privedeno urbanističkoj nameni zato što nije upisano u katastar.

Ovakvom predloženom definicijom prednost daje formi, a ne suštini, a pretvaranje ili preterani formalizam uvek vodi u nepravično postupanje. U konkretnom slučaju nepravično postupanje bi se ogledalo u činjenici da je veliki broj privatnih parcela priveden planskoj nameni i koristi se kao javna površina, u opštoj je upotrebi. Na primer, saobraćajnice u Beogradu u naseljima: Kaluđerica, Grocka, Borča, Ovča, Novi Beograd, Surčin, Batajnica, Ugrinovci ili u Novom Sadu, naselje Klisa, Sremska Kamenica, Veternik Telep itd.

Takve parcele formalno nikada neće biti, u smislu zakona, privedene nameni, jer nedostaje aktivnost javne vlasti na rešavanju imovinsko-pravnih odnosa koji decenijama unazad nisu rešeni i upisa javne svojine u evidenciju katastra nepokretnosti. Građani neće imati mogućnost da u drugom odgovarajućeg sudskom postupku ostvare zaštitu svojih prava, ova imovina će i dalje biti u njihovom vlasništvu, razređivaće se porez na istu i praktično je ne mogu koristiti shodno svojim potrebama, odnosno faktički su lišeni te svojine. Zato mi je žao što ovaj amandman nije uzet ozbiljnije u razmatranje. Hvala.

Moje vreme ide, ja bih vas zamolila da vodite računa, kolega, i da poštujete tuđe vreme kao što i vas poštuju.

Poštovani građani Srbije, imali priliku da čujemo ovih dana objašnjenje ministra Vesića vezano za dva vrlo ključna i vrlo bitna zakona, zakona o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji i dopunama Zakona o ozakonjenju objekata.

Bila sam na javnom slušanju, pomno pratila i zaista zahvalna sam u tom smislu što je odgovoreno na sve ono što se diskutovalo, međutim ono što meni zapravo ovde stvara jedan onako osećaj nepravde je zapravo to što mi se čini da Srbija nastavlja da poštuje tradiciju opraštanja dugova u tom smislu da će bolje proći oni koji nisu poštovali zakonske propise, a oni koji su poštovali zakonske propise će ostati oštećeni.

S obzirom da ministar Vesić poseduje i barata informacijama koje su prilično precizne za površine koje su blokirane i zaključane zbog nemogućnosti konverzije, nije dobro da nemamo informaciju o tome koja površina je tačno u pitanju na koju će se primenjivati ovaj novi Zakon o planiranju i izgradnji. Koliko tačno je procenjena vrednost tog zemljišta, koje su firme čiji se objekti nalaze na tom zemljištu, da li možemo dobiti spisak i, ono što je ključno, a to bi ministar morao da zna, zašto ovaj prethodni zakon iz 2015. godine nije dao efekte? Koji su razlozi za to da konverzija nije mogla biti naplaćena, odnosno naknada?

Naime, kao što vam je poznato, nisu sve firme bile u stečaju. Postojale su, znači, i objekti koji su privatizovani i koje su kupila određena lica. Ta lica su bila platežno sposobna i mogla su da plate ovu naknadu, pa me zanima zašto nisu platila s obzirom da smo svi vrlo dobro upoznati, evo, ja iz svog posla sam upoznata sa tim da je bilo omogućavano i plaćanje na rate, pa ukoliko neko plati 50% odmah, ostatak je mogao platiti na rate. Zašto to nije sprovedeno? Onda bismo svakako možda imali onaj efekat koji je bio predviđen tim zakonom iz 2015. godine, kada se govorilo o tome da će se zapravo zaraditi ili prikupiti preko 630 miliona evra ovom naknadom. To je jako bitno da bi se znalo za ubuduće šta raditi.

Takođe, pozivali ste se i na dobru praksu u smislu zemalja u regionu, kao što su Hrvatska ili Makedonija, koje su ukinule naknadu za konverziju. Vi vrlo dobro znate da se Hrvatska trenutno suočava sa vrlo velikim problemima oko toga. postoji moratorijum na kupovinu poljoprivrednog zemljišta itd. Kako ćemo mi rešiti, recimo, tu problematiku? Oni jesu odavno, još 1997. godine, ukinuli tu naknadu za konverziju. Kako ćemo mi ubuduće rešavati eto tu situaciju, kupovinu poljoprivrednog zemljišta od strane stranaca ukoliko se ovo bude sprovelo na ovaj način na koji se sprovodi.

Takođe, ono što je jako bitno, neću dužiti, je Zakon o dopunama Zakona o ozakonjenju. Svi znamo za koje kategorije, pročitala sam vrlo pomno da se radi o stambenom prostoru, da se radi o onim porodicama koje nemaju rešeno stambeno pitanje i da im je to jedina nekretnina u vlasništvu. Vi imate, recimo, u Beogradu konkretan primer leve obale Dunava gde su zagrađene hiljade i hiljada kvadrata nelegalnih stambenih objekata. Leva obala Dunava nema kanalizaciju. Kanalizacija je obećana. Projekat, kažu, negde se sprovodi, ne sprovodi. Fakat, nema kanalizaciju.

Kako će, recimo, ti građani, negde otprilike slobodna procena je da imamo na teritoriji čitave teritorije Republike Srbije preko dva miliona nelegalnih objekata, kako će se ti objekti priključiti na struju, na postojeći elektroenergetski sistem, vodovod i kanalizaciju, a bez štete po građane koji su legalno priključeni, koji su plaćali građevinske dozvole, koji su plaćali lokacijske uslove itd, pa i naknadu u krajnjem slučaju za konverziju.

Znate, u tom smislu imate nepravdu prema tim građanima koji su, poštujući zakonske propise, radili sve kako treba, pa me zanima da li će moći da izdrži elektroenergetski sistem zimu, da li će moći vodovod da izdrži, postojeća infrastruktura, tih dva miliona novih korisnika?

Poslednje pitanje. Interesuje me, s obzirom da jako dobro ministar barata, opet kažem, i ciframa i procentima, kolika je naknada naplaćena za gradsko građevinsko zemljište prilikom izgradnje Beograda na vodi?

Hvala.

Poštovani građani Srbije, poštovane kolege i koleginice poslanici.

Naime, ovih dana smo imali priliku da slušamo nešto što naliči na odbranu i potpunu negaciju bilo kakvog vida odgovornosti. Ja ću ovim putem precizno i jasno samo objasniti i premijerki i prisutnom ministru, ukoliko im to već nije jasno, šta znači ta objektivna odgovornost i zašto bi ministar u ovoj situaciji bio odgovoran, bez obzira na postojanje lične odgovornosti. Pošto vidim da neke kolege ovde mešaju te pojmove, objektivne i subjektivne odgovornosti.

Kao što i sami znate, postoji Ustav kao najviši pravni akt ove zemlje koji garantuje pravo na život. Imate pravni okvir u kome su predviđeni zakonima, uredbama, pravilnicima, odgovarajuća ovlašćenja samog MUP-a u pogledu vatrenog oružja, odnosno mogućnosti za njegovo posedovanje korišćenje, kao i za rad samih streljana. Takođe imate i pravni mehanizam kontrole upotrebe, korišćenja i čuvanja odružja.

Kako je više nego očigledno da ovo nije učinjeno, odnosno da nisu ispoštovani ni Ustav, ni pravni okvir, ni pravni mehanizmi koji postoje, sasvim je logično i opravdano očekivati da će premijer koji je postavio na ovo mesto ministra unutrašnjih poslova preispitati razloge za njegovu ostavku, odnosno za njegovu smenu.

Naime, ja sam kao poslanik dana 23. maja ove godine postavila pitanje MUP-u u pogledu vođenja propisne evidencije vezano za same streljane koliki je broj tih streljana, koliko lica ima dozvolu za posedovanje oružja, koliko streljana ima dozvolu za rad, da li maloletna lica posećuju streljane i da li MUP poseduje evidenciju o tome koliko je maloletnih lica u poslednjih godinu dana koristilo usluge streljana. Znate šta sam dobila kao odgovor?

Dobili sam odgovor da je MUP 4. maja ove godine naložilo da se izvrši kontrola rada svih streljana i pripremi propise o uslovima i načinu korišćenja streljana uključujući zabranu pristupa maloletnim licima. Znači, vi ste dan nakon tragedije tek odreagovali, a imali ste kao što malopre navedoh u Ustav i pravni okvir i mehanizme.

Pre neki dan je premijerka na sednici izjavila da imamo smanjenu stopu kriminaliteta i da je za to zaslužan prisutni ministar unutrašnjih poslova. Gospođo premijerka, naveli ste podatak koji je star čitavih deset godina. Znači, to nije u poslednjih godinu dana. Ministar je ministar manje od godinu dana i nije njegova zasluga smanjenje stope kriminaliteta. Ja bih vas zamolila da nam danas odgovorite, barem da nam navedete jednu jedinu zaslugu prisutnog ministra za smanjenje stope kriminaliteta i da nam na taj način objasnite šta je to učinio Bratislav Gašić u okviru MUP-a što ga kvalifikuje za tu funkciju?

Kao što znate i sami, da bi neko bio ministar unutrašnjih poslova, neophodno je pre svega da radi na profesionalizmu, na smanjenju odnosno depolitizaciji policije, da poseduje integritete, dignitet, da sprovodi zakonitost u radu, da sprečava sukobe interesa. Postojeći ministar unutrašnjih poslova ne ispunjava nijedan od gore navedenih uslova i vi to vrlo dobro znate. Njegova rečenica koju je izgovorio na jednoj od ovih sednica je bila – moj veliki prijatelj i brat Safet Pavlović. Ministar unutrašnjih poslova sebi ne sme da dozvoli da takve stvari izjavljuje. On je ministar svih građana. To sa kime se on privatno druži, da li su to kriminalci osumnjičeni, optuženi, to je njegova privatna stvar. Njemu treba da budu prijatelji svi građani Republike Srbije, a on sam treba da osudi svako kriminalno ponašanje, što nikada nije učinio. Iz tog razloga smatram da Bratislav Gašić ne zaslužuje da vrši posao ministra unutrašnjih poslova. Hvala.

Predsedavajuća, reklamiram član 104. Poslovnika.

Naime, prethodni govornik se vrlo uvredljivo izrazio o Aleksandru Jovanoviću Ćuti i ja bih zamolila da reagujete …

Poštovani narodni poslanici, ja bih pre svega postavila, ajde da kažemo, i pitanja, možda čak i zatražila obaveštenje.

Naime, svedoci smo da je Vlada Republike Srbije 26. maja donela Odluku i stavila u skupštinsku proceduru Predlog zakona o upravljanju preduzećima koja su u javnoj svojini Republike Srbije. Osnovno pitanje, pošto je ovaj zakon previše obiman da bih sada o njemu pričala i da bih postavljala pitanja pojedinim ministarstvima vezano za ovaj zakon, osnovno pitanje za Ministarstvo privrede – zašto od Agencije za sprečavanje korupcije nije zatraženo mišljenje o proceni rizika od korupcije prilikom sastavljanja i podnošenja ovog predloga Skupštini?

Naime, kao što je svima dobro poznato, ovaj zakon zapravo govori o privatizaciji 23 javna preduzeća, o kompletnoj njihovoj imovini koja će biti zapravo dostavljena i omogućeno određenim investitorima koji će ulagati u takva akcionarska društva upravljanje nepokretnom i pokretnom imovinom ovih javnih preduzeća. Rizici od korupcije su preveliki i zaista bih volela da što pre, pre nego da ovaj zakon dođe u skupštinsku proceduru i krene rasprava o njemu, da dobijem odgovor na ovo pitanje, odnosno da se zatraži mišljenje Agencije za sprečavanje korupcije.

Moje sledeće pitanje se odnosi na nešto što je nevezano za ovu temu, ali je svakako u sklopu brige o građanima Republike Srbije, pre svega za ministarku zdravlja, Danicu Grujičić – da li je zatraženo mišljenje, odnosno izveštaj medicinske ustanove Zdravstvenog centra Gnjilane o zdravstvenom stanju i o radnjama koje su zdravstveni radnici preduzeli prilikom povreda i lečenja Momčila Vučkovića iz sela Donja Bodriga na Kosovu?

Naime, kao što je opšte poznato, saznali smo iz medija da je pomenuti imenovani gospodin preminuo nakon nesavesnog lečenja od strane tih lekara, pa bi ovaj izveštaj bio jako dragocen u daljem toku i u borbi njegove porodice za ostvarenje pravde imenovanog.

Sledeće pitanje se odnosi, zapravo može biti i pitanje upućeno Vladi, odnosno objašnjenje od Vlade – ko je sa srpske strane ostvario aranžman sa albanskim prevoznicima sa Kosova za kontramiting „Srbija nade“? Kako je ostvareno i na koji način je plaćena ta usluga albanskim prevoznicima, tj. njihovim firmama za prevoz Srba sa Kosova u Beograd?

Takođe, ta pitanja upravo upućuju na ono o čemu sam pričala u prvoj tački, s obzirom da nam je svima opšte poznate retorika predsednika vezana za nemogućnost saradnje sa kosovskim institucijama. Kako je došlo do ove saradnje i na osnovu kog aranžmana je ostvarena ova saradnja? Hvala.

Poštovani građani i građanke Republike Srbije, poštovani narodni poslanici, moje pitanje će se odnositi, pre svega, na ono što i jeste tema ove vanredne sednice koja je zakazana juče.

Naime, moje prvo pitanje je upućeno za predsednicu Saveta REM-a, Oliveru Zekić. Kako će rešiti i da li će učiniti nešto povodom izjave predsednika Aleksandra Vučića, koji je izjavio javno na javnom servisu da će potpisati smenu rukovodstva članova REM-a?

Vrlo dobro smo upoznati sa Zakonom o REM-u, odnosno Regulatornom telu za elektronske medije i njegovim ovlašćenjima. Po tom zakonu REM je zapravo nezavisna i samostalna institucija koja vrši javna ovlašćenja, pa nas zanima šta će predsednica Saveta tim povodom učiniti, s obzirom da se ovde radi o neprimerenom uticaju i vršenju ovlašćenja za koje po Ustavu i zakonu nisu predviđena.

Za Ministarstvo kulture sledeće pitanje - da li glumci koji učestvuju u serijama i filmovima koji su sponzorisani od strane "Telekoma Srbije" imaju pravo da iznose svoje mišljenje koje je u suprotnosti sa zvaničnim stavom aktuelnog režima? Da li bi u tom slučaju zaista zaslužili salve uvreda i kleveta od strane ministarke?

Sledeće pitanje je ko je dao podatke o sponzorstvu od strane "Telekoma" za snimanje serija i filmova od strane "Telekoma"? Da li je za našu aktuelnu ministarku kulture ulaganje u kulturu zapravo ulaganje u filmsku industriju i izdvajanje iz budžeta ili je osnovni cilj Ministarstva kulture kulturno uzdizanje?

Za Novaka Nedića, generalnog sekretara Vlade, sledeće pitanje. S obzirom da smo svi bili svedoci da smo imali priliku da ga 19. maja u Pančevu vidimo sa grupom vrlo sumnjivih momaka, izjašnjenje, ukoliko je to moguće, ko je ta grupa koju on predvodi sa crnim kačketima i crnim prslucima? Vrlo je bitno.

Za predsednicu Vlade pitanje. Juče je jedan od narodnih poslanika SNS izneo sledeće informacije - vlasnik "Pinka" Željko Mitrović je svoj profit i interes svoje kompanije stavio u službu države. Skandalozna izjava, pa me zanima, ako je stavio profit u službu države, o kakvom se to profitu radi? Koliki je to novčani iznos? Da li možemo da imamo uvid u to, pošto u budžetu nismo videli da se taj iznos na bilo koji način pominje? I da li znate da se onda u tom slučaju radi o krivičnom delu, s obzirom da država ne može da uzima na taj način donacije od nekoga ko je zapravo privatna kompanija?

Takođe, imala bih pitanje i za Ministarstvo građevinarstva i infrastrukture, s obzirom da ćemo najverovatnije uskoro imati na dnevnom redu i Predlog zakona o planiranju i izgradnji, da li je u planu formiranje republičke agencije za prostorno planiranje koja će se finansirati iz privatnih donacija i investitora? U tom slučaju bismo svakako imali ono što je zapravo sled događaja sve ovo vreme, a to je vrlo razvijenu korupciju. Hvala.

Poštovani građani Srbije, danima ovde u Skupštini slušamo predizborne slogane, nažalost. Zaboravili smo šta su tačke dnevnog reda. Zaboravili smo da je prva tačka dnevnog reda zapravo Izveštaj o bezbedonosnoj situaciji u Srbiji nakon ovih jezivih masakra.

Ono što bih vas zamolila je da zaista prestanete da pričate o bilo čemu što ima veze sa izborima, sa tim šta je bilo pre 20 ili 30 godina i da se vratimo i skoncentrišemo na ono što je tema.

Naime, predstavnicima vlasti koje ovde već danima slušamo ja ne znam zaista šta bih poručila, osim da prestanu da nas ubeđuju kako su bezgrešni, kako su idealni i kako bi ih svaka druga država sveta poželela zapravo ovakve kakvi jesu.

Naravno, jasno je svakom promišljenom građaninu Republike Srbije da je sve ovo šarada, bez jasnog cilja, u smislu zadovoljenja potreba građana. Ovo je šarada u cilju zadovoljenja sopstvenih potreba predstavnika vlasti.

Duboko ožalošćeni i još uvek potrešeni i bukvalno u posttraumatskom stanju, građani Srbije trpe i dalje nasilje. Nasilno se uguravaju u autobuse, podmićuju da dođu na sveopšti protest, kako se ovde naziva, koji će se održati u petak u Beogradu, za podršku vođi. Nasilje koje zapravo se ogleda u tome što se ne dozvoljavaju fer i pošteni izbori. Nasilje je i kulturološki genocid koji vrše televizije „Hepi“ i „Pink“. Nasilje je i porobljavanje i urušavanje državnih institucija i to traje već čitavih 11 godina.

Sada mi ovde pričamo o nekakvom dijalogu. Meni je jako žao što se ovaj dijalog nije desio ranije. Morale su da se dese izgleda ovakve stvari da biste vi izjavili ovde danas kao premijer ove države da želite da spustite loptu, da smirimo ton i da pokušamo da komuniciramo. Komunikacija je prestala onog momenta kada ste vi počeli da nas nazivate oni, kada ste počeli, imali smo priliku pre neki dan da čujemo ovde ministra unutrašnjih poslova koji je nazvao – kada je ubijen vaš premijer. To su skandalozne izjave.

Ja sam kao advokat bila šokirana pre neki dan kvalifikacijom krivičnog dela ministra policije koji pokušava da nam objasni da je u Mladenovcu izvršen terorizam, čoveka koji pokušava da biće krivičnog dela i akta terorizma kvalifikuje na način kako ga je kvalifikovao.

Ja neću ulaziti, jer građani to neće razumeti, ja nemam puno ni vremena da objašnjavam građanima, žao mi je što ste nas pre neki dan nazvali kvazi borcima protiv nasilja. Ovo što vi radite, evo, vidite, su kvazi poslanici. Ovo je kvazi politika, ovo je kvazi država. Vi zapravo ne radite ništa na sprečavanju tog nasilja, čak ga i pospešujete. A znate kakav je srpski narod? Ako jako dugo vršite nasilje nad njim, inat je ono što nas kvalifikuje i karakteriše. Inat je proradio i taj inat ćete videti u subotu 27. Hvala.

Poštovane kolege, poštovani predsedniče, imala bih, pre svega, pitanje za Ministarstvo zdravlja – kada su poslednji put ažurirani spiskovi stručnjaka psihologa i pedagoga koji rade sa maloletnom decom?

Takođe, pitanje za Ministarstvo prosvete – kada su poslednji put dobili ažurirane spiskove psihologa i pedagoga, kao i metoda koje se primenjuju u radu sa maloletnom decom školskog i predškolskog uzrasta?

Takođe, pitanje koje se odnosi na MUP, a u vezi je sa gore navedenim i prethodnim, je zapravo da li MUP ima spisak zvanično registrovanih streljana? Koje su to streljane koje imaju dozvolu za rad? Da li postoji tačna i precizna evidencija lica koja koriste usluge streljane, kao i da li je MUP ažuriralo podatke koliko je maloletnih lica u proteklih godinu dana koristilo usluge zvanično registrovanih streljana?

Imala bih takođe jedno pitanje koje je nevezano za ovo temu, a vrlo je bitno i značajno za trošenje novca iz budžeta Republike Srbije. Naime, kao što je poznato korisnicima, Republički fond za PIO je imao svoju filijalu koja se nalazila na Novom Beogradu. U prethodnih par meseci ta filijala je zatvorena i prebačena u poslovne prostorije koje su prethodno bile hotel, nalazi se u Venizelesovoj ulici, adaptiraju se i jedna i druga direkcija. Znači, i ova na Novom Beogradu i ovo Venizelesovoj, pa me konkretno interesuje - koliko novca je izdvojeno za zakup poslovnog prostora u Venizelesovoj ulici, koliko se plaćaju računi za struju i komunalije, kao i koliko će dugo trajati ova adaptacija, jer su korisnici sa Novog Beograda i Zemuna penzioneri i zaposleni i ostali praktično onemogućeni da na teritoriji svoje opštine koriste usluge Republičkog fonda za PIO? Svi su prinuđeni da idu u centar grada. Znate svi dobro da se direkcija Republičkog fonda nalazi u Nemanjinoj ulici. Pitanje je upućeno direkciji, odnosno Republičkom fondu za PIO. Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovane kolege, kao što svi vrlo dobro znamo, a upoznati smo sa tim iz medija, najčešće, u Srbiji je od početka ove godine ubijeno više od 10 žena i to je ono što je alarmantno. Mediji pišu o tome, organizacije prebacuju nadležnost jedna na druge, a niko ne priča o odgovornosti.

U tom smislu sam imala nameru da zatražim objašnjenje i obaveštenje, a to je pitanje upućeno Ministarstvu pravde, odnosno ministarki Maji Popović – zašto još uvek nije uspostavljena centralna evidencija žrtava nasilja u porodici u skladu sa Zakonom o sprečavanju nasilja u porodici? Tu evidenciju je prema propisima trebalo da vodi Republičko javno tužilaštvo, kao i kada će biti uspostavljena centralna evidencija?

Sledeće pitanje, takođe za Ministarstvo pravde, je kada će femicid biti uveden kao posebno krivično delo, tj. da li će se revidirati opšti protokol o postupanju i saradnji ustanova i organizacija u situacijama nasilja nad ženama u porodici i partnerskim odnosima iz 2011. godine?

Pitanje za Ministarstvo unutrašnjih poslova, odnosno ministra Bratislava Gašića je na koji način se u praksi osigurava adekvatno primena i praćenje mera koje su izrečene u skladu sa Zakonom o zaštiti nasilja u porodici, s obzirom da smo svedoci da se svakodnevno te izrečene mere ne poštuju od strane nasilnika, a upravo jedan od razloga je i taj što ne postoji instrument, odnosno mehanizam za praćenje primene te mere?

Takođe, pitanje za ministra Bratislava Gašića je da li i na koji način se radi procena rizika od femicida?

Pitanje za Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, ministru Nikoli Selakoviću, naime, Strategija za sprečavanje i borbu protiv rodno zasnovanog nasilja prema ženama i nasilja u porodici za period od 2021. do 2025. godine usvojena je 2021. godine. Dve godine kasnije mi još uvek nemamo akcioni plan za sprovođenje ove strategije. Tim akcionim planom bi trebalo da se predvide aktivnosti, rokovi, odgovornost institucija i budžetska sredstva. Znači, pitanje visi u vazduhu – zašto još uvek nema tog akcionog plana?

Takođe, pitanje za Ministarstvo zdravlja, ministarku Danicu Grujičić, da li će ministarstvo podržati i kako zdravstvene ustanove i druge aktere u pružanju podrške žrtvama seksualnog nasilja i silovanja?

Za premijerku Vlade Anu Brnabić i Maju Gojković, potpredsednicu Vlade, kako će biti usvojeni kontrolni mehanizmi za praćenje slučajeva femicida u Srbiji u skladu sa Strategijom o sprečavanju i borbi protiv rodno zasnovanog nasilja prema ženama i nasilja u porodici, preporukama specijalne izvestiteljke UN za nasilje prema ženama i potreba u Srbiji?

Samo u toku ove godine, kao što sam napomenula malopre, desilo se najmanje 12 femicida, a u periodu od 2020. godine do danas najmanje 94 femicida, od toga prema četiri žrtve su bile maloletne.

To je ono što su moja ključna pitanja. Smatram da je zaista trenutak da se preseče sa ovakvom situacijom i da se ovo uvrsti kao posebna vrsta krivičnog dela. Hvala.

Gospodine predsedavajući, povredili ste član 100. Poslovnika, u malopređašnjem obraćanju direktno narodnom poslaniku Aleksandru Jovanoviću Ćuti.

Zamolila bih vas, kada iznosite takve tvrdnje, pošto ste i meni uputili reči da nisam ništa bolja od njega, da sednete ovde i da onda možemo na ravnopravnoj osnovi da razgovaramo, a ne da se međusobno vređamo i omalovažavamo.

Gospodinu Jovanovu bih se zahvalila na ovom finom izrazu, super heroj, on to nikada neće biti. Znači, molim vas da se izjasnite, s obzirom da ste povredili član 100. Poslovnika da li želite da sednete sa nama ovde i da na ravnopravnoj osnovi razgovaramo, kao narodni poslanici.

Poštovani narodni poslanici, tema današnjeg zasedanja je zapravo u svim normalnim državama i uređenim državama jedna od najbitnijih tema, naime funkcionisanje tužilaštva i sudstva u svakoj uređenoj i normalnoj državi je jako bitno za sigurnost i samim tim i poverenje građana u institucije koje ih vode.

Nažalost, mi ne živimo u takvoj državi i nažalost ove najavljivanje tektonske promene zapravo nisu nikakve tektonske promene. Ove promene su kozmetičke promene, promene koje zapravo su izvedene pod parolom „Ostajemo na istom“.

Da je to tako potvrđuje zapravo i sam izbor i način izbora „istaknutih pravnika“ i u Visokom savetu sudstva i u Visokom savetu tužilaštva, o čemu sam već ranije govorila.

Ono što je zapravo po meni ovde jedan od najjačih utisaka je da i sam način izbora ovih „istaknutih pravnika“, a i događaji koji su usledili nakon ovih predloga, govore o tome da zapravo ovaj režim na neki određeni način počinje da stvara određene linije odbrane.

Danas smo dobili informaciju da je zapravo šef, odnosno komandant odreda policije za posebne namene „Kobre“, potpukovnik Colić, zamenjen šefom privatnog obezbeđenja Aleksandra Vučića, gospodinom Darkom Đošićem, čovekom koji apsolutno nije adekvatan da bude na čelu tako velikih i značajnih institucija.

Naime, da li se to ovde radi o tome da gospodin Vučić stvara za sebe „Pretorijansku gardu“? Svi znate vrlo dobro šta su bili „Pretorijanci“, koga su štitili, na koji način su štitili. Štitili su careve od nemoćnog naroda u građanskim ratovima. Ti isti „Pretorijanci“ su funkcionisali po sistemu provera svega i svakoga, infiltriranjem među narod i ujedno radili i egzekucije. Da li vas podseća na nešto?

Ono što se dešava po Srbiji zadnjih par dana zapravo govori o tome da se takvim lokalnim šerifima, kao što je danas spomenuti Safet Pavlović, takođe daju određena ovlašćenja samo zarad toga da bi se dole zavodila strahovlada i da bi ti ljudi vladali decenijama. To se upravo radi i u svim ostalim manjim gradovima u Srbiji.

Onda se postavlja dalje pitanje. Imamo prvu liniju odbrane „Pretorijansku gardu“. Nakon toga imamo, ukoliko Skupština ne izabere dvotrećinskom većinom istaknute pravnike, zapravo političke poluge koje će birati te istaknute pravnike, a to su predsednik Narodne skupštine, predsednik Ustavnog suda, predsednik Vrhovnog suda i vrhovni javni tužilac, žena koja ne postoji. To je ono što dovodi u direktni kontakt i u direktnu vezu zapravo ove istaknute pravnike sa političkim uticajem. Priča o tome je suvišna. Svako ko bude želeo, moći će da se uveri u to. Mi nikakve reforme zapravo nećemo imati.

Ono što je meni takođe jedan od ključnih utisaka je i taj da želela bih da pojedini poslanici, evo imali smo danas priliku da čujemo da se predsednik Odbora za pravosuđe izjasnio tako što je jednom od opozicionih poslanika poručio – da, evo vidite, oni pišu krivične prijave, oni sude, oni svedoče, oni pišu optužnice. Bukvalno nam je citirao kako danas pravosuđe u Srbiji funkcioniše.

Aktuelni režim i pripadnici, odnosno njihove poluge u pravosudnom sistemu upravo rade ovo kako je opisao predsednik Odbora za pravosuđe. Nikakvih promena ovde neće biti. Promena će biti onog trenutka kada se „Pretorijanci“ okrenu protiv careva. Istorija se ponavlja. To se desilo, desiće se ponovo. Hvala.

Ukazujem na povredu člana 107. Poslovnika.

S obzirom da govornik je dužan da poštuje dostojanstvo Narodne skupštine, malopređašnji govornik nije bio opomenut zbog korišćenja uvredljivih izraza, čime je narušio dostojanstvo ovog doma.

Vrlo bih volela da čujem odgovor od cenjenog kolege, šta je to trebalo zapravo da znači, kome se obraćao…

Izvinjavam se, prosto sam izrevoltirana, samo ukazujem na to da je povređen Poslovnik ovakvim obraćanjem, odnosno dostojanstvo Narodne skupštine, a niste ga opomenuli.