Hvala potpredsednice.

Poštovana ministarko, koleginice i kolege, najvažniji stub na kojima se zasniva i na kojem uspešno funkcioniše svaka država jesu njene institucije. Od stepena poverenja koji građani imaju u te institucije zavisi direktno i razvoj svake zemlje.

Mi danas kada govorimo o ovim ustavnim amandmanima koji se odnose na pravosuđe ukazuje zapravo ova rasprava da govorimo o jednom veoma važnom institucionalnom okviru u koji građani Srbije treba da imaju poverenje. Pred nama je jedan nimalo lak zadatak, pred nama je jedna velika odgovornost kada govorimo o temi kao što je ova.

Ustavnim amandmanima mi želimo da ojačamo naš pravosudni sistem kao jednu garanciju vladavine prava i pravne države. Jedan od razloga koji se često navodi u javnosti i koji smo čuli tokom javne rasprave kada je bilo reči o ustavnim amandmanima jeste da na ovaj način otklanjamo nedostatke koji su sadržani u Ustavu koji je donet 2006. godine i koji je danas na snazi.

Naš cilj je da u praksi postignemo najviši nivo osnovnog ustavnog načela, a to je načelo vladavine prava, koje podrazumeva i ostvarivanje izvornog principa podele vlasti na zakonodavnu, izvršnu i sudsku i ostvarivanje principa nezavisnosti sudstva.

Moram da napomenem da je još od srednjeg veka Srbija imala elemente pravne države. Mnoge odredbe Dušanovog zakonika koji je bio zbornik zakona feudalne Srbije bile su po svojoj materijalnoj sadržini ustavnog karaktera. Najčešće navođene takve odredbe bile su i odnosile su se na nepristrasnost i nezavisnost sudija i sudova, čak i od mišljenja cara.

Drugi razlog koji se često navodio tokom javne rasprave o ustavnim amandmanima i njihovim promenama jeste bio taj da su ustavne promene neophodne zbog naših evrointegracija, odnosno da uskladimo naš pravni okvir, naše zakonodavstvo, sa zakonodavstvom EU.

Ustavne promene jesu neophodne zbog našeg pristupanja EU, ali ne treba da budu glavni motiv zbog čega mi danas raspravljamo o njima. Naš motiv treba da bude da unapredimo naš pravosudni sistem, da unapredimo naš pravni okvir, kako bi bio u službi svih građana Srbije bez izuzetka. Cilj treba da bude i ujednačavanje sudske prakse, što nam garantuje jednakost građana pred zakonom i treba da obezbede ovu jednakost upravo pravosudni organi.

Ustavne promene se odnose pre svega na oblast pravosuđa, kao što sam i rekao na početku, odnosno na onaj deo koji se tiče izbora pravosudnih funkcija. To je jedna oblast koja je oduvek bila pod lupom javnosti, pre svega zbog njenog značaja, jer svako ko donosi odluku a tiče se prava i pravde, od njega se očekuje da presuđuje bez greške.

Ciljevi su definisani i u skladu su sa našom strategijom. Takođe, cilj je da se promenama omogući ulazak u pravosuđe na osnovu objektivnih kriterijuma, na osnovu pravičnih procedura i da otvoreno pravosuđe bude za sve one kandidate koji ispunjavaju kriterijume koji su propisani i Ustavom i zakonom. Tu je bila jedna zamerka od strane Venecijanske komisije koja se odnosila na onaj probni period sudija, na koji smo birali sudije po važećem Ustavu, najpre na tri godine, a tek onda se utvrđuje stalnost njihove funkcije. Mislim da su sadašnja rešenja koja su predviđena ustavnim amandmanom dobra i da otklanjaju bilo kakvu sumnju upravo u ovu kategoriju stalnosti sudijske funkcije.

Smatram da je prilikom izbora adekvatan način na koji se određuje komisija za izbor kandidata kada nema kvalifikovane većine u Narodnoj skupštini. Očigledno da većina od dve trećine poslanika ili od tri petine u drugom slučaju može nekada da bude veoma problematična, može da dođe, ako nema širokog društvenog konsenzusa i konsenzusa političkih stranaka, i do blokade izbora određenih kandidata u Narodnoj skupštini. Zato je važno da imamo jedan pravedan model po kome biramo članove komisije koji će izabrati kandidate koji se kandiduju za sudijske funkcije.

Neophodno je i da pravosudni organi, sudovi, tužilaštva, budu dodatno ojačani. Ali, to sa druge strane podrazumeva da mi od njih očekujemo da imaju veću odgovornost prilikom donošenja odluka.

Saglasni smo svi da treba obezbediti veću samostalnost i nezavisnost sudske vlasti i isključiti mogućnost političkog uticaja na izbor sudija. U skladu sa ovim smo se i rukovodili, kada je Radna grupa usaglašavala tekst sa članovima Venecijanske komisije.

Naravno, Venecijanska komisija je savetodavno telo, nije njihovo mišljenje obavezujuće, ali su to ipak bile korisne instrukcije koje su nam pomogle da pronađemo ravnotežu između evropskih pravnih standarda i našeg nacionalnog zakonodavstva, odnosno ustavnih rešenja u ovom konkretnom slučaju.

Uvek neko može da nađe prigovor na predložene izmene ustavnih amandmana, ali je nesporno da se težilo postizanju najšireg konsenzusa. Na početku je bilo reči o tome, da je zaista u mesecima iza nas odrađen dobar posao, da je organizovan veliki broj javnih slušanja i tu pre svega mogu da pohvalim i Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo u ime Narodne skupštine i Ministarstvo pravde koje je zastupalo interese Vlade Republike Srbije. Na tim javnim slušanjima mogli smo da čujemo kritike, mogli smo da čujemo određene sugestije i svako je mogao da pokaže u čemu se ne slaže sa predlogom i da otklonimo bilo kakve nedoumice. Podsetiću da su u to bili uključeni predstavnici Društva sudija, stručna javnost, civilni sektor, ali i narodni poslanici koji su imali priliku da prisustvuju i da učestvuju u radu ovih javnih slušanja.

Kada sam rekao na početku da je odgovornost velika, nije lako otkloniti bilo kakav propust kada govorimo o ustavnim amandmanima, jer kada nešto uđe u sastav Ustav, ova sadašnja procedura nam pokazuje koliko je teško promeniti Ustav, da nam treba dvotrećinska većina u Skupštini, da moramo izaći na referendum. Dakle, kada govorimo o konkretnom slučaju, izmene su takve da podrazumevaju veću odgovornost nego kada govorimo o zakonima.

Na jednom od javnih slušanja čuli smo i kritiku koja je došla od strane predstavnika Društva sudija Srbije da sada možda nije povoljan trenutak da se pokrene ovaj postupak, da se uđe u proceduru ustavnih amandmana izmene Ustava, ali mislim da smo vremenom pokazali da takva kritika nije bila na mestu s obzirom da se odnosila na to tada izrečeno da rokovi ne mogu imati prednost nad sadržinom.

Mislim da smo dobili jedan kvalitetan predlog, da je sadržina adekvatna ustavnim promenama i očigledno da rok nije bio ograničavajući faktor i da je bilo dovoljno vremena da se ispoštuju sve procedure i da se pronađu adekvatna rešenja koja će, nadam se, biti i dugoročna.

Kvalitetna rešenja o kojima govorimo u ovoj oblasti treba na prvom mestu da budu u funkciji zadovoljenja potreba svih građana Srbije, zatim u funkciji zadovoljenja potreba ljudi koji rade u pravosuđu, a naravno i usaglašena sa standardima koji važe sa državama članicama EU.

Dakle, osnovni cilj je depolitizacija pravosuđa, jačanje nezavisnosti sudstva i jačanje samostalnosti tužilaštva.

Istorijski gledano nezavisnost sudija bio je jedan od prvih zahteva sa kojima su se suočili, odnosno sa kojima su se bavili građani Evrope u nastojanju da osiguraju vlastite slobode, nezavisna delatnost sudija mora biti zagarantovana i o tome svedoči jedan od prvih takvih dokumenata iz 1215. godine „Magna carta libertatum“, a kasnije i „Habeas corpus Act“.

Podsetiću da je kasnije u Deklaraciji prava čoveka i građana iz 1789. godine navedeno da svako društvo u kome nije obezbeđena garancija prava i nije utvrđena podela vlasti, nema uopšte Ustav. Jedna ovakva misao je nastala upravo na tome i motiv za njen nastanak je bio da se ograniči apsolutna moć vladara, konkretno u ovom slučaju u Francuskoj, a isti motiv je kasnije preuzet kada smo mi u Srbiji doneli prvi moderan Ustav, Sretenjski ustav 1835. godine. Nažalost, ovaj dokument, koji je pisao Dimitrije Davidović, trajao je svega 58 dana, ali opet on je ostao da se spominje kao jedan simbol modernog razvoja ustavnosti u Republici Srbiji.

Pre 15 godina Skupština je proglasila novi Ustav koji je i danas na snazi. U suštini, on nije promenio politički sistem, kada govorimo u načelu, osim što je Srbija iz federacije postala jedna samostalna država. Od trenutka donošenja Ustava, pa do danas, bilo je kritika na njegovu sadržinu. Mislim da ćemo mi deo tih kritika sada otkloniti ovim ustavnim amandmanima. Jednostavno, činjenica je da je usled društvenih promena neophodno promeniti i određene ustavne članove.

Smatram da je pitanje koje se često i postavlja u javnosti, da li je potrebno da se donose ovakvi ustavni amandmani, izlišno. To je i te kako neophodno. Mislim da smo mi kao vladajuća koalicija, mi kao deo te koalicije preuzeli jednu odgovornost i da smo sada na pravom putu da ostvarimo onaj cilj.

Podsetiću da je Srbija imala uvek jedan među najboljim ustavima u Evropi, ali nije to došlo tek tako. Prosto, prilagođavali smo se društvenim promenama, kao što se sada prilagođavamo društvenim promena, osluškujemo događaje u Evropi, u svetu. Naravno, na taj način sada i mi reagujemo.

Parcijalna revizija Ustava, koja je danas na dnevnom redu, je podjednako teška i podjednako odgovorna kao i prilikom donošenjem novog Ustava i zahteva zaista odgovoran i pažljiv pristup.

Predlog za promenu ustavnih normi, koji je danas pred narodnim poslanicima, ima cilj jačanje sudske nezavisnosti i tužilačke samostalnosti, kao što sam rekao. Kada smo dobili sugestije Venecijanske komisije, one su se odnosile na to da u sadašnjim okolnostima je moguć uplit zakonodavne i izvršne vlasti u izbor sudija. Mislim da samo sada otklonili takav jedan nedostatak.

Takođe, u tom kontekstu se postavljalo i otvoreno je pitanje odnosa između zakonodavne, izvršne i sudske vlasti. Dakle, ove tri grane vlasti su nezavisne. Mi sada želimo da otklonimo svaku sumnju koja se tiče njihovog odnosa, da jasno definišemo njihovu povezanost, ali da definišemo i kontrolu. Dakle, svaka od ovih grana vlasti mora da sarađuje jedna sa drugom, ali mora da postoji kontrola koja je tačno definisana Ustavom.

Ustavnim promenama uspostavljamo balans. Uticaj politike mora da se isključi u stručnom delu, ali ni taj stručni deo, odnosno struka ne sme da bude bez ikakvih mehanizama kontrole i da postane sistem sam za sebe, da nikome ne polaže račune za svoj rad. Dakle, iako podnosimo ove ustavne amandmane, moramo da imamo na umu da svaka grana vlasti crpi legitimitet iz naroda. Tako i sudska vlast i ne sme da se u toj jednoj oblasti primeni jedan esnafski princip odlučivanja i ponašanja.

Ne možemo ni samo reći da kada donesemo Ustav, odnosno promenimo, da smo rešili sve probleme. Neophodno je da se neguju određeni principi u pravosuđu. To je princip pravičnosti i svaki sudija koji u sebi neguje takav princip znači da će se odnositi jednako prema jednakima, nejednako prema nejednakima. Osnovni preduslov da on ima takav način postupanja jeste da se sačuva njegova nezavisnost i njegova objektivnost.

Predloženi ustavni amandmani su uslov za dalju reformu pravosudnog sistema u Srbiji i rezultat ovog procesa treba da budu čvrsti ustavni stubovi oko kojih će se dalje graditi zakoni.

U postupku odlučivanja o promeni Ustava učestvuju i Narodna skupština i birači neposredno putem referenduma. To govori o visokom stepenu čvrstine promene Ustava. Dakle, mi ćemo sada u Skupštini, i imamo naravno tu većinu, da izglasamo predložene ustavne amandmane, ali će oni biti i potvrđeni na referendumu. Kasnije će se odrediti datum za to.

Očekujem da građani prepoznaju važnost ustavnih promena i da izađu na referendum i na taj način da damo svi zajedno legitimitet ovakvim jednim promenama. Možda ova tema nije dovoljno atraktivna, ali podsetiću da je pravda nekako uvek kao zdravlje, setimo je se onda kada nam nedostaje.

Zato, pozivam građane Srbije da na referendumu izađu i da podrže ustavne promene koje ćemo mi, nadam se, danas ovde i usvojiti.

Za to nam je, naravno, potrebna promocija u medijima, česti razgovori sa građanima, da na jedan slikovit način pokažemo šta to znači u konkretnom životu.

Imajući u vidu da postojeći Ustav Republike Srbije definiše našu zemlju kao zemlju zasnovanu na vladavini prava i socijalnoj pravdi, na načelima građanske demokratije, ljudskim i manjinskim pravima i slobodama, da smo privrženi vrednostima koje se baštine u razvijenim evropskim zemljama, sva su ova načela sadržana i u programu Socijaldemokratske partije Srbije i zato podržavamo sve ove promene koje su danas na dnevnom redu.

Nije suština ni da uđemo samo u ovaj postupak da bismo promenili Ustav, već da iznađemo kvalitetna pravna rešenja, a kada ih iznađemo da ona budu primenjena u praksi. Odnosno, naš zadatak i posle ovoga će biti da Ustav uvedemo u život građana. Ustav je simbol nacionalnog jedinstva i u skladu sa tim treba da se odnosimo prema ovakvoj jednoj temi.

Socijaldemokratska partija Srbije danas će, nadam se, ako bude dan za glasanje, podržati predložene ustavne amandmane. Hvala.

Hvala predsedniče.

Koleginice i kolege, danas kada raspravljamo o novim članovima koji treba da promene sastav RIK-a zapravo mi pravimo jedan presedan, ali s obzirom da je to dogovor svih relevantnih političkih stranaka u Srbiji, predstavnika vlasti i opozicije, smatram da je taj preseda opravdan, da će biti samo primenjen na sledećim izborima i da ćemo ubuduće na svakim sledećim izborima raditi po jednom ustaljenom sistemu u skladu sa zakonom i procedurama i jedino u tom kontekstu mogu da opravdam i zato ćemo podržati današnje predloge koji su na dnevnom redu.

Mi smo zbog bojkota izbora koji su održani 2020. godine i došli u ovu situaciju i sada na ovaj način pružamo šansu strankama koje ili nisu prešle cenzus ili koje su bojkotovale izbore da imaju svoje predstavnike u RIK-u. To je na neki način dobro jer dajemo legitimitet izborima koji treba da budu održani na proleće, pritom mislim i na predsedničke izbore i na lokalne beogradske izbore i na najavljene parlamentarne izbore.

Smatram da ćemo na taj način ući u jedan proces promena izbornih zakona koji imaju cilj da se učvrsti poverenje građana u sam izborni proces.

Nama iz SDPS kada govorimo o novim članovima RIK-a, odnosno o radu RIK-a najvažnije je da svi članovi RIK-a budu stručni i da budu profesionalni, a samo onaj princip na kojima se temelji rad RIK-a jeste i princip uravnoteženosti, odnosno da predstavnici stranaka koje su u parlamentu budu podjednako zastupljene u RIK-u, a u ovom slučaju dobićemo i stranke koje su vanparlamentarne da će moći da delegiraju svoje kandidate za RIK.

Kada govorimo o stručnosti, tu je važno da stranke predlažu kandidate koji su kompetentni da obavljaju svoj posao, dakle da obavljaju posao u skladu sa zakonima, u skladu sa procedurama.

Na Republičkoj izbornoj komisiji je uvek velika odgovornost. Pre svega što Republička izborna komisija organizuje izbore na svim nivoima, od predsedničkih izbora, parlamentarnih izbora, pokrajinskih, lokalnih, ali i izbora za saveta nacionalnih manjina.

Mi pune tri decenije, kada govorimo o poboljšanju izbornih uslova radimo na tome. Ako se vratimo unazad videćemo da kada je obnovljen višestranački parlamentarni sistem u Srbiji da takav sistem je u mnogome promenjen nego što je on danas. Dakle, nekada smo imali većinski sistem, Srbija je bila podeljena na nekoliko izbornih jedinca i od kada je uveden proporcionalni sistem izbora narodnih poslanika i kada je Srbija jedna izborna jedinica suštinski se već 20 godina ništa nije promenilo u tom ključnom kontekstu.

U svakom slučaju u kontinuitetu radimo da na jedan sporedan način unapredimo sam izborni proces da bismo učvrstili poverenje građana u naš politički sistem.

Za SDPS unapređenje izbornog procesa kojim se promovišu osnovna ljudska prava i političke slobode jeste u stvari jedan proces koji doprinosi izgradnji poverenja, koji doprinosi izgradnji demokratskog i otvorenog društva gde će svako imati pravo da iskaže svoje političko uverenje i da slobodno glasa na izborima.

Zato smatramo da je potrebno da se pronađe konsenzus, kada govorimo i o prelaznim rešenjima koja treba primeniti za naredne izbore, dakle o kratkoročnim rešenjima, ali i o dugoročnim rešenjima, jer smo i sami svesni da je to jedan postupak koji uvek traje i gde uvek treba da postoji dogovor svih političkih aktera kako da unapređujemo izborne uslove.

Dakle, potrebno je i ubuduće da radimo na sveobuhvatnim reformama izbornog procesa i na taj način se jedino jača poverenje građana u institucije sistema koje neposredno ili posredno učestvuju u organizovanju izbora.

Podsetiću da su predstavnici vlasti i opozicije pre 2,5 godine počeli da razgovore o poboljšanju izbornih uslova. Tada je dogovoreno da se neka rešenja mogu implementirati kratkoročno, dakle za prve izbore koji su održani nakon toga, i tako je i učinjeno u praksi tako što su izmenjeni zakoni, promenjene su procedure i taj dogovor je implementiran.

Podsetiću i šta smo tada uradili. Dakle, mi smo tada doneli nekoliko zakona. Pre svega Zakon o finansiranju političkih aktivnosti, Zakon o sprečavanju korupcije, Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije i Zakon o javnim preduzećima. Dakle, to su bile izmene i dopune već postojećih zakona, u skladu sa dogovorom. Cilj je bio da se vodi efikasnija borba protiv zloupotrebe javnih resursa. Na tome smo istrajali i mislim da smo sada došli do jedne zaista prihvatljive zakonske regulative koja treba da se ispoštuje i na prošlim izborima je poštovana u praksi.

Takođe, zakonom su unete izmene koje se odnose na smanjenje izbornog cenzusa sa 5% na 3%, povećan je prag za učešće, obavezno učešće kandidata na izbornim listama sa 30% na 40% za pripadnike manje zastupljenog pola, a ojačani su i mehanizmi kada se govori o zaštiti manjinskih partija. Izabrani su i nedostajući članovi REM-a, izabrani su članovi REM-a kojima je isticao mandat, tako da je i u tom delu ispoštovan dogovor.

Sve ovo navodim da bih pokazao da svaki dogovor koji je postignutu u prošlosti da je bio ispoštovan od strane skupštinske većine.

Takođe, navodim to iz razloga da pokažem da svaki dogovor koji je mogao da se primeni na prvim sledećim izborima da je i primenjen uspešno.

Kada govorimo o Republičkoj izbornoj komisiji i o samom izbornom procesu, naša zakonska regulativa, za razliku od nekih drugih država, ne poznaje stabilnu, profesionalnu izbornu administraciju, dakle onu administraciju koja bi na jednom mestu vodila računa o celom izbornom procesu, odnosno svim njegovim segmentima. Tu mislim i na evidenciju birača do organizovanja i sprovođenja izbornog procesa, kontrolu finansija, praćenje uloge medija, analiziranje i iniciranje usavršavanja izbornog sistema i procesa.

Dakle, kod nas je svaki deo ovog procesa poveren drugačijim, odnosno različitim državnim organima. U jednom delu i Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu ima značajnu ulogu, naročito kada govorimo o utvrđivanju, odnosno ažuriranju biračkih spiskova i o tome ću nešto reći kasnije.

Zbog svega toga mi iz SDPS smo pre nekoliko godina plasirali jednu ideju da treba razmišljati o uvođenju državne izborne komisije. Kada kažem državna izborna komisija mislim na jedno profesionalno, nezavisno, stalno telo koje bi u sebi, u svom sastavu imalo eminentne stručnjake iz oblasti izbornog prava, izbornog sistema. Birali bi se na period koji je duži od trajanja poslaničkog mandata da bi se na taj način osigurala njihova nezavisnost, ali na taj način, profesionalizacijom jednog ovakvog tela mi bismo i ojačali mehanizme za kontrolu svih učesnika izbornog procesa.

Zato sam i rekao malopre da sadašnju Republičku izbornu komisiju treba pre svega da odlikuje stručnost i uravnoteženost.

U prethodnom periodu RIK je unapredio rad u mnogim segmentima. Tu pre svega mislim na onaj deo da javnost ima bolji uvid u rad RIK-a. Sada neko može u direktnom prenosu putem internet sajta da prati rad RIK-a, način na koji postupaju članovi, način na koji se donose odluke. Takođe, nakon završetka izbora, na sajtu RIK-a se nalaze skenirani zapisnici sa svakog biračkog mesta i svako ko ima i malo sumnje u konačne rezultate, može da uporedi te rezultate, napravi sam zbir i vidi da li je sve u redu ili nije, a očigledno da do sada nije bilo prigovora kada govorimo o tom segmentu.

Ranije je to bilo mnogo drugačije, ranije su ti rezultati mogli da se vide samo na biračkim mestima, da li su to škole, mesne zajednice ili neki drugi objekti, bilo je obavezno da se istaknu zapisnici na tim prostorijama, ali ne i na sajtu RIK-a. Mislim da smo u toj oblasti napravili značajan napredak.

Takođe u saradnji sa Ministarstvom za državnu upravu i lokalnu samoupravu su uspešno ažurirani birački spiskovi i pre održavanja izbora, svaki građanin može da proveri da li je upisan u birački spisak. Jednostavno ode na sajt Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu, ukuca svoj matični broj i može da vidi da li je upisan u birački spisak, da se na vreme informiše. Ako nije, može da ispravi tu grešku ukoliko je ima i može da vidi na kom biračkom mestu glasa.

Jedino što možemo da uradimo na ovom planu jeste da radimo na medijskoj promociji da bi građani bili upoznati da im je i ova mogućnost na raspolaganju. Smatram i da je dobro rešenje što svaka izborna lista ima posmatrača na svakom biračkom mestu i tu, ako se ispoštuje ceo proces, kada govorimo o glasanju, zaista nema potrebe da sumnjamo u rezultate glasanja.

Nema sumnje da je RIK i do sada radio profesionalno i dobro svoj posao, ali uključivanje predstavnika opozicije u sastav RIK-a zapravo je deo dogovora i svi učesnici na sledećim izborima će moći da kontrolišu taj proces, od trenutka raspisivanja izbora do trenutka kada se prebroje glasovi i kada se objave zvanični rezultati glasanja. Mi na ovaj način zaista niti udovoljavamo bilo kojoj stranci, niti nam je cilj da oštetimo bilo koju stranku, već želimo da javnost ima uvidu u sam izborni proces, konkretno u ovom slučaju u rad RIK-a.

Pre dve i po godine je izgledalo nemoguće da u takvoj jednoj atmosferi predstavnici vlasti i opozicije naprave bilo kakav dogovor. Mislim da smo svi bili dovoljno odgovorni, da smo pokazali da je tako nešto moguće i sada se rezultati toga vide, konkretno i danas u parlamentu kada raspravljamo o izmenjenom sastavu RIK-a. Podsetiću da nam prestoji niz zakona koje treba da donesemo u narednom periodu na osnovu koga će se promeniti određene procedure na sledećim izborima i koje će se primeniti na predsedničkim, parlamentarnim i lokalnim izborima.

Naš motiv jeste pre svega da unapredimo izborni sistem, jer smatramo da je neophodno da se on menja s vremena na vreme, jer se menjaju i okolnosti u kojima živimo, da stvorimo jedan stabilan sistem koji će vratiti poverenje građana u izborni proces, ali da utemeljimo politički sistem u skladu sa voljom građana i sa realnom snagom političkih subjekata. Pokazali smo da dogovorom možemo da dođemo do zadovoljavajućih rešenja i nema razloga da tako bude i u budućnosti. Zbog toga će SDPS podržati predloge koji su na dnevnom redu. Hvala.

Hvala potpredsedniče.

Poštovana predsednice Vlade, poštovani ministri, koleginice i kolege, malopre je predsednica Vlade govorila o tome sa kojim se problemima suočavamo kada govorimo o obrazovanju u vremenu pandemije i govorila je školskom raspustu, svakako centralna tema ovih dana i opravdano zbog zdravstvene situacije u zemlji.

Međutim, moram da izrazim jednu zabrinutost od strane roditelja koja dolazi, a tiče se teme iz obrazovanja, odnosno upisa đaka koji su u završim razredima osmog razreda osnovne škole i četvrtog razreda srednje škole na fakultet, odnosno u srednju školu.

Naime, svedoci smo da su od izbijanja pandemije đaci krenuli na neki vanredan režim pohađanje nastave. Ja ću podsetiti kako je to sve teklo. Dakle, od marta 2020. godine đaci su pohađali nastavu do kraja školske godine onljan, a zatim su tokom cele prošle godine 2020/2021. godine išli kombinovano. Dakle, jedan dan su išli u školu, a drugi dan onlajn, ili 15 dana su provodili u školi, 15 dana onlajn. Znate kako je to u glavama đaka, oni tu budu malo neozbiljni i onaj dan kada ne idu u školu ne shvate to za ozbiljno.

Ove godine idu po jednom režimo koji mislim da je sasvim prikladan za ove prilike, ali i dalje nije to u onim vanrednim okolnostima na koje smo navikli. Tako da, postavlja se pitanje koliko su đaci usvojili iz onog plana i programa koji je bio prvobitno namenjen njima? Dakle, to je već dve i po godine, jedan ozbiljan period. Sa te strane čujem od roditelja da su zabrinuti kako će đaci upisati srednje škole i fakultete, a da pri tom to bude na jedan pravedan način. Pre svega, zbog nivoa znanja koji je usvojen na ovaj način, a drugo i zbog kriterijuma.

Podsetiću, mislim da su mere koje je Vlada tada uvela bile odlične i Ministarstvo prosvete zaista na dobar način, u takvoj jednoj teškoj situaciji, sprovelo program onlajn nastave, ali je činjenica i da taj nivo znanja nije onaj kao što je planiran. Sami nastavnici su imali problema u toku onlajn nastave prilikom ocenjivanja đaka. Nije to moglo da bude onako adekvatno ocenjivanje kao što bi inače bilo.

Dakle, da li se sada razmišlja o drugačijem modelu koji bi bio modifikovan u skladu sa planom i nastavnim programom u prethodne dve i po godine? Mislim da je vreme da razmišljamo već sada u novembru, decembru o tome da se modifikuje način upisa u srednje škole i na fakultete. Hvala.

Hvala.

Drugo pitanje upućeno predsednici Vlade.

Podsetiću vas, vi ste u junu mesecu ove godine bili u Kraljevu, u mom gradu, na jednom zaista lepom događaju, kada ste podelili ključeve od stanova koji su izgrađeni za pripadnike snaga bezbednosti. Sećam se, bili ste tu i kada je položen kamen temeljac, dve godine pre toga. Zaista, mogli ste da se uverite koliko je promenjena slika grada, naravno na bolje, u pozitivnom smislu, kako je taj deo grada izgrađen zahvaljujući ovom projektu.

Mislim da je to jedan odličan projekat. Videlo se da je i grad uspešno odradio svoj deo posla, da je Republika odradila svoj deo posla onako kako treba. U toj jednoj kombinaciji dobili smo deo završenog projekta i 200 stanova je već gotovo, dobili su prve stanare. Očekuje se još 700 stanova da bude gotovo u narednom periodu. Ali, to nije jedini grad gde se gradi ovakva vrsta stanova.

Mi smo najpre doneli zakon koji se tiče, još kada je sada potpredsednica Vlade bila i ministar građevine, Zorana Mihajlović, ovih stanova za pripadnike snaga bezbednosti. Kasnije smo imali izmenu i dopunu zakona, tako da za te stanove mogu da konkurišu i članovi porodica palih boraca i ratnih vojnih invalida.

Moje pitanje se odnosi na to da li imamo u planu u budućnosti da proširimo kategoriju onih koji će moći da konkurišu za ove stanove, pre svega na medicinske radnike, na lekare, medicinske sestre i na prosvetne radnike? Mislim da su lekari zaista u ovoj situaciju kada su se suočili sa velikim problemima tokom pandemije i te kako zaslužili da im se pruži jedna ovakva šansa, i oni i prosvetni radnici, da mogu na ovaj jedan dobar, izuzetno povoljan način, sa finansijske strane gledano, da reše svoje stambeno pitanje.

U razgovoru sa predstavnicima lokalne samouprave sam i saznao da kada se izgrade stanovi koji su predviđeni da će biti još prostora i da će biti mesta preostalih da mogu i druge kategorije da apliciraju za ovakvu vrstu stanova. Naravno, treba možda razmišljati o tome da ovakvo jedno rešenje primenimo u budućnosti, kada smo već ušli u ovakav projekat, i za mlade bračne parove i za naučnike.

Dakle, moje pitanje je da li možemo da očekujemo u budućnosti da se proširi projekat i na druge službe koje rade u javnom sektoru? Hvala.

Hvala.
Ja se nadam da ćete uskoro doći u Kraljevo sličnim povodom.
Kada ste govorili sada na kraju o tim zgradama koje su oštećene u zemljotresu, rešavamo jedno pitanje koje godinama nije bilo rešeno, koje mnogo znači ljudima koji su ostali bez krova nad glavom i mislim da ćemo uskoro završiti. Četvrtina projekta je završena, jedna zgrada, mislim da će uskoro biti završene i preostale tri i da će ljudi moći da se usele u njih.
Takođe, za pohvalu je i odgovoran odnos Vlade pre svega prema mladima. Kada ste govorili malopre o obrazovanju, moramo da mislimo i na zdravlje i naših prosvetnih radnika i dece, ali naravno i da usvoje određen nivo znanja. Naročito da pohvalim ovaj odgovoran odnos kada govorimo o svim kategorijama koje su zaposlene u javnom sektoru i o zdravstvu, i o prosveti, pre svega o mladima, i to je jedna odgovorna politika.
Videli smo juče po merama koje su najavljene da će biti donete, koje se tiču populacione politike i mislim da ćemo za nekoliko godina moći svi zajedno da budemo zadovoljni takvim merama i da ćemo imati konkretne rezultate. Hvala.

Hvala, potpredsednice.

Poštovana predsednice Vlade, poštovani ministri, koleginice i kol. To su odgovornost, kontinuitet i investicije i mislim da se na ovim principima temelji budžet koji ima cilj da se poveća, pre svega, obim investicija u Srbiji i da se podigne lestvica životnog standarda građana.

Kada komentarišem budžet, želim najpre da prokomentarišem onaj deo budžeta koji se odnosi na obrazovanje, jer smatram da je obrazovanje, odnosno ulaganje u obrazovanje, ulaganje u nauku najisplativija investicija, investicija koja se višestruko vraća u budućnosti i za nas iz Socijaldemokratske partije Srbije uvek je obrazovanje na vrhu liste prioriteta.

Prema projekciji za sledeću godinu, Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja je opredeljeno 252,8 milijardi dinara i za pohvalu je to što je ta suma veća za 17 milijardi dinara nego u prethodnoj godini.

Sredstva za obrazovanje i nauku zauzimaju sve značajnije mesto u strukturi rashoda budžeta savremenih zemalja, jer jedino na ovaj način države postaju konkurentne na globalnom nivou. Obrazovanje i nauka su odavno prestale i da budu privilegija pojedinaca, privilegija bogatih ljudi i smatramo, stav naše stranke je takav, da ulaganjem u ovu oblast mi postižemo to da obrazovanje bude svima dostupno pod jednakim uslovima i na taj način mi dajemo motivaciju mladim ljudima da učestvuju u procesu donošenja odluka, da plasiraju svoje ideje na našem tržištu i na taj način ih motivišemo da ostanu u Srbiji.

Kada kažem da više trebamo da ulažemo u obrazovanje, mislim da se taj proces ne završava tu. Predsednica vlade je malopre govorila da imamo ideju da ulaganjem u nauku zadržimo mlade ljude. To je zaista jedna dobra ideja. Pred nama je jedan težak posao.

Kada pogledamo unazad ne nekoliko godina, decenijama unazad kada se osvrnemo, videćemo koliko je naša država izgubila zato što su mladi obrazovni ljudi napustili Srbiji. To se ne ogleda samo u gubitku, pre svega, iz ljudskih razloga, već iz ekonomskih razloga, kada uporedimo onoliko koliko država ulaže u te ljude, koliko oni mogu da doprinesu svojim idejama u ekonomski razvitak države, dolazimo zaista do cifre od nekoliko milijardi evra gubitka, a opet ne smemo ni da zaboravimo da školovanje tih ljudi su platili naši poreski obveznici, a oni su na kraju završili u drugim državama i doprinose razvoju njihove ekonomije.

Stoga, podržavam ovu ideju da ulaganjem u nauku pokušamo da zadržimo što kvalitetnije ljude u našoj zemlji. Mladi žele da budu sigurni da će uvek nađu posao u skladu sa svojim obrazovanjem, u skladu sa svojim veštinama, da će biti nagrađeni za svoj trud. To je pokazatelj da mladi žele izvesnost, da mogu mirne glave da planiraju budućnost u Srbiji, a na nama svima je da ulaganjem u ovu oblast obezbedimo takav život mladim ljudima.

Kasnije ću govoriti konkretnije o povećanju plata koje je predviđeno budžetom, ali definitivno je najbolji pokazatelj zašto treba da povećavamo plate je to da prosvetni radnici zaslužuju veće plate. Treba na taj način da ih motivišemo. Oni vaspitavaju našu decu, oni rade jedan veoma odgovoran posao i sigurno je da zaslužuju još veće plate nego što ih sada imaju, ali ohrabruje i ovaj trend konstantnog povećanja plate koji ide iz godine u godinu i mislim da je to jedini siguran put da dođemo svi do željenog cilja, da prosvetni radnici, nastavnici, učitelji, profesori budu plaćeni onoliko koliko zaslužuju, a da sa druge strane ne ugrozimo stabilnost javnih finansija.

Pored toga, u budućnosti moramo više da izdvajamo za investicije u oblasti obrazovanja i nauke, jer je obrazovanje mladih i njihova inovativnost garancija konkurentnosti naše privrede.

Investicije u oblasti obrazovanja su, kako sam primetio, nešto manje nego za 2021. godinu, ali, naravno, ima i opravdan razlog za to. Neki projekti koji su započeti ranije završeni su uspešno u 2021. godini. To je za svaku pohvalu. Ja ću pohvaliti uspešno završen Projekat „Povezane škole“, koje su zajedno realizovali Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija i na ovaj način se ide ka podizanju digitalne pismenosti, ka osposobljavanju mladih da budu konkurentni u svetu koji karakteriše digitalizacija i ekspanzija IT sektora.

Izgradnja bežičnih lokalnih računarskih mreža je preduslov za opremanje škola računarskom opremom, odnosno preduslov da zaživi projekat digitalnih učionica.

Za pohvalu je što Predlog budžeta podrazumeva i ulaganja u viši studentski standard i realizaciju projekta napredne bežične infrastrukture za visoko obrazovanje.

Naravno, obrazovanje je samo jedan segment u tom mozaiku koji je planiran budžetom i upravo se preko budžeta kao ogledala javnih finansija može videti da se prepliću interesi različitih društvenih sfera i obrazovanja o kojem sam govorio i investicija zdravstva, kulture, socijalne politike itd.

Javne finansije i fiskalna politika su najvažniji instrument razvoja i ekonomske i socijalne stabilnosti u svim zemljama i upravo od uspešnog kombinovanja različitih metoda instrumenata javnih finansija i fiskalne politike zavisi i uspeh svake privrede.

Kada sam na početku rekao da je karakteristika ovog budžeta kontinuitet, tu pre svega mislim i na onaj deo koji se odnosi na smanjenje fiskalnog deficita.

Za pohvalu je što je projektovani deficit 3% za 2022. godinu. To je dokaz da smo na dobrom putu kada govorimo o javnim finansijama. Čak i čitajući ocenu Fiskalnog saveta, koji je često znao da bude veoma kritički raspoložen kada analizira budžet Republike Srbije, možemo zaključiti da postoje realne šanse da ovaj deficit bude i ispod 3% i ono što je važno, to je da će javni dug, bar po projekciji, za sledeću godinu biti 55% BDP-a i najvažnije da ne probijemo onu granicu od 60% koja je važna, a koju pre svega definiše Mastrihtski ugovor i koje se pridržavaju i razvijene države EU.

Mi nakon dve pandemijske godine i dalje možemo da računamo na stabilne finansije i načelo fiskalne politike, one uspešne politike, jeste da se u godinama rasta štedi, da ne nagomilavamo nove dugove. Mi na ovaj način smanjujemo javni dug i dobro je što na taj način ostavljamo određeni prostor za budućnost, da možemo da investiramo i prosto lakše da dišemo, kada govorimo o finansijama.

Upravljanje finansijama jeste jedna oblast gde je kontrola najteža, ali je i najpotrebnija. Pored toga što treba konstantno da radimo na efikasnoj naplati poreza i na suzbijanju sive ekonomije, važno je da budžet bude uvek transparentan, da građani Srbije uvek mogu da imaju uvid gde se troši svaki dinar iz budžeta, od onog trenutka kada putem poreza i drugih naplata novac uđe u budžet, do trenutka kada se vrši konačna isplata. Mislim da nam ovakav jedan budžet, ovakva jedna projekcija garantuje da ćemo i u budućnosti moći da imamo javni uvid u finansijske tokove.

Mi smo se u ovoj godini vratili na onaj nivo privrednih aktivnosti koji je bio karakterističan za period pre pandemije. Zato opravdano možemo da očekujemo rast u sledećoj godini. Tome možemo da se nadamo i na osnovu podataka kojima raspolažemo, jer ćemo ovu godinu završiti sa rastom od preko 7%, bilo je nekih najava da će biti čak rast i do 7,5%, a projektovan rast od 4,5% za sledeću godinu, naravno, je jedan dobar primer kako se efikasno vode javne finansije, ali smo na ovaj način pokazali da smo jedna od najbrže rastućih ekonomija u regionu.

Mi se kao društvo nalazimo pred velikim izazovima i od nas se traži da uz mnogo truda, odgovornosti i mnogo upornosti radimo u interesu svih građana i ono što je veoma važno, da imamo pošten i otvoren odnos prema građanima Srbije. Ovaj predlog budžeta upravo oslikava takav jedan odnos.

Dakle, mi sada govorimo o povećanju zarada u javnom sektoru, o povećanju penzija, sve to radimo na osnovu realnih prihoda, nikada ne dajemo lažna obećanja, već se trudimo da sve to bude u nekim realnim okvirima.

Predviđeni rast plata od 7,3% je u skladu sa privrednim rastom, tako da u tom segmentu ne izlazimo iz jednog stabilnog koloseka. Dakle, povećanje plata i privredni rast idu korak uz korak, povećanje plata ne iskače iz tog koloseka i to je veoma važno za buduće projekcije, odnosno za realizaciju budžeta u 2022. godini.

Za nas iz SDPS veoma je važno što je usklađen pristup u tom trouglu, između radnika, poslodavca i države, kada govorimo o povećanju minimalne cene rada. Ona će ovim povećanjem od 9,4% biti preko 35.000 dinara. Zadovoljni mogu da budu radnici. Naravno, predsednica Vlade je govorila malopre o tome da nećemo da žmurimo, da nastavljamo dalje, da to nije dovoljno, ali da radimo na tome u budućnosti da dostignemo jedan zadovoljavajući nivo, ali ovim povećanjem neće biti oštećeni ni poslodavci. Naime, država je uradila onaj deo da teret određenih obaveza prebaci na sebe.

Dobro je što se nastavlja sa praksom postepenog fiskalnog rasterećenja zarada. Da bi država rasteretila privredu, preuzela je deo efekata povećanja minimalne zarade na sebe. Povećava se iznos neoporezivog dela sa 18.300 na 19.300 dinara. Dalje, umanjuju se doprinosi za penzijsko-invalidsko osiguranje na teret poslodavaca za 0,5%. I ovakve mere, pre svega, treba da doprinesu, odnosno da podstaknu nova zapošljavanja i idu ka tome da poslodavci budu motivisani da povećavaju zarade zaposlenima.

Možda će neko reći da rasterećenje procentualno nije veliko, ali ne smemo da zaboravimo na činjenicu da smo i prošle godine u isto vreme raspravljali o tome i usvojili jedan sličan predlog tako da iz godine u godinu sve je manje opterećenja za poslodavce i dajemo im jedan prostor da mogu lagodnije da se ponašaju na tržištu.

Ovakve mere omogućavaju poslodavcima da uspešno rade u ovim kriznim vremenima, u turbulentnim okolnostima i sve one mere koje je Vlada preduzela, koje smo i mi podržali ovde u Skupštini, da se umanje posledice efekata pandemije, urodile su plodom, tako da nije došlo do otpuštanja radnika, zadržan je nivo privrednih aktivnosti i pritom smo konstantno radili na povećanju zarada.

Kada govorimo o povećanju plata u javnom sektoru u 2022. godini, važno je i to da istaknemo da taj deo koji se odnosi na isplatu zarada u ukupnom budžetu zauzima manji procenat nego kada govorimo o budžetu za 2021. godinu. Podsetiću da kada smo ušli u realizaciju plana fiskalne konsolidacije, da je cilj bio da taj procenat ukupnog zahvatanja u budžet za plate bude 9,5%, mi smo sada na 10,1%. Toliko smo spustili taj nivo. Zahvatamo procentualno manje novca i to je, naravno, dobar signal da smo na pravom putu da imamo stabilne javne finansije.

Dosledno se držimo i principa po kome se obračunava povećanje penzija, dakle, po novoj formuli. Mislim da je ovaj princip za sada veoma delotvoran. Podsetiću da se penzije usklađuju po formuli da se povećavaju na osnovu 50% povećanja zarada u prethodnoj godini, a 50% na osnovu rasta potrošačkih cena. Mislim da su penzioneri, pre svega, zadovoljni ovakvim načinom obračunavanja i naravno, mogu da budu zadovoljni dinamikom isplate.

Na ovaj način pokazujemo da se nastavlja trend povećanja penzija iz realnih izvora, a svakako, i malopre smo čuli da je dobrodošla pomoć penzionerima, ta jednokratna pomoć koja je najavljena za početak naredne godine.

Pokazujemo i na ovaj način odgovornost i penzije moraju našim najstarijim građanima da im, pre svega, omoguće pravo na dostojanstven život i na jednu mirnu starost.

Činjenica je da je svuda u svetu država postala podsticajna snaga razvoja savremenog društva. Investicije koje polaze od države na direktan način su važne, negde više, negde manje, za svaku državu i zaista su jedna važna ekonomska poluga razvoja.

Ovaj predlog budžeta izdvaja sredstva za investicije koje su na najvišem nivou do sada, dakle, 7,3%. To je iznad nivoa iz prethodnih godina. Na ovaj način gradimo infrastrutkuru, završavamo projekte koji su već početi i počinjemo nove projekte koji su veoma važni za životni standard građana Srbije.

Juče su zvanično otpočeli radovi na izgradnji metroa. Pozdravljam takvu odluku, ali ja kao neko ko dolazi iz Kraljeva više ću hvaliti i podsetiti na ono što je urađeno na teritoriji centralne Srbije. Za građane ovog dela Srbije veoma važno je što funkcioniše auto-put „Miloš Veliki“ do Preljine. Takođe, važno je što će sledeće godine biti završena deonica od Preljine do Požege. Za građane Čačka, Kraljeva, Trstenika, Vrnjačke Banje, Kruševca i Pojata je važno što se radi veoma dinamično na izgradnji Moravskog koridora. Kada tome dodamo da je otvoren aerodrom u Lađevcima kod Kraljeva, vidimo da je tu kompletirana jedna saobraćajna infrastruktura za jedno područje gde gravitira preko milion građana Srbije.

Svakako da su ove investicije u saobraćajnu infrastrukturu pozitivan signal za investitore i to se direktno odrazilo na privredni razvoj ovog kraja.

Takođe, za pohvalu su i neki drugi projekti, kao što je predivđeno za sledeću godinu rekonstrukcija puta Novi Pazar-Tutin, zatim, brza pruga Beograd-Subotica, Fruškogorski koridor, deonica Niš-Pločnik, auto-put Beograd-Zrenjanin, Beograd-Sarajevo. Sve to ukazuje na jednu tendenciju ravnomernog ulaganja u sve delove Srbije. I svaka ova investicija, svaki dinar koji se uloži u infrastrukturu, se u godinama koje dolaze višestruko vraća kroz budžet.

Dobro je što su planirana sredstva za izgradnju Nacionalnog stadiona. Sportisti zaista beleže odlične rezultate i najbolje predstavljaju našu zemlju u svetu i moramo i u ovoj oblasti da kada govorimo o sportskoj infrastrukturi da idemo u korak sa razvijenim evropskim državama.

Koliko su važne investicije, podjednako je važna i briga države za one materijalno najugroženije građane Srbije. Ta briga je najbolje došla do izražaja tokom pandemije zbog korone. Svi punoletni građani Srbije su imali pravo na novčanu pomoć koja je došla od države i svako je mogao da aplicira i sigurno se pokazalo da su ove mere došle u pravom trenutku i da su dale pravi rezultat.

Ono što nas čeka u 2022. godini u martu mesecu, počinje primena Zakona o socijalnim kartama, veoma važno, ne samo zbog ovog budžeta, već zbog svega onoga što ćemo planirati u narednim godinama. Na ovaj način će biti pravednija jedna preraspodela novca prema socijalno ugroženim kategorijama stanovništva. Sada ćemo imati jedan centralni registar gde će se ukrštati podaci iz svih državnih službi i iz Nacionalne službe za zapošljavanje i iz katastra i iz poreske uprave, tako da smatram da će najugroženiji sada više dobijati novca, a oni manje ugroženi manje nego što je to bilo ranije i postići ćemo na ovaj način jednu situaciju gde će, nadam se u godinama koje dolaze, imati i socijalno ugrožene kategorije više prava i na lakši način će moći da ostvare ta svoja prava.

Novac koji se usmerava za zdravstvo je prilično na istom nivou, kao i prethodne dve godine. Dakle, nešto viši nego što je to bilo u periodu pre izbijanja pandemije korone. Ne možemo još uvek da znamo koliko će trajati ova kriza, ali se nadam da nećemo sav taj novac u sledećoj godini utrošiti na to, pre svega, iz ljudskih razloga, nadam se da će se stišati korona i da će sve manje ljudi imati potrebu da se leči od korone.

Ako se vratimo godinu dana unazad i uporedimo usvojeni Predlog budžeta i onaj iznos sredstava koji je namenjen za zaštitu životne sredine, videćemo da je taj inicijalni budžet za 2021. godinu za ekologiju bio negde 8,3 milijarde dinara. Kasnije smo ga uvećali oko četiri milijarde dinara rebalansom. Sada je došao na 15,4 i jedan deo će se povući iz Ministarstva za saobraćaj i infrastrukturu i biće upotrebljen za rešavanje ekoloških pitanja, tako da smo i tu pokazali na koji način država treba da se odnosi prema ovim pitanjima.

Mi ne možemo, nemamo čarobni štapić da u jednom potezu rešimo sva ona ekološka pitanja koja su se gomilala decenijama unazad, ali u svakom slučaju dajemo dobar primer kako treba rešavati ove probleme.

Treba da se fokusiramo na izgradnju regionalnih centara za upravljanje otpadom, da investiramo u komunalnu infrastrukturu i na taj način mi ćemo sprečavati zagađenje životne sredine.

Za kraj da kažem da neki ekonomisti zastupaju stav da je budžet više političko, a ne tržišno pitanje. Ako je već tako, na nama je da donesemo najbolju moguću političku odluku, da se budžet realizuje na pravi način u narednoj godini. Mislim da je budžet zaista dobar uravnotežen i zbog toga će Socijaldemokratska partija Srbije podržati ovakav Predlog budžeta. Hvala.

Hvala, potpredsednice.

Poštovana ministarko, poštovani predstavnici Ministarstva, koleginice i kolege, drago mi je što u jednom kratkom periodu raspravljamo o još jednom u nizu zakona koji se tiče privrednika, obavljanja privrednih aktivnosti. Svi ti zakoni idu na ruku našim privrednicima, posebno kada govorimo o onom delu koji se odnosi na poboljšanje uslova za njihovo poslovanje i na povoljniji privredni ambijent.

Podsetiću da smo i mi nedavno raspravljali i usvojili Zakon o postupku registracije u Agenciji za privredne registre, kao i Zakon o centralnoj evidenciji stvarnih vlasnika. Sve je to doprinelo i doprineće tek u narednom periodu, kada naiđe na punu primenu, da početnici imaju velike olakšice kada ulaze u preduzetničke vode. Pre svega, moći će da registruju firme na jedan povoljniji način, brži, efikasniji način, ostvariće i određene uštede i u vremenu, ostvariće uštede i u novcu i, ono što je najvažnije, neće morati sami da prikupljaju dokumentaciju koja je neophodna za ostvarivanje njihovih prava, kada govorimo o osnivanju firme, već će to činiti nadležni organi i u skladu sa tim smo već ranije uskladili rokove koji se tiču odbijanja ili prihvatanja prijave za preduzetnike, što je veoma važno za bilo koga ko počinje da se bavi određenim biznisom.

U tom kontekstu posmatram i izmene i dopune Zakona o privrednim društvima i one imaju isti cilj – da se olakša poslovanje preduzetnicima. Važno je od starta da privrednici imaju što manje prepreka kada ulaze na tržište, ali sa druge strane i zadatak države jeste da osluškuje tržište, da osluškuje potrebe i privrednika, potrebe zaposlenih i u skladu sa tim i mi narodni poslanici u Skupštini da reagujemo i da donosimo određene zakonske izmene.

Izmenama i dopunama Zakona o privrednim društvima postižemo tri cilja.

Prvi cilj je taj što ćemo ojačati prava manjinskih vlasnika, kada govorimo o akcionarskim društvima.

Drugi cilj koji treba da postignemo to je da otklonimo određene nedostatke koji se javljaju u praksi, a tiču se pre svega, i ministarka je malopre obrazložila to, pre svega postojanja fantomskih firmi, znamo i sami koliko je štetno na bilo kom tržištu, bilo gde u svetu, ko se ozbiljno bavi ekonomijom, postojanje ovakvih firmi, pre svega zbog izbegavanja plaćanja poreza, a naravno i zbog stvaranja iskrivljene slike o privredi određene zemlje.

Treći cilj jeste usklađivanje našeg pravnog zakonodavstva sa standardima koji važe u državama članicama Evropske unije i mi to često ovde radimo. Uvek potenciram da to nije važno samo pro forme da uradimo, važno je zbog nas samih, važno je zbog naše države, čija je ekonomija i te kako oslonjena na ekonomiju Evropske unije. Mi ne možemo da zanemarimo tu činjenicu da su države Evropske unije najznačajniji spoljnotrgovinski i investicioni partner Republike Srbije i da razvoj naše ekonomije se i te kako oslanja na sve privrede uspešnih zemalja koje su u Evropskoj uniji.

Pogotovo kada govorimo o tim uspešnim privredama mislim na Nemačku i Italiju, koje tako posluju sa Srbijom da prednjače u spoljnotrgovinskoj razmeni. To se pokazalo i tokom prošle godine zaista, kada je bila jedna teška situacija u celom svetu što se tiče pandemije i koja se odrazila na ekonomiju. Videli smo i tada, bez obzira na određene prekide u spoljnotrgovinskim tokovima, da smo i dalje najviše mogli da se oslonimo na države Evropske unije i Evropska unija nam je bila najozbiljniji partner, zato i ne čudi što usaglašavamo naše zakone sa standardima koji važe u Evropskoj uniji.

Navešću da je Evropska unija u 2020. godini bila prvo i najvažnije izvozno tržište, da smo 64% naših proizvoda, odnosno roba i usluga, plasirali na tržište Evropske unije, to je preko 11 milijardi evra, a tek sledeće tržište na kojem smo plasirali svoju robu jeste tržište CEFTA-e, sa učešćem od 17% u našem izvozu. Samim tim što Evropska unija ima najveće učešće u ukupnom izvozu Srbije, očigledno je da vrsta robe koja se plasira na tom tržištu dominantno utiče na izvoznu strukturu naših roba koje tamo plasiramo.

Kada govorimo da radimo na poboljšanju uslova poslovanja, čemu treba da doprinesu izmene i dopune Zakona o privrednim društvima, moramo da znamo da je to sa jedne strane važno i zbog rejtinga naše države, konkretno zbog poslovnog rejtinga, čiju procenu daje Svetska banka, kao naš međunarodni partner, ali je važno i zbog nas samih da stvorimo što bolji ambijent i pokazalo se u prethodnom periodu da izmenom zakonskih normi i našim trudom smo napravili takvu jednu atmosferu što se tiče privrednih kretanja da konstantno raste naš BDP. Raduje i vest od pre nekoliko dana da 60% investicija u ovom delu Evrope koje dolaze sa strane završe upravo u Srbiji. To je najbolji pokazatelj dobrog rada i donošenja ispravnih odluka.

Stabilan političko-pravni okvir je osnova za dalji ekonomski napredak. Ozbiljne velike kompanije koje dolaze u Srbiju, a očigledno je da dolaze, ne žele rizik. Svaka ozbiljna kompanija želi da posluje na duže staze, bez obzira i ako je profit manji, ali želi jednu i političku i pravnu stabilnost.

U tom kontekstu i posmatram izmene i dopune Zakona o privrednim društvima, jer mi na ovaj način šaljemo jedan jasan signal da smo ozbiljna država, da imamo ozbiljne zakone i da svi privrednici koji posluju na našem tržištu mogu da računaju na jasne i predvidive uslove poslovanja.

Kada se investitori opredeljuju gde će ulagati, oni uzimaju mnogo faktora u obzir. Da li će to biti grinfild investicije, braunfild investicije, svako ima svoju računicu, ali u svakom slučaju veoma je važno da i država i lokalne samouprave koje očekuju da strane kompanije, ali i domaće kompanije posluju na njihovim teritorijama, učine sve što je do njih da obezbede što bolje uslove za poslovanje. Svaka kompanija, svako preduzeće koje se opredeljuje gde će poslovati vodi računa o tome da bude dobra saobraćajna infrastruktura, da bude u blizini auto-put, to je ono na čemu država i radi poslednjih godina intenzivno.

Mogu da navedem jedan dobar primer iz mog grada, iz Kraljeva, gde je sada profunkcionisao do jednog dela, do Preljine, auto-put „Miloš Veliki“. U toku su radovi na deonici Preljina-Pojate, gde će auto-put proći pored Čačka, Kraljeva, Trstenika, Vrnjačke Banje, Kruševca. Sama ta naznaka da je auto-put nadomak ovih gradova i da je pojačana saobraćajna infrastruktura, da je otvoren aerodrom „Morava“ kod Kraljeva, bio je dobar signal investitorima i u samom Kraljevu su otvorene dve fabrike gde je zaposleno preko 6.000 ljudi. To mnogo znači za ovaj deo Srbije. Slična situacija je i u Čačku. To je naročito važno za ovaj deo Srbije, jer je u vreme ekonomske tranzicije mnogo ljudi ostalo bez posla, mnogo ljudi izgubilo posao u tim preduzećima koja su zapošljavala po nekoliko hiljada ljudi. Sigurno je da svi ustupci koje da lokalna samouprava investitorima na duže staze se i te kako isplate.

Na kraju krajeva, uspeh svake vlasti i svake vlade meri se time koliko je ljudi zaposleno, odnosno koliko je smanjena nezaposlenost, koliko su povećane plate, kakav je životni standard, kakva je kupovna moć. Mi smo juče imali ovde javno slušanje u Maloj sali Skupštine Srbije, gde je predstavljen i budžet za narednu godinu i zaista za pohvalu je i to što će od 2022. godine biti povećana minimalna zarada za 9,4%. Negde uvek ima kritika da to može da bude i više, ali kritike su dobrodošle. U svakom slučaju, najvažnije je da radimo postepeno, da radimo korak po korak, da imamo jasan plan, dobar plan i da se pridržavamo tog plana kada govorimo o ekonomskom razvoju. Važno je da postoji dogovor između države, između sindikata, između zaposlenih i da funkcioniše Socijalno-ekonomski savet u pravom smislu i u punom kapacitetu.

Poslovanje svakog preduzeća, naravno, kada govorimo o povećanju plata zavisi od zaposlenih. Svakako da će zadovoljan, dobro plaćen radnik biti bolje motivisan, to direktno utiče na produktivnost, na konkurentnost preduzeća, a poslovanje naših preduzeća mora da se zasniva i mi moramo da budemo svesni da moramo da radimo na tome da se primene savremene metode menadžmenta, da preduzeća budu konkurentnija, da budu fleksibilnija, inovativnija. U vremenu globalizacije i izraženih ekonomskih integracija konkurentnost sve više dobija na značaju, odnosno ova tema zauzima primat, kada govorimo o ekonomskim tokovima. Konkurentnost preduzeća zavisi i od poslovnog ambijenta i zato je važno da razvijamo i negujemo jedan povoljan privredni ambijent.

Ključnu ulogu u unapređenju poslovnog ambijenta naravno da ima država, jer treba da obezbedi uslove za privlačenje stranog kapitala. Na taj način privlačenje stranog kapitala odnosno u tom finansijskom kontekstu možemo da kažemo da prevazilazimo glavne prepreke koje se tiču razvoja konkurentnosti preduzeća i kada to obezbeđujemo, a mislim da to radimo na pravi način, i donošenjem ovakvih izmena i dopuna zakona, mi na taj način možemo dalje da razvijamo ekonomiju, da preduzeća budu takva da ih karakteriše visok nivo znanja i odlične poslovne performanse.

Moj kolega je malo pre govorio o tome i pohvalio, i ja ću pohvaliti, pravovremenu reakciju države da da pomoć iz republičkog budžeta privrednicima koji su najviše bili ugroženi tokom pandemije korona virusa i to je pomoć koja je došla u pravom trenutku. Mi smo videli da je dala dobre rezultate, pre svega što smo zadržali nivo zaposlenih ljudi, što nije došlo do otpuštanja radnika, što je nivo privrednih aktivnosti ostao isti i što je najveća pomoć stigla u one sektore koji su bili najugroženiji, a to su pre svega turizam, ugostiteljstvo, prevoznici i da ne nabrajam dalje.

Za kraj, osvrnuću se i na sporazum koji Republika Srbija potpisuje sa Norveškom, a koji se odnosi na oblast poljoprivrede. Norveška nije zemlja koja je karakteristična po poljoprivredi, svega 4% njene teritorije je obradiva površina, ali u svakom slučaju možemo uvek, kada govorimo o bilo kakvoj saradnji, da razmenimo iskustva sa drugim državama.

Možemo iskoristiti njihovu dobru praksu kada govorimo o državnim subvencijama. Norveška je karakteristična po tome što subvencioniše domaće proizvođače i štiti domaće tržište na takav način da ne dozvoljava često uvoz određenih proizvoda sa strane ako ne postoji potreba za takvim proizvodima na domaćem tržištu. Znači, dok god postoje domaći kapaciteti, oni uvek daju prednost domaćim proizvodima.

Mi možemo da se pohvalimo da uspešno plasiramo med na norveško tržište i da smo na taj način kreirali jedan prepoznatljiv brend na tom tržištu. To je zasluga i naše države i dobre saradnje sa Norveškom, ali moram i da istaknem Norveško društvo u Srbiji, koje i te kako na svakom koraku promoviše, recimo, konkretno u ovom slučaju, dobre karakteristike našeg meda koji se plasira na njihovo tržište.

Često se u javnosti može čuti da je poljoprivreda naša razvojna šansa i to ne treba da bude floskula, to treba da bude zaista jedna teza na kojoj treba da koncipiramo jednu ozbiljnu granu naše privrede. Poljoprivreda u ukupnom našem BDP-u učestvuje skoro 10%, što je veliko učešće. Mađarska, koja ima mnogo plodnije zemljište od nas, ima učešće poljoprivrede u ukupnom BDP-u skoro duplo manje, ali naravno, to ne mora da bude jasan pokazatelj za sve ostalo. Jednostavno, ovo govori da je naša poljoprivreda kao privredna grana efikasnija od drugih privrednih grana i da može da posluži kao dobar primer ostalim privrednim granama kako da pojačaju svoju efikasnost.

Za to je, naravno, potrebno, i da se vratim opet na početak, na izmenu i dopunu Zakona o privrednim društvima, da država bude ta koja će zakonskim normama da stvori što bolji privredni ambijent za razvoj ekonomije.

Za kraj, što je i logično, Socijaldemokratska partija Srbije podržaće predložene izmene i dopune zakona i sporazuma koji su na dnevnom redu. Hvala.

Hvala potpredsednice.

Poštovane koleginice i kolege, mogu i da se nadovežem na izlaganje prethodne koleginice, zaista jeste postojao dogovor na početku ovog saziva da mesto zamenika predsednika RIK-a pripadne poslaničkoj grupi koja je opozicija, ali sam i sam bio svedok toga da se težilo ka nekom drugom dogovoru i naravno neću da ulazim u to. U svakom slučaju, dobro je uvek da se pokaže jedan demokratski kapacitet i mi smo to prethodnih godina i pokazivali i praksa je bila da zamenik predsednika RIK-a bude iz redova opozicione stranke, ali naravno nije na meni da procenjujem bilo čije motive i ostavljam to za neki dalji dogovor.

Uvek naglašavam da svaka poslaničke grupa kada predlaže kandidate, a mi danas razgovaramo o kandidatima za zamenika člana RIK i za člana Odbora, svaka poslanička grupa, pretpostavljam da je dovoljno odgovorna da predloži kvalitetnog kandidata i uvek je to stvar jednog dogovora koji se postiže konsenzusom i nema razloga da i sada sumnjamo u to i svako preuzima odgovornost za svog kandidata.

Ovakve teme kada dođu na dnevni red su dobra prilika da se razgovara konkretno o radu ovih organa. Skupština je takva da ima nekoliko funkcija. Jedna od uloga Skupštine je i nadzorna uloga i zato je dobro razgovarati o radu RIK-a naročito u ovom vremenu gde nam dolaze predsednički izbori, republički izbori, kao i lokalni izbori u gradu Beogradu.

Često se u javnosti predstavlja da se rad Skupštine svodi samo na raspravu u plenumu, na usvajanje zakona, na usvajanje amandmana, ali moramo da istaknemo da je veoma važna uloga Skupštine, ta nadzorna uloga i baš zbog toga ću govoriti u tom kontekstu o nekim segmentima koji se tiču rada RIK-a.

Pre svega, važno je da RIK pokaže u narednim mesecima kao i do sada, da profesionalno obavlja svoj deo posla u izbornom procesu, naročito sada kada su sve političke stranke i vlast i opozicija, doduše, na dva različita koloseka bile uključene u jedan dijalog koji je doneo određena rešenja koja treba da naprave pomak kada govorimo o izbornom procesu.

Važno je da unapredimo izborni proces i to namerno kažem zbog toga što SDPS sve vreme trajanja dijaloga, a on traje već dve godine i nekoliko meseci, SDPS se zalaže za to da pronađemo dugoročna rešenja. Važno je i da nađemo rešenja za svake predstojeće izbore kojim bi svi bili zadovoljni, ali mi moramo zajedno da radimo na tome da ostavimo i generacijama iza nas jedan stabilan politički sistem, jedan izborni proces koji ovde niko neće dovoditi u sumnju rezultate izbora.

Činjenica je da smo svedoci, da od kada je obnovljen višestranački sistem u Srbiji uvek je bilo nezadovoljnih. I kada god bi se završili izbori uvek je jedna strana, ona poražena, najčešće ukazivala na određene nedostatke, na nepravilnosti i retko kada se dešavalo, mislim skoro nikada, da je poražena strana pružila ruku pobedniku i čestitala na ostvarenom izbornom rezultatu.

Republička izborna komisija je jedan od organa koji je zadužen za sprovođenje predsedničkih izbora, republičkih, pokrajinskih, lokalnih i izbora za savete nacionalnih manjina. Po tome se vidi kolika je odgovornost RIK, a samim tim su i velika očekivanja zbog samog postupka organizovanja izbora.

Činjenica je da je RIK prethodnih godina modernizovala svoj rad i unapredila ga u nekoliko segmenata. Na primer, ranije su nakon završetka izbora stranke koje osvoje najveći broj glasova na određenom biračkom mestu potpisivale zapisnik i imale su jedan od primeraka zapisnika, ostali učesnici izbora, ali i građani koji su želeli da vide rezultate izbora na konkretnom biračkom mestu mogli su da dođu nakon završenih izbora jer je zapisnik bio javno istaknut na nekom objektu, a najčešće su to škole, mesne zajednice gde se održavaju izbor. Sada je učinjen pomak u toj oblasti. Moram s toga da pohvalim rad RIK u tom segmentu, sada se svaki zapisnik skenira i u elektronskoj formi šalje RIK, dakle sa svakog biračkog mesta i svaki zapisnik je dostupan na internet sajtu RIK.

Tako da je ovo argument koji otklanja bilo kakvu sumnju da može da dođe do naknadnog prekrajanja glasova. Dakle, ko sumnja da se ne poklapaju konačni rezultati sa onim rezultatima koji su ostvareni na biračkom mestu može vrlo lako da uđe na sajt RIK, da uporedi biračke spiskove, odnosno da uporedi glasanje na konkretnim biračkim mestima, da sabere te glasove i vidi da li su konačni rezultati tačni ili ne.

Takođe napominjem, da kada govorimo o stalnom procesu glasanja na biračkim mestima, RIK delegira članove stalnog sastava, delegira predsednike, zamenike predsednika, članove, zamenike članove. Oni se delegiraju srazmerno broju poslanika koje određena stranka ima u republičkom parlamentu.

Takođe na izbornom mestu gde se vrši glasanje postoji prošireni sastav, dakle, sve one stranke čija je lista proglašena od strane RIK imaju pravo da pošalju svoje posmatrače, da pošalju svoje kontrolore na konkretno biračko mesto koji nadgledaju izbore od početka do samog kraja.

Tako se dešava, recimo kada, jer oko 15 lista na glasačkom listiću, kada je zvanično proglašeno, dešava se da u jednom trenutku to možemo da vidimo na terenu kada odemo da vidimo da glasamo, u jednom trenutku na biračkom mestu bude prisutno i preko 40 ljudi. Nekada se desi da su biračka mesta sa manjim brojem birača da više ima prisutnih ljudi koji posmatraju izbore nego onih koji su izašli da glasaju.

Napomenuću da je RIK pre prethodne izbore organizovala obuku za kandidate koji su se prijavili da budu članovi stalnog sastava, odnosno članove i zamenike.

Opet moram da naglasim da kada se tokom razgovora stranaka o izbornim uslovima razgovaralo o obuci članova sastava, stalnog sastava za biračka mesta, da je bilo predloga da svaki kandidat za kontrolora mora da pređe određeni put, da bude na obuci, pohađa obuku, ali moramo da uzmemo u obzir i situaciju na terenu koja nije tako jednostavna. Teorija je jedno, praksa je drugo. Namerno sam našao nekoliko primera, recimo, iz mog grada, iz Kraljeva, gde postoji biračko mesto koje je udaljeno od Kraljeva 114 kilometara, a ima 122 birača.

Drugi je slučaj biračkog mesta koje je udaljeno 108 kilometara od grada i ima 85 birača. Obično su to, konkretno, u ovom slučaju, planinska sela gde su stanovnici stariji, koji nisu ni zainteresovani, niti imaju motiva da budu kontrolori na biračkim mestima, da budu i članovi ili stalnog sastava ili proširenog sastava, a sa druge strane, teško je naći nekoga i motivisati nekoga da putuje preko 100 kilometara da bi proveo ceo dan na takvim biračkim mestima. To je zaista jedan otežavajući zadatak za samu stranku da pronađe članove proširenog sastava, a naravno, težak zadatak i za RIK da delegira članove ovakvih sastava.

Dakle, kao što sam i rekao na početku, teorija je jedno, praksa je drugo. Ali, u svakom slučaju, pozdravljam napore RIK da što kvalitetnije izvrši obuku i da što više kandidata prođe ovu obuku, kako bismo imali što više stručnih ljudi na samim biračkim mestima.

Grešaka je, naravno, uvek bilo i uvek će ih biti gde god ljudi rade. Smatram da greške nekada budu i nenamerne, ali opet, pored tolikog broja članova stalnog sastava, proširenog sastava, uvek može da se uloži prigovor i svaka greška može da se ispravi. RIK radi svoj posao, poništava glasanje na biračkom mestu gde su uočene nepravilnosti i onda se tu glasanje i ponavlja.

Još jedan deo izbornog procesa koji se odnosi na rad RIK, a u kome učestvuje Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu, a tiče se biračkih spiskova, je veoma važan. Mislim da je ministarstvo u prethodnom periodu odradilo dobar zadatak, da su ažurirani birački spiskovi. Često se u javnosti plasiraju neistinite priče, kako neki ljudi dva puta glasaju, kako su neki nekoliko puta upisani na različite biračke spiskove, u različite gradove, što je nemoguće. Naš sistem, naš pravni okvir koji reguliše ovu oblast je jedan od najboljih u Evropi.

Dakle, za bilo kakvu promenu u biračkom spisku, da li se odnosi na mesto prebivališta, da li se odnosi na upis u birački spisak ili na brisanje iz biračkog spiska, donosi se konkretno rešenje. Dakle, nemoguće je da bilo ko uđe u bazu podataka i sam menja podatke, briše nekog iz biračkog spiska ili upisuje. Dakle, za svaku promenu donosi se rešenje, dokument, papir i samim tim, taj konkretan dokument je dokaz da ne može da bude ovakvih manipulacija koje se često plasiraju u javnosti da bi se poljuljalo poverenje u izborni proces.

Kada sam govorio da se posle svakih izbora uvek javi neko ko sumnja u rezultate, obično to bude poražena strana. Ja često kažem da mi iz političkih stranaka, na osnovu svoje stranačke infrastrukture, sve vreme se negde i uvežbavamo za izbore, u predizbornoj kampanji plasiramo svoje ideje, plasiramo svoje programe, ko je na vlati, govori o rezultatima koje je postigao, a RIK samo prikazuje rezultate koji su zaista bili konkretni na konkretnim glasačkim mestima. I onda kada se neko ljuti na RIK, to je kao da igra utakmicu, nije dovoljno dobro odigrao, a onda se ljuti na semafor zašto su rezultati takvi.

Podsetiću da smo mi iz SDPS pre nekoliko godina, nekoliko predloga dali za unapređenje izbornog procesa, jedan od predloga koji je SDPS dala jeste da se umesto RIK formira državna izborna komisija, dakle, da to bude komisija u kojoj bi bili stalan nezavisni državni organ, u čiji sastav bi ušli najimanentniji stručnjaci iz oblasti izbornog prava, iz oblasti političkog sistema i njihov mandat morao bi da traje duže od mandata Narodne skupštine, odnosno poslanika u Narodnoj skupštini. Na taj način bi se osigurala njihova nezavisnost u radu, a smatramo da bi se profesionalizacijom ovakvog organa, odnosno formiranjem državne izborne komisije ojačali mehanizmi za kontrolu svih učesnika izbornog procesa.

Naravno, kada govorimo o ovakvoj ideji ili bilo kakvom predlogu koji se tiče promene izbornog procesa, moram da naglasim da nije dovoljno samo da usvojimo zakone, potrebno je da ih implementiramo u praksi. Na taj način mi ćemo menjati i jedan vrednosni sistem, promenićemo jednu političku kulturu i kada dostignemo do određenog nivoa političke kulture, gde će svako biti osuđen kada radi nešto mimo zakona, kada u izbornom procesu zloupotrebljava bilo kakvu funkciju ili kada zloupotrebljava bilo kakav resurs, da to naiđe na jednu osudu javnosti, a zaista, najveća osuda za političare koja može da postoji, to je osuda javnosti i ona se obično manifestuje tako što se vide posledice na samim izborima.

Moram i da prokomentarišem dogovor da se broj stalnog sastava RIK za sledeće izbore poveća sa šest članova i šest zamenika članova iz redova celokupne opozicije u Srbiji. To je posledica bojkota, odnosno na ovaj način daje se mogućnost onim strankama koje su bojkotovale izbore i onim strankama koje nisu prešle cenzus da imaju predstavnike u RIK-u. Dakle, od 17 stalnih članova, broj će biti povećan na 23.

Mislim da smo na ovaj način pokazali da smo spremni za razgovor, naročito predstavnici vladajuće koalicije. Usvojili smo ovo jedno prelazno rešenje da bismo unapredili ceo izborni proces. I to je jedan presedan koji, naravno, neće važiti za svake sledeće izbore.

Očekujemo da ovo rešenje, ali i sva druga rešenja koja su dogovorena da se implementiraju kroz zakonske norme i to će biti posao nas poslanika u Narodnoj skupštini.

Cilj svih ovih dogovora, cilj svih usvajanja zakona koji se tiču izmene izbornog procesa, treba da bude da vratimo poverenje građana u izborni proces i da na kraju dođemo do jednog najboljeg rešenja koje će važiti godinama koje slede i koje su ispred nas.

Kada govorimo o članovima odbora koji se biraju, naravno, ni tu neću ništa konkretno o kandidatima, ali moram zbog javnosti da kažem da se na odborima često vodi dobra rasprava, argumentovana rasprava, nekada čak i žustrija nego u samom plenumu i da istaknem kolika je važnost rada u odborima, a taj rad često nije vidljiv u javnosti, odnosno ne mogu građani da vide u direktnom prenosu. Hvala.

Hvala, predsedavajući.

Poštovana ministarko, koleginice i kolege, izmene i dopune Zakona o postupku registracije u Agenciji za privredne registre, kao i izmene i dopune Zakona o Centralnoj evidenciji stvarnih vlasnika u jednom delu oslanjaju se jedan na drugi i važno je da istovremeno danas raspravljamo o tim izmenama i važno je da oba zakona, odnosno izmene i dopune zakona usvojimo u danu za glasanje. I jedan i drugi zakon imaju isti cilj, a to je da se unapredi poslovni ambijent u kome rade naši privrednici.

Prošlo je 17 godina od osnivanja Agencije za privredne registre i zaista ima višestruki značaj. To se može videti u praksi, naročito kod privrednih subjekata, pre svega, zbog informacija koje možemo dobiti u Agenciji za privredne registre. Na taj način, ulaskom u bazu podataka, mi možemo videti na neki način ne samo krvnu sliku naše privrede, već i najosnovnije podatke svakog preduzeća, što naročito olakšava posao kada sarađuju jedni sa drugima, mogu da imaju uvid kako posluje njihov partner, da li je možda on u dugovima, kakav je njegov status na tržištu i u svakom slučaju olakšava dalje procene za međusobnu saradnju.

Na internetu su uvek dostupni zvanični podaci o strukturi, godišnji izveštaji o radu, propisi, ali, kao što sam rekao, i osnovni podaci svih privrednih subjekata u Srbiji. Zbog toga je važno da konstantno radimo na modernizaciji Agencije za privredne registre i upravo su izmene i dopune Zakona o postupku registracije u Agencije za privredne registre usmerene ka tom cilju.

Jedan od ciljeva izmena i dopuna zakona odnosi se i na to da prijava za osnivanje privrednog društva ubuduće se podnosi elektronskim putem, odnosno samo elektronskim pute, i to je u skladu sa koncept e-Uprave i u skladu sa digitalizacijom koja se odnosi na poslovanje naših privrednih subjekata.

Navešću podatak koji je objavila Svetska banka. Svetska banka je uradila jedno istraživanje, odnosno jednu analizu koja se odnosi na naše područje. Da bi jedan početnik, neko ko želi da uplovi u preduzetničke vode samo otvorio preduzeće, da bi izvršio postupak registracije, prijave, da bi se registrovao kod Republičkog fonda za zdravstveno i socijalno osiguranje, da bi dobio potvrdu o PIB-u, da bi otvorio račun u banci, za sve to, za taj prvi korak neophodno mu je da utroši dva dana. Kada se pređe na elektronski oblik poslovanje, konkretno na elektronsku prijavu, u tom slučaju potrebno je upola manje vremena. Dakle, za jedan dan sve ovo može da se obavi na jedan jednostavniji i kulturniji način, a ne da se dva dana ide od šaltera do šaltera, da se prikupljaju dokumenta i da se potom pristupi prijavi preduzeća.

Izmene i dopune ovog zakona pružaju početnicima i druge olakšice u nekim drugim segmentima. Navešću da kada se za osnivanje preduzeća podnose dokumenta da odrađeni podaci koji se nalaze u dokumentima koji se vode po službenoj evidenciji mogu da se pribave i tako što Agencija za privredne registre traži po službenoj dužnosti te podatke od nadležnih organa. To je svakako olakšica za sve preduzetnike kada kreću, kada prave taj prvi koraka. Međutim, zakon je morao da upodobi i rok koji se odnosi na prijavu, odnosno rok za odlučivanje o prijavi ili eventualno odbacivanje prijave o osnivanju novog preduzeća. Taj rok je ostao kao i do sada – pet radnih dana. Dakle, registrator ima vreme od pet radnih dana da odluči da li će prihvatiti prijavu ili će odbaciti prijavu.

Međutim, šta se tu menja? Po novom zakonu menja se rok otkada počinje da se razmatra prijava.

Dakle, sada se smatralo da od trenutka podnošenja prijave postoji pet radnih dana da se prijava prihvati ili odbaci, a po novim izmenama i dopunama zakona taj rok počinje onog trenutka kada se dobiju svi neophodni podaci, odnosno kada se dobiju sva neophodna dokumenta. Zašto je to važno? Važno je za privrednike u slučaju kada neki državni organ ne dostavi na vreme registratoru određene podatke, onda budući preduzetnik, onaj ko radi prijavu, neće snositi posledice za tuđu neodgovornost, dakle za nečiju neažurnost ili za probijanje određenog roka.

Gde su uočeni problemi u praksi? Problem je najčešće lociran kod onih državnih organa koji ne vode elektronsku evidenciju, a inače su po Zakonu o opštem upravnom postupku dužni da dostave sve podatke registratoru.

U praksi se dešavalo da najčešće sudovi sa zakašnjenjem dostave određene podatke o tome da li je neko osuđivan ili nije, da li se protiv njega vodi krivični postupak i na taj način da je moguće da se prekorači zakonom propisani rok i dobro je što su načinjene izmene u ovom delu i one zaista idu na ruku osnivačima preduzeća.

Ovaj zakon takođe usklađen je i sa drugim zakonima koji regulišu oblast elektronskog poslovanja, pre svega sa Zakonom o elektronskom dokumentu, elektronskoj indentifikaciji i uslugama od poverenja u elektronskom poslovanju.

Međutim, iako mi primećujemo zaista da postepeno raste poverenje u oblik elektronskog poslovanja situacija na terenu pokazuje da to poverenje ne raste onom brzinom kao što se očekuje i još uvek postoji negde i lebdi sumnja kod budućih preduzetnika u ovakav vid poslovanja, dakle u elektronsko poslovanje.

Naravno, tu su i druge prepreke, kao što nekada ne postoji, odnosno postoji zapravo pristup internetu, ali je ograničen. Potrebno je nekada svi mi da unapređujemo znanje u ovoj oblasti, jer zaista radi se o modernim tehnologijama i logično da na taj način polako prelazimo sa tradicionalnog na moderne oblike poslovanja.

Posedovanje i upotreba elektronskog potpisa još uvek nije zaživela u potrebnoj meri. I kada govorimo o samom procesu registracije preduzeća građani najčešće biraju da dođu lično u Agenciju za privredne i registre i tako obave ovaj deo posla.

Važno je i što je dat rok od 18 meseci, dakle imaćemo godinu i po dana od usvajanja zakona da se sve ovo implementira u praksi. To je sa jedne strane važno i za korisnike registratora, ali je podjednako važno da ostavimo vremena za jedan kvalitetan softver koji će sve moći da podrži u praksi, ono o čemu danas i govorimo. Na taj način ostvarićemo uštede, kao što sam rekao u vremenu, ali ostvarujemo uštede i u novcu. Poznato je da elektronski oblik poslovanja donosi uštede za četvrtinu više nego kada govorimo o tradicionalnim oblicima poslovanja. Dakle, ako neko želi da uradi elektronsku prijavu preduzeća mislim da su njegovi troškovi za 25% niži nego kada tradicionalno ide i bavi se skupljanjem papirologije.

Mi moramo zakonskim izmenama da obezbedimo uslove da se unapredi sistem poslovanja, samim tim da naša zemlja bude bolje rangirana i da zauzme status povoljne destinacije za investiranje. Da sačuvamo jedan trend koji je sada na snazi, ali ću podsetiti da više od polovine investicija koje dolaze u region završe u Srbiji, znači stranih, direktnih investicija.

Svake izmene i dopune zakona, svaki novi zakon koji ide u tom smeru je dobrodošao i za naše preduzetnike, ali daje dobar signal stranim investitorima da smo mi jedno stabilno područje za poslovanje.

Malopre sam pomenuo analizu Svetske banke i opet se moram vratiti na to da Svetska banka prati poslovanje u 190 ekonomija kroz 10 različitih oblasti. Jedna od tih oblasti jeste i ova koja se odnosi na prijavu preduzeća i pre svega toga se tiče određenih kriterijuma kao što je broj procedura, vreme koje je potrebno za prijavu preduzeća, troškove, minimalni kapital koji je neophodan za početak obavljanja nekog biznisa, a kao što sam rekao, mi zaista ovim izmenama i dopunama zakona šaljemo jednu dobru poruku i našim domaćim i budućim zapravo privrednicima, ali i stranim investitorima.

Ova celokupna procedura odnosi se pre svega na mala i srednja preduzeća zato što ona čine oko 99% u učešću naše privrede i u njima je zaposleno od ukupnog broja radnika više od polovine. Takođe, u malim i srednjim preduzećima se tako radi da su ona uglavnom orijentisa na domaće tržište, ali napominjem da ni izvoz nije beznačajan s obzirom da se ne radi o velikim kompanijama i izvoz malih i srednjih preduzeća jeste 46%, što zaista nije malo za ovu oblast.

Mi u SDPS najčešće ističemo i brinemo se o položaju zaposlenih, da imaju što bolji status, da imaju bolje plate, da imaju bolje uslove rada, ali isto tako vodimo računa o malom preduzetništvu, o srednjem preduzetništvu i znamo koliko je ono važno za dalji naš ekonomski razvoj, da je to jedna možda, u ovom trenutku, i najvažnija poluga ekonomskog razvoja Srbije.

Ima dobrih primera, iako mala i srednja preduzeća često imaju određena ograničenja, ipak oni imaju kapacitet da ostvaruju konstantan rast, da proizvedu jedan kvalitetan produkt, a na nama je zaista da obezbedimo što bolje uslove da se tako prosperitetne firme pretvore u jedna velika preduzeća koja će imati značajno učešće na stranim tržištima.

Kada sam rekao da ima dobrih primera tu ću navesti jedan primer iz oblasti malog i srednjeg preduzetništva kod nas, a odnosi se na sektor proizvodnje nameštaja od drveta koji dostiže udeo od 70% u ukupnom izvozu tog sektora. Preduzeća iz ove delatnosti imaju problem sa niskim nivoom produktivnosti, što je i logično, i sa finansiranjem novih tehnologija, ali gde je njihova konkurentska prednost na tržištu? To je da oni dobro koriste svoje znanje, da su konkurentni sa cenama i naravno sa brendovima konkurišu na stranom tržištu oslanjajući se na tradiciju.

Ovaj sektor je dobar primer koji može da posluži i drugima da unaprede svoje poslovanje, da se uključe u međunarodne tokove, što doprinosi usvajanje novih znanja, novih tehnologija, sigurnom plasmanu robe, a naravno samim tim i boljoj naplati.

Dugo vremena je bilo i ustaljeno mišljenje da su velika preduzeća jedini siguran pokretač privrednog i društvenog razvoja. Međutim, već 20 godina u ovom veku vlada sasvim drugačije verovanje, vlada jedan drugačiji trend, što je i logično. Mi još uvek nismo na onom procentu koji je u EU kada govorimo o učešću malog i srednjeg preduzetništva u ukupnoj privredi, ali u svakom slučaju i to je kod nas veoma važno pre svega iako se mala i srednja preduzeća često gase, osnivaju nova, na šta se konkretno odnose izmene i dopune ovog zakona. Praksa je pokazala da su obično mladi ljudi ti koji pokreću nove biznise, koji imaju nove ideje i oni unose svežu krv na tržište.

Na kraju da istaknem i značaj izmene Zakona o centralnoj evidenciji stranih vlasnika i to je zaista jedna globalna tema kada govorimo o onom delu koji ima za cilj da se unapredi sistem blagovremenog otkrivanja pranja novca i finansiranja terorizma. Čini se uvek kada govorimo o terorizmu da je to nečiji drugi problem. Nažalost, i događaji od pre nekoliko meseci u Beču, a sećamo se ranije i Parizu i Briselu i u drugim evropskim državama govore da je terorizam problem na svetskom nivou, da svi moramo da se bavimo njime. Veoma je važno da utvrdimo ko su vlasnici kapitala, da slučajno ne bi došlo do unošenja takvog jednog novca u finansijski sistem i da takav novac posluži za finansiranje terorizma. Jednostavno, sve bezbednosne službe, svi zakoni kada govorimo konkretno o EU moraju da budu usaglašeni i neophodna je saradnja u ovoj oblasti.

Sve ove izmene su u kontekstu modernizacije rada javne uprave i razvoja procesa digitalizacije. Građani treba da imaju potpuno poverenje u ovakav vid poslovanja jer je predviđen pristup podacima putem kvalifikovanog elektronskog potpisa ili kada se govori i utvrđuje identifikacija. Postoje dva, a u nekim slučajevima i tri nivoa bezbednosti. Tako da nema razloga za nepoverenje kada govorimo o elektronskom poslovanju.

Takođe, poslanici Socijaldemokratske partije Srbije podržaće i Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora o garanciji između Republike Srbije i Evropske banke za obnovu i razvoj, jer mislimo da ćemo na ovaj način moći da računamo na sredstva u iznosu od 40 miliona evra koje će Elektroprivreda Srbije uložiti u uvođenje pametnih sistema merenja utroška električne energije. I zaista, to je jedna investicija u budućnost, sada ulažemo da bismo dugoročno ostvarili određenu korist. Dakle, preko 200 hiljada domaćinstava će na jedan moderan način, u realnom vremenu moći da prati troškove koje ostvaruju na ime potrošnje struje.

Ovo, naravno, ima i pozitivne efekte, pre svega što veliki broj domaćinstava još uvek ima zastarela brojila, što za posledicu ima usporavanje u radu distributivnog sistema, a nekada i netačan prikaz stvarno utrošene električne energije. Mislim da ćemo na ovaj način pre svega unaprediti efikasnost, ali ćemo imati i bolju kontrolu nad distributivnim sistemom električne energije i, što je najvažnije, smanjiće se nivo gubitaka u distributivnoj mreži, što je generalno boljka kada govorimo o snabdevanju električnom energijom.

Još jednom da ponovim za kraj da će poslanici Socijaldemokratske partije Srbije podržati sve izmene i dopune zakona o kojima danas raspravljamo. Hvala.

Hvala, potpredsedniče.

Poštovani ministri, koleginice i kolege, danas je u Skupštini Srbije održan Parlamentarni odbor za stabilizaciju i pridruživanje, tačnije sastanak Parlamentarnog odbora za stabilizaciju i pridruživanje i razgovaralo se sa kolegama iz Brisela o daljoj saradnji, odnosno o putu Srbije ka EU. Zato se moje sledeće pitanje odnosi i upućujem ga ministru za evropske integracije Jadranki Joksimović.

Biću konkretan. Naravno da nas sve raduje pozitivan signal iz Brisela da otvorimo klastere tri i četiri i još je možda bolja stvar koju smo čuli da je Srbija ispunila standarde za otvaranje ovih klastera, dakle ništa nam nije poklonjeno. Lepo je čuti kada iz Brisela stižu poruke da posvećeno radimo na pridruživanju EU, ali što se tiče konkretno, klastera 3 i 4. Mi smo, naravno, prihvatili novu metodologiju.

Interesuje me kakve su naše polazne osnove sada, s obzirom da ste i malopre sami rekli da smo mi već otvorili neka poglavlja iz ovih oblasti i šta sve treba da ispunimo dalje da bismo uspešno zatvorili ove klastere, s obzirom da je totalno drugačija metodologija u odnosu na početak kako smo krenuli u pristupne pregovore sa EU? Naravno, ove oblasti se odnose i na zaštitu životne sredine, pa bih voleo da čujem i mišljenje ministarke Irene Vujović na Zelenu agendu, energetiku itd.

Skupština Srbije je u prethodnim mesecima raspravljala i usvojili smo veoma bitne zakone koji se odnose na klimatske promene i Zakon o obnovljivim izvorima energije i energetskoj efikasnosti. Iz trećeg klastera takođe je otvoreno nekoliko poglavlja koji se tiču ekonomske i monetarne politike, preduzetničke i industrijske politike, nauke, istraživanja, obrazovanja, kulture i Carinske unije.

Još jedno pitanje – koliko će nam sama ta činjenica da smo otvorili ta neka poglavlja koja obuhvataju ovi klasteri dalje olakšati posao da uspešno završimo proces, kada govorim konkretno o ovim temama? Hvala.

Hvala potpredsedniče.

Sledeće pitanje je upućeno ministru finansija. Čini mi se da godinama iza nas lebdi jedno pitanje koje se tiče poreza na registraciju vozila i sve češće od građana čujem, a i meni postavljaju to pitanje. Javlja se jedna nelogičnost, a to je onaj tzv. porez na luksuz, kako ga nazivamo.

Tu se javlja nelogičnost da recimo tržišna vrednost auta bude, zbog njegove starosti, performansi niska na tržištu, a da kada neko dođe da registruje taj isti auto, mora da plati i te kako visoku cenu registracije.

Ja sam izveo nekoliko primera. Recimo „pežo“ 607, 3.0, 3.000 kubika, benzinac, 2003. godište košta 1.500 evra, a njegova registracija košta oko 95.000 dinara, odnosno oko 800 evra. dakle, pola njegove tržišne vrednosti.

Ili na primer „folcvagen“ od 5.000 kubika iz 2005. godine, 3.650 evra mu je tržišna vrednost, a za registraciju je potrebno baš zbog ove kubikaže od 5.000 kubika, izdvojiti 1.460 evra.

I tabela pokazuje koja je razlika u tim cenama. Recimo za vozila kubikaže između 1.300 i 1.600 kubika porez je 5.470 dinara, od 1.600 do 2.000 kubika je 11.210, a od 2.500 do 3.500 kubika porez iznosi 112.000 dinara. Da

Da li će se naći neki drugačiji model za ovo oporezivanje, kada govorimo o ovome, jer jednostavno mi ne možemo da nazovemo neki auto luksuznim koji košta 1.500 evra ili 2.000 evra i koji je star 17, 18 godina. To ne može biti luksuzan auto. Luksuzni su oni od 20.000, 25.000 evra i da li je moguće da primenimo neki drugačiji model oporezivanja po kome bi se porez plaćao na osnovu kataloške vrednosti vozila?

Mislim da i na taj način, kada bismo napravili jednu dobru tabelu, ne bi bio ništa manji priliv u budžetu na osnovu poreza, a opet bi bio pravedniji. Hvala. PREDSEDAVAJUĆI: Hvala.

Reč ima ministar Mali.

Hvala.
Veoma sam zadovoljan zaista odgovorima i ministra finansija i ministra za zaštitu životne sredine i ministra za evropske integracije. Iz njihovih odgovora se vidi da smo zaista spremni da rešavamo probleme konkretne, korak po korak.
U skladu sa tim, moram i da se osvrnem povodom činjenica da je godinu dana prošlo od kada je formirana ova Vlada. Podsetiću da je tada u ekspozeu predsednica Vlade navela da radimo na ostvarenju šest ciljeva, odnosno šest prioritetnih tema, a to je borba protiv Kovida, KiM, borba protiv organizovanog kriminala, nezavisno odlučivanje Srbije, vladavina prava i ubrzavanje reformi i dalje ekonomsko jačanje.
Zaista, zaključak je da smo u svim ovim oblastima bili posvećeni i članovi Vlade i parlament da je ostvaren napredak u svakoj ovoj oblasti. Na kraju, kada podvučemo crtu na kraju svakog mandata videćemo rezultat, a rezultat se ogleda u tome koliko građani Srbije bolje žive, da li su veće plate, koliko smo radnih mesta novih obezbedili, kakva nam je socijalna politika, da li svi imaju jednak pristup zdravstvu i obrazovanju, a očigledno da iz dana u dan pokazujemo da smo veoma posvećeni da odgovorno radimo na svim ovim pitanjima. Hvala.

Hvala predsedavajuća.

Poštovani ministre, koleginice i kolege, izmene i dopune Zakona o fiskalizaciji, Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji, pre svega, posmatram kao zakonska rešenja kojima se uobličava naš postojeći pravni sistem i zakonska rešenja koja treba dodatno da ojačaju naš finansijski sistem.

Predloženim izmenama i dopunama Zakona o fiskalizaciji mi ćemo najpre omogućiti stvaranje osnova da implementiramo taj proces elektronske fiskalizacije u Srbiji i kao što je malopre ministar objasnio, u suštini to je jedan tok modernizacije u ovom delu Poreske uprave, ali objasniću šta to konkretno znači i za naše privrednike, a šta to konkretno znači za Poresku upravu.

Pomoću novih elektronskih fiskalnih uređaja, predviđeno je da se svaki račun fiskalizuje u momentu prometa. Dakle, u realnom vremenu vrši se prenos podataka Poreskoj upravi koja će tako dobijati informaciju o izdatom fiskalnom računu i to tačno u trenutku njegovog nastajanja. Zahvaljujući tome, Poreska upravo će imati i bolji uvid u to kako se sprovode zakonske norme koje se tiču obaveza koje imaju preduzetnici prema Poreskoj upravi i biće u mogućnosti da bolje kontroliše izdavanje računa i naplatu poreza.

Ovaj proces će olakšati mnogo i preduzetnicima i Poreskoj upravi. Privrednici će na ovaj način takođe imati bolji uvid u promet svojih preduzeća i to u realnom vremenu, a moći će i brže i lakše da verifikuju poslovne izveštaje. Ovaj proces naravno zahteva tehnološku tranziciju i govorili smo malopre o tome, jer će poreski obveznici morati da nabave nove uređaje u skladu sa tim. Vlada Srbije će im opredeliti određenu novčanu pomoć da bi im olakšala i u ovom segmentu.

U skladu sa potrebama elektronske fiskalizacije i izmene Zakona o fiskalizaciji, mi danas raspravljamo i o Predlogu izmena i dopuna Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji. Pored toga, ovim izmenama i promenama predviđa se da Poreska uprava po službenoj dužnosti podnese poresku prijavu o obračunatim doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, ne samo za osnivača, već i za članove njegove porodice i to onda kada obveznik propusti da podnese jednu takvu prijavu.

Takođe, još jedna prednost koju propisuju izmene i dopune zakona se odnosi na to da se reguliše onaj deo koji se odnosi na odlaganje plaćanja preostalih kamata. Jedini uslov da može da se odloži plaćanje kamate je taj da bude ispoštovana obaveza da je isplaćena glavnica. Veoma je važno što mi na ovaj način usvajanjem ovakvih zakonskih odredbi još jednom pokazujemo da smo spremni da idemo ka tom putu da ceo proces plaćanja poreza bude transparentan, da su javne finansije svima na uvidu i da svi možemo da posmatramo tokove novca od trenutka kada se on naplati, do trenutka konače realizacije, kada se konačno isplati iz budžeta.

Mi smo prethodnih godina prošli kroz jedan težak period, kroz jedan težak put, kada su primenjene određene mere, mogu reći slobodno nepopularne, u cilju finansijske konsolidacije, ali smo definitivno ostvarili cilj i to se najbolje videlo pre godinu i po dana, kada je došlo do ekonomske krize svuda u svetu, pa naravno odrazilo se to i na nas, usled pandemije izazvane korona virusom.

Država je i tada stala iza privrede i sveobuhvatnim paketom mera zaštitila privrednike od mogućih negativnih posledica. Mi već godinu i po dana pokušavamo da pod naletom ekonomske krize, koja je izazvana zbog pandemije, sačuvamo našu privredu i da zadržimo tempo razvoja koji je bio karakterističan za period pre izbijanja pandemije.

Nije pandemija pogodila samo našu privredu, definitivno se odrazila mnogo više na vodeće svetske ekonomije i logično je da je u svim tim državama bilo potrebno da država stane negde iza privrednika i da bude njima oslonac da bi se sačuvao tok privrednih aktivnosti koji je bio i do tada.

Možemo na osnovu dosadašnjih iskustva reći da smo mi i kao Skupština koja je podržala mere Vlade i Vlada donela prave poteze i uvek možemo da postavimo pitanje da li su ti potezi bili pravi, ali iskustvo je pokazalo da su potezi bili ne samo pravi, već su došli u pravom trenutku, što je najvažnije i za privredu i za građane Republike Srbije.

Smatram da ne treba da imamo dilemu ni da li treba da podržimo izmene Predloga zakona o privremenom registru punoletnih državljana Republike Srbije kojima se uplaćuje novčana pomoć za ublažavanje posledica pandemije. Normalno je da ćemo podržati ovakve izmene iako su one više tehničke prirode i omogućiće onim građanima koji su u međuvremenu postali punoletni da mogu da računaju na novčanu pomoć koja se isplaćuje iz republičkog budžeta ili onim građanima koji su u međuvremenu stekli neki drugi uslov koji se tiče pre svega prebivališta.

Opet moram da naglasim da na početku izbijanja pandemije nisu bile nimalo optimistične prognoze kada govorimo o šteti koju trpe sve svetske ekonomije i kada se očekivalo da će negde i te male ekonomije, među kojima je i naša, kapitulirati pred naletom krize, da će doći do otpuštanja radnika, ipak to se nije desilo i sigurno da je paket mera koji je došao u pravom trenutku pomogao tome i sprečio da dođe do jednog takvog scenarija.

Mi ćemo i ove godine na kraju podvući crtu, videćemo gde smo, videćemo kakvi su nam ekonomski parametri, a u prilog mojih tvrdnji da smo na pravom putu, govori podatak kada smo na kraju prošle godine podvukli crtu i videli smo da je u možda u najtežoj godini kada je izbila pandemija, da smo smanjili nezaposlenost i da je ona u tom trenutku bila jednocifrena.

Nama iz SDPS je najvažnije, kada govorimo o pomoći koja ide i prema građanima i prema privredi, da se pre svega zaštite radnici, da se teret krize ne prelije na radnike. Veoma je važno da zaposleni imaju redovne isplate, da ne dođe do otpuštanja radnika, da otvaramo nova radna mesta i da imamo što bolje uslove za rad.

Sa druge strane, podržavamo i taj koncept da se pomogne privredi i da privreda ostvari sve moguće benefite, ne samo u novčanoj isplati koja dolazi iz republičkog budžeta, nego i u drugim vrstama olakšica koje nudi republička vlada. Mislim da je to jedan pravi recept da se privredne aktivnosti održe na istom onom nivou koje su bile godinama iza nas.

Svaka država, naravno, osluškuje potrebe svog tržišta, osluškuje potrebe svoje privrede i u skladu sa tim preduzima određene mere i ovakva slična formula primenjuje se i u drugim državama u svetu. Ja ću reći da je u aprilu ove godine ili u martu, ne mogu sad tačno da preciziram, u SAD Senat odobrio paket finansijskih mera u okviru borbe protiv pandemije u iznosu od 1,9 hiljada milijardi dolara. Dakle, jedna mera koja je popularna svuda u svetu. Slično je bilo i u Nemačkoj, slično su primenili u Francuskoj, tako da, nismo mi jedini koji na ovaj način pokušavamo da stimulišemo privredu i da pomognemo građanima.

Nad nama uvek i lebdi pitanje šta bi se dogodilo da paket mera, prvi koji je došao, nije došao tada i da je izostao, da država ne pomaže privredi, da ne pomaže preduzetnicima. Naravno, odgovor je vrlo jasan, mislim da bismo se vratili nekoliko koraka u nazad, a onda bi nas čekao još teži posao da obnovimo nivo privrednih aktivnosti kao što je to bilo ranije.

Pred nama je sada da se fokusiramo na budući period, da nastavimo sa reformama, da bismo bili još atraktivniji za strane i za domaće investitore. Činjenica je da je Srbija po broju stranih investicija prva u regionu, da većina od stranih investicija, dakle, više od pola završi u Srbiji.

Ono što uvek ističem i što je važno da smo opredelili, ne samo određenu količinu novca za pomoć privredi, već da je ta količina novca usmerena baš tamo gde treba, odnosno na najugroženije privredne grane, kao što je slučaj sa turizmom, ugostiteljstvom. Pre šest meseci smo izvojevali pomoć za rent a kar agencije, dakle, za one slabe tačke i veoma je važno da oni prežive ovaj težak period.

Takođe, ulaže se i u zdravstveni sistem. Bez kvalitetnog zdravstvenog sistema teško je prevazići bilo kakvu krizu koja se tiče pandemije i moramo opet i mi kao građani da budemo svesni, da budemo odgovorni, da ne opteretimo funkcionisanje zdravstvenog sistema i do sada je sve uspešno funkcionisalo delom i zahvaljujući tome što su i zdravstveni radnici zaista bili posvećeni i što su poneli najveći teret u prethodnih godinu i po dana, ali moramo da budemo odgovorni u smislu da iskoristimo mogućnost i da shvatimo važnost vakcinacije.

Mi smo i kao poslanička grupa u prethodnom periodu i kao stranka, kao Socijaldemokratska partija Srbije apelovali na građane da iskoriste šansu koju je država pružila da se svi vakcinišemo, da na taj način smanjimo rizik od daljeg zaražavanja zbog pandemije korona virusom. Jednostavno, moramo da shvatimo da živimo u 21. veku, da moramo da damo prednost medicini, da moramo da damo prednost nauci, a ne kojekakvim teorijama zavere.

Možda smo se i umorili svi, ceo svet, od ovakvog načina funkcionisanja, ali još jednom apelujem da su solidarnost, odgovornost i disciplina ključni u prevazilaženju krize. Zdravlje je na prvom mestu, ali moramo da nađemo način da u ovakvim uslovima pomognemo i privredi, pomognemo i prosveti. Teško je tu naći balans ali mislim da nam za sada to ide od ruke.

Kada govorimo o izgradnji železnice, Socijaldemokratska partija Srbije će i to naravno podržati. Smatramo da je važno da ulažemo pre svega u infrastrukturu, u puteve, železnice, telekomunikacije, dakle, sve što je građanima svakodnevno od koristi i na taj način mi podstičemo i ravnomeran razvoj svih krajeva Srbije. Hvala.

Hvala, potpredsednice.

Poštovana potpredsednice Vlade, poštovani narodni poslanici, kada govorimo o ovim temama kao što je danas na dnevnom redu tema koja se tiče očuvanja ćirilice, ja ću početi citatom Isidore Sekulić koja kaže: „Jezik čuva narode, a ne nauka. Nauka je sluškinja, jezik je gospodar.“

Da bismo stekli potpunu sliku o značaju ćirilice, odnosno o njenoj upotrebi moramo je sagledati sa nekoliko aspekta. Prvo, to je jedan istorijski kontinuitet i njeno prisustvo na teritorijama gde se ćirilica uvek upotrebljavala. Drugo, o čemu mi danas i raspravljamo, a to je odnos državnih institucija prema ćirilici i to ne samo u prošlosti, već treba sagledati taj status danas, kakav je taj status ćirilice danas.

Dalje, treba videti šta ćirilica predstavlja i šta ćirilica nosi. Naravno, ono nezaobilazno, to je kulturno-istorijski, tradicionalni i pre svega emotivno simbolički odnos prema ćirilici na našim prostorima. Kada sve to sagledamo videćemo koliki je značaj očuvanja ćirilice kao pisma i kao dela jednog jezika.

Prošlo je tačno 1158 godina od početka misije Ćirila i Metodija. Koliko je značajan taj događaj govori podatak da je 2013. godine UNESKO tu godinu proglasio kao godinu misionara solunskih Ćirila i Metodija. Zaista je to događaj koji je važan za sve slovenske narode.

Zahvaljujući Ćirilu i Metodiju i njihovoj posvećenosti, Sloveni su kao najrasprostranjeniji indoevropski narod dobili svoj književni jezik koji je i dan danas u kontinuitetu prisutan u različitim književnim jezicima slovenskih naroda.

Sa istorijskog aspekta takođe je važno reći da misijom Ćirila i Metodija je slovenski jezik postao uz hebrejski, grčki i latinski, četvrti sakralni jezik. Možemo reći da se ta njihova misija odnosila pre svega na jednu borbu da slovenski jezik se koristi da dobije pravo da se koristi u bogosluženju i to je ta borba, kako su je zvali, sa trojezičnicima.

Upravo je slovenski jezik, odnosno kako ga mi danas nazivamo staroslovenski, služio kao književni i crkveni jezik i to na velikoj teritoriji na kojoj su živeli Sloveni. Humačka ploča i Temljički natpis su najstariji ćirilični spomenici, koji su svedoci tragova ćiriličke pismenosti na našim prostorima.

Ćirilica je, kao staroslovensko nasleđe, ostala vezivna nit našeg jezika kroz vekove, a srpska ćirilica, kako je mi danas nazivamo, dovršena je i uobličena zahvaljujući Vuku Karadžiću, i to na tradicijama jedne hiljadugodišnje kulture. Prošla su dva veka od početka te borbe, nešto malo više, dva veka za uvođenje narodnog jezika u književni jezik ili, kako mi to danas volimo da kažemo, za uvođenje narodnog jezika u standardni jezik. Retko koji jezik na svetu ima tako buran dvovekovni hod.

Ćirilica je bila stotinama godina utkana u nacionalni identitet našeg naroda. O tome svedoči pismo Petra Preradovića Vuku Karadžiću iz 1846. godine, koje govori o tome kako su Srbi koji su bili naseljeni na prostoru Austrougarske doživljavali ćirilicu i šta im je ona značila u njihovom nacionalnom identitetu. U pismu se doslovce kaže: „Srbi nisu hteli da čitaju knjige latinicom štampane, a kamoli da pišu tim alfabetom. Austrija i Ugarska su svoje zakone objavljivale ćirilicom.“ Takođe, ćirilica je bila i diplomatsko pismo na dvoru u Rumuniji, Turskoj i Ugarskoj, što samo svedoči o njenom velikom ugledu koji je ćirilica tada imala na Balkanskom poluostrvu.

Podsetiću da je naša najstarija knjiga štampana ćirilicom „Oktoih Prvoglasnik“ krajem 15. veka samo nekoliko godina mlađa od prve ćirilične knjige koja je štampana u Krakovu.

Međutim, 19. vek predstavlja početak vremena nepovoljnog za ćirilicu, odnosno nepovoljnog za njen status i njenu upotrebu. Ćirilica je nosilac i kolevka istorije, tradicije, kulture, našeg kulturnog i pisanog nasleđa i kao takvo bogatstvo se prenosila u 20. vek, ali se u 20. veku, što je karakteristično, polako to bogatstvo bacalo u zapećak. U tom periodu se čak promovisalo mišljenje da je ćirilica zastarelo pismo, neki su zvali seljačko ili prosto pismo, i davala se prednost latinici. Dolazilo je do povlačenja ćirilice, iako je važila formula o ravnopravnosti dva pisma.

Šta je ćirilica značila za nacionalni identitet i šta treba da znači danas, najbolje pokazuju dve činjenice. Prva je da kada je god Srbija bila pod okupacijom okupator je zabranjivao upotrebu ćirilice, i u Prvom svetskom ratu i u Drugom svetskom ratu. Druga činjenica je ta što je veliki broj kulturno vrednih dela ispisan ćirilicom, a ne predstaviti svoju kulturu to znači i odricanje od prošlosti, ali i od sadašnjosti i budućnosti.

Među našim lingvistima vladaju različita mišljenja u vezi sa statusom, u vezi sa prisustvom, odnosno nedovoljnim prisustvom ćirilice u javnom životu i u vezi sa zaštitom ćirilice. Neki zastupaju stav o ravnopravnosti dva pisma, što naš zakon i garantuje. Dakle, da se zadrže oba pisma kao izraz bogatstva jednog jezika, i to je ste pokazatelj tolerancije, ali često jedna grupa lingvista daje prednost latinici.

Na primer, Ivan Klajn kao argumente navodi i govorio je o tome zašto je latinica potiskivala ćirilicu u 20. veku, o čemu sam već govorio. Kaže da je to zbog toga, ne zbog komunizma, ne zbog mondijalizma ili bilo kakve druge zavere, već što latinica i ćirilica nisu simetrične i zato ne mogu biti u istom položaju.

Argument je da nam je latinica neophodno za latinski jezik, pre svega zbog medicine, za engleski jezik i za druge strane jezike. Takođe, neophodna nam je i za, ako idemo dalje, apotekarske recepte, za registarske tablice na automobilima, za matematičke, hemijske formule. Ali, mislim da fokus problema nije u tome, već je problem u nečem sasvim drugom. Iako je u 20. veku, prošlom veku, zakon uvek i garantovao

ravnopravnost ćirilice i latinice, mnogi nisu pisali ćirilicom iako su to mogli. Mi ni ne treba da pomislimo da ukinemo dvoazbučnost, već naše namere moraju da budu takve da cilj bude da se sačuva ćirilica i da ne ispari postepeno iz upotrebe.

Uvek možemo da iznosimo različite stavove i različita mišljenja, neko će čak da tvrdi da mi treba da postanemo i ćirilična zemlja, ali nesporno je, i to je jedan minimum koji moramo da uvažimo, da je ćirilica kultno dobro koje moramo da sačuvamo. U tom kontekstu i smatram da treba da ide današnja rasprava.

Sa druge strane, postoji grupa lingvista koji zastupa stav da je ćirilica stožerna vertikala našeg kulturnog istorijskog identiteta, da je ona naše prvo pismo, što i jeste, ali da latinica treba da ima podjednaku upotrebu u praksi. Ljudi na našim prostorima i te kako se služe latinicom i na latinici je napisan veliki broj dela. Isto tako važi pravilo kao i kod ćirilice, ako bismo se odrekli toga mi bismo se odrekli i svih tih književnih dela nastalih na drugom pismu, što naravno nije naš nacionalni interes.

Dakle, niti želimo niti smemo da dozvolimo hajku na latinicu, a još manje ono što smemo to je da dozvolimo da ćirilica padne u zaborav, već moramo da učinimo sve da je sačuvamo.

Podsetiću da je Džordž Bernard Šo za ćirilicu rekao da je to najsavršenije i najjednostavnije pismo, da je još 1937. godine u Lajpcigu doktor Veber u svom doktoratu azbuke sveta na osnovu istraživanja tvrdio da je srpska ćirilica najbolja i da najmanje zamara oči.

Dužni smo da negujemo ćirilicu, kao što smo dužni da negujemo naš jezik. Jezik je živa kategorija i normalno je da se on vremenom menja, normalno je da strane reči dospevaju u naš jezik, ali je pitanje u kojoj meri će one zameniti domaće reči. Inovacije i nauka svakako diktiraju upotrebu stranih reči u našem jeziku, ali nažalost ide se i u drugu krajnost i čini mi se da je postalo pomodarstvo da ljudi namerno koriste varvarizme, da se na taj način veliki broj tuđica ustalio u naš svakodnevni govor.

Takođe, deca gledaju strane filmove, gledaju Jutjub kanale, gledaju i igraju video igrice i nesvesno inkorporiraju strane reči u svoj rečnik. To je neki rečnim kojim oni komuniciraju među svojom generacijom. Međutim, dešava se danas da roditelji ne razumeju ono što im deca nekada govore, upotrebili su neke reči kao što su prenkovanje, demidž, kao što su još neke druge reči koje su uzeli i prihvatili sa Jutjuba i video igrica. Ali, opet, to je problem neki koji ide iz kuće.

Ono što mi kao društvo moramo da uradimo, to je da više cenimo svoj jezik, da više cenimo svoje pismo. To je onaj deo gde moramo mi da se pozabavimo, a naročito prosveta.

Evo, ja sam juče sa svojim sinom, koji je pošao u prvi razred, učio prvu pesmicu. Nažalost, njegova prva pesmica je bila na engleskom jeziku. Nemam ništa protiv engleskog jezika, jedan sam od onih koji zagovara da deca uče što više jezika. Međutim, prva pesmica u školi je bila na engleskom jeziku, na CD disku su deca slušala, imali su za domaći zadatak da nauče. Mislim da je simbolično trebalo da nauče prvo pesmicu na srpskom jeziku, pa da nastave dalje.

Ima i onih koji namerno ubacuju u svoj govor varvarizme, jer misle da će tako predstaviti sebe u boljem svetlu, da će izgledati modernije, da će izgledati pametnije. Sećam se, još profesor na fakultetu nam je pričao o tom trendu koji je vladao negde u 20. veku, pa je jedna šaljiva anegdota bila da je jedan funkcioner držao govor, pa se trudio u svom govoru da upotrebi što više varvarizama jer mu je to delovalo da će biti školovaniji. Onda kada je završio govor došao je, seo je pored činovnika koji je nižeg ranga od njega i pitao ga kakav je bio, a činovnik je rekao – bili ste odlični, ništa vas nisam razumeo. Nažalost, to se dešava, čini mi se, i dan danas i na taj način se gubi lepota jezika.

Ipak, moramo da budemo i svesni da živimo u vremenu izražene globalizacije, gde velike kulture, velike države nameću svoje vrednosti manjima i očito je da neke zapadne vrednosti kao plima se polako prelivaju na ostatak sveta. Te vrednosti nisu u duhu naroda, ne samo u Srbiji, već i čini mi se svih naroda na Balkanskom poluostrvu, ali je utisak da nesvesno preuzimamo tu zapadnjačku kulturu, da preuzimamo taj vokabular. Zaista, postoji bojazan da preuzimajući tu jednu kulturnu matricu mi dođemo u situaciju, kada ne bismo radili ovo što danas radimo, kada ne bismo usvajali ovakve zakone, da i ćirilica ostane jedno bledo sećanje na pismo kojim su ispisana značajna dela naše književnosti.

Podsetiću i da je nakon ulaska Bugarske u Evropsku uniju ćirilica postala treće službeno pismo u Evropskoj uniji, pored latinskog i grčkog pisma. I možda je Grčka tu najbolji primer, koja je zadržala osobenosti svog pisma i kada putujemo kroz Grčku često možemo videti na putokazu samo gradove ispisane na grčkom jeziku, ne čak ni na latiničnom jeziku, a opet Grčka ide korak uporedo sa ostatkom Evrope što se tiče svog razvoja.

Kada sam malopre govorio o problemima ćirilice na našim prostorima u 20. veku, mislim da smo opet ušli u 21. vek na bolji način, konkretno u nekim ustavnim rešenjima, gde Ustav iz 2006. godine vraća jedan bolji status ćirilici kao nacionalnom pismu, ali ne zanemarujući ulogu i upotrebu latinice.

Član 10. našeg Ustava glasi – U Republici Srbiji u službenoj upotrebi je srpski jezik i ćirilično pismo. Službena upotreba drugih jezika i pisama uređuje se zakonom na osnovu Ustava, a Zakon o službenoj upotrebi jezika i pisma dodatno uređuje ovu oblast. Čini mi se da smo mi zaista dali garanciju da će oba pisma živeti podjednako i da će se koristiti u stvaranju daljih književnih, naučnih i drugih radova u našoj zemlji.

Smatram da je nesporno da ćirilici treba vratiti dostojanstvo i adekvatno mesto u našem društvu, uz angažovanje svih društvenih autoriteta, kao što je nesporno da takvo angažovanje ne sme da izostane ni kada je u pitanju zaštita kulturnog i pisanog nasleđa na bilo kom drugom jeziku na našim prostorima, a koje čine deo našeg kulturnog opusa.

Za kraj samo da kažem, kao što se to i pretpostavlja, poslanici SDPS podržaće ovaj zakon o kome danas raspravljamo. Hvala.

Hvala, potpredsedniče.

Poštovana ministarko, poštovani predstavnici ministarstva, koleginice i kolege, ja ću danas samo u skladu sa vremenom koje imam na raspolaganju govoriti o Sporazumu između Banke za razvoj Saveta Evrope i Republike Srbije, jer on omogućava povećanje kapaciteta za još 1.400 mesta u studentskim domovima u Srbiji. On je u svakom slučaju opravdan zbog samog podatka da godišnje u Srbiji konkuriše oko 19.500 studenata za studentski smeštaj, a da je kapacitet trenutni oko 17.000 mesta.

Studentski domovi obezbeđuju i predstavljaju jednu bitnu stavku i uštedu u budžetu svakog studenta, odnosno njegove porodice. Kada student nije u mogućnosti da sebi priušti iznajmljivanje stana u gradu gde studira predstavlja i te kako dobro rešenje sa tog finansijskog aspekta. Svi znamo da su univerzitetski centri skoncentrisani u velikim gradovima i samim tim su troškovi života u tim gradovima veći, tako da studentski dom može uvek da predstavlja jedno dobro alternativno rešenje.

Kao student sam živeo u studenskom domu i završio sam fakultet živeći u studenskom domu i mogu da kažem da pored tog finansijskog aspekta studentski dom pruža mnogo više pogodnosti za studente. Pre svega, oni tu mogu da računaju na restoran, na biblioteku, čitaonicu, sportske terene i na jedan veoma bogat društveni život. Tako da, život u studentskom domu studentima pruža jedno dobro iskustvo, pruža bogat društveni život i jednu korisnu životnu školu.

Iako je tokom godina ulagano u renoviranje i unapređivanje smeštaja zbog broja studenata potreba za novim domovima je i dalje izražena i stoga su ulaganja u proširivanje postojećih kapaciteta značajna i uvek su dobrodošla. Jasno nam je da je potrebno više visokoobrazovanih ljudi i činjenica je da u jednoj generaciji oko 40% mladih upisuje fakultete. Zato je opravdana izgradnja, odnosno povećanje studentskog smeštaja.

Važno je i što se sredstava opredeljuju ne samo za smeštaj studenata u Beogradu već i 400 mesta je opredeljeno za Niš. To samo pokazuje rešenost države da ravnomerno ulaže u sve delove Srbije, ne samo u Beograd, već i u druge univerzitetske centre.

Takođe, izgradnja novih domova sa sobom ima i značajne benefite jer se radi u skladu sa savremenim potrebama, sa savremenim standardima, od modernih instalacija do moderne opreme, tako da će kvalitet života u novim studentskim domovima biti na visokom nivou. Posebno bih napomenuo da će domovi imati 10% od svog kapaciteta, mesta koja su prilagođena studentima sa posebnim potrebama. Tu smo pokazali još jednom da mislimo na socijalnu dimenziju kada govorimo i o studentskom životu.

Izgradnja studentskih domova podrazumeva ispunjavanje naših obaveza prema mladima da univerzitetsko obrazovanje bude dostupno svima. Mi iz SDPS često kažemo i insistiramo na tome da moramo da budemo društvo koje će svima dati podjednake šanse da se obrazuju, bez obzira na njihov materijalni status.

Ovakve investicije su od najvišeg značaja za budućnost našeg obrazovanja, ali i za budućnost naše države. Ne treba da bude suština toga da kada se mladi obrazuju, odnosno da im mi obezbedimo odlične uslove za obrazovanje, pa kada se obrazuju da odu u inostranstvo, suština je da oni ostanu ovde. Nakon toga mi treba da stvorimo takve uslove da mladi nakon završenih fakulteta dobiju dobro plaćene poslove, da budu motor razvoja našeg društva, kako ekonomskog, tako i kulturnog. Samo na taj način mi ćemo postići ovaj koncept koji sada u delu sprovodimo, a jedan od koraka, jedan od preduslova je upravo ovo što danas radimo, a to je da radimo na poboljšanju studentskog sadržaja. Hvala.