Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, poštovani predstavnici Vlade, koleginice i kolege, od svih propisa koji uređuju promet robe i usluga, Zakon o trgovini zauzima centralno mesto. Ovaj zakon, osim što reguliše celokupan promet, on reguliše i ponašanje svih učesnika na tržištu.

Dva su osnovna zadatka države - da obezbedi stabilno i snabdeveno tržište, kada govorimo o ovoj oblasti. U tržišnom obliku privređivanja država ne sme da se meša i ne sme da direktno utiče na tržišna kretanja.

Naš zadatak je da stvorimo jedan pravni ambijent gde će svi učesnici na tržištu imati jednu pravnu sigurnost i na osnovu toga moći će da predvide buduća dešavanja i da donose najpovoljnije poslovne odluke. To, naravno, podrazumeva i da mi donošenjem propisa predupredimo svaki vid nelojalne konkurencije, odnosno da bilo koji privredni subjekat, uz pomoć nelojalne konkurencije, stekne dobit.

Zdrava konkurencija je osnov svakog tržišta i to i očekujem od ovog Zakona o trgovini, da bude osnov za jednu zdravu konkurenciju. Jer, ukoliko imamo zdravu konkurenciju, takve poslovne aktivnosti, u tom ambijentu, pozitivno utiču i na povećanje produktivnosti i na kvalitet usluge i na bolju ponudu, a samim tim i na niže cene. Zato je očuvanje zdrave konkurencije i prevencija nelojalne konkurencije od velike važnosti za razvoj svake privrede.

Za nas iz SDPS veoma je važno što ovim Zakonom o trgovini se postiže napredak u onoj oblasti gde se štite prava potrošača. To se odnosi na onaj deo gde se regulišu sniženja, odnosno prodaja sa sniženom cenom, prodajni podsticaji i oglašavanje prodajnih podsticaja.

Podsetiću da i važeći Zakon o trgovini, koji je sada na snazi, formuliše da je trgovac obavezan da na jasan, nesumnjiv, lako uočljiv i lako čitljiv način istakne prodajnu cenu. Isto tako, sadašnji zakon reguliše da prilikom sniženja bude istaknuta cena koja je snižena, ali i cena koja je bila pre sniženja.

Međutim, novine koje donosi ovaj novi Predlog zakona su u tome što se sada predviđaju samo dva sniženja u toku godine - zimsko i letnje sniženje. Zimsko sniženje može da počne u periodu od 25. decembra do 10. januara, a letnje od 1. do 15. jula i mogu da traju po 60 dana. Takođe, novim zakonom je predviđeno da akcijska prodaja može da traje najduže 31 dan.

Na ovaj način preciziraćemo ovu jednu oblast, u smislu da neće biti zablude kod kupaca. Dakle, kupac će tačno moći da razgraniči kada je u pitanju sniženje, a kada je u pitanju neka regularna cena. Jer, mi smo i sada svedoci, ja često zapazim da, posebno kod određenih radnji koje se bave prodajom sportske opreme, na primer, imamo prolećno sniženje, pa dolazi letnje sniženje, pa jesenje sniženje, pa opet novogodišnje sniženje, kako ga nazivaju, i onda je prosto kupac zbunjen, da li su te cene regularne ili su cene na sniženju. Na ovaj način znaćemo da imamo godišnje dva sniženja i to će biti precizno definisano zakonom.

Takođe, važno je i što ćemo regulisati ovu oblast, jer se dešavalo i da kupac kupi određeni proizvod u radnji koji je bio oglašen kao rasprodaja, a da kasnije taj isti proizvod bude u rafovima te radnje, ali u onom trenutku kada rasprodaje više nema. Ova praksa je primenjena u nekim zemljama članice EU i dobro se pokazala.

Još jedna novina, ali koju predviđa Zakon o elektronskoj trgovini, a koja se odnosi upravo na zaštitu potrošača, jeste ta što se proširuje nadležnost tržišnoj inspekciji. Naime, uvodi se mogućnost da inspektor može da obavi tzv. prikrivenu kupovinu. Šta to znači u praksi? To je jedan alat, još jedan u nizu borbe protiv sive ekonomije i znači da ako inspektor posumnja da se neko bavi određenom delatnošću, da nije registrovan ili da ne izdaje račun, može da obavi inspekcijski nadzor a da pri tom ne najavi kontrolu i da pri tom ne pokazuje službenu legitimaciju. On u tom postupku prikuplja dokaze i kada prikupi dovoljan broj dokaza zbog čega je sumnjao, on te onda pokazuje legitimaciju i govori da je u pitanju bio inspekcijski nadzor.

Ovo je inače i predviđeno Zakonom o inspekcijskom nadzoru, koga smo doneli u ovom domu krajem 2018. godine i to je još jedan od razloga zašto je bilo neophodno uskladiti Zakon o trgovini, pre svega sa Zakonom o inspekcijskom nadzoru i sa Zakonom o opštem upravnom postupku.

Jedna od uočljivih tendencija na tržištu je i porast trgovine putem interneta, tzv. internet prodaja. Očekuje se da će ova vrsta trgovine zauzimati sve više mesta u ukupnoj trgovini, u ukupnoj prodaji. Zbog toga je važno da se novim zakonom detaljno reguliše ova oblast i da se utvrde mehanizmi da bi se suzbile eventualne zloupotrebe u ovakvoj vrsti trgovine.

U savremenom društvu trgovina dobija nove oblike i važno je da budemo u korak sa modernim tokovima.

Mi smo u oktobru 2017. godine usvojili Zakon o elektronskom dokumentu, o elektronskoj identifikaciji i uslugama od poverenja u elektronskom poslovanju. I zato mislim da je Zakon o elektronskoj trgovini još jedan u nizu koji će upotpuniti ovu oblast.

Vrlo je bitno da mi preciziramo uslove poslovanja, a imam utisak da još uvek stepen svesti kod naših građana nije na tom nivou i da ne uviđaju koje su prednosti u elektronskom poslovanju, odnosno prednosti elektronske trgovine i čini mi se da nema još uvek dovoljno poverenja. Zato je važno da ovim zakonima preciziramo i definišemo oblast elektronske trgovine.

Smatram da ćemo tako stvoriti jedan pravni okvir koji će pre svega podići poverenje kod građana, a sa druge strane i dati neke olakšice u poslovanju trgovaca. Hvala.

Hvala, predsedavajući.

Poštovani predsedavajući, poštovani predstavnici Poverenika za informacije od javnog značaja, koleginice i kolege, kada govorimo o izveštaju Poverenika za informacije od javnog značaja, odnosno o sprovođenju Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja i sprovođenju Zakona o zaštiti podataka o ličnosti, želim najpre da istaknem da je važno da uzmemo u obzir da ova jedna institucija mora da radi i da poštuje četiri principa, a to su pre svega nezavisnost, transparentnost, polje javnog i depolitizacija.

Za SDPS veoma je važno da svaka institucija u ovoj zemlji bude nezavisno, naročito jedna ovakva kao što je Poverenik za informacije od javnog značaja i važno je da ovakva institucija bude efikasna i da profesionalno i odgovorno radi svoj posao.

Dobro je što danas raspravljamo o ovom izveštaju i mislim da smo mogli čuti različita mišljenja i različite stavove. Mogli smo čuti i određene kritike i zamerke od strane predstavnika Poverenika za informacije od javnog značaja, ali isto tako smo mi narodni poslanici dobili reč da ocenimo ovaj izveštaj, ali i da kažemo nešto o radu samog Poverenika.

Idealno bi bilo kada bi plod ovakve rasprave bio to da iskristališemo jedno mišljenje i da damo smernice koje bi bile dobre za budući rad Poverenika za informacije od javnog značaja.

Naš posao, posao narodnih poslanika jeste da donosimo zakone, odnosno u ovom konkretnom slučaju da stvorimo jedan pravni okvir u okviru koga bi i ova institucija radila, radila nezavisno, u interesu građana.

Mi smo krajem prošle godine usvojili novi Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja. To je bilo u novembru mesecu i on će za nekih mesec i više dana stupiti na snagu. Smatram da smo time doprineli da se proširi nadležnost Poverenika za informacije od javnog značaja i to je samo jedan od načina da se unapredi rad ove institucije.

Takođe, ja kao član Odbora za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja mogu da kažem da je Poverenik kod nas uvek nailazio na otvorena vrata, da smo izlazili u susret, da smo davali pozitivna mišljenja. Recimo, poslednji put navešću kada je traženo odobrenje o maksimalnom broju zaposlenih u ovoj instituciji dali smo pozitivno mišljenje na predlog Poverenika i to je bio jedan od načina da i mi na pozitivan način utičemo u radu ove institucije.

Poverenik po definiciji treba da bude nepristrasan i objektivan u odbrani prava svih građana. Zato je i propisano da se on bira na mandat od sedam godina, da to trajanje mandata se ne preklapa sa mandatom zakonodavne vlasti, ni sa mandatom izvršne vlasti, ali ono na čemu insistiramo uvek jeste da Poverenik mora da radi u okviru zakona i u okviru Ustava i da na kraju, ko god bio Poverenik, kada odlazi sa te funkcije da ne govorimo o imenu i prezimenu, nego jednostavno da govorimo o njegovom radu i da prosto ime i prezime u tom slučaju ne budu važni, nego da iza njega ostane jedan konkretan rezultat.

Uloga institucije Poverenika u prethodnom periodu bila je, između ostalog, i edukativna, jer je Poverenik imao i jedan zadatak, da radi na podizanju svesti građana što se tiče onih oblasti gde građani imaju pravo da traže određene informacije.

Podaci iz ovog izveštaja i pokazuju da je vremenom, od 2004. godine pa do danas ojačala institucija Poverenika, ali i svest građana. Na primer, tokom 2005. godine Poverenik je imao 438 podnesaka, a prošle godine, 2018. godine, taj broj je bio 13.591.

Ne možemo više ni govoriti da je ova institucija u povoju, jer ona, jednostavno, postoji skoro deceniju i po. S druge strane, treba vremena da ona dostigne jedan nivo gde će zaista biti u funkciji zadovoljenja potreba građana.

Pored toga, potrebno je još vremena da građani učvrste poverenje, da steknu naviku i da se upoznaju u kojim situacijama imaju pravo da se obraćaju Povereniku za informacije od javnog značaja.

Drugi važan princip koji želim da istaknem jeste princip transparentnosti, posebno za nas iz Socijaldemokratske partije Srbije i smatramo da je normalno da građani žele da znaju na koji način neko vrši vlast u njihovo ime i na koji način neko troši novac svih poreskih obveznika. To je jedno legitimno pitanje.

Građani treba da budu informisani i o radu organa vlasti na svim nivoima, počevši od republičke, pokrajinske i lokalne.

Transparentnost kao jedan od principa dobre uprave podrazumeva da državni organi, ali i građani, mogu lako da vide ko i na koji način donosi i sprovodi odluke. Ona je važna jer doprinosi većem nivou odgovornosti nosilaca funkcija, pod brojem jedan, a broj dva, ona je na neki način i brana potencijalne korupcije.

Kada govorimo o podeli vlasti, uvek govorimo o podeli na zakonodavnu, izvršnu i sudsku vlast. Ja moram da pomenem teoretičara "Politike" Hanu Aren, koja je uvela još jednu kategoriju, a to je kategorija polje javnog. To je, kako je ona nazivala, neformalna grana vlasti i mislim da Poverenik za zaštitu informacija od javnog značaja treba ovde da ostvari jednu ulogu i mislim da će u narednom periodu, ko god da dođe na to mesto, zapravo trebalo bi da vodi ovu instituciju ka tom putu, jer, jednostavno, smatram da se rad Poverenika dobrim delom oslanja upravo na ovo polje javnog, jer je on veza između građana i državnih organa i bez njega i ovaj pojam gubi jedan potpuni smisao.

Ono što moram takođe da istaknem to je da ne smemo da dozvolimo da se institucija Poverenika politizuje, ni na koji način, bilo da ima politički uticaj na ovu instituciju, bilo da ova institucija ima neke političke primese. I ne smeju problemi u radu institucije da se prenesu na politički teren i da budu, na primer, deo nekih svakodnevnih političkih obračuna.

Upravo treba, još jednom ću da ponovim, da se oslonimo na principe koje sam rekao na početku, a to su nezavisnost, transparentnost, depolitizacija i polje javnog.

Jer, koncept pristupa informacijama od javnog značaja temelji se na principu da se u demokratskom društvu građanima na taj način omogućava da u javnom životu i na neposredan način, putem izbora ili posredno, putem upravo ovog učešća u javnom životu, mogu da utiču na kreiranje odluka koje se direktno njih tiču.

Za kraj, podsetiću da je pravo na pristup informacijama od javnog značaja deo osnovnog prava na izražavanje i sastavni deo univerzalne Deklaracije o ljudskim pravima iz 1948. godine. Najpre je Švedska 1766. godine donela jedan zakon koji se odnosi na ovo pravo o pristupu informacijama, a onda su skoro dva veka kasnije to učinili Finska i SAD. Ovo sam naveo kao primer, opet da pokažem da smo mi mladi u ovoj oblasti i da je važno da svi zajedno radimo da bismo doveli ovu instituciju na jedan nivo koji ima, pod broj jedan, neosporan autoritet u odnosu na sve državne organe, a pod broj dva, da uživa poverenje svih građana. Hvala.

Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovana potpredsednice Vlade, koleginice i kolege, najpre ću da se osvrnem, odnosno da kažem nešto više o konkretnim prednostima koje nam donosi izgradnja Moravskog koridora, odnosno šta to u praksi dobijamo.

Ono što je najjednostavnije, što vidimo na prvi pogled, to je da sada kada bi smo prešli automobilom deonicu od Pojata do Preljine, to bi bilo za negde oko dva sata. Izgradnjom auto-puta na ovoj deonici u dužini od 110 kilometara tu istu deonicu, odnosno od Pojata do Preljine prelazićemo za manje od jednog sata, što je skoro duplo i više ušteda u vremenu.

Takođe, izgradnja nove saobraćajnice garantuje i veću bezbednost u saobraćaju, jer će samim tim biti i bolji kolovoz. Moravski koridor povezaće tri okruga – Raški, Rasinski i Moravički okrug. Veliki broj preduzeća ima sedišta i posluje u ovom području, kao što je već o tome bilo reči i logično je da će bolja saobraćajna infrastruktura uticati pozitivno na poslovanje ovih privrednih subjekata, povećaće njihovu konkurentnost na tržištu, ali će takođe ovo područje biti atraktivnije za privlačenje novih investicija.

Ja dolazim iz Kraljeva i moram da podsetim da je samo prošle godine u Kraljevu otvorena fabrika tekstila „Euro taj“, kao i fabričko postrojenje „Leoni“ i samo u ove dve fabrike treba da se zaposli više od šest hiljada ljudi.

Ovo ističem iz razloga što je Kraljevo pretrpelo jedan težak period nakon privatizacije gde su ugašeni veliki giganti i sada konačno nakon mnogo godina u Kraljevu se otvaraju nova radna mesta. Tako će ovaj deo Srbije ojačati i mislim da će nakon mnogo godina početi da beleži jedan ekonomski uspon. Pored toga, u toku izvođenja radova na Moravskom koridoru očekujem da bude angažovana domaća građevinska operativa i to će biti dobar vetar u leđa našim građevinskim firmama. Pozitivni efekti preliće se i na proizvođače i na prodavce građevinske opreme.

U delu Srbije kojim prolazi ova trasa auto-puta se nalazi veliki broj turističkih destinacija. To su, pre svega, planinski centri i banje. Napomenuću da se baš na ovoj trasi nalazi banja koja ima najveći broj prenoćišta u Srbiji, najposećenija banja, to je Vrnjačka banja. Znamo svi da je i iskustvo pokazalo da svaki dinar koji se uloži u infrastrukturu, a koji se odnosi na turizam, da se višestruko vrati.

Moravski koridor je naročito značajan, jer se na taj način povezuju Koridor 10 i Koridor 11. Time će biti kompletirana saobraćajna infrastruktura u ovom delu Srbije. Podsetiću da za nekoliko meseci, kao što ste, potpredsednice, već i najavili, polovinom avgusta će biti završen deo auto-puta od Obrenovca do Ljiga i kada uzmemo u obzir da je završen deo od Ljiga do Preljine, na taj način ćemo na Koridoru 11 dobiti u funkciji 102, 103 kilometra auto-puta.

Počeli su radovi na izgradnji deonice od Preljine do Požege. Ovo je naročito važna deonica, pre svega što se od Požege dalje račva na dva dela. Prvi je krak prema Crnoj Gori, prema Boljarima i on će biti deo buduće trase Beograd – Južni Jadran, a drugi je krak prema Kotromanu i biće deo budućeg auto-puta Beograd – Sarajevo.

Vratiću se na značaj Moravskog koridora i za dva dana u Lađevcima kod Kraljeva biće otvoren aerodrom „Morava“. To je posebno važno za stanovnike ovog kraja. Gotovi su radovi na proširenju piste i na njenom produženju, tako da ćemo sada imati jednu zaokruženu celinu, jednu kvalitetnu vazdušnu, železničku i drumsku infrastrukturu u centralnom delu Srbije.

Članom 1. ovog zakona je predviđeno da se svi postupci koji se sprovode smatraju hitnim. To posebno ističem, jer će zbog toga sva javna preduzeća, državni organi i lokalne samouprave morati da izdaju akte koja su u njihovoj nadležnosti, bez odlaganja. Ovo je veoma važno, jer ćemo na taj način sprečiti da se uspori izgradnja auto-puta bar u onom delu koji je u nadležnosti lokalnih samouprava, javnih preduzeća ili drugih državnih organa.

Takođe, predlog zakona je predvideo da se postupak eksproprijacije reguliše, rekao bih, na pravedan i precizan način. Vlasnici nepokretnosti koji treba da budu predmet eksproprijacije biće obeštećeni i to najmanje u tržišnoj vrednosti nepokretnosti koja je predmet eksproprijacije.

Takođe, definisana je i uloga lokalnih samouprava u ovom procesu i smatram da je u interesu lokalnih samouprava da budu što efikasnije, da što brže završe onaj deo posla koji je na njima, jer će oni imati najveću dobit od auto-puta.

Na kraju, moram da naglasim da je veoma važno što se vodilo računa da projekat bude usklađen sa standardima iz oblastima vodozaštite, s obzirom da jedan deo auto-puta prolazi, odnosno ima neke tačke preseka sa plavnim područjima. Naravno, ako već ne možemo da utičemo na vremenske nepogode, onda možemo na ovaj način da utičemo i smanjimo posledice toga. Hvala.

Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, koleginice i kolege, govoriću najpre o značajnim infrastrukturnim projektima koji se finansiraju na osnovu kredita kineske Ekspor import banke kao ovlašćene institucije Vlade Narodne Republike Kine.

To su izgradnja autoputa E-763 na deonici Preljina-Požega i modernizacija i rekonstrukcija železnice na deonici Novi Sad-Subotica. Realizacija ovih ugovora je u stvari pokazatelj dobre saradnje između naše države i Kine i sprovodi se na osnovu Sporazuma o ekonomskoj i tehničkoj saradnji dve zemlje.

Navešću nekoliko uspešnih primera koji su realizovani u prošlosti, odnosno neki koji se realizuju. To su prvo projekat izgradnje mosta Zemun-Borča sa pristupnim saobraćajnicama, zatim izgradnja obilaznice oko Beograda, kao i projekat modernizacije i rekonstrukcije železničke mreže na deonici Beograd-Stara Pazova. Ugovorom o zajmu za izgradnju autoputa na Koridoru 11 od Preljine do Požege biće obezbeđeno 445 miliona dolara i to je onaj deo od 85% koji se finansira iz kredita, a ostalih 15% finansiraće se iz budžeta Republike Srbije.

Očekujem da uskoro krene izgradnja ove deonice, s obzirom da su izvršene sve pripremne radnje, tačnije one koje se odnose na izdavanje građevinskih dozvola i one koje se odnose na eksproprijaciju zemljišta. Ovo je jedna od najtežih deonica koja se gradi na Koridoru 11, pre svega zbog činjenice da trećine deonice od Preljine do Požege, zapravo tu trećinu čine mostovi i tuneli.

Ali, ovaj deo auto-puta je od velike važnosti, jer kada on bude završen, kada dođe auto-put do Požege, odatle dalje kreću dva kraka - jedan krak prema Crnoj Gori i samim tim biće kompletirana jedna trasa od Beograda do Boljara, u dužini od 258 km, to je ta veza Južni Jadran-Beograd, a drugi krak će ići od Požege do Kotromana i on će biti deo budućeg auto-puta Beograd-Sarajevo.

Podsetiću da se uskoro očekuje i završetak na deonici Koridora 11 od Obrenovca do Ljiga, a s obzirom da je već u funkciji deonica od Ljiga do Preljine, sada ćemo imati jednu trasu od 102 km auto-puta na ovom koridoru i to je od velike važnosti za građane Kolubarskog i Moravičkog okruga, ali i za građane Raškog i dela Rasinskog okruga.

Namerno sam istakao građane Raškog i deo Rasinskog okruga, jer ja dolazim iz Raškog okruga, iz Kraljeva i plan je da se Koridor 10 i Koridor 11 spoje Moravskim koridorom, od Preljine do Pojata. Na ovaj način biće kompletirana mreža auto-puteva u Srbiji.

Moravski koridor vredan je 800 miliona evra i biće dugačak 110 km. Taj koridor praktično spaja centralnu Srbiju, počevši od Čačka, preko Kraljeva, Trstenika, Vrnjačke banje, Kruševca, pa do Ćićevca. Samo u ovom delu Srbije živi oko pola miliona stanovnika i ne moram da istaknem koliki je to značaj, ne samo za razvoj privrede ovog kraja, jer u ovom području posluje 30 hiljada malih i srednjih preduzeća. Takođe, značajno je za razvoj turizma, jer će se lakše dolaziti do planinskih i banjskih destinacija. Prema proceni Svetske trgovinske organizacije, novac koji je uložen u infrastrukturu koja dovodi do turističkih centara vraća se četvorostruko.

To može biti još jedan benefit, osim toga što će na izgradnji auto-puta biti angažovani novi radnici i građevinska operativa.

Napraviću jednu digresiju, ali ona se svakako odnosi na ovu tačku dnevnog reda, jer pored razvoja drumskog saobraćaja, kompletnu infrastrukturu centralne Srbije upotpuniće i otvaranje aerodroma Morava u Lađevcima kod Kraljeva. U toku su radovi na proširenju i produženju ove staze i očekujem da već krajem juna meseca mogu da sleću i da poleću civilni avioni sa aerodroma Morava. Tako će ovaj deo Srbije, odnosno građani Raškog, Moravičkog, Zlatiborskog i Šumadijskog okruga, a to je oko 800 hiljada ljudi, moći da računaju na bolje uslove za razvoj privrede, a podsetiću da je samo u Kraljevu nedavno otvorena fabrika "Eurotaj", ali i fabrika "Leoni", što je dobar signal za investitore iz ovog kraja.

U cilju realizacije projekta mađarsko-srpske železnice koji povezuje dva glavna grada Mađarske i Srbije - Budimpeštu i Beograd, važno je da usvojimo ugovor o pozajmici, a sredstva iz tog kredita biće uložena u modernizaciju i rekonstrukciju železničke pruge na relaciji Novi Sad-Subotica, tačnije Kelebija. I ovde će, kao i u prethodnom slučaju, 85% da se finansira iz kredita, a 15% iz budžeta Republike Srbije. Brza pruga Beograd-Budimpešta jedna je od najvrednijih i najvažnijih infrastrukturnih projekata u regionu. Ovaj projekat je značajan ne samo za našu zemlju, već je značajan i u kontekstu regionalne saradnje, regionalnog povezivanja, povezivanja sa državama članicama EU, ali ono što je možda i najznačajnije, to je jedna veza područja srednje Evrope sa lukom Pirej i realizacija i sprovođenje u delo ideje - Jedan pojas, jedan put.

Modernizacija pruge na ovom železničkom koridoru unaprediće teretni saobraćaj, ali će naša železnička infrastruktura biti u skladu sa evropskim standardima.

Na dnevnom redu je i Predlog zakona o potvrđivanju Finansijskog ugovora Partnerstvo za lokalni razvoj između Republike Srbije i Evropske investicione banke. On se odnosi na finansiranje oko 40 gradova i opština u Republici Srbiji, ali i ovde postoje određena ograničenja, odnosno određeni uslovi, a to je da su ti gradovi i opštine, odnosno lokalne samouprave bile pogođene poplavama, migrantskom krizom, da imaju nizak stepen razvijenosti, ali da su ostvarili dobre rezultate u reformi javne uprave.

Novac će biti uložen u obnovu vrtića, u uličnu led rasvetu, u izgradnju zelenih pijaca i u rekonstrukciju zgrada lokalne samouprave.

Veoma je važno da ojačamo lokalne samouprave, da one budu funkcionalne, da organi lokalne samouprave budu efikasni i, što je najvažnije, da budu u funkciji zadovoljenja potreba građana Srbije.

Poslanici SDPS u danu za glasanje podržaće predložene ugovore i sporazume. Hvala.

Poštovana predsednice Skupštine, poštovana ministarko, predstavnici Vlade, koleginice i kolege, izmene i dopune Krivičnog zakonika koje je izazvalo najveću pažnju u javnosti odnosi se zapravo na ona krivična dela, na najteža krivična dela za koje je sada predviđena kazna zatvora doživotno, a za koje je do sada bilo predviđeno od 30 do 40 godina.

Svaki zločin koji svojom okrutnošću šokira javnost izazove uvek takvu reakciju da se često zapitamo da li je maksimalna kazna zatvora od 40 godina dovoljno stroga. Znamo da je radna grupa Ministarstva pravde još pre četiri godine razmatrala mogućnost uvođenja doživotnog zatvora i zaista tada su bila podeljena mišljenja stručne javnosti i burne reakcije u stavovima onih koji su bili za i protiv ovakve odluke.

Nažalost, u prethodnih nekoliko godina dogodilo se nekoliko surovih ubistava, pre svega dece, nemoćnih osoba i žena. Tako je i potekla inicijativa koju je zvanično podržalo 160 hiljada građana Srbije da se uvede doživotna kazna zatvora.

Skoro u svim evropskim državama propisana je doživotna kazna zatvora i ona je uvedena uglavnom kao zamena za smrtnu kaznu koja je brisana iz svih krivičnih zakona država koje su članice Saveta Evrope.

Stepen represivnosti krivičnih sankcija može biti različit. On može ići od sudske opomene, pa do smrtne kazne. Najviše polemike i najviše rasprave baš je bilo oko smrtne kazne koja je kod nas ukinuta pre 17 godina i zamenjena je maksimalnom kaznom zatvora od 40 godina.

Ova izmena i dopuna zakona podrazumeva sada kaznu doživotnog zatvora i on treba da ima za cilj da se ostvari pravednost i srazmernost između učinjenog dela i težine krivične sankcije.

Navešću dva primera i reći ću za prvi primer da je najduža zatvorska kazna izrečena u Španiji 1972. godine kada je dvadesetdvogodišnji mladić osuđen na 384.912 godina zatvora zbog krivičnog dela prevare jer nije isporučio 40 hiljada pisama.

Drugi, takođe, drastičan primer dolazi iz SAD, gde je Džejms Holms iz Aurore osuđen na 12 doživotnih kazni zatvora i 3.318 godina zatvora, bez mogućnosti pomilovanja, jer je 2012. godine u bioskopu tokom projekcije filma ubio 12 ljudi i ranio 70 ljudi. Sudija koji je izrekao presudu rekao je, citiram: „Optuženi nije zaslužio sažaljenje. Namera suda je bila da optuženi nikada više ne izađe na slobodu i u društvo“.

Ove primere naveo sam zbog toga da pokažem da i naše društvo ne treba da pokaže toleranciju prema počiniocima najtežih krivičnih prestupa, ali kaznu doživotnog zatvora ne posmatram samo kao retribuciju, ona treba da ima i svrhu prevencije, odnosno sama činjenica da postoji kazna doživotnog zatvora u našem zakonodavstvu treba da odvrati potencijalnog počinioca da izvrši određeno nedelo.

Takođe, ova vrsta kazne mislim da učvršćuje i poverenje građana u pravni poredak. Ako uporedimo praksu drugih zemalja videćemo da su neka zakonodavstva prilično rigorozna, kao što je, recimo, slučaj u Kanadi gde se doživotna kazna zatvora može izreći čak i za saobraćajne delikte.

Sa druge strane, najblaže zakonodavstvo je u Norveškoj i navešću slučaj gde je Anders Brejvik osuđen na 21 godinu zatvora, iako je pri tome ubio 77 ljudi.

Naša zemlja je potpisnik Konvencije o ljudskim pravima i dobro je što smo sledili praksu Evropskog suda i što postoji mogućnost uslovnog otpusta za osuđenike koji su osuđeni na kaznu doživotnog zatvora, naravno u onim slučajevima gde je to propisano zakonom.

Navešću da ovo nije obaveza, već samo mogućnost, odnosno svaki osuđenik koji je osuđen na doživotni zatvor ima mogućnost da posle 27 godina uputi molbu, a na sudu je da odluči da li će tu molbu prihvatiti ili neće prihvatiti. I malo je zemalja koje su propisale doživotni zatvor bez prava na pomilovanje i uslovni otpust, i to je svega pet zemalja u Evropi. To su Vels, Holandija, Slovačka, Bugarska i Engleska.

Član 344a predloženog zakona podrazumeva i strože kazne za izgrednike na sportskim događajima. Kao veliki ljubitelj sporta moram da se osvrnem na ovo. Decenijama unazad je pogoršana bezbednosna situacija na našim stadionima i u halama. I zato opravdavam oštriju kaznenu politiku prema izgrednicima na sportskim događajima. Tribine su mesto za navijače, ne za huligane i zato i treba da se obračunamo sa huliganima. Sportisti najbolje predstavljaju našu državu u svetu i moramo zbog toga upravo da stvorimo uslove da sportski događaji protiču bez incidenata.

Često se nakon važnih sportskih događaja više priča o incidentima i o izgrednicima, a ne o samom rezultatu ili o igri. Kao primer navešću večite derbije u fudbalu i u košarci, a u poslednje vreme videli smo da se o tome pričalo i o finalu ABA lige, što je samo naškodilo reputacije naše domaće košarke.

Na dnevnom redu je i Zakon o sprečavanju korupcije i smatram da postoji potreba da se određen broj odredbi precizira i da se pojasni, a koji se odnosi na sadašnji zakon, koji se odnosi na Agenciju za borbu protiv korupcije, a na buduću Agenciju za sprečavanje korupcije. Smatram da je važno da uspostavimo jedan institucionalni okvir i da takav sistem daje dugoročne rezultate u suzbijanju korupcije. Hvala.

Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, predstavnici Vlade, koleginice i kolege, i Predlog zakona o zdravstvenom osiguranju i Predlog zakona o zdravstvenoj zaštiti posmatram kao deo reforme našeg zdravstvenog sistema.

S obzirom da je prethodni Zakon o zdravstvenom osiguranju donet još 2005. godine, sasvim je očigledno da je neophodno uskladiti pravni okvir sa promenama i dostignućima koje su se dogodile u prethodnih 14 godina.

Cilj predloženih promena je da se postigne veća socijalna sigurnost građana i da se unapredi kvalitet zdravstvenih usluga za što veći broj građana koji će biti obuhvaćeni sistemom obaveznog zdravstvenog osiguranja.

Moram da istaknem humani aspekt ovog zakona i on se pre svega ogleda u tome što je proširen obim prava osiguranika. Moje kolege su već govorile o nekim mogućnostima, neću ponavljati to, istaći ću neke druge primere, a to je da će ako usvojimo ovaj zakon ubuduće sva odrasla osigurana lica imati pravo na preventivne preglede koji se odnose na planiranje porodice. Takođe, predviđeno je da osigurana lica imaju pravo na naknadu troškova, ako je neophodno da izvrše lekarski pregled 50 kilometara udaljenosti od mesta njihovog stanovanja.

Ovo je posebno značajno za deo Srbije iz kog ja dolazim, to je grad Kraljevo. Grad Kraljevo se prostire na velikoj površini, tako neki moji sugrađani moraju da putuju do 100 kilometara da bi došli i obavili pregled kod lekara specijaliste, tako da će ove predložene izmene njima naročito značiti, pre svega, u nekom materijalnom smislu.

Ovaj Predlog zakona, možda sadrži i jednu nepopularnu meru, ali svakako opravdanu i ta mera odnosi se na one građane koji se neopravdano ne odazovu na skrining preglede, ali je veoma važno da definišemo i da uspostavimo mehanizme koji će dati rezultat u oblasti preventivnih pregleda.

Očekujem da će Predlog zakona o zdravstvenoj zaštiti unaprediti ovu oblast. Praksa je očigledno pokazala da sadašnji oblik organizacije, gde su domovi zdravlja u nadležnosti gradova i opština, a opšte bolnice u nadležnosti ministarstva, da ovaj oblik organizacije nije ispunio očekivanja. Nadam se da će vraćanje domova zdravlja u nadležnost ministarstva biti važan korak ka boljem planiranju aktivnosti u budućim zdravstvenim centrima i da će, naravno, taj proces biti brži nego što je bio proces razdvajanja domova zdravlja i opštih bolnica.

Poslanici Socijaldemokratske partije Srbije podržaće i predložene izmene i dopune Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima. Ovim izmenama omogućićemo pre svega poljoprivrednim proizvođačima da i ubuduće za njihova vozila važe trajne registracije, s tim što će, naravno, postojati uslov da jednom godišnje moraju da izvrše tehnički pregled kao dokaz ispravnosti vozila, čime obezbeđujemo bezbednost saobraćaja na drumovima. Tako da smo na ovaj način pokazali spremnost da uskladimo pravnim okvir sa situacijom na terenu. Hvala.

Hvala, predsedavajući.

Povređen je član 108. Poslovnika, stav 1. – o redu na sednici Narodne skupštine stara se predsednik Narodne skupštine.

Vi ste u prethodnom slučaju morali da prekinete prethodnog govornika zato što je reklamirao povredu Poslovnika, znamo da se povreda Poslovnika reklamira odmah, odnosno neposredno nakon što je učinjena. Prethodna govornica niti je spomenula SDPS, niti je spomenula SRS, niti problem što niko neće u koaliciju nikada sa SRS, pa su zato prinuđeni da uvek sami izlaze na izbore, tako da vas molim da se ubuduće pridržavamo Poslovnika, da budemo dosledni u tome, da bismo mogli da nastavimo nesmetano rad Skupštine.

Javio sam se po Poslovniku.

Član 106. stav 1. – govornik može da govori samo o tački dnevnog reda o kojoj se vodi pretres.

Prethodna govornica je zaista u većem delu svog obrazlaganja amandmana govorila o tački dnevnog reda, međutim u jednom delu i nije. Možda je ona to, verovatno, ne možda, nego sam ubeđen da je svesno to uradila da bi nastavila sa vređanjem i iznošenjem neistina i besmislica na račun potpredsednika Vlade Srbije.

Razumem da vi ne možete znati šta će neko ovde, unapred, da kaže, da li će neko da govori o tački dnevnog reda, da li će neko nekoga da vređa, da li će neko nekome da preti, da li će neko da baci neku kletvu ovde u Skupštini, ali vi ste dužni da prekinete govornika onda kada primetite da je van teme. Hvala.

(Vjerica Radeta: Poslovnik.)

Hvala, predsedavajući.

Povređen je član 107. Poslovnika – govornik na sednici Narodne skupštine je dužan da poštuje dostojanstvo Narodne skupštine.

Smatram da prethodni govornik nije poštovao dostojanstvo Narodne skupštine. Ja se njoj izvinjavam, jer sam je pre toga nazvao govornicom, ona je rekla da nije govornica, nego govornik, ako ona tako kaže, ja to prihvatam. Evo, sad sam se ispravio, zato što želim i ja da poštujem dostojanstvo Narodne skupštine.

U politici postoje tri vrste ljudi – politikolozi, politikanti i političari.

Ja sam diplomirani politikolog i dobro znam da je Narodna skupština mesto gde se iznose politički stavovi, političke vrednosti, različita verovanja, i sve je to legitimno.

Ali, kao politikolog ne želim da ova Skupština postane mesto, gde će se bez pokrića, iznositi kontinuirano laži, gde će se iznositi neistine na bilo čijem osnovu.

Malopre smo čuli da su ministri, nekoliko ministara nazvani i data im je metafora da su oni koze koji čuvaju kupus. Bili ste dužni da prekinete prethodnog govornika.

Neprikladan rečnik nije primeren ovom našem domu. Jednostavno, mi iz SDPS ćemo se truditi da se i ubuduće kao i do sada, a kako je to u skladu sa našim manirom i našim obrazovanjem, izražavamo pristojno u ovom domu. Ne želimo da i ko od ovog doma napravi jedan, ja se izvinjavam što tako kažem, ali ne mogu da nađem drugu reč – politički brlog, da nas sve uvuče u to, pa da nas onda dobije na iskustvu. Hvala.

Hvala, predsedavajući.

Povređen je član 106. – govornik može da govori samo o tački dnevnog reda o kojoj se vodi pretres. Prethodna govornica je govorila malo o dnevnom redu, o svom amandmanu, a onda je izašla iz teme.

Juče ste videli kakva je bila u jednom trenutku atmosfera ovde u Skupštini, gotovo nepodnošljiva za rad, nakon pauze uspostavljen je red, govorili su svi o dnevnom redu, jutros skoro svi, tako da vas molim da ubuduće vodite računa da poslanici ubuduće govore o amandmanima. Ako ne znaju da obrazlože svoj amandman, onda ne znam ni kako misle da neko glasa uopšte za te amandmane. Pretvorilo se obrazlaganje amandmana u vređanje pojedinih ministara, u iznošenje neistina i besmisleno je više i odgovarati na te izmišljotine. Nije to samo vređanje ministra, nije to samo vređanje Skupštine kao institucije, već i vređanje države Srbije i svih njenih građana.

Hvala predsedavajuća.

Javljam se da ukažem na povredu Poslovnika. Prekršen je član 106. stav 1. koji kaže – govornik može da govori samo o tački dnevnog reda o kojoj se vodi pretres.

Tačka dnevnog reda, odnosno tema je Centralni registar obaveznog socijalnog osiguranja. Prethodna govornika očigledno nije govorila o tome. Govorila je o svemu drugom. Nažalost, nismo počeli onako kako treba raspravu o amandmanima. Očekivao sam da ćemo imati kvalitetniju raspravu, s obzirom da imamo 62. zakona na dnevnom redu, da je na dnevnom redu i budžet.

Vidimo samo da u sali imaju svega dva poslanika opozicije. Daleko nas je više sa ove strane vlasti, tako da ni oni nisu pristupili ozbiljno ovoj temi.

To je jedino što mogu da kažem o povredi Poslovnika.

Hvala.

Reklamiram povredu Poslovnika, član 106. stav 1. – govornik može da govori samo o tački dnevnog reda o kojoj se vodi pretres. Danas tema dnevnog reda jeste smanjenje rizika u vanrednim situacijama. Ovde se govori i opet se iznose optužbe na račun potpredsednika Vlade. Smatram da ministar nedvosmisleno još jednom otklonio svaku sumnju. Zahvaljujem ministru unutrašnjih poslova na informacijama. Ne znam koliko puta treba da ponovi da bi to nekom bilo jasno. Razumem da neko ima neki dug prema nekome, ali neko mora da razume da su prošli izbori za savete nacionalnih manjina.

Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovana potpredsednice Vlade, predstavnici Ministarstva, koleginice i kolege, govoriću najpre o izmenama i dopunama Zakona o prevozu putnika u drumskom saobraćaju.

Na ovaj način neće se nešto drastično promeniti zakon, već više mislim da ćemo jasno definisati i precizirati ovu oblast, oblast koja se odnosi na prevoz putnika i ukazaću odmah na dva značajna aspekta ovog zakona. Prvi je što će se na ovaj način konačno uvesti red u oblasti taksi prevoza, a drugi je što će se ostvariti pozitivni efekti u suzbijanju sive zone. Veoma je važno da budu zadovoljni krajnji korisnici usluga prevoza i da oni osete pozitivne efekte izmena i dopuna ovog zakona. Mi moramo uvek da insistiramo na tome da ovu delatnost obavljaju kvalifikovani i stručni ljudi i samo na taj način možemo i postići kvalitet određene usluge.

Ovim izmenama zakona precizira se način na koji se i obračunava cena usluga, cenovnik mora biti jasno istaknut, što je u funkciji zaštite prava korisnika usluga. Takođe, zakon štiti i prevoznike u situacijama kada mogu biti ugroženi ili kada njihova prevozna sredstva mogu biti oštećena.

Ne bih se složio sa zamerkama koje se odnose na to da se na ovaj način sputava, odnosno obeshrabruje korišćenje novih tehnologija. Jednostavno, ne treba odustati od upotrebe aplikacija, ali one treba da povezuju korisnika i prevoznika na pravi način, da olakšaju i jednima i drugima, a ne da se tehnološke inovacije zloupotrebljavaju i da se na taj način nelojalnom konkurencijom stiču određene povlastice na tržištu.

Predložene izmene zakona treba da omoguće i da se određeni broj prevoznika svede u zakonske okvire, a nelegalni taksisti, o tome sam govorio i ranije, mogu zaista da ugroze i prete da ugroze prevoznike koji se bave međumesnim, a negde i međugradskim saobraćajem, to su tzv. linijski taksisti. Zato je važno da se ne dozvoli rad u sivoj zoni, već da se svi prevoznici uvedu u legalne tokove.

Ovim zakonom definiše se kategorija prevoznika limo servis i jasno su propisani kriterijumi za obavljanje ove delatnosti. Potrebno je i redovno ažurirati i voditi evidenciju subjekata koji obavljaju delatnost limo servisa.

Takođe, izmene i dopune zakona predviđaju da se povećaju mogućnosti za delovanje inspekcijskih službi. Očekujem i da će ovaj zakon imati dobru primenu u praksi jer su u izradi zakona učestvovali i predstavnici taksi udruženja, strukovnih udruženja taksista i predstavnici sindikata posredstvom radne grupe koja je učestvovala u izradi ovog zakona.

Na dnevnom redu je i Zakon o vazdušnom saobraćaju i odredbe ovog zakona bi trebalo pozitivno da utiču na domaće i na strane avio-kompanije i operatere aerodroma.

Kao poslanik iz Kraljeva, moram da se dotaknem jedne teme i očekujem da u bliskoj budućnosti i strani i domaći avio-prevoznici uskoro slete i da sleću i poleću sa aerodroma „Morava“ i nadam se da će se uskoro izvršiti konverzija vojnog aerodroma u civilno-vojni i mešoviti aerodrom. Od toga neće imati samo koristi građani Kraljeva i Čačka, već i drugih gradova iz ovog kraja, i Gornjeg Milanovca i Kragujevca, Novog Pazara, Užica, a pre svega smatram da će aerodrom biti najviše na usluzi privredi i koristiće i za prevoz robe. Mislim da bi privreda imala najveću korist, s obzirom na činjenicu da se u ovom delu Srbije očekuje otvaranje nekoliko fabrika, samo u Kraljevu u toku je izgradnja i otvoriće se oko šest do sedam hiljada novih radnih mesta, u skladu sa obimom posla koji je predviđen.

Takođe, razvoju ovog regiona doprineće i najavljena izgradnja Moravskog koridora na potezu od Preljine do Pojata, a koji će spojiti Koridor 10 i Koridor 11 i na taj način će se na jedan adekvatan način umrežiti auto-putevi u ovom delu Srbije i to će biti dodatni vetar u leđa za privredu ovog dela Srbije. Zahvaljujem.

Hvala, predsedavajući.

Nadovezaću se na probleme koje je istakao malopre kolega Jovanović iz Topole.

Takođe, želeo bih da čujem od ministra o problemima koji se tiču Kraljeva, ja sam iz Kraljeva. Malopre smo govorili o problemu sa deponijama. U Kraljevu postoji plan da se izgradi jedan regionalni centar, da se izgradi postrojenje za tretman otpada. Za to nije samo zainteresovano Kraljevo, već bi na toj teritoriji trebalo da se izgradi to postrojenje za koje su zainteresovani i okolni gradovi Trstenik, Raška, Vrnjačka Banja, ali i Paraćin. Plan i jeste da se u svim ovim gradovima naprave određena reciklažna čvorišta, da se tu sortira otpad, a dalje da se on transportuje do centralnog postrojenja.

Vi ste verovatno upoznati da je rok za izradu studije izvodljivosti do proleća, mislim mart ili april 2019. godine. Na terenu se već radi i znam da su u toku geomehanička ispitivanja na dve lokacije na teritoriji grada Kraljeva. Nadam se da će bar jedna od tih lokacija ispuniti minimum standarda da će moći da se gradi ovo postrojenje i nadam se da će i studija izvodljivosti biti u roku izrađena, da možemo posle toga odmah da krenemo da realizujemo ovaj projekat.

Ono što je nama neophodno, naravno, to je podrška Ministarstva, podrška da možemo da obezbedimo sredstva iz fondova Evropske unije, jer zaista bi bilo i teško ako se bude realizovao ovaj projekat na osnovu kredita, bilo bi to jedno veliko opterećenje za sve ove gradove i opštine, u pitanju je pet gradova i opština, a opet, sa druge strane, rešili bismo problem odlaganja otpada za ceo ovaj region i možda bismo i rešili, ušli u rešavanje problema reciklaže, jer sigurno su spremna reciklažna postrojenja na teritoriji Srbije, na ovom delu teritorije Srbije.

Ono što za sada imam neke informacije sa terena je da postoji i određeni otpor građana, koji još uvek nisu upoznati sa tim kakve benefite nosi sa sobom izgradnja jednog postrojenja i sigurno prestoji u narednom periodu jedan proces gde ćemo morati građane da upoznamo sa svim prednostima i pozitivnim efektima izgradnje ovog postrojenja, a očekujemo od Ministarstva da nam pomogne u tome. Hvala.