Hvala.

Poštovana predsedavajuća, poštovani ministre, predstavnici ministarstva, danas, kada raspravljamo o sporazumu kojim treba da se obezbede sredstva za renoviranje, obnavljanje i proširenje ustanova kulture, želim da ukažem na nekoliko problema u ovoj oblasti. To su problemi, uglavnom, sa kojima se suočavaju zaposleni u ustanovama kulture na lokalu, ali pre svega čini se da i mi sami nekada posvećujemo malo pažnje, malo vremena, malo novca kada govorimo o pitanju kulture. Kao dokaz toga često kada raspravljamo o budžetu najmanje se dotaknemo ovog pitanja koliko izdvajamo za kulturu i koliko smo spremni da unapređujemo ovu oblast.

Velika količina novca usmerena je iz ovog sporazuma na ustanove kulture koje su u Beogradu, ali se nadam da će deo biti opredeljen za ustanove kulture iz unutrašnjosti Srbije.

Želim da ukažem na neke uslove u kojima rade zaposleni u kulturi, pre svega, u mom gradu, u Kraljevu.

Govoriću najpre o problemima sa kojima se suočava pozorište u Kraljevu. To su problemi koji zaista nisu od juče. To su problemi koji traju decenijama unazad. Pozorište je smešteno u zgradi koja je izgrađena pre 140 godina, koja je poslednji put ozbiljno rekonstruisana 1984. godine i do tada nije odrađena nijedna kapitalna rekonstrukcija ovog prostora. Pozorište funkcioniše odlično zahvaljujući razumevanju gradske uprave i zahvaljujući efikasnosti i entuzijazmu zaposlenih i rukovodstva pozorišta, ali dodatne poteškoće stvorio je i zemljotres koji je 2010. godine dodatno razrušio prostor u kome se nalazi kraljevačko pozorište.

I sam Zavod za zaštitu spomenika kulture procenio je da je ovaj objekat izložen riziku od rušenja i neophodno je da se što pre rekonstruiše. S druge strane, zgrada je tokom procesa privatizacije u vlasništvu privatnika koji nema realan interes da ulaže u prostor i želja mu je da po što povoljnijoj ceni proda ovaj objekat.

To nisu jedini problemi. Problem je i scenska tehnika koja je prilično zastarela i zaista kraljevačko pozorište niti može da proizvede, niti da ugosti neko drugo pozorište sa takvom scenskom tehnikom da bi ispunjavala standarde koji su na nivou Republike Srbije.

Još jedna ustanova kulture u Kraljevu ima probleme, a tiče se smeštaja, tiče se prostora. To je Istorijski arhiv u Kraljevu, koji je sada i dalje u zgradi koja je u procesu restitucije vraćena manastiru Žiča i, zahvaljujući dobroj volji i razumevanju episkopa Žičkog i samog manastira, Istorijski arhiv funkcioniše efikasno i nalazi se u istim prostorijama.

Moram da istaknem i razumevanje Ministarstva odbrane i dobru saradnju sa Ministarstvom odbrane koje je ustupilo jedan objekat istorijskom arhivu u Kraljevu, ali taj objekat je neophodno rekonstruisati i adaptirati ga za uslove u kojima može da funkcioniše Istorijski arhiv u Kraljevu i za to je, prema idejnom rešenju, neophodno oko 45 miliona dinara.

Podsetiću i da je Istorijski arhiv u Kraljevu ustanova ne samo od lokalnog, već od nacionalnog značaja, jer pokriva teritoriju gradova od Raške do Trstenika, a nalazi se dobar deo Istorijskog arhiva iz Prištine.

Zaposleni se suočavaju sa još jednom problemom, a to je problem nedostatka prostora u depou, koji je sada u vlasništvu Mašinskog fakulteta.

Ukazaću, naravno, i na jednu dobru saradnju, dobru saradnju između grada Prijepolja, odnosno Doma kulture u Prijepolju i Ministarstva kulture i to je možda putokaz drugima kako da se ponašaju u ovakvim vremenima. Jednostavno, problemi koji postoje u Domu kulture u Prijepolju nisu od juče i treba da se rešavaju na vreme.

Ministarstvo kulture je podržalo deset projekta koji se odnose na Dom kulture u Prijepolju i nadamo se da će oni biti usmereni na pravi način i da će se realizovati na zadovoljstvo svih građana.

Ukazujući na ove probleme i na ova pitanja sa lokala želim upravo da pokažem da je opravdano što danas razmatramo o ovakvom jednom sporazumu, da je opravdano što ulažemo u kulturu.

Mi iz Socijaldemokratske partije Srbije smatramo da ulaganje u kulturu nije trošak, da je to jedna odlična investicija i uvek ističemo da je kultura osnova duhovnog života i most između različitih društvenih identiteta i različitih grupa. Iz svega izloženog Socijaldemokratska partija Srbije glasaće za predloženi sporazum. Hvala.

Hvala predsedavajuća.

Poštovani članovi Saveta Komisije za zaštitu konkurencije, koleginice i kolege, za trenutak sam se malo pre zbunio i morao sam da proverim šta je zapravo tačka dnevnog reda. Govoriću o onome što je na dnevnom redu i neću koristiti i zloupotrebljavati tačku dnevnog reda da pričam jednostrano neke priče koje su suviše propaganda nego što su teme o kojima treba danas razgovarati.

Kada govorimo o Izveštaju Komisije za zaštitu konkurencije važno je što danas raspravljamo o njemu. To je jedan sadržajan izveštaj i uvek treba nešto reći kada govorimo o Izveštaju i osamom radu Komisije za zaštitu konkurencije kao o jednom centralnom telu koje se bavi pitanjem konkurentnosti na tržištu i koji ima pre svega zadatak između ostalog ali možda i najvažniji, da spreči svaku vrstu monopola na tržištu.

Koliki je značaj Komisije za zaštitu konkurencije navešću samo, odnosno reći ću po tome da su nadležnosti Komisije da brine o pravima i obavezama svih učesnika na tržištu. Da učestvuje u izradi propisa koji se odnose na zaštitu konkurencije, da donosi uputstva i smernice u sprovođenju zakona, da prati i analizira uslove na tržištu ali i da određuje upravne mere. Kada ekonomisti često govore i citiraju Adama Smita i njegovu metaforu o nevidljivoj ruci koja reguliše procese na tržištu, na slobodnom tržištu upravo ulogu Komisije za zaštitu konkurencije vidim u tome da ona obezbedi uslove da bi ta nevidljiva ruka normalno funkcionisala i regulisala kretanja na tržištu.

Ovo telo pre svega mora da bude nezavisno i tu nezavisnost garantuje mu to što se finansira iz sopstvenih prihoda. U Izveštaju se navodi da je u 2019. godini ostvaren višak od 266 miliona dinara i od te sume je 160 miliona uplaćeno u budžet Republike Srbije, što je za svaku pohvalu. Uz sve nadležnosti koje sam malo pre naveo moram da kažem da je još jedna značajan uloga Komisije za zaštitu konvencije i ta, što ona u kontinuitetu radi na razvijanju svesti o potrebi zaštite konkurencije. To je jedna edukativna uloga koja je neizbežna i koju Komisija uspešno obavlja.

Ali, kada govorimo o toj edukativnoj ulozi, ne mislim tu samo na proces u koji je usmeren prema građanima, prema javnom mnjenju, već i prema zaposlenima u samoj komisiji i u izveštaju video podatak, da je u 2019. godini da su zaposleni učestvovali na 16 radionica i konferencija u inostranstvu i mislim da će to pozitivno uticati na njihovu stručnost ili na obavljanje posla u budućnosti.

Koliko je važna ova tema? Ima mnogo načina da dokažemo, ali obično o njoj razgovaramo u nekim kritičnim vremenima, odnosno koliko je važna Komisija, vidimo i njen rad, vidimo tek onda kada izostane konkurencija na tržištu, kada se pojavi monopol. Tada je šteta nemerljiva kako i za sve privredne subjekte tako i za potrošače, kao krajnje korisnike roba i usluga.

Za uspešan rad komisije, naravno, neophodno je da sarađuju sa svim institucijama i po prirodi posla povezane sa Upravom za javne nabavke, Komisijom za zaštitu prava, Državnom revizorskom institucijom, pravosudnim organima i organima izvršne vlasti.

Da bi se javni interes zaštitio na najbolji mogući način važno je da ove institucije rade usaglašeno. Takođe, važno je i međunarodna saradnja.

Vi ste, malopre, gospodine Periću, rekli da je Komisija i u izveštaju se navodi, imala dobru saradnju sa Italijanskom komisijom za zaštitu konkurencije i to će u svakom slučaju, kao što sam i malopre reko, siguran sam doprineti osposobljavanju zaposlenih u komisiji za dalji rad.

Socijaldemokratska partija Srbije, opšte je poznato, zalaže se za evropski put Srbije, za pristupanje Srbije EU i u tom smislu je važno da naše zakonodavstvo bude usaglašeno sa zakonodavstvom EU.

Upravo će i ovo pitanje, pitanje zaštite konkurencije biti možda jedna od najosetljivijih ekonomskim i možda najsloženijih pitanja kada govorimo o pristupnom putu, odnosno pristupnom pregovorima Srbije sa EU.

Od predstavnika Komisije očekujemo uspešan rad u pregovaračkoj grupi za Poglavlje 8, koji se odnosi upravo na politiku konkurencije u Poglavlju 10, koji se odnosi na informaciono društvo i medije i u poglavljima 14. i 15, koji se odnose na transport i energetiku.

Za pohvalu je, sa druge strane, što je i sada naše zakonodavstvo poprilično u ovoj oblasti usklađeno sa zakonodavstvom EU i to je potvrđeno u izveštaju Evropske komisije kada govori o napretku Srbije.

Na početku izlaganja, gospodin Perić je konstatovao da je naša Komisija mlada, mlado telo koje se bavi ovim poslom u odnosu na druge evropske komisije. Jeste sigurno mlada kada je uporedimo sa nemačkim regulatornim telom koji je nastalo još 1954. godine, i zaista ovakva jedna tela u EU nastajala su 1980. godine prošlog veka, ali sa druge strane, možda i nije mlada kada uporedimo sa Luksemburgom, gde je ovakvo jedno telo uspostavljeno 2007. godine, dakle, dve godine nakon što je formirano u Srbiji, a opšte Luksemburg je jedna uspešna tržišna ekonomija koja ima najveći BDP po glavi stanovnika u Evropi.

Možemo da budemo ponosni što je Srbija jedna od malobrojnih zemalja koja je početkom 20. veka svojim propisima tretirala ovu jednu temu. Već početkom 20. veka postojali su zakoni koji su se bavili zaštitom konkurencije na tržištu u Srbiji.

Kada govorimo o značaju zdrave ekonomije, moramo da znamo da je konkurencija na tržištu ono što je demokratija u politici, ali i sa druge strane moramo da budemo svesni da savršena konkurencija postoji samo u teoriji, u praksi teško je ostvariti. Postoji mnogo prepreka na tom putu da bi ona bila savršena i uvek je potrebno boriti se protiv monopola. Monopol je antipod zdravoj konkurenciji i monopol je omiljen samo tamo gde se bogatstvo stiče uz nečiju pomoć, uz pomoć privilegija i gde se stiče samo na monopol.

Kada govorimo o sprečavanju monopola, taj fenomen je veoma važan i on, pre svega, se odnosi na tri ključne stvari na tržištu, a to su cene, kvalitet proizvoda i usluga i sloboda izbora.

Svaki monopolista kada je u toj situaciji, on će povećati cene, jer kupac nema alternativu. On na taj način uvećava svoj profit, sa druge strane, potrošač je prinuđen da plati nešto više nego što bi inače platio da postoji konkurencija. Kada postoji zdrava konkurencija, onda je situacija na strani potrošača.

Zato je važno da Komisija, ne samo Komisija nego i drugi državni organi konstantno prate kretanje na tržištu da bi se sprečilo nelegalno udruživanje i stvaranje monopola.

Slično je i kada govorimo o kvalitetu. Ako postoji monopol od strane jednog proizvođača ili pružaoca usluga, u tom slučaju on neće mnogo voditi računa o kvalitetu, neće imati motiva da pruža kvalitetne usluge ili da pravi kvalitetne proizvode, on čak neće ni razmišljati o unapređivanju kvaliteta, ali kada postoji zdrava konkurencija, odnosno kada ima više proizvođača ili pružaoce usluga, to je jedan dobar motiv za svakoga da usklađuje kvalitet sa cenama da bi privukli što više kupaca.

Još jedna opasnost, stalan je pristup od monopola, a to što u takvim situacijama često bude sužen izbor potrošačima, a sloboda izbora je jedan efikasan mehanizam koji pritiska proizvođače da vode računa i o ceni, i o kvalitetu, odnosno afinitetu potrošača.

Iz izveštaja Komisije za zaštitu konkurencije moram da izdvojim i da pohvalim organizovanje javnih debata koje su posvećene novom zakonu, koji ima za cilj upravo da unapredi politiku zaštite konkurencije.

Takođe, i Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija je obrazovalo radnu grupu koja radi Nacrt zakona i nadam se da će novi zakon dati, pre svega, bolje mehanizme Komisiji da može da reaguje na tržištu, ali i da će unaprediti samo poslovanje na tržištu.

Navedeni su u izveštaju i postupci koje je pokrenula Komisija za zaštitu konkurencije, navedene su i analize koje je sprovela Komisija i njihov cilj, zapravo, jeste bolji uvid u stanje konkurencija na tržištu gde se određeni parametri sagledavaju na jedan, rekao bih, objektivan način. Upravo ti parametri nekada mogu da budu upozorenje na mogućnost potencijalnog ograničenja ili narušavanja konkurencije na tržištu.

Krajem prošle godine emitovan je jedan video spot koji je Komisija emitovala. On promoviše mehanizam pokrajničkog programa. O tome ste nešto govorili. On je izazvao veliku pažnju u javnosti.

Šta je program, odnosno, mehanizam pokrajničkog programa? To je potpuni ili delimični imunitet za otkažnjavanje za učesnike koji prijave restriktivni sporazum na tržištu.

U 2019. godini, koliko vidimo u izveštaju, nije bilo nijedne ovakve prijave, u 2018. godini jedna, ali se nadam da će Komisija nastaviti u kontinuitetu da promoviše jedan ovakav mehanizam koji je zaživeo u drugim razvijenim zemljama i koji se pokazao kao dobar.

Ja namerno iz izveštaja, iako je izveštaj zaista sadržajan, iscrpan, nisam želeo da navedem niti jedan pozitivan primer, niti jedan negativan primer. Smatram da to možda ne bi bilo korektno, možda i bi, ali bi se moglo posmatrati kao tendenciozno, ako bih ja to izgovorio odavde.

Poslanike štiti imunitet za izgovorenu reč za ovom govornicom, i to im daje za pravo da kritikuju. Često kritikuju i neopravdano, često iznose neistine. Lako je optužiti bilo koga, ali treba to i dokazati i da li je zaista tako. Ne možemo jednostrano da gledamo. Lako je optužiti i novinare da rade u svojim matičnim televizijama ili novinama i da su dopisnici drugih novinara i televizije.

Sve je to lako, ali treba sagledati kakvi su uslovi u kojima novinari rade. Ja sam radio kao novinar, znam kolika je plata. Imam mnogo kolega na lokalu koji su novinari. Teško žive.

Zamislite nekoga ko je završio fakultet koji mora da vodi računa o svom ponašanju, o svojoj dikciji, o svom izgledu i radi za platu koja je veća od minimuma.

Svako traži da bude dopisnik, da ima još jedan dodatan posao i nekorektno je spočitavati njima što žele da rade više da bi više zaradili.

Naravno, možda to neko ne može da razume sa svoje pozicije, koja je prilično lagodna, ali opet kažem namerno nisam naveo nijedan ni pozitivan, ni negativan primer. Želeo sam da ukažem na značaj Komisije za zaštitu konkurencije i želeo sam da ukažem na značaj postojanja zdrave konkurencije u našem društvu i da brižno moramo da se odnosimo prema ovoj temi i da kontinuirano radimo u ovoj oblasti. Hvala.

Hvala predsedavajuća.

Poštovani ministri, koleginice i kolege narodni poslanici, dobro je što danas raspravljamo i nadam se da ćemo uskoro usvojiti predložene izmene i dopune Zakona o utvrđivanju porekla imovine i posebnom porezu, jer zakon će uskoro biti primenjen u praksi. Na ovaj način mi ćemo pre njegove same primene otkloniti neke nedoumice koje postoje u zakonu i na ovaj način mi ćemo ovaj sistem učiniti efikasnim, odnosno te nedoumice neće se prikazati praktično na terenu kada počne primena zakona. Već za 15, 20 dana zaposleni u poreskoj upravi imaće jedan složen i rekao bih, jedan težak zadatak. Na nama je da utabamo put, da stvorimo jednu stazu gde neće biti smetnji da se ovaj zakon sprovede u delo.

Očekujemo da će primenom ovog zakona država pokazati važne stvari, pre svega ovo je jedan od najznačajnijih zakona koji je donet u prethodnom sazivu Narodne skupštine Republike Srbije. Ovim zakonom država pokazuje pre svega rešenost da se obračuna sa korupcijom u svim njenim segmentima. Pokazuje da su svi jednaki pred zakonom. Pokazuje da će svako sumnjivo bogatstvo biti isterano na čistac i pokazuje da stvaramo jedan efikasan i ozbiljan poreski sistem.

Zaista ako se osvrnemo u prošlost videćemo da u nekim turbulentnim vremenima koja su iza nas, bilo je mnogo nepravdi. Ovaj zakon treba da ispravi te nepravde. Naravno, neće ispraviti sve ali deo njih hoće. Iz tih turbulentnih vremena mnogi su izašli sa skupocenim automobilima, sa vilama, sa jahtama, sa ogromnim stanovima, a sa druge strane imali smo veliki broj nezaposlenih ljudi, ljudi koji su ostali bez posla i taj broj se meri u hiljadama, u desetinama hiljada. Tu se stvorio jaz između manjine koja ima mnogo i većine koja se borila da opstane.

Ono što je važno kada govorimo o ovom zakonu jeste da na ovaj način šaljemo poruku da su svi jednaki pred zakonom kada govorimo o plaćanju poreza. Dakle, vrlo je jednostavno, koliko prometa toliko poreza. Svi treba da plaćaju porez. Ne može niko da se bogati enormno, a da ne plaća porez, a neko da radi za minimalac i da plaća porez. Zato se mi iz SDPS zalažemo za sistem progresivnog oporezivanja. Dakle, kako raste bogatstvo tako raste i stopa poreza.

Kada govorimo o tome važno je reći da na ovaj način, takođe, šaljemo poruku da nikome više ne padne na pamet da ne plaća porez, jer se to neće isplatiti. Neplaćanje poreza nije nešto što je apstraktan pojam. To je jedna vrlo konkretna priča. Ako želimo besplatno školstvo, ako želimo kvalitetno obrazovanje, ako želimo jednu sveobuhvatnu socijalnu zaštitu, dobre puteve, moraju svi da plaćaju porez.

Zbog svega toga Socijaldemokratska partija Srbije glasaće za predložene izmene i dopune zakona, jer na ovaj način pokazujemo da su svi jednaki pred zakonom i da nema privilegovanih.

Hvala.

Hvala, predsedavajuća.

Poštovani ministre, poštovani predstavnici ministarstva, koleginice i kolege narodni poslanici, pre nepuna dva meseca, tačnije 18. decembra, obeležen je Međunarodni dan migranata. Možda je i to bio dan, ali i kao svaki drugi dan u godini, da se preispitamo kakva je pozicija Srbije i kakav je odnos Srbije prema migrantima i prema migrantskoj krizi.

Kada je pre nešto više od pet godina, pet i po godina, migrantska kriza zahvatila Evropu, Srbija je odlično reagovala. Srbija je pokazala da je dobro organizovana i, što je najvažnije, pokazala je jedan human odnos prema migrantima. U tom svetlu posmatram i Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Severne Makedonije, koji se odnosi na borbu protiv krijumčarenja migrantima. Ovaj sporazum ima za cilj da se unapredi saradnja, u smislu da se spreči trgovina ljudima. Konkretno, u ovom smislu se odnosi na krijumčarenje migranata. To podrazumeva poštovanje osnovnih ljudskih prava, naravno, u skladu sa preuzetim međunarodnim obavezama.

Ratovi na teritoriji Sirije, sukobi u državama na severu Afrike, sukobi u Iraku, sukobi u Avganistanu pokrenuli su pre pet godina jednu lavinu ljudi prema Evropi i to je najveća migrantska kriza još od Drugog svetskog rata. Među ovim ljudima nalaze se i izbeglice i moramo ih razlikovati od migranata, od ekonomskih migranata. Izbeglice koje su pobegle od rata, koje su došle sa teritorija gde se vode jake oružane borbe, ali ima i ekonomskih migranata koji su iskoristili ovu situaciju da bi došli do krajnjih destinacija, do razvijenih zapadnoevropskih zemalja gde vide šansu da zasnuju jedan bolji život na bezbednijem mestu.

Očigledno je da su još 2015. godine dve odluke doprinele da ova ruta kojom migranti prolaze, takozvana balkanska ruta, postane atraktivna. Najpre, to je odluka nemačke vlasti koje su poručile da neće vraćati izbeglice iz Sirije u njihovu zemlju. Druga odluka je makedonske vlasti da dozvole tranzit migranata kroz njihovu teritoriju, odnosno preko njihove teritorije, jer je veliki broj migranata preko Sredozemnog mora dolazio do Grčke, zatim do Makedonije, a onda su nastavili preko Srbije dalje ka Zapadnoj Evropi.

Čini se da na sve to EU nije našla adekvatan odgovor, da nije dobro reagovala. Države članice EU nisu imale zajednički stav po ovom pitanju. Imali su različito mišljenje. Sa druge strane, države Jugoistočne Evrope imale su samo jedan cilj, a to je da migranti što brže prođu kroz njihove teritorije. Od 2015. godine, prema nekim podacima, kroz našu zemlju je prošlo preko milion migranata. Oni su svoj put nastavili ka severu, ka zapadu Evrope. Karakteristika je svega toga bila da su koristili ovu rutu da bi što brže došli do krajnjih destinacija. Karakteristična je bila njihova rešenost da se ne zadržavaju ovde, već da nastave dalje.

U Sporazumu koji je potpisan između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Makedonije organi dve države će se sastajati najmanje dva puta godišnje, a po potrebi i više, da bi se sprečila trgovina ljudi, sa posebnim osvrtom na ranjive grupe kao što su deca.

Prema podacima UNICEF-a, od ukupnog broja ljudi koji su došli u Evropu iz Severne Afrike i sa Bliskog Istoga trećinu čine deca. Zaista, svi ti ljudi su se sa porodicama uputili na jedan rizičan put, u jednu rizičnu avanturu, gde su deca i žene fizički uglavnom iscrpljeni, traumatizovani i većini je potrebna hospitalizacija, zdravstvena pomoć, nega.

Ne možemo na te ljude nikada da gledamo samo kao na brojeve. To su ljudi koji imaju ime i prezime, ljudi koji imaju svoje profesije. Oni su često žrtve krijumčarenja. Upravo ono čime se ovaj sporazum bavi. Žrtve krijumčarenja postaju tako što svesno, nekada sami ulaze u mrežu krijumčara da bi ilegalno prešli granice i došli do država Zapadne Evrope.

Srbija je od početka nastajanja migrantske krize reagovala adekvatno. Srbija je pokazala da je dobro organizovana, sačuvala je, sa jedne strane, bezbednost, a sa druge strane pokazala je ono najvažnije, pokazala je humanost. Mi kao socijaldemokrate uvek ćemo podržati jednu ovako odgovornu politiku. Na izbeglice uvek gledamo kao na ljude koji su pobegli od rata, kojima treba pružiti pomoć. Ali, u isto vreme, treba sačuvati i bezbednost u našoj zemlji, kao zemlji koja je jedna na putu do krajnjih destinacija izbeglica.

Nažalost, u jeku migrantske krize dolazilo je i do zloupotreba, često je plasirano mnogo lažnih vesti, nekih dezinformacija i to su činili obično određeni politički akteri koji su želeli da grade rejting na ovim lažnim vestima.

Građani Srbije ne tretiraju migrante kao neku opasnost, ali opet sa druge strane istina je da je stepen tolerancije niži u onim mestima gde se nalaze prihvatni centri za migrante. Najveći problem jeste što radikalizovana manjina plasira nekada lažne vesti, plasira izmišljene događaje da bi ostvarila određen politički profit. Izmišljene vesti su išle i do toga da je namera navodno Vlade Srbije bila da migrantima naseli prazna sela, da država navodno pruža veliku finansijsku pomoć migrantima, a jedina istina je da su oni finansijsku pomoć dobijali od humanitarnih međunarodnih organizacija, a da su se u našoj državi zadržavali najkraće moguće.

Ne treba ni ovo ništa da čudi, s obzirom da su ovakve pojave bile izražene i u drugim evropskim državama. Određene političke grupacije su regrutovale svoje pristalice da vode hajku protiv migranata igrajući na kartu ugroženog identiteta. Naravno, treba reći da je bilo incidenata, kada govorimo o migrantskoj krizi. Uglavnom su ti incidenti bili između samih migranata, ali mislim da je država odreagova adekvatno i da je sačuvan mir i sačuvan je poredak.

Zanemarljiv je broj migranata koji traži azil u Srbiji, a možda bi prema nekim podacima UN čak 80% njih u skladu sa međunarodnim pravom imalo pravo na azil. To je zapravo podatak koji ukazuje da migranti ne žele da se zadržavaju ni u Grčkoj, ni u Makedoniji, ni u Srbiji, a na nama je da obezbedimo da oni u tom tranzitu ne naruše ni pravni poredak naše zemlje. Teško je zaustaviti ljude koji beže od rata, a pritom šansu za boljim životom traže na nekom drugom mestu.

Nemačka je zemlja, opet se vraćam na početak, koja je otvorila vrata migrantima. To je zemlja koja je samo u jednoj godini uložila preko 20 milijardi evra da bi integrisala ove ljude u svoju društvenu zajednicu. Naravno, oni su u tome videli svoj interes. Činjenica je da mi nećemo sami rešiti migrantsku krizu. Činjenica je da to mora da bude dogovor svih evropskih država, a da mi svoju politiku uskladimo sa našim interesima i sa politikom ostalih evropskih zemalja.

Mi smo pokazali pozitivan odnos i empatiju prema migrantima i mislim da je to negde i posledica toga što smo u bliskoj prošlosti i sami bili suočeni sa sličnim problemima.

Socijaldemokratska partija Srbija podržaće ovaj sporazum jer je to sporazum koji na jedan civilizovan način tretira pitanje migranata, kao što ćemo i podržati sve mere koje su usmerene na borbu protiv kriminala, na borbu protiv korupcije, kao jedne pošasti koja u svakom svom obliku nagriza društvo. To je jedna borba koja mora biti istrajna, da bi pokazali da su svi građani Srbije jednaki pred zakonom. Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovani predstavnici Komisije za hartije od vrednosti, poštovani predstavnici Regulatorne agencije za elektronske komunikacije i poštanske usluge, za pohvalu je što i danas u plenumu razmatramo i o finansijskom planu Komisije za hartije od vrednosti i o Izveštaju za 2019. godinu RATEL-a. To je jedan dobra praksa koju smo uspostavili ovde u parlamentu.

O radu Komisije za hartije od vrednosti govorio sam i ja i poslanici SDPS nedavno kada je tema dnevnog reda bio Zakon o digitalnoj imovini, tako da ću se danas osvrnuti, odnosno reći nešto više o Izveštaju RATEL-a. Fokusiraću se na neke segmente tog izveštaja, naravno ne na sve, a fokusiraću se na one, pre svega, koji se odnose na korisnike pravnih usluga, na njihovu zaštitu, bezbednost, odnosno građane Srbije koji koriste usluge mobilne telefonije i ostalih sredstava komunikacije iz ove oblasti.

Naravno, pre toga moram da istaknem i da napomenem da kada je pre 16 godina osnovana Agencija za elektronske komunikacije i poštanske usluge da je tada i postavljen zadatak ove agencije, a to je da ona obezbedi efikasno sprovođenje i unapređivanje utvrđene politike u oblasti telekomunikacija i da to bude u cilju daljeg razvoja telekomunikacija i stvaranja uslova za uspostavljanje informacionog društva.

Upravo kada govorimo o Izveštaju iz 2019. godine, to je još jedan u nizu izveštaja gde možemo da vidimo dokle se stiglo na tom putu, kako se ispunjavaju zadaci koji su postavljeni pred RATEL-om i kako se zacrtani ciljevi ostvaruju.

U Izveštaju se navodi da su aktivnosti, odnosno ciljevi RATEL-a za 2019. godinu bili, pre svega, ostvarivanje konkurentnog tržišta, bolji kvalitet usluga, zaštita krajnjih korisnika usluga, odnosno unapređivanje informacione bezbednosti. Smatram da je najbolji pokazatelj rada i RATEL-a, ali i Ministarstva trgovine, telekomunikacije i turizma upravo zadovoljstvo korisnika usluga iz ove oblasti.

Kada su građani zadovoljni, to je samo pokazatelj da i RATEL dobro radi, da i nadležno ministarstvo dobro radi, pošto ova agencija i ministarstvo, mogu reći slobodno, usko sarađuju, prosto su upućeni jedni na druge u ovoj oblasti.

U 2019. godini evidentirana su 1.042 predmeta u vezi sa prigovorima i od toga je 423 pozitivno rešeno. To je, dakle, ono što je u nadležnosti RATEL-a. Mislim da je ovaj pokazatelj dobar. Znači, preko 40% slučajeva je rešeno i to govorim u onom kontekstu kada govorim o zaštiti prava potrošača, s tim da moram da naglasim da kada govorimo o zaštiti prava potrošača, potrošači ukoliko nisu zadovoljni uslugom, oni sa najpre obraćaju npr. ako govorim o mobilnim operatorima, najpre njima, pa ako im oni ne odgovore u određenom roku ili uopšte ne odgovore, onda ministarstvo preuzima svoj deo odgovornosti, a RATEL u toj situaciji radi tako što pokušava da nađe vansudsko rešenje gde bi svi bili zadovoljni, a pre svega krajnji korisnici.

Kada govorim o ovih 40% slučajeva da su pozitivno rešeni u otvorenim predmetima, mislim da je i to zapravo jedan dobar pokazatelj da su i potrošači na neki način razumeli svoje mehanizme, odnosno kako mogu da ostvare svoja prava.

Podaci takođe iz izveštaja ukazuju da se prigovori najviše odnose na visinu računa, na kvalitet usluge i ono što je zanimljivo, pre svega, na kvalitet interneta, odnosno prenosa podataka.

Kada govorimo o tome, moj utisak je da kada govorimo o prvom problemu, a to je visina računa, potrošači, odnosno građani, često mogu da dokažu da mobilni operator koji im je isporučio određeni račun za usluge nije bio u pravu na osnovu listinga i drugih vidljivih parametara.

Kada govorimo o kvalitetu usluge, odnosno konkretno na mreži ili prenosu podataka, interneta, tu je teško dokazivo građanima da kvalitet usluge nije onakav kakav je dogovoren, da nije u skladu sa ugovorom, odnosno sa određenim standardima.

Dešava se zaista kod određenih mobilnih operatora da mreža nije dovoljno pokrivena, odnosno da internet nije dobar na svim delovima teritorije. To naročito mislim za ljude koji često putuju, čak i na određenim delovima auto-puta od Beograda ka Nišu, na izlazu iz Beograda i od Čačka ka Beogradu, „Miloš Veliki“, čini mi se, tako sam dobio informaciju od građana, pre skretanja za Ub iz smera Čačka ka Beogradu, da je mreža slabija nego inače. Mislim da je u tom slučaju zadatak i RATEL-a, ali i nas u Skupštini u budućnosti treba da bude da damo podršku da mobilni operatori pojačaju kvalitet svojih usluga.

Opet kada govorim o ovoj temi, o zaštiti potrošača, kada kažem da su ova dva druga slučaja koja se često pojavljuju teško dokaziva, tu nastaje još jedan problem za potrošače. Zapravo, ako oni nisu zadovoljni uslugom mobilnog operatora, oni mogu da traže raskid ugovora, ali taj raskid ugovora ide na njihovu štetu ako ne mogu da dokažu, odnosno moraju finansijski da izmire ceo taj ugovor do njegovog isteka, ako žele da raskinu ugovor. Zbog toga je, naravno, važno da insistiramo na unapređenju mreže, na kvalitetu usluga da ne bi uopšte dolazilo do takvih situacija.

Takođe iz izveštaja možemo videti i gospodin Kovačević je o tome malo pre govorio da je izvršeno merenje i analiza parametara usluga mobilnih operatora, da se ona radi od 2017. godine. Zaista, podatak koji je iznet je ohrabrujući da je 2017. godine ta prosečna ocena na skali od jedan do 100 bila 55,4, čini mi se, a da je u 2019. godini 77 zarez nešto procenata bila i to u 2019. godini najbolje ocenjeni operator ima 85,06%, drugi 76,79, a treći 69,9 bodova.

Podaci prema kojima ja raspolažem, mislim da u tekućoj godini da je ta prosečna ocena sva tri mobilna operatora i „Telekoma“ i „VIP-a“ i „Telenora“ iznosila 81,4 ako se ne varam i to je odličan podatak. Ako posmatramo prosek, s obzirom da se kao uspešan parametar u zemljama EU uzima svaka ocena preko 80 da je dobar rezultat, sada, pretpostavljam kako je prosečna ocena 81,4, nisam imao uvid kako je ocenjen svaki operator, ali mislim da zadatak treba da bude da svaki operator ponaosob treba da ispuni, da dođe do te lestvice iznad 80 poena, ne neki da ima znatno više, neki niže pa u proseku to da bude zadovoljavajuće, nego mislim da u budućnosti treba da obratimo pažnju svi, naročito RATEL da svaki operator dođe do tog nivoa da ocena bude preko 80 poena. Na taj način ćemo sigurno postići jedan izuzetan kvalitet svih mreža koje posluju u Srbiji.

Za pohvalu je što svi ovi podaci mogu da se vide na sajtu RATEL, oni su vidljivi. Građani kada žele da se opredele za nekog operatora mogu jednostavno da odu na sajt RATEL da vide podatke i oni će im ukazati, sugerisati u kom smeru treba da idu.

Što se tiče međunarodne saradnje koja je takođe pomenuta u izveštaju, navodi se da je u 2019. godini, da su zapravo potpisana dva Memoranduma o razumevanju sa Agencijama iz Rumunije i Turske, ali smatram da u 2019. godini najvažniji sporazum koji se opet tiče međunarodne saradnje jeste onaj koji je potpisan, to je Sporazum o snižavanju cena usluga rominga u zemljama zapadnog Balkana.

Pune efekte ovog sporazuma videćemo ove godine, 2021. godine. Prelazno rešenje trajaće do kraja juna, a od 1. jula ostvariće se potpuni efekti i na taj način ćemo se približiti, odnosno usvojićemo onaj princip koji važi u EU, to je princip „roming kao kod kuće“.

Šta on podrazumeva? Taj princip podrazumeva da građani Srbije, ukoliko putuju u zemlje zapadnog Balkana, tamo provode vreme, moći će da koriste usluge svih mobilnih operatora iz Srbije po ceni koje važe isto i za domaće tržište. To je dobro i za građane Srbije koji kao turisti putuju u te zemlje, naravno i za one koji se bave privrednim aktivnostima, ali naravno mi otvaramo naše tržište i za druge ljude smatramo povoljnijim kada dođu u našu zemlju, odnosno građani država iz okruženja će imati povoljnije uslove za korišćenje tih benefita.

Ovaj sporazum zajednički sprovode, odnosno projekat zajednički sprovode RATEL i Ministarstvo trgovine i telekomunikacija i turizma i moram da istaknem u ovom kontekstu i određene aktivnosti Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija. Posebno moram da istaknem projekat koji je u toku, to je Projekat „Povezane škole“. On se odnosi na unapređivanje informacionih tehnologija. Zapravo on podrazumeva uspostavljanje, odnosno izgradnju jedne standardizovane i održive bežične lokalne mreže za sve škole i za veće objekte širom Srbije i na taj način će se omogućiti pružanje naprednih elektronskih usluga.

Posebno je to važno za sve one koji učestvuju u procesu obrazovanja jer na taj način će moći da koriste bez problema i digitalne dnevnike i učenje na daljinu, ali će moći i da imaju pristup digitalnim obrazovanim sadržajima. I to je zapravo veoma važno zato što na taj način stvaramo jednake mogućnosti za sve građane Srbije da se pod istim uslovima školuju, da im pod istim uslovima budu dostupni obrazovni materijali i na taj način mogu reći slobodno da se smanjuje jaz između ruralnih i urbanih područja i to su neke od osnovnih ideja za koje se i zalaže SDPS.

Do sada je u okviru ovog projekta završena izgradnja bežičnih računarskih mreža u 46% škola. Na taj način 479.000 učenika ima pristup bežičnom internetu i preko 20.000 učionica je na ovaj način pokriveno. Cilj je da bude ovim projektom obuhvaćeno 1.880 školskih objekata, odnosno oko 760.000 učenika.

Da se u ovoj oblasti dobro radilo godinama pokazuje nam iskustvo koje smo imali iz prošle godine kada je zbog pandemije korona virusa zaista sistem odlično funkcionisao. Organizovana je za vrlo kratko vreme onlajn nastava za sve đake. Na taj način đaci su uspešno priveli kraju školsku godinu, usvojili su, smatram određeni kvalitet znanja, možda ne onaj kao što je to slučaj da su bili u školskim klupama, ali u svakom slučaju uspešno je funkcionisao čitav sistem koji je omogućio da se organizuje nastava na ovaj način.

Takođe, kada govorimo o ovoj oblasti, o tome će nešto više govoriti moja koleginica Nataša Mihajlović Bacić, ali ja moram da istaknem samo u naznakama da je bezbednost na internetu jedna tema o kojoj moramo da pričamo češće, kojoj morao ozbiljnije da se bavimo u budućnosti, posebno kada govorimo o osetljivim grupama kao što su deca.

Mislim da i roditelji nisu dovoljno shvatili ozbiljno ovu problematiku, da jednostavno ovo nije društvo isto kao ono u kojem smo mi odrastali i potrebno će biti sigurno u budućnosti više nekih edukacija i za roditelje, kako da ih usmerimo da se odnose prema ovom problemu, odnosno kako da zaštite decu da bezbedni budu na internetu.

Nadam se da će RATEL i u budućnosti raditi sa svojim ovlašćenjima, da će ispuniti svoje zacrtane ciljeve, da će Komisija za hartije od vrednosti nastaviti da radi istim tempom kao i do sada i zbog toga će Poslanička grupa SDPS podržati i finansijski plan i izveštaj RATEL-a. Hvala.

Član 107. stav 1. da govornik može da govori samo o tački koja je na dnevnom redu.

Dakle, kada ćemo da pričamo o sudstvu ako nećemo danas kada biramo sudije. Moramo svi da shvatimo da je ovo parlament, mesto za raspravu. Možemo mi da pričamo o konkretnim sudijama, ali možemo da pričamo i o nekim principima na kojima se zasniva izbor sudija, odnosno naša obaveza je da kao političke stranke, odnosno, predstavnici naroda iskažemo stavove šta očekujemo o sudstvu.

Tako da, apelujem na vas da dopustite raspravu kada govorimo o sudstvu u onim okvirima u kojima je to moguće, naravno, da niko ne ide van teme.

Hvala, predsedavajući.

Poštovane koleginice i kolege, iako su pravila rada, organizacije i funkcionisanja parlamenta propisani Poslovnikom o radu Narodne skupštine Republike Srbije, smatram da ćemo usvajanjem Kodeksa ponašanja, odnosno pravilnika ponašanja narodnog poslanika dodatno precizirati ovu jednu oblast, definisati standarde koje treba da primenimo i u praksi.

Kodeks ponašanja je usaglašen sa Poslovnikom, što je najvažnije. On će unaprediti rad parlamenta, ali on sadrži i određene novine u odnosu na Poslovnik, pre svega, kada govorimo o sankcionisanju nedoličnog i neprimerenog ponašanja i ovaj put to se izražava u jednoj javnoj opomeni, a ne samo da se svede na novčanu kaznu i mislim da smo na taj način napravili jedan korak napred.

Ovaj kodeks zasniva se na načelima, na standardima, na vrednostima koje su opšte prihvaćene ne samo za naše društvo, već su ti principi na kojima počivaju i organi rada razvijenih zapadnih institucija.

Smatram da je usvajanje jednog ovakvog akta važno ne samo da bismo naše standarde odnosno naš pravni okvir usaglasili sa pravnim okvirom i standardima zemalja Evropske unije, već i da bismo unapredili rad Narodne skupštine i da bismo negovali i sačuvali dostojanstvo ovakve institucije kao centralnog zakonodavnog organa.

Na nama je da i kroz ovaj kodeks, odnosno poštovanje kodeksa, sačuvamo dostojanstvo, da povratimo poverenje građana u ovu instituciju. Jednostavno, poverenje je uvek takvo da ga je teško steći, lako se gubi, a mislim da svi događaji iz prošlosti su doveli do toga da mi moramo da radimo na ovoj oblasti, moramo da radimo na tome da čuvamo dostojanstvo i da negujemo poverenje građana Srbije u instituciju kao što je Narodna skupština Republike Srbije.

U nekim evropskim državama kodeks ponašanja je regulisan tako što je sadržan u više različitih dokumenata. Mi smo napravili jedan dobar potez ovim kodeksom jer smo objedinili u jednom dokumentu sva ona pravila koja smatramo da treba da poštuju narodni poslanici da bi Skupština funkcionisala normalno.

Važno je zbog nas samih da rad parlamenta bude dobro organizovan, da imamo kvalitetne rasprave, da govorimo o tačkama koje su na dnevnom redu, da ne pravimo neke bespotrebne digresije i da rezultat takve rasprave budu kvalitetni zakoni, kvalitetan pravni okvir koji će regulisati različite društvene oblasti, a pre svega koji će uticati na podizanje životnog standarda stanovnika Srbije.

To možemo da postignemo jedino tako ako kroz poštovanje Poslovnika i ovakvog kodeksa ponašanja napravimo, odnosno kreiramo jedan ambijent rada gde ćemo imati poštovanje jedni prema drugima, političke stranke da imaju poštovanja i uvažavanja prema svojim političkim neistomišljenicima i zaista razumljivo je da svaka politička partija iznosi svoje programske ciljeve, da iznosi svoju ideologiju, da iznose različite stavove, nemam ništa protiv ni da se sukobimo sa različitim argumentima, ali na kraju plod svega toga treba da bude jedna dobra zakonska norma u interesu svih građana Srbije.

Nažalost, iskustvo iz prošlih godina, ali mogu slobodno reći i iskustva od obnavljanja višestranačkog parlamentarizma u Srbiji, gotovo 30 godina, idu u prilog tome i govore da je ovakav kodeks ponašanja i te kako potreban Narodnoj skupštini Republike Srbije. Bilo je mnogo negativnih događaja u prošlom sazivu i sam sam svedok takvih događaja. Poslanici su često iznosili neistine da bi time možda uzdigli sebe ili da bi unizili svog političkog oponenta, bilo je i demonstriranja nasilja u Skupštini, u sali gde se održavaju sednice Skupštine Republike Srbije, u sali gde se održavaju sednice odbora, bilo je nasilja i ispred Skupštine Republike Srbije. Pojedini poslanici su ovde unosili uvredljive transparente, a sve to zarad neke, mogu reći, jeftine promocije, zarad pažnje koju dobijaju u medijima na taj način, da skrenu pažnju na sebe.

Ako odemo još malo više u prošlost, možemo da vidimo da je bilo i drastičnijih primera, da su se nekada poslanici u ovoj sali obračunavali fizički jedini sa drugima, bilo je čupanja mikrofona, polivanja vodom, gađanja cipelom predsedavajućeg i sve to je stvorilo jednu ružnu sliku o Narodnoj skupštini Republike Srbije i zato smatram da je dobro što danas govorimo o kodeksu ponašanja narodnih poslanika i na svima nama je jedna odgovornost da popravimo takvu jednu sliku i mislim da smo na pravom putu.

Činjenica je da ni stroge novčane kazne nisu pomogle da se pojedini poslanici neprikladno ponašaju, da se neprikladno izražavaju. Jednostavno poslanici moraju da budu svesni da su oni ovde predstavnici svih građana Srbije, da predstavljaju pre svega svoje birače, da su oni ogledalo svojih političkih partija, ali sa druge strane i političke stranke moraju da budu svesne da one jednim delom preuzimaju odgovornost kada kandiduju određene ljude za mesto narodnih poslanika i da moraju da vode računa koga će postaviti na tim listama da budu narodni poslanici, odnosno ko će ih zastupati u Skupštini Republike Srbije.

Neće se niko prelaskom Skupštinskog praga odjednom preobraziti, pa neće tako postati ni više obrazovan, ni kulturan, ni vaspitan, niti će imati bogatiji rečnik. Jednostavno mi svoje vaspitanje nosimo iz kuće, nosimo ga iz porodice, obrazovanje stičemo u školi, na fakultetu i neće Kodeks ponašanja sigurno nikoga ni prevaspitati, niti će nekoga edukovati, ali moramo da budemo svesni da mi svojim nastupima, da svojim govorima pre svega promovišemo sami sebe, da na taj način govorimo i o svojim nekim kvalitetima, ali često znaju da dođu do izražaja i naše mane.

Ne očekujem da ćemo usvajanjem ovog Kodeksa preko noći rešiti sve probleme. Sigurno će i dalje biti nekog neprikladnog rečnika, da će biti neprimerenog ponašanja, ali ovaj Kodeks ponašanja mora da bude jedna smernica, jedna opomena svima nama i narodnim poslanicima koji budu u ovom parlamentu, da vodimo računa kako govorimo, kako se odnosimo prema našim političim protivnicima.

Francuski političar i premijer Francuske s početka 20. veka, Žorž Klemanso, je na jednom govoru na otvorenom imao takvu jednu neprijatnost da je doživeo da su mu njegovi politički protivnici zviždali, uzvikivali, ometali ga i čak oponašali glasove životinja ne bi li ga uvredili na taj način. Njegovi saradnici su želeli u tom trenutku da se obračunaju sa političkim protivnicima, ali on im je tada poručio u toku govora da to ne čine.

Rekao je tada da svako ima pravo da izrazi svoje stavove, da iskaže svoje misli, a da očigledno njegovi politički protivnici iskazuju svoje misli na jeziku koji im je najpribližniji.

On je na taj način ne samo unizio svoje političke protivnike, nego je pokazao njima da su oni svojim uvredljivim gestikulacijama pokazali više o sebi, nego od drugima.

Upravo sam želeo na ovom primeru da pokažem kako se neprikladan rečnik i neprikladno ponašanje nekada mogu vratiti kao bumerang onome ko koristi takav rečnik.

Parlament je mesto gde treba da iznosimo činjenice, gde treba da sučeljavamo stavove i gde treba na kraju da pobeđuju argumenti. Za nas iz SDPS je važno i zato insistiramo na jednoj pristojnoj komunikaciji i na međusobnom uvažavanju.

Očekujem da ćemo svi mi u ovom sastavu na kraju mandata moći da kažemo da smo dostojanstveno predstavljali građane Srbije, da smo pozitivno uticali na ugled Narodne skupštine Republike Srbije i za početak dobro je i to što su se svi predstavnici poslaničkih grupa kao članovi Radne grupe koja je bila zadužena za izradu Kodeksa složili da je kodeks neophodan i uglavnom smo jedinstveni bili kada je bila reč o ovom Predlogu Kodeksa ponašanja.

I uvek kada govorimo o ponašanju i obraćanju poslanika, moramo da obratimo pažnju i na jedan drugi smer tog toka komunikacija. Ne mislim samo na poslanike, već na sve državne funkcionere.

Ovih dana, odnosno prethodnih meseci, svedoci smo da se na račun najviših državnih funkcionera iznose brojne uvrede, da se vređaju članovi njihove porodice i oni sami, počevši od predsednika države, premijera. Stav nas iz SDPS i na tom ćemo uvek insistirati je da ne sme niko da bude žrtva vređanja, da ne sme niko da bude žrtva pretnji, niti najviši državni funkcioneri i članovi njihove porodice, kao ni građani Srbije.

I zato svi zajedno moramo da budemo jedinstveni u tome kako da podignemo i ugled Narodne skupštine, ali i kako da zaštitimo svakog funkcionera, kako da zaštitimo svakog građanina Srbije, jer često postavimo pitanje – ako je neko danas u stanju da vređa svakog dana ili predsednika Republike ili premijera ili ministra ili narodnog poslanika, kako se tek onda osećaju drugi građani Srbije koji nemaju realno tu zaštitu kao što imaju pojedini državni funkcioneri.

Jednostavno, moramo svi zajedno da radimo i da budemo jedinstveni u tome da svako takvo vređanje naiđe na jednu široku osudu javnosti i tek onda ćemo znati da smo uspeli u tom procesu. Hvala.

Hvala, poštovani predsedavajući.

Poštovani ministre, koleginice i kolege, svoje današnje izlaganje počeću, najpre, izmenama i dopunama Zakona o privremenom uređivanju naplate takse za javni medijski servis.

Ove izmene su nepopularne u javnosti, ali pokušaću u narednim minutima da objasnim zašto su ove izmene opravdane. Nepopularno je sve što se odnosi na povećanje cena. Ovde se konkretno povećava taksa za 44 dinara. Iako je 44 i to je nepopularno. Iznosiću u buduće 299 dinara, ali smatramo da je ovo povećanje neophodno, da je opravdano i pokušaću da objasnim na jednom slikovitom primeru zašto nam je potreban javni servis, zašto je potrebno da konstantno ulažemo u javni servis i da obezbedimo njegovo finansiranje.

Pre oko dva meseca gledao sam na jednom kvizu na RTS da je jedan dvadeset četvorogodišnji mladić odgovorio tačno na 21 pitanje. Fascinirao je, zaista, javnost svojim znanjem. Posle toga je bio zastupljen u medijima i on je sa takvim znanjem za svoju ekipu u tom kvizu ukupno obezbedio novčanu sumu, odnosno, nagradu nešto manje od 2.000 evra. Dakle, jedno kvalitetno obrazovanje, očigledna inteligencija, a vrednost toga je bila, da kažemo novčana, manja od 2.000 evra. Sa druge strane, imamo rijaliti programe gde pobednici tih rijalitija osvoje čak i do 50.000 evra i ako uzmemo novac kao parametar i na jednu stranu stavimo znanje, obrazovanje i inteligenciju, sa druge strane učesnike rijaliti programa za koje mogu da kažem najblaže rečeno gde ima i neprimerenog ponašanja, i neprikladnog rečnika, da li je moguće da znanje i obrazovanje vrede 25 puta manje od promocije vrednosti koje nisu tradicionalne za naše društvo da se izrazim na najblaži mogući način.

U ovom primeru leži odgovor na pitanje da li nam je potreban kvalitetan javni servis i da li je potrebno da konstantno ulažemo u javni servis? Očigledno da je potrebno.

Da se razumemo, nemam ništa protiv privatnih televizija. Svako ima pravo na izbor. Svako ima mogućnost da jednom komandom na daljinskom upravljaču ugasi TV, promeni program. To je izbor svakog pojedinca. Ali, očigledno je da javni servis mora da vodi računa o opštem interesu svakog građanina, za razliku od komercijalni televizija, od privatnih medija, koji se rukovode profitom. Zato prioritet javnog servisa jeste kreiranje, odnosno stvaranje kvalitetnog programa i da takav program uvek bude alternativa na koju možemo da računamo. Zato je važno da obezbedimo stabilno finansiranje javnog servisa, a podsetiću da je taksa koju plaćamo na ime javnog servisa među najnižima u Evropi.

Za razliku od privatnih medija, javni servis je osnovan od javnosti, finansiran od javnosti i kontrolisan od javnosti. Javni servis kao takav ima ulogu da u ljudske domove unese najbolje od ljudskog znanja, najbolje od obrazovanja i da postavi standarde dobrog ukusa.

Za razliku od komercijalnih medija, javni servis ima obavezu da vodi računa o zaštiti dece i mladih, o njihovom psihofizičkom razvoju, ima obavezu da emituje program koji se tiče i bolesnih i hendikepiranih, ne sme da diskriminiše nikoga ni po jednom osnovu, bilo po polnom, etničkom, religijskom, profesionalnom.

Javni servis ima obavezu da omogući rasprave o svim pitanjima u društvu i kao takav da bude uporišna tačka demokratske komunikacije u našem društvu. Treba da proizvodi programe najvišeg kvaliteta koji moraju da budu dostupni svakom građaninu pod jednakim uslovima.

On ne sme da bude politički, religijski ili kulturno jednostran. Sve društvene grupe, i bogati, i siromašni, i ljudi sa određenim invaliditetom, i većinsko stanovništvo i manjinsko stanovništvo moraju da imaju mogućnost komunikacije putem javnog servisa. To su standardi uspešnog funkcionisanja svakog javnog servisa u bilo kojoj razvijenoj demokratskoj državi u Evropi i u svetu.

Kada govorimo danas o finansiranju, važno je istaći da osnovni izvor koji obezbeđuje egzistenciju javnog servisa jeste neka vrsta javnog prihoda. U svetu je poznato nekoliko takvih primera. Da li je to plaćanje TV pretplate, takse na električno brojilo, finansiranje iz državnog budžeta ili neka vrsta donacija, ali u svakom slučaju ne smemo javnom servisu ni da uskratimo pravo od komercijalnih izvora, od reklama, jer je to jedan dodatni izvor prihoda koji obezbeđuje samoodrživost svakog javnog servisa.

Podsetiću da su u svetu samo dva javna servisa mogla da opstanu i da imaju kvalitetan program bez reklama. To su britanski Bi-Bi-Si i japanski En-Ha-Ka. Svuda u svetu su dokazi o opštem padu etičkih standarda i čini mi se da nikada nije postojala veća potreba za etičkim obrazovanjem nego sada u ovom svetu u kome mi živimo.

Mnogi misle da etika i mediji čak ne mogu da budu u istoj rečenici, ali tvrdim da etičko novinarstvo, odnosno novinarstvo koje nema u sebi etike ne zaslužuje i da nosi to ime.

Javni servis mora da bude u funkciji zadovoljenja potreba svih građana i zbog toga je na javnom servisu i veća odgovornost da se pridržava tih etičkih standarda. Posebno se to odnosi na program namenjen mladima, koji ipak zauzimaju posebno mesto u našoj kulturi.

Mlada publika je veoma osetljiva publika i kada mediji šalju poruke mladima, te poruke moraju da budu pažljivo odabrane. Takve poruke utiču na formiranje stavova mladih, utiču na formiranje pogleda na svet mladih ljudi i zato mediji moraju da preuzmu svoj deo odgovornosti. Na nama je da negujemo javni servis, da ulažemo u njega, da ga unapređujemo, jer on mora da bude zvezda vodilja u jednom svetu, u moru medija koje su spremne i na prikazivanje neprikladnog sadržaja sve zarad sticanja profita.

Nažalost, o javnom servisu kada govorimo u političkom kontekstu, uvek se govori u vreme predizborne kampanje o političkim izveštavanjima. Političke stranke često znaju da okrive javni servis kao izgovor za sopstveni neuspeh na nekim izborima. Takođe, političke stranke znaju i da vrše pritisak na javni servis da bi imali što više prostora, da bi bili što više zastupljeni na javnom servisu.

Što se toga tiče, mi iz SDPS-a uvek zastupamo stav da javni servis mora da ima jedan pravičan, uravnotežen i nepristrasan pristup po ovom pitanju, ali isto tako, s druge strane, moramo da ukažemo da ima mnogo važnijih pitanja kojima treba da se bavi javni servis. To je, pre svega, kvalitet programa koji se odnosi na osetljive grupe, kvalitetan kulturni program. To je promovisanje sporta, promovisanje zdravog života, odnosno promovisanje svih onih vrednosti koje su karakteristične za jedno pristojno društvo.

Težnja javnog servisa da u svojim programima održi kvalitet zaista je ugrožena zakonima tržišta, gde su komercijalni mediji postali lako dostupni, jeftini, dolaze do svakog gledaoca i slušaoca i očigledno je da je u takvoj jednoj atmosferi javni servis i te kako neophodan nama svima u budućnosti.

Jedna od najproblematičnijih etičkih dilema svakoga ko radi u medijima jeste pitanje neprikladnog sadržaja, neprikladnog rečnika, posebno što se to odnosi na decu koja su tome izložena, koja to mogu da slušaju i da gledaju takve programe.

Javni servis mora da se prilagođava društvenim promenama, ali isto tako ne smemo da zaboravimo nikad da javni servis mora da služi interesima građana na najbolji mogući način.

Na dnevnom redu su i novi zakoni. Jedan od njih je i Zakon o digitalnoj imovini. Ovim zakonom definišemo jasna pravila i dajemo pravnu sigurnost onima koji trguju digitalnom imovinom, ali na ovaj način šaljemo i poruku da Srbija postaje država finansijskih tehnologija.

Ovo je dobar način da se ta sfera digitalne imovine uvede u legalne tokove, da svako ko se bavi ovom vrstom transakcija izmiruje svoje obaveze prema državi.

Sada će regulatori, a to su Komisija za hartije od vrednosti i NBS kao centralna banka, pratiti dešavanja na tržištu digitalne imovine i ukoliko uoče neke manipulativne radnje imati mogućnost da u skladu sa zakonom reaguju i da spreče takve negativne pojave koje se mogu desiti na tržištu digitalne imovine.

Donošenje ovog zakona će omogućiti da se digitalnom imovinom trguje na jednom regulisanom tržištu, na Beogradskoj berzi i smatram da će i cilj ovakvog zakona biti da se podstaknu i motivišu drugi tržišni takmaci da učestvuju na berzi.

Kada govorimo o virtuelnim valutama, one su prvi put prepoznate u našem zakonodavstvu 2017. godine kroz zakon koji se odnosi na sprečavanje pranja novca i finansiranje terorizma i tada je NBS imala određen nadzor nad tim segmentom poslovanja, tako da ne možemo reći da nema iskustva. Zapravo, iza NBS je trogodišnje iskustvo u ovoj oblasti.

Važno je da razgraničimo da ovim Predlogom zakona virtuelne valute nemaju podjednak tretman kao dinar. Dakle, nisu zvanično sredstvo plaćanja. Narodna banka Srbije ih ne emituje i za njih ne garantuje n i jedan organ javne uprave, ali kripto valute se mogu koristiti kao sredstvo razmene pod određenim jasno propisanim zakonskim uslovima.

Predviđeno je jedno inovativno rešenje i zove se prihvatanje digitalne imovine, odnosno virtualnih valuta. Šta to podrazumeva u praksi? Dakle, svako pravno pravno lice, svaki preduzetnik mora da ima svoj tekući račun koji je dinarski, dakle na njega se uplaćuju sredstva izražena u dinarima. Međutim, oni mogu da potpišu ugovor sa pružaocem usluge koji je licenciran. Kada prodaju svoju robu, prodavac može kripto valutu, odnosno virtuelnu valutu da koristi kao sredstvo razmene, s tim što to ide preko licenciranog pružaoca usluge, koji tu virtuelnu valutu pretvara u dinare i u tom obliku kroz dinare bude isplaćena krajnjem korisniku, odnosno kupcu. Na taj način mi i dalje štitimo dinar kao jedino zakonsko sredstvo plaćanja.

Finansijske institucije ne mogu svoj kapital izražavati u virtuelnim valutama, i to je jasno definisano ovim zakonom. Razlog je očigledan. Prosto je nemoguće vremenski i u kontinuitetu proceniti vrednost imovine finansijskih institucija banaka ako bi one svoju imovinu izražavale u virtuelnim valutama.

Navešću primer bitkoina, kao najpopularnije virtuelne valute. Njegova vrednost je u 2016. godini bila 700 dolara, krajem 2017. godine bila je 20.000 dolara, 2018. godine 3.000 dolara, 2019. godine 7.000 dolara, a sada je ta vrednost 18.000 dolara. To je dobar primer na kome se vidi kako se kreće virtuelna valuta i koliko može biti nestabilna njena vrednost na tržištu i zato je opravdano što finansijske institucije ne mogu svoju vrednost iskazivati u virtuelnim valutama.

Ostavljena je mogućnost da se ulaže u investicione tokene, što može doprineti razvoju alternativnih izvora finansiranja. Biće kreiran i portal gde će svi koji se bave određenim transakcijama u ovoj oblasti moći da zatraže odgovor od NBS i Komisije za hartije od vrednosti kada govorimo o digitalnoj imovini. Mogu u jednoj efikasnoj proceduri da dobiju taj jedinstven odgovor na vreme. Neće biti sukoba nadležnosti, jer su nadležnosti i NBS i Komisije za hartije od vrednosti jasno definisane ovim zakonom.

Ovim zakonom usklađujemo se sa standardima koji se odnose na podatke koji prate svaku transakciju, odnosno na ovaj način to su podaci o samim korisnicima transakcijama, odnosno o adresi digitalne imovine i važno je i ide se ka tome da ne bude anonimnosti u ovoj oblasti, da anonimnost koja je do sada bila prisutna jednostavno ode u prošlost, a to je povezano i sa zakonom koji se odnosi na sprečavanje pranja novca i finansiranja terorizma. U vezi sa tim je došlo do usklađivanja i sa standardima FETF-a. To je međunarodno telo koje se bavi sprečavanjem pranja novca i finansiranja terorizma. Upravo se ovim novim zakonom i izmenama zakona usklađujemo sa svetskim standardima. Mi ćemo biti ocenjeni koliko smo napredovali u ovoj oblasti, koliko je naš pravni okvir usklađen i siguran sam da ćemo dobiti dobru ocenu, jer mislim da na ovaj način mi našu zakonsku regulativu, odnosno naše tržište regulišemo na jedan adekvatan način.

Važno je da se usklađuje regulativa da bi se presekli kanali finansiranja terorizma. Svedoci smo nedavnog terorističkog napada u Beču, pre toga je bilo u Briselu, Parizu i gotovo da ne postoji mesto u Evropi za koje možemo reći da je bezbedno. Zato je važno da naše zakone usklađujemo sa zakonima drugih zemalja, da zajednički nastupamo u borbi protiv terorizma, da bezbednosne službe sarađuju sa drugim državama i da na taj način na vreme presečemo kanale finansiranja terorističkih akcija.

Na dnevnom redu je još jedan nov zakon. To je zakon o fiskalizaciji i on je uslovljen pre svega razvojem novih tehnologija. Mi smo pre deceniju i po uveli fiskalnu opremu. Jednostavno, vreme je prošlo, tehnologija se razvila i neophodno je, tako pokazuju i podaci sa terena, da uskladimo zakonske norme sa razvojem tehnologije. Očekujemo od ovog zakona i njegov cilj jeste da doprinese suzbijanju sive ekonomije i da doprinese efikasnoj kontroli i naplati poreza.

Za kraj, reći ću samo nešto još o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana. Za nas je iz Socijaldemokratske partije Srbije ovo veoma značajno. Povećava se neoporezivi deo zarada. Država je na ovaj način ispunila svoje obećanje i u septembru je dogovoreno na sednici Socio-ekonomskog saveta da se minimalna zarada poveća, čini mi se, za 6,6% i sa tom povišicom će se ući u narednu godinu.

Država je ispunila svoje obećanje. Postižemo jedan dobar balans. Svako se drži dogovora. Minimalne zarade će ići na gore. Država će izaći u susret privrednicima, rasteretiti ih u određenoj meri da bi oni mogli da posluju na nivou istih aktivnosti kao i do sada. To je dobra poruka države, ne samo kada govorimo o ovom povećanju minimalne zarade, već i kada govorimo o svakom budućem dogovoru između zaposlenih i poslodavaca i države kao garanta poštovanja dogovora.

Socijaldemokratska partija Srbije će glasati za sve predložene izmene i dopune zakona. Hvala.

Hvala, predsedavajući.

Poštovani ministre, predstavnici ministarstva, koleginice i kolege, moram u svom današnjem obraćanju najpre da pohvalim Ministarstvo finansija, jer juče kada smo raspravljali o Predlogu budžeta za 2021. godinu, taj predlog budžeta je na vreme stigao u Skupštinu, u skupštinsku proceduru, poslanici su imali dovoljno vremena da se upoznaju sa jednim tako važnim dokumentom, a javnost je imala na uvid budžet za 2021. godinu.

U istom tom duhu želim da pohvalim i što danas raspravljamo o završnom računu budžeta za 2019. godinu i veoma je važno što u dva dana govorimo najpre o budžetu za sledeću godinu, a onda i o završnom računu budžeta za prethodnu godinu, jer je oblast finansija jedna od najvažnijih i najosetljivijih oblasti u našem društvu.

Dobro je da javnost ima uvid u kretanje novca i veoma je važno, i građani Srbije imaju pravo da znaju, gde se potroši svaki dinar i kako se tokovi novca kreću, od onog trenutka kada se putem poreza novac sliva u budžet, pa do trenutka kada se novac iz budžeta isplaćuje krajnjem korisniku.

Ministar je malo pre napomenuo i zaista, to je odličan uspeh, mi smo poslednjih godina ostvarivali uspeh tako što smo imali suficit u budžetu prethodne četiri godine. To je rezultat jedne odgovorne fiskalne politike. Ali, da bismo došli do tako dobrih rezultata, bilo je potrebno jedno teško vreme, jedan teži period, gde su primenjene možda u tom trenutku nepopularne mere zarad fiskalne konsolidacije, ali smo postigli cilj – javne finansije su sada na zdravim nogama i upravo zahvaljujući tome mi smo kao društvo spremno dočekali krizu koju je iznenada izazvala pandemija zbog virusa korone. Država je u tom trenutku stala iza privrede i paketom sveobuhvatnih mera privreda je mogla da se osloni na tu pomoć i ljudi su bili zaštićeni od mogućih negativnih posledica.

Neću da nabrajam šta je sve bilo, ali, opet, istaći ću da je država pomogla sa nekoliko minimalnih zarada za zaposlene, Fond za razvoj je izašao sa jednim povoljnim kreditom u iznosu od 200 miliona evra, u aprilu su povećane plate, reći ću zasluženo, zdravstvenim radnicima, povećanje je bilo 10%, isplaćena je jednokratna pomoć penzionerima. Važno je što je pomoć usmerena i na ugostitelje, na hotelijere, jer je ova oblast zaista pogođena krizom.

Ove mere ostvarile su odlične efekte, ali moram da napomenem da su došle u pravom trenutku. Potrebno je nekad postaviti pitanje – šta bi se desilo da su ove mere zakasnile? Ili – šta bi se desilo da ovih mera uopšte nije ni bilo? Da li bi se sačuvala radna mesta? Da li bi svi proizvodni pogoni ostali neoštećeni? Koliko bi uopšte trajao proces oporavka od krize koju je izazvala korona?

Za pohvalu je i činjenica što se nastavlja sa rasterećenjem privrede kada govorimo o doprinosima na zarade. To ima jedan cilj – da se i dalje nastavi sa trendom smanjenja nezaposlenosti. Stopa nezaposlenosti je jednocifrena u ovom trenutku i nama iz Socijaldemokratske partije Srbije je to veoma važno, jer na taj način radnike stavljamo u jedan bolji položaj u odnosu na poslodavce. Radnici mogu da pregovaraju komotnije o novim uslovima rada, imaju alternativu jer se povećala ponuda na tržištu rada.

Posebno ističemo važnost dogovora na sednici Socijalno-ekonomskog saveta da se poveća minimalna zarada u narednoj godini za 6,6%. Naravno, država je i tu imala sluha i izašla je u susret privrednicima da oni mogu da realizuju ovakav jedan program a da pri tom se napravi balans u smislu da se privredne aktivnosti nastave istim tempom kao i do sada, a da ne dođe do otpuštanja radnika.

Ministar je malopre napomenuo da ćemo usvajanjem jednog od ovih zakona koji se nalaze danas na dnevnom redu moći da isplatimo u toku ovog meseca jednokratnu pomoć penzionerima. I penzioneri imaju razloga da budu zadovoljni, jer će i u sledećoj godini po novoj formuli imati povišicu. To su sredstva koja se isplaćuju iz realnih izvora, i to je najvažniji pokazatelj jedne zdrave ekonomije, odnosno zdravih finansija.

Važno je da se nastavi sa ulaganjem u infrastrukturu, puteve, železnice, dakle, u sve ono što građani Srbije svakodnevno koriste.

Iako je već sada 2021. godina možemo reći i neizvesna i nepredvidiva, privredna kretanja u našoj zemlji daju nam za pravo da budemo optimistični. Jednostavno privredna kretanja su takva da možemo da imamo realne procene. Ipak videćemo kako će biti početkom narednih meseci, kako će se odvijati situacija i u zavisnosti od toga videćemo dali će biti dodatnih rashoda iz budžeta.

Najvažnije je da se fokusiramo na budućnost, da i dalje ostanemo podjednako atraktivni za ulaganje kao i do sada, jer podsetiću da smo mi na prvom mestu u ovom delu Evrope po broju direktnih stranih investicija, odnosno više od pola direktnih stranih investicija u regionu završi u našoj zemlji. U kontinuitetu se radi na podizanju životnog standarda građana i te rezultate vidimo i sada.

Podržavam odluku da se zdravstveni radnici nagrade najviše i da povećanje plata bude najviše baš u zdravstvenom sektoru, jer su oni svojim zalaganjem i svojim primerom u prethodnom periodu to i zaslužili. I baš kada govorimo o povećanju plata u javnom sektoru ovom oblašću bavi se upravo Zakon o budžetskom sistemu i on konkretno definiše procente povećanja u javnom sektoru, i to je najznačajnija izmena u ovom zakonu.

Pored ovih povećanja koje je ministar malopre naveo, od aprila meseca predviđeno je i povećanje za pripadnike Vojske Srbije. To je povećanje negde za 10% i, koliko sam razumeo, ono se neće videti kroz ovaj zakon, ali će se videti tako što će se povećati koeficijent pripadnicima Vojske Srbije i veoma je važno, jer će ih to dodatno motivisati, da sačuvamo nivo profesionalnih vojnika u redovima vojske.

Procentualno učešće plate i penzija u ukupnom BDP se smanjuje, i to je pokazatelj jedne odgovorne fiskalne politike u cilju makroekonomske stabilizacije.

Ovim izmenama i dopunama zakona relaksiraju se mere koje se odnose na zabranu zapošljavanja u javnom sektoru. Mi smo krajem 2013. godine doneli odluku da je za zaposlenje u javnom sektoru na određeno vreme bila potrebna saglasnost Vlade. To su bile mere koje su u tom trenutku bile neophodne radi fiskalne konsolidacije i smatram da su te mere ispunile svrhu i zato mi danas možemo da govorimo o postepenom ukidanju ovih mera. Na ovaj način šaljemo i poruku mladim ljudima da ćemo obezbediti prostor da mogu da se zaposle lakše u javnom sektoru, da se zadrže u Srbiji, da pošaljemo poruku da najbolji treba da budu nagrađeni, da najvredniji treba da dobijaju dobra radna mesta, da pošaljemo poruku da smo mi društvo koje teži da stvori jednake šanse za sve. Mladi u Srbiji žele izvesnost i žele sigurnost, a mi smo ti koji tu sigurnost i tu izvesnost treba da im obezbedimo, da mogu da planiraju svoju budućnost u Srbiji.

Ovo zakonsko rešenje daje mogućnost da se reše neka prioritetna kadrovska pitanja u javnom sektoru i ranije je bilo sugestija da možda treba popustiti ove mere naročito u onom delu gde su kolektivi takvi, u javnom sektoru da su po broju godina, uslovno rečeno, stari kolektivi i bilo je potrebno podmlađivanje, ali i iz drugog razloga da bi starije kolege mogle svoje veštine i svoja znanja da prenesu mlađim kolegama i da ih obuče na pravi način.

Za kraj reći ću nešto i o Predlogu zakona o davanju garancije Republike Srbije po zaduživanju Skijališta Srbije za izgradnju gondole Brzeće - Mali karaman. Ovo je jedna veoma važna investicija za ovaj deo Srbije i što se tiče Kopaonika turizam je razvijen na ovoj planini, ali rekao bih više na onoj strani koja pripada teritoriji opštine Raška. Na ovaj način mi ćemo podsticati razvoj turizma na strani Kopaonika koji gravitira opštini Brus.

Bio sam nedavno u Brusu i tamo je posle dugo godina došlo do promene vlasti. Sada vlast čine predstavnici stranaka, to je koalicija koja je kompatibilna koaliciji na republičkom nivou. sreo sam se sa tim ljudima i sa direktorkom Turističke organizacije Brusa i video sam jedan entuzijazam kod njih i želju da pristupe odgovorno svom poslu i žele da pokrenu ovu opštinu. Zato mislim da će ova investicija njima mnogo značiti. Važno je zato da ih podržimo na tom putu.

Vrednost investicije nije mala – 3,2 milijarde dinara, ali ipak ova investicija može biti dobar zamajac za dalji privredni razvoj ovog dela Srbije. Hvala.

Hvala, predsedavajuća.

Koleginice i kolege, ja ću govoriti o dnevnom redu o kome raspravljamo danas. Jedna od tačaka je i Finansijski plan REM-a. Logično je da raspravljamo o radu REM-a u plenumu, jer REM za svoj rad odgovara upravo Narodnoj skupštini Republike Srbije.

U prethodnom periodu je rad REM-a, tačnije izbor članova Saveta REM-a bio i te kako tema koja je bila zastupljena u javnosti. Naročito je to bilo u periodu s početka ove godine i na kraju prošle godine. Dakle, to je bio jedan period pred parlamentarne, pokrajinske i lokalne izbore i mi smo i tada izabrali članove Saveta REM-a koji su nedostajali i na taj način smo omogućili da ovo telo radi nesmetano i da na najbolji mogući način obavlja svoju ulogu. To je posebno bilo važno, kao što sam već napomenuo, zbog izbora koji su se tada održavali.

Inače, tema koja se odnosi na rad REM-a bila je neizbežna tema i tokom dijaloga između vlasti i opozicionih stranaka o izbornim uslovima. Bila je to tema i na fakultetu političkih nauka, a kasnije i u domu Narodne skupštine kada se govorilo o izbornim uslovima i tada su i evroparlamentarci posredovali u tim razgovorima i govorilo smo o temama koje se tiču rada REM-a.

Nažalost, i tada, ali i godinama unazad, kada se govori o REM-u, kada se ocenjuje rad REM-a, uvek se govori sa jednog političkog aspekta, donose se zaključci iz jednog političkog ugla i to, nažalost, biva od strane opozicionih političkih partija i uvek moram da kažem da je REM nezavisno telo, da ono polaže račune Narodnoj skupštini Republike Srbije, ali da je opasno vršiti takve pritiske na jedno ovakvo telo, jer na posredan način se vrši uticaj, odnosno sugeriše se u kom smeru ono treba da donosi određene odluke.

Ne smemo da dozvolimo da se rad REM-a sagledava samo u političkom kontekstu. Ovo telo u svom radu oslanja se na devet zakona. Naravno, centralni zakon je Zakon o elektronskim medijima. Pored toga, REM je usmeren, između ostalog, i na Zakon o oglašavanju, Zakon o javnim medijskim servisima, Zakon o medijskim komunikacijama, Zakon o javnom informisanju i medijima.

Jasno je da REM reguliše rad medija koji se odnosi na sve oblasti. Dakle ne samo na politiku, i na sport, i na obrazovanje i na kulturu, i na informisanje i na oglašavanje. Nije samo politika u pitanju, iako se to često stavlja u fokus. Zbog toga je nama iz SDPS važno da ovo telo nezavisno obavlja svoju ulogu, jer će ono jedino na taj način obavljati dobro svoj posao, a u interesu svih građana Srbije.

Zbog javnosti, moram da podsetim da se REM ne bavi radom konkretno novinara, već pružaocima usluge elektronskih medija i da naglasim da je, između ostalog, njegov zadatak da taj rad bude na način primeren demokratskom društvu.

Podsetiću da je Odbor za kulturu i informisanje nedavno razmatrao predlog novih članova REM-a i očekujem da ćemo uskoro u plenumu imati raspravu o novim članovima REM-a i da će to biti prilika da detaljnije govorimo o radu ovog tela. Zato je važno da sačuvamo nezavisnost ove institucije, da mi kao Skupština kontrolišemo rad REM-a, ali da insistiramo da ono radi u skladu sa Zakonom, a na nama je, kada predlozi dođu na dnevni red, da izaberemo najbolje kandidate koji će odgovorno raditi svoj posao u interesu svih građana Srbije. Hvala.

Hvala, predsedavajući.

Poštovani ministre, koleginice i kolege, kada govorimo o sporazumima koji su danas na dnevnom redu, oni su, pre svega, usmereni na unapređenje zdravstvenog sistema, na izgradnju i obnovu vodovodne infrastrukture i unapređenje energetske efikasnosti.

O predlozima zakona o potvrđivanju sporazuma koji su na dnevnom redu, najpre ću govoriti o dva sporazuma. Jedan je između Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj i odnosi se na realizaciju projekta „Hitan odgovor na Kovid-19“ i drugi sporazum je sporazum Republike Srbije i Banke za razvoj Saveta Evrope i odnosi se na ublažavanje posledica pandemije Kovida i u tom kontekstu moram da napomenem da smo mi u ovom domu pre nepune dve sedmice usvojili izmene i dopune Zakona o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti i na taj način ćemo, i uz ove usvojene sporazume, doprineti da se lakše borimo i lakše pronalazimo bolja rešenja u borbi sa

Kovidom-19.

Tada smo precizirali koje su odgovornosti, odnosno precizirali smo obaveze i pravnih lica i preduzetnika i zdravstvenih ustanova, ali precizirali smo i prava građana koja imaju u slučaju da se zaraze virusom korona.

Sada, usvajanjem ovih sporazuma koje smo malo pre naveo, proširićemo opseg za delovanje, osposobićemo i dodatno ćemo opremiti zdravstvene ustanove da bi bolje delovale u ovako vanrednim okolnostima.

Projekat pod nazivom „Hitan odgovor na Kovid-19“ sprovodiće se uz pomoć Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje i Instituta za javno zdravlje. Ovaj sporazum će obezbediti novac u iznosu od 92 miliona evra. Taj novac biće usmeren na jačanje sistema nadzora bolesti, unapređenje referentnih laboratorija, jačanje kapaciteta za pružanja medicinske nege, obuke medicinskih radnika, renoviranje specijalizovanih jedinica u određenim zdravstvenim ustanovama, opremanje zdravstvenih ustanova za pružanje kritičnih medicinskih usluga.

Rekao sam malo pre, već devet meseci mi se borimo i pokušavamo da pronađemo adekvatno rešenje da bismo efikasno sprečili širenje Kovida-19. Dobro je što je Vlada Srbije budžetom izdvojila, odnosno opredelila devet milijardi dinara za izgradnju dve kovid bolnice. Jedna se gradi u blizini Beograda. Posebno je važno što se druga gradi u unutrašnjosti, u Kruševcu i ona će biti na usluzi ne samo građanima Kruševca, već i građanima okolnih gradova.

Nažalost, u poslednjih sedam dana situacija, što se tiče širenja Kovida-19 u Srbiji, je nepovoljnija nego što je to bio slučaj ranije. Povećava se broj novozaraženih ne samo u velikim gradovima. Sada se povećava i u manjim gradovima. Zbog toga mislim da će ove dve bolnice, koje se grade, imati punu svrhu.

Naš zdravstveni sistem funkcioniše u nekim vanrednim okolnostima, mogu reći, već devet meseci, ali, uprkos tome, funkcioniše dobro. Nijedan pacijent nije ostao a da nije zbrinut, nijedan pacijent nije vraćen kući i to je dobro, dobar znak da imamo kapacitete da izađemo u susret potrebama svih građana Srbije.

Sada smo iskusniji nego na početku pandemije. Otklonili smo eventualne propuste i bolje je organizovan rad lekara i medicinskih sestara i na osnovu tog iskustva siguran sam da su se oni bolje organizovali i sada nemamo neke propuste koji su bili u nekim situacijama, a to je da je dolazilo do zaraze u samim medicinskim ustanovama. Sada takvih propusta nema, jer bi tako nešto moglo da znači i kolaps čitavog zdravstvenog sistema.

Navešću samo neke primere u mnogo razvijenijim zemljama, kao što su Španija i Italija, gde su zdravstveni sistemi poklekli pred naletom pandemije.

Za nas je važno da se ponašamo odgovorno i uvek treba da apelujemo na građane Srbije da ono što je do njih da urade, da poštuju mere, da poštuju preporuke i na taj način da pomognemo, pre svega, lekarima da oni mogu malo da predahnu, koliko god je to moguće i da nastave da rade kvalitetno, kao što su radili i do sada.

Neophodno je da shvatimo da moramo da korigujemo životne navike i da se pridržavamo preporuka stručnog tima.

Drugi sporazum koji sam pomenuo je sa Bankom za razvoj Saveta Evrope. On će obezbediti 200 miliona evra za finansiranje zdravstvene infrastrukture i kupovinu medicinske opreme u zdravstvenim ustanovama širom Srbije.

Na dnevnom redu su i drugi sporazumi. Navešću dva. Oni se odnose na energetsku efikasnost. Obezbediće se sredstva za realizaciju projekata u oblasti energetske efikasnosti u objektima javne namene i centralne vlasti.

Prvi sporazum je između Republike Srbije i Nemačke razvojne KfW banke, a drugi između Republike Srbije i Banke za razvoj Saveta Evrope.

Kada govorimo o energetskoj efikasnosti, ova tema kod nas nekako ne dobija dovoljno na značaju. Ona podrazumeva smanjenje utrošaka energije, odnosno racionalno trošenje energije.

Zvanični podaci govore da u Srbiji preko 90% objekata u domaćinstvima i u stambenim zgradama nije izgrađeno u skladu sa standardima iz oblasti energetske efikasnosti i postoji mnogo razloga za to. Neki od razloga su što su usled napretka tehnike lako građevinski preduzetnici dolazili do jeftine termoizolacije. Drugi od razloga je što su u nekim ranijim vremenima preduzimači želeli da uštede novac, pa su ugrađivali jeftiniju izolacije, a s druge strane nije bilo propisa koji bi kažnjavali tako neodgovorno ponašanje.

Rezultat toga je očigledan. Trošimo mnogo skupe energije. Navešću jedan primer. Kada se uporede Srbija i Švedska, prosečna stambena zgrada u Srbiji potroši četiri puta više energije nego prosečna stambena zgrada u Švedskoj, a pri tome treba da uzmemo u obzir da u Švedskoj su zime i duže i hladnije. To je samo još jedan pokazatelj koliko još uvek neracionalno trošimo energiju.

Najrazvijenije države sveta promovišu i primenjuju u praksi koncept modela energetske efikasnosti, ali, s druge strane, primetno je da nekako bojažljivo, ali opet nekim koracima ova tema dolazi i kod nas na dnevni red i sve više je zastupljena.

Navešću primer izgradnje tzv. pametnih zgrada. To su zgrade koje se grade uz pomoć materijala i sistema koji doprinose minimalnoj potrošnji energije. Pametna zgrada podrazumeva da je sve automatizovano. U tim objektima vodi se računa o najsitnijim detaljima i dovodi se do značajnih ušteda ne samo kod stambenih zgrada, već su mnogo veće uštede za industrijske i komercijalne komplekse.

Namerno sam naveo ove primere da bih ukazao na koncepte energetske efikasnosti koji tek treba da naiđe na punu primenu u Republici Srbiji.

U tom smislu potrebno je raditi na podizanju nivoa svesti o energetskoj efikasnosti i upravljanju energijom.

Kada govorimo o konkretnim projektima i finansiranju od ovih sredstava na osnovu ovih sporazuma, oni će se odnositi na radove kao što su izolacija omotača zgrade, zamena stare stolarije, zamena rasvete, zamena ili popravka sistema grejanja.

Potrebno je, naravno, uložiti velika sredstva, jer u kombinaciji starosti zgrada i zastarelih metoda izgradnje ovi svi nedostaci moraju da budu otklonjeni. U konkretnom slučaju, ovaj projekat obuhvata sanaciju odnosno rekonstrukciju oko 50 do 60 objekata, bilo da su u pitanju zdravstvene ustanove, škole, sportski objekti i zgrade socijalne zaštite.

Na kraju izlaganja reći ću nešto o Sporazumu između Banke za razvoj Saveta Evrope i Republike Srbije, koji se odnosi na vodosnabdevanje, izgradnju postrojenja i prečišćavanje otpadnih voda. Ministarstvo za zaštitu životne sredine biće zaduženo za nadgledanje i sprovođenje ovog projekta. Ovaj program ima dva cilja, prvi je da se unapredi sistem vodosnabdevanja oko 60 opština u Srbiji. On podrazumeva zaštitu kvaliteta vode i smanjenje gubitka vode, ali smanjenje gubitka vode u onom kontekstu proređivanja vodenih resursa zbog klimatskih promena i zagađenja. Neophodno je da se obnove vodovodne mreže i da se delimično saniraju opštinski vodovodni sistemi uz poboljšanje kvaliteta vode za piće.

Drugi cilj je prečišćavanje otpadnih voda, odnosno izgradnja postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda. To će podrazumevati izgradnju postrojenja u tri grada, u pitanju su Niš, Čačak i Kragujevac, tako je bar planirano. Od ovog novca finansiraće se sanacija i proširenje kanalizacione mreže. Moram da napomenem da su ovakvi, odnosno slični projekti već urađeni u određenim opštinama i gradovima Srbije. Tu se nailazi na jednu uspešnu primenu i pokazalo se kao dobar potez u praksi. Korist od ovog projekta konkretno, imaće oko dva miliona građana.

Socijaldemokratska partija Srbije će podržati predložene izmene i dopune zakona o sporazumima u Danu za glasanje. Hvala.

Hvala.

Poštovani predsedniče, poštovani ministre, koleginice i kolege, smatram da su ova tri poreska i dva carinska zakona koji su danas na dnevnom redu u stvari zakoni koji uobličavaju stabilan pravni okvir kada govorimo o planu fiskalne politike.

Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji je usmeren, rekao bih na tri cilja, odnosno na tri segmenta.

Prvi od njih je usmeren na otvorene investicione fondove. Otvoreni investicioni fonovi za razliku od zatvorenih do sada nisu imali status pravnog lica, iako su bili upisani u skladu sa zakonom u odgovarajući registar. Na ovaj način mi regulišemo sada rad otvorenih investicionih fondova tako što će oni biti obuhvaćeni u naš poreski sistem. Tačnije, bilo je neophodno da se usaglasi Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji sa ostalim zakonima iz ove oblasti da bi otvoreni investicioni fondovi, odnosno alternativni investicioni fondovi bili deo poreskog sistema.

Ulaganjem sredstava, investicioni fondovi imaju za cilj da ostvare što veću dobit. Oni obično ulažu sredstva u dužničke hartije od vrednosti i naravno, cilj im je u zavisnosti od toga da li žele veću ili manju dobit, da imaju veći ili niži stepen rizika. I to treba uvek imati na umu kada govorimo o pravnom regulisanju rada investicionih fondova. A, cilj poreske regulative jeste upravo da se napravi balans, balans između toga što je onima koji ulažu iz investicionih fondova s jedne strane veoma važna pravna sigurnost, a sa druge strane je važno da znaju koje su to njihove poreske obaveze, jer ipak oni ulažu određena sredstva.

U Srbiji danas posluje 10 investicionih fondova i siguran sam da je svima važno da posluju u jednom okruženju koje ima stabilan pravni okvir, posluju sa manjim ili većim rizicima. Postoje rizici na koje oni mogu da utiču, rizici na koje je nemoguće uticati, a opet kada govorimo o tim rizicima, jedan od rizika sa kojima se oni susreću jeste i rizik promene poreskih propisa. Zato je važno da donošenjem ovih zakona imamo stabilan pravni okvir da bi investicioni fondovi, odnosno ulagači mogli da predvide situacije koje dolaze.

Kod nas rad investicionih fondova, kako bih rekao, javnost nije upoznata sa radom investicionih fondova. Mi govorimo danas o otvorenim investicionim fondovima, a ja ću navesti dokle može da ide taj rad investicionih fondova. Navešću primer Državnog investicionog fonda Norveške. Taj investicioni fond sada vredi tri puta više od godišnjeg BDP-a Norveške, a znamo da je Norveška jedna od najbogatijih zemalja na svetu kada govorimo o BDP-u po glavi stanovnika.

Ukupna vrednost tog fonda je tolika da u Norveškoj zahvaljujući Državnom investicionom fondu svaka žena, svaki muškarac, svako dete danas može u tom fondu da računa na 207 hiljada dolara, i taj fond će sigurno, zahvaljujući tom profesionalnom menadžmentu i odgovornosti nastaviti u budućnosti da radi uspešno. Ja sam ovaj primer samo naveo da pokažem koliki značaj može biti rada ovakvih jednih organizacija. Očekujem da će ove izmene Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji pre svega unaprediti polje fiskalne politike, da će doprineti razvoju fondova i tržišta kapitala i da će doprineti jačanju poverenja i sigurnosti investitora. Samim tim to će za posledicu imati da naše tržište bude atraktivnije i za domaće i za strane ulagače.

Drugi segment odnosi se na pojednostavljenje poreskog postupka i mi ovim novim zakonskim rešenjima, izmenama i dopunama zakona to i činimo. S tim u vezi je i efekat, a to je i treći segment koji se odnosi na poboljšanje elektronske komunikacije između nadležnih poreskih službi i poreskih obaveznika.

U prethodnim godinama je zaista mnogo urađeno na ovom polju i to je naravno jedan napredak koji je u skladu sa svim svetskim trendovima. Mi sada donošenjem ovih izmena i dopuna zakona dodatno ćemo unaprediti ovo polje.

Naime, predloženim izmenama se omogućava da poreski obveznici u nekim situacijama mogu na elektronski način, odnosno elektronskim putem da komuniciraju sa nadležnim poreskim službama. Takvi su na primer, kao što je naveo ministar, malopre, zahtevi za povraćaj ili preknjižavanje pogrešno uplaćenog poreza, i sada ti zahtevi mogu da se podnesu elektronskim putem. Na taj način preko portala Poreske uprave komunikacija je jednostavnija, komunikacija je efikasnija i ima pozitivne efekte i za nadležne službe, ali i za poreske obveznike. I konkretna korist od komunikacije u elektronskom obliku je u uštedi vremena, u smanjenju troškova i naravno, u povećanju nivoa efikasnosti.

Zakoni iz oblasti poreske politike su uvek i u velikoj meri značajni za svakog građanina svake države, samim tim i Republike Srbije, bilo da govorimo o onima koji preko poreza pune budžet ili da govorimo o onima koji ostvaruju određene prinadležnosti na posredan ili neposredan način iz budžeta. Poreski zakoni su temelj svake fiskalne politike, temelj fiskalne politike svake države, ali to nije njihova jedina uloga.

Ja ću ovde istaći i upravo to želim da učinim, jednu socijalnu i društvenu dimenziju, odnosno korektivnu socijalnu funkciju u cilju preraspodele bogatstva jednog društva.

Društvena solidarnost i socijalna odgovornost su temelji programskih načela SDPS i smatramo kada uvek govorimo o porezima, da poreska rešenja moraju da se odnose tako da se preraspodela bogatstva vrši na način da bogati plaćaju više poreza u korist siromašnijih slojeva stanovništva, jer su ti siromašniji slojevi stanovništva, smatram uvek ograničeni iz objektivnih razloga da steknu neko minimalno bogatstvo koje je im pruža jedan život dostojan čoveka.

U razvijenim zapadnim zemljama takav princip se primenjuje, odnosno progresivno oporezivanje i želimo da jedan takav princip oporezivanja bude primenjiv i u našoj zemlji. Naravno, nijedan zakon, pa ni zakon iz domena poreske politike nisu večni, oni traže usavršavanje, modernizaciju, dopunu. Tako i ovaj Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji. Moram da napomenem da je ovaj zakon usklađen sa vremenom u kojem živimo, 21. vek je vek novih tehnologija, vek novih ideja, novih organizacija, inovativnih rešenja, zahteva za bržim odlučivanjem, kako na lokalnom nivou, tako i na višim državnim nivoima. Na kraju krajeva, mi smo aplicirali za članstvo u EU, neophodno je našu regulativu uskladiti sa regulativom država EU i mi na ovaj način to i radimo.

U ovom setu izmena zakona osvrnuću se i na zakon o izmenama i dopuna Zakona o porezima na imovinu. I ovaj zakon tretira otvorene investicione fondove prvi put kao poreske obveznike i oni su stavljeni sada u isti pravni položaj, kao i svi poreski obveznici u Srbiji.

U članu 4. ovog zakona uvodi se i obaveza plaćanja poreske obaveze za više lica koji su suvlasnici na zemljištu, ali kao imaoci prava na površini pojedinačno manje od 10 ari. To će biti značajno naročito za lokalne samouprave, kao potencijalni izvor prihoda, jer su mnoge stambene jedinice širom Srbije u Katastru nepokretnosti se uknjižili kao suvlasnici dvorišta oko stambenih zgrada i sada ćemo ovim izmenama i dopunama zakona omogućiti da lokalne samouprave mogu da računaju na veći prihod po ovom osnovu.

Dolazim iz Kraljeva i mogu navesti neke podatke iz mog grada, a to je da na osnovu poreza na imovinu, Kraljevo u planiranim prihodima na osnovu tog poreza učestvuju sa 11,2% i moram da istaknem da je to značajan udeo i da je zahvaljujući Vladi Srbije napravljen jedan veliki pomak koji se odnosi na popis svih nepokretnosti na teritoriji lokalne samouprave.

Mislim da je takva situacija u većini drugih opština i gradova u Srbiji. Nadam se da će ovaj proces legalizacije nelegalno izgrađenih objekata biti uspešno završen do kraja. Za to je, naravno, potrebno dodatno vreme, potrebna su i dodatna sredstva da se taj proces završi, ali, u svakom slučaju, siguran sam da idemo u pravom smeru. Na ovaj način mi ćemo postići jedan cilj, dobićemo veći obuhvat poreskih obveznika, a u suštini svaka zdrava ekonomija i svaka zdrava fiskalna politika tome i teži, pravednijem obuhvatu poreskih obveznika i samim tim poreske stope u budućnosti mogu biti niže.

Kada govorim i dalje o Zakonu o porezima na imovinu, pozdravljam što se ujednačava amortizaciona stopa za sve nepokretnosti na teritorijama lokalne samouprave, što govori da je ovo jasno regulisano. Takođe, definiše se prosečna cena nepokretnosti, s tim što se sada za prosek uzima period od 12 meseci, umesto ranije 9 koliko je bilo. Smatram da je ovo rešenje pravednije nego što je to bilo u prethodnom periodu.

Takođe, definisana je i nova obaveza, da se porez na nasleđe i poklon plaća i na pravo na digitalnu imovinu. To je upravo ono usklađivanje sa vremenom u kojem živimo. Drago mi je da je predlagač zakona prepoznao nove okolnosti.

Socijaldemokratska partija Srbije će podržati ovaj set od tri poreska i dva carinska zakona, smatramo da su argumenti za izmene i dopune dobri i u danu za glasanje glasaćemo za njih. Hvala.

Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, saradnici ministra, koleginice i kolege, očigledno je da su bile neophodne izmene Zakona o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti i na to ukazuju statistički podaci i situacija na terenu prethodnih dana. Mi ovim izmenama i dopunama Zakona zapravo preciziramo nadležnosti i utvrđujemo obaveze i lokalnih samouprava i pravnih lica i preduzetnika, ali i građana, sa druge strane definišemo i neka prava građana koja se odnose na to kada se razbole u ovakvim okolnostima.

Moj utisak je, a i ministar se jutros složio i izjasnio da veliki broj građana poštuje sadašnje mere, propisane mere i preporuke koje dolaze od strane medicinskih radnika, ali ipak jedan manji broj ljudi, da li zbog neodgovornosti, preteranog opuštanja ili zbog toga što ne shvataju ozbiljnost situacije, ne poštuju ove mere i samim tim dovodi u opasnost veliki broj drugih ljudi i na taj način mogu da naprave veliku štetu.

Kod nas je najnepovoljnija epidemiološka situacija, vidimo iz dana u dan, u velikim gradovima, situacija se pogoršala u nekoliko poslednjih dana, ali nije samo kod nas. Mnoge države u kojima je situacija lošija posegnule su i za represivnim merama, takva je situacija u Velikoj Britaniji, došlo je do zaključavanja na određeni period, takva je situacija u Litvaniji. U Velikoj Britaniji je u jednom danu bilo zaraženo preko 50 hiljada ljudi, u Italiji preko 30 hiljada ljudi, u Poljskoj mislim da je bilo preko 20 hiljada ljudi zaraženih u jednom danu.

Sa ovakvim problemima ne srećemo se prvi put ove godine. Već smo imali iskustva pre šest-sedam meseci i nama je sada najvažnije da zdravstveni sistem funkcioniše, da zdravstveni kapaciteti mogu da izađu u susret i da budu na usluzi građanima Srbije. Smatram da je Ministarstvo odlično reagovalo u prvom talasu, da smo na osnovu tih mera stekli neka dobra iskustva i da su pre svega direktori zdravstvenih ustanova i samo ministarstvo na osnovu tog iskustva izvukli neke zaključke i na osnova toga imamo preporuke koje danas primenjujemo i ono što je najvažnije, da smo, čini mi se, sada sveli šanse na minimum da se pre svega medicinski radnici zaraze u okviru samih ustanova, u okviru samih bolnica, a svi znamo da bi to dovelo do paralisanja zdravstvenog sistema.

Sa druge strane, moramo da priznamo da zdravstveni problemi zbog korona virusa nisu jedini i nisu ni najteži, ali ipak ohrabruje činjenica da sve ovo vreme zdravstveni sistem je takav da se ljudi sa najtežim bolestima leče nesmetano kao i pre pandemije i to je pre svega zahvaljujući dobroj organizaciji i zahvaljujući požrtvovanosti lekara i medicinskih sestara.

Očigledno je da je naše zdravstvo stabilno, da je dobro funkcionisalo i u martu i u julu i sada dobro funkcioniše, ali ono što moramo svi da se zapitamo, to je – da li će moći tako unedogled? Moramo da se zapitamo šta mi to možemo da učinimo da bismo rasteretili zdravstveni sistem, da lekari, medicinsko osoblje može malo da odahne, da bi nastavili da rade svoj posao podjednako kvalitetno kao i do sada.

Tu dolazimo do ključnog pitanja, a to je odgovornost, odgovornost svakog pojedinca. Moramo da budemo svesni da moramo da korigujemo neke naše životne navike, moramo bar još neko vreme da se strpimo, da čekamo rešenje ovog problema, to nije problem samo našeg društva, to je problem čitavog sveta i kada dođe rešenje, biće primenljivo i kod nas.

Za kraj, moram opet da naglasim da zaista ovo nije tema koja treba da izađe na teren populizma, ovo nije jedno polje na kome će se skupljati politički poeni. Lako je kritikovati, ali treba nešto uraditi konkretno i u praksi. Još jednom da apelujem na sve građane da se pridržavamo mera, da se pridržavamo preporuka, jer ćemo na taj način pomoći i sebi, a pomoći ćemo i lekarima i sačuvati na taj način i sebe i celokupni zdravstveni sistem. Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovani kandidati za predsednika, potpredsednika i članove Vlade, koleginice i kolege narodni poslanici, podrazumeva se da će Socijaldemokratska partija Srbije glasati za izbor nove Vlade, jednostavno, jer program Vlade koji smo čuli malopre u ekspozeu zasniva se na onim načelima sa kojima je naša koalicija i nastupila na prethodnim izborima i zašto smo i dobili poverenje građana. Potrebno je sada da te ideje realizujemo u praksi. Postoji dobra osnova da se ove ideje realizuju, a dobra osnova postoji zbog toga što se dobro radilo u prethodnom periodu.

Ja moram da se osvrnem na prethodni period, na period od kada sam ja narodni poslanik i kada je najpre tadašnji kandidat za premijera Aleksandra Vučića, a kasnije i Ana Brnabić, koji je opet kandidat za premijera kada su iznosili svoj ekspoze, bio je to ekspoze gde su ciljevi bili konkretni, gde su ciljevi bili realni, gde su bili određeni rokovi do kada treba da se oni ostvare, i kada dobro isplaniramo te ciljeve onda je normalno da je i rezultat odličan.

Mi se kao društvo povremeno nalazimo pred velikim izazovima i zato moramo zajedno uz mnogo rada, upornosti i odgovornosti pre svega da budemo u interesu svih građana Srbije, a to možemo postići jedino svi zajedno ovde uz jedinstvo, uz solidarnost i uz uvažavanje političkih razlika koje neminovno postoje. Jedino tako ćemo i sačuvati entuzijazam i veru građana u sigurnu budućnost.

Naši planovi treba da se zasnivaju na jednoj jakoj i zdravoj ideji. Ta ideja podrazumeva jačanje srednjeg sloja stanovništva, povoljniju demografsku sliku, stabilne finansije, kvalitetno školstvo i konstantno unapređivanje nauke i tehnologije. Srbija je sada stabilna država i ova Vlada treba samo da nastavi jednom utabanom stazom da bismo pre svega radili na povećanju životnog standarda građana i na boljem pozicioniranju Srbije na polju međunarodne politike.

Najveća očekivanja građana su pre svega na ekonomskom planu i nama je, odnosno na budućoj vladi u saradnji sa nama, da nastavimo ekonomske reforme. To je i logično, jer građani pre svega žele da žive bolje, da imaju bolji posao, da imaju veću kupovnu moć. Mnogo toga je i urađeno u prethodnom periodu, pre svega, prošle godine došli smo na jednocifren nivo nezaposlenosti u Srbiji. To će naravno povećati konkurentnost na tržištu rada.

Nama iz SDPS to je veoma važno jer će zaposleni se naći u boljoj poziciji kada razgovaraju sa poslodavcem, pre svega kada razgovaraju o poboljšanju uslova na radu i povećanju zarada. Upravo je taj trend povećanja plata jedan od ciljeva buduće vlade. Naravno, ne očekujemo da Vlada može da utiče na povećanje plata direktno u privatnom sektoru, ali je tu da stvori što bolje uslove na tržištu da privatni sektor funkcioniše besprekorno i samim tim da zaposleni imaju bolje uslove rada, da imaju veću platu.

Kada govorimo o povećanju plata činjenica je da se ona povećava iz godine u godinu. Mandatarka je malopre i navela podatak u ekspozeu koliko iznosi to povećanje. Ono što nas raduje to je i sastanak na kome je dogovoreno pre mesec i po dana, Socijalno-ekonomskog saveta da se povećava minimalna cena rada za 6,6%. Na ovaj način Vlada je pokazala odgovornost da je uspela da izblansira, da zaposleni imaju veće zarade, da izađu u susret privrednicima, da mogu da opstanu u ovim turbulentnim okolnostima i da privreda nastavi da normalno funkcioniše. Zato nam je veoma drago što Vlada na ovaj način pronalazi prava rešenja i uspostavlja jedna ovakav balans.

Veoma je važno da budući članovi vlade u svom radu imaju jedan otvoren i pošten odnos prema građanima, naravno i prema nama ovde u Skupštini. Da kada damo obećanja da to budu realna obećanja bez populizma. Ministar finansija koji je do sada obavljao ovu funkciju i kandidat je za isto mesto, nedavno je govorio o povećanju plata u javnom sektoru. Veoma je dobro što još sada nije izneo konkretan procenat koliko će to povećanje biti, već čekamo da vidimo kako će to povećanje biti na osnovu realnog stanja. Dakle, povećavamo plate na osnovu realne procene iz realnih prihoda.

Već sada možemo da govorimo da smo stabilizovali finansijski sistem zemlje. Javne finansije su stabilne i to je jedna oblast koju je najteže kontrolisati, ali je oblast i gde je najvažnije kontrolisati finansijske tokove. Nadam se da će budući ministar i članovi vlade preduzimati i dalje uspešne mere da se pre svega smanji stopa sive ekonomije, da bude bolja naplata poreza i da se nastavi sa transparentnim radom. Za nas iz SDPS i sve iz naše koalicije veoma je važno da znamo gde ide svaki dinar iz budžeta. Građani imaju pravo da znaju tokove novca od onog trenutka kada novac putem poreza ili naplata uđe u budžet, pa do onog trenutka kada se on isplati krajnjem korisniku.

Takođe kada govorimo o finansijama moram da pomenem da je važno što se povećavaju i penzije sledeće godine, najavljeno je povećanje od 5,9% i mi smo krajem prošle godine usvojili jedan novi obrazac, jednu novu formulu na osnovu koje se izračunavaju penzije, odnosno povećanje penzija. Dakle, 50% na osnovu povećanja zarada u prethodnoj godini, a 50% na osnovu povećanja potrošačkih cena. Mislim da će ovom formulom biti penzioneri i te kako zadovoljni u narednom periodu i da će on doneti boljitak u ovoj oblasti, kao što su i zadovoljni povećanjem koje je najavljeno za sledeću godinu i kao što mogu biti zadovoljni što nikada nije došlo do zastoja u dinamici isplate.

Srbija zauzima prvo mesto u regionu kada govorimo o stranim investicijama i više od polovine investicija koje dolaze u region dolazi upravo u našu zemlju. Da bismo nastavili taj trend potrebno je da se uvek preispitujemo šta je to, koji su to motivi koji investitore nagone da stimulišu da ulažu u Srbiju, mislim i na strane, i na domaće investitore. Da li je to dobra saobraćajna infrastruktura, da li je to kvalitetna radna snaga, uređen sistem, podsticaj države. Rekao bih da je sve podjednako važno, ali preduslov svega toga je ono što mi sada imamo. To je jedan stabilan pravno-politički okvir.

Ozbiljne kompanije ne žele rizik, ne žele nestabilno područje. Ozbiljne kompanije žele da ulažu tamo gde je nizak stepen rizika i zainteresovane su za dugoročne zarade koje će na duži vremenski period biti veće, ali stabilne. Zato je važno da nastavimo da gradimo stabilne institucije, da unapređujemo zakonske norme i da gradimo pravni sistem u kome će se poštovati ekonomski ugovori, odnosno pravni sistem u kojem je sudstvo efikasno.

Mi iz Socijaldemokratske partije Srbije zalažemo se, i uvek ćemo ponavljati, da mi moramo da budemo društvo jednakih šansi, društvo u kome će ljudi napredovati na osnovu svog rada, na osnovu svojih veština, na osnovu svog znanja. Društvo gde će mladi uvek imati šansu da realizuju svoje ideje i zato podržavamo i dosadašnje mere Vlade koje su bile usmerene na ovu oblast i koje će i ubuduće biti usmeren.

Ja ću navesti samo jednu, možda nekome beznačajnu meru, ali za mlade ljude i te kako značajno. Uskoro je počeo da se realizuje projekat pod nazivom „Moja prva plata“ i taj projekat će trajati u budućem periodu.

Nekome možda nije toliko važno, ali podatak da mladi kada završe fakultet na posao čekaju 23 meseca i te kako im je važno da što pre počnu da rade, da što pre steknu radno iskustvo, da se dokažu kod budućeg poslodavca, da opravdaju poverenje, jer je sigurno da na tržištu rada poslodavci najpre biraju one kandidate koji imaju praktično iskustvo, a mi dajemo na ovaj način šansu da takvo iskustvo i steknu.

Zato uvek treba podržavati ovakve projekte bez obzira koliko je izdvajanje iz budžeta. Mi smo samo ovim projektom obezbedili da mladi steknu iskustvo oko 10.000 mladih izdvojeno je dve milijarde dinara iz budžeta.

Raduje me i najava koju sam čuo u medijama da će Vlada u sledećem periodu raditi na tome da se obezbede stanovi za mlade, pre svega za bračne parove i za mlade naučnike. Mi imamo jedno slično iskustvo i upravo se realizuje projekat izgradnje stanova za pripadnike snaga bezbednosti i ratne vojne invalide. Imamo iskustvo u tome i ovaj projekat ide po planu i dobro se realizuje.

Takođe, već sada se realizuju projekti iz oblasti poljoprivrede koji podrazumevaju podsticaje za mlade ljude.

Ovakve i slične mere uvek treba podržati jer će to zaustaviti odlazak mladih, kako u žargonu kažemo – odliv mozgova. Nažalost, ovaj proces odlaska mladih, obrazovanih ljudi u inostranstvo je nešto što ne traje od juče. To je proces koji traje nekoliko decenija.

Mi kao društvo smo izgubili mnogo u svakom segmentu društva, a možda najviše na ekonomskom polju i kada bismo izveli računicu i videli koliko je uloženo u školovanje mladih ljudi, koliki bi bili pozitivni ekonomski efekti da su oni ostali u našoj državi, koliko bi unapredili ekonomiju, dolazimo do toga da je država prethodnih decenija izgubila na milijarde evra.

Ti ljudi odlaze u strane zemlje i doprinose njihovoj ekonomiji, razvoju njihove privrede, a pri tom, školovali smo ih ovde u Srbiji o trošku naših poreskih obveznika.

Ovaj problem emigracije nije karakterističan samo za Srbiju, on je karakterističan i još više izražen u zemljama regiona, koje su i članice EU i gde radnici imaju bolji pristup tržištu EU, ali naravno mi ćemo se posvetiti nama, našem problemu.

Pre neki dan smo usvoji Zakon o ministarstvima gde je osnovano novo Ministarstvo za brigu o porodici i demografiji i velika su očekivanja od ovog ministarstva i svi predstavnici poslaničkih grupa, odnosno političkih partija koji rade u parlamentu podržali su jedan ovakav predlog.

Pred budućim ministrom je jedan veliki izazov, jedan težak zadatak, jer ako samo pogledamo tu demografsku sliku, taj grafikon videćemo kako je nepovoljan odnos mortaliteta i nataliteta i da svake godine u Srbiji nestane grad veličine Bečeja, oko 36.000 ljudi.

Naravno, ono što je važno, da mladi ostanu u Srbiji jeste i da nastavimo ekonomske reforme. Mladi žele da budu unapređeni, da imaju posao u skladu sa svojim znanjem, u skladu sa svojim obrazovanjem, mladi žele što više stalnog zaposlenja da bi mogli da reše, recimo, stambeno pitanje.

Ako nastavimo ovako, a mislim da smo na dobrom putu, i ako nastavimo da gradimo vrtiće, da svako dete može da bude upisano u državni vrtić, da obezbedimo dovoljan broj vaspitača, možda u jednom trenutku neće ni postojati potrebe da postoje novčani podsticaji za podsticanje nataliteta.

Dakle, mladi u Srbiji žele sigurnost, oni žele izvesnost da mogu da planiraju budućnost mirne glave, a ta izvesnost i ta sigurnost podrazumeva i bezbednost u društvu. Zbog toga svi moramo da podržimo najavljenu borbu protiv kriminala i borbu protiv korupcije. To mora biti jedan od prioriteta nove Vlade.

Ko može biti protiv ovoga? Mogu biti jedino oni koji su upleteni u kriminalne radnje, mogu biti kriminalci. Zato sam siguran da ćemo obezbediti jednu široku podršku građana za rešavanje ovog pitanja.

Nadam se da kada budemo završili taj proces, da ćemo se naći u rangu onih zemalja u Evropi koji imaju nisku stopu kriminala i korupcije. Taj proces mora da obuhvati sve društvene oblasti. Od suzbijanja sive ekonomije, krađe, reketiranja, pa do suzbijanja huliganizma sa tribina ne sme da se desi da bilo ko bude povređen, a da ode na fudbalsku ili košarkašku utakmicu samo zbog toga što se nekome ne sviđaju boje šala koji on nosi, to u budućnosti nećemo tolerisati.

Ogroman posao buduću Vladu očekuje na polju spoljne politike, pre svega kada govorimo o razgovorima sa Prištinom, o problemima na Kosovu i Metohiji. Smatramo da ti razgovori moraju da budu konkretni, da moraju da budu suštinski, da se rešavaju korak po korak.

Socijaldemokratska partija Srbije je dala jedan predlog pre nekoliko godina i odnosi se na rešavanje kosovskog čvora. Naš predsednik, Rasim Ljajić je izneo taj predlog javnosti i smatramo da taj problem treba rešavati po fazama.

Među početnim fazama treba da bude rešavanje ekonomskih pitanja, i onda kada budemo rešili ta pitanja, kada budu zadovoljni saradnjom i privrednici u Beogradu, i u Leposaviću, ali i u Prištini, onda ćemo stvoriti jedan bolji ambijent za razgovor sa Prištinom. Stvorićemo bolje uslove koji će biti relaksirani da rešavamo dalje probleme, kao što su Zajednica srpskih opština, kao što je kulturno nasleđe.

U svemu tome ne smemo zaboraviti da nam je potrebna i međunarodna podrška. Ovaj problem, odnosno pitanje, zavisi u velikoj meri i od zainteresovanosti velikih sila da učestvuju u njemu. Potrebno je da Albanci shvate da su se okolnosti promenile na međunarodnoj sceni, nisu više iste kao pre 20 godina. Pre svega, potrebna je hrabrost političara i sa jedne i sa druge strane, da rešavamo konkretne probleme, da nekada pređemo i preko nacionalnih mitologija, a da se okrenemo svakodnevnom životu, da više gledamo u budućnost, a da se manje osvrćemo u prošlost.

Takođe, na planu spoljne politike, a to je zaduženo Ministarstvo za evropske integracije. Očekujemo intenzivne pregovore sa EU kao trajno opredeljenje Srbije da ide ka tom putu, da usvojimo standarde i propise EU, jer jedino tako možemo unaprediti funkcionisanje naših institucija i jedino tako možemo unaprediti životni standard. To je proces koji podrazumeva i promenu naših navika, naših vrednosti, verovanja, i siguran sam da ćemo u tome uspeti i to je proces koji traje određeno vreme.

Iako nisam pričao na početku o obrazovanju, ali obrazovanje je za Socijaldemokratsku partiju Srbije na vrhu piramide prioriteta. Mi ćemo nastaviti da insistiramo na ideji da, pored osnovnog, i srednje obrazovanje bude obavezno. Radi se na unapređenju obrazovanja u Srbiji, time smo zadovoljni.

Mandatarka je malopre iznela podatak da je urađena digitalizacija u svim osnovnim i srednjim školama u Srbiji, da sada funkcioniše 10.000 onlajn učionica, odnosno digitalnih učionica i nastavljamo sa trendom ulaganja, jer obrazovanje je najmoćnije oružje da promenimo naše društvo i sigurno najznačajnija i najisplativija investicija svake države.

Budući ministar prosvete imaće pune ruke posla obzirom na novonastalu situaciju oko pandemije zbog korona virusa. Promenjen način izvođenja nastave, ali sigurno će biti težak zadatak i biće potrebno mnogo rada i dobre organizacije da sa jedne strane sačuvamo zdravlje đaka i nastavnika, a da sa druge strane ne opadne kvalitet školstva, odnosno da ne smemo da dozvolimo da ovakav način rada ostavi jednu prazninu u obrazovanju mladih ljudi.

Naše državno rukovodstvo, kada govorim već o pandemiji virusa, je povlačilo odlične poteze od samog početka, pre svega mislim na ekonomske mere. Izdvojeno je 5,8 milijardi dinara iz republičkog budžeta za pomoć privredi i građanima. To su bile, mogu reći, sveobuhvatne mere i kratkoročne, što je i logično za privredu i postignut je efekat da ne dođe do otpuštanja radnika, a da privreda nastavi normalno da funkcioniše.

Teško će biti, ali siguran sam da će i nova ministarka u tome uspeti, da sačuva turizam kao ozbiljnu privrednu granu. Napomenuću da je 56% porastao broj turista u Srbiji prethodnih pet godina.

Poštovani kandidati za predsednika Vlade, potpredsednike i ministre, nadam se da ćemo svi zajedno raditi i prebroditi sve izazove koji su pred nama, da ćemo sačuvati zdravstveni sistem, da ćemo nastaviti da gradimo bolje uslove za život i da ćemo imati jednu Srbiju koju ćemo ostaviti u razvoju, u napretku, prosperitetu.

Hvala.

Hvala presedavajuća.

U ime poslaničke grupe SDPS želim da čestitim mandat svim narodnim poslanicima, da čestitam svim političkim partijama koje su ušle u parlament na dobrom izbornom rezultatu i što će imati predstavnike u ovom domu i na taj način predstavljati svoje birače.

Siguran sam da ćemo u narednom periodu raditi u interesu građana Srbije na najbolji mogući način.

Pred nama je rasprava o izboru predsednika parlamenta i to je veoma važno mesto u sistemu institucija Srbije, posebno u ovakvom organu kao što je najviši zakonodavni organ, Skupština Srbije, jer rad predsednika parlamenta na dobar način usmerava i rad čitavog saziva i rad ostalih poslanika.

Poslanička grupa SDPS podržala je kandidata Ivicu Dačića za predsednika Narodne skupštine i verujemo da će on u ovom mandatu profesionalno i u skladu sa zakonom i u skladu sa Poslovnikom obavljati kvalitetno svoj posao. Ovu uverenost zasnivamo pre svega na tome što gospodin Dačić ima jedno izuzetno političko iskustvo. U prethodnim vladama bio je i premijer i ministar inostranih poslova i ministar unutrašnjih poslova. Takođe ima mnogo vremena provedenog u poslaničkim klupama, tako da mu je vrlo poznat rad Skupštine, odnosno način na koji funkcioniše organizaciona struktura parlamenta.

Nadam se da će on pre svega efikasno organizovati rad Skupštine, da ćemo imati sednice na kojima ćemo voditi kvalitetnu raspravu o svim pitanjima koja budu na dnevnom redu, da će omogućiti razmenu stavova, nekada i sučeljavanje stavova i da će kao rezultat te diskusije uvek biti jedna dobra pravna norma, neka zakonska rešenja koja će regulisati na najbolji način određene društvene oblasti kod nas.

Ono što očekujem pod broj jedan od budućeg predsednika Skupštine to je da ne dozvoli da u Skupštini bude neprimerenog obraćanja poslanicima i kada govorim o tome moram da se osvrnem na prethodni period. Bilo je u prethodnim godinama, mogu slobodno reći, prethodnim decenijama neprimerenog govora u ovoj Skupštini, bilo je i u prethodnom sazivu, mogli smo se uveriti, neprimerenog ponašanja, nasilnog ponašanja i u samom domu i ispred parlamenta i neki poslanici koji sada i ne sede u ovoj sali su na taj način, na jedan ružan način predstavili i sebe i svoje političke stranke i svoje birače, koje predstavljaju na kraju krajeva.

Zbog toga predsednik Skupštine budući mora da kontroliše raspravu u plenumu, da se rasprava ne pretvori u vređanje političkih neistomišljenika, da sankcioniše adekvatno neiznošenje neistina. Razumljivo je da svaka stranka ima svoje ideje, svoju ideologiju, ali i te ideje i taj program mogu da se iskažu na jedan primeren način, adekvatan način bez vređanja političkih suparnika.

Ovo sve govori iz dva razloga. Najpre što želim da iskažem stav i očekivanje poslaničke grupe SDPS da će kandidat za predsednika Skupštine stvoriti jedan adekvatan ambijent u kome ćemo raditi. Drugo, ne moram više da naglašavam koliko je važno da se sačuva dostojanstvo Narodne skupštine i siguran sam da ćemo na kraju ovog mandata svi mi zajedno moći da se pogledamo u oči i moći da kažemo da smo kvalitetno obavili posao i da smo sačuvali ugled Skupštine Republike Srbije.

Parlament je ogledalo političkog života u Srbiji, ogledalo naše političke scene i moramo da budemo svesni da ne smemo da izneverimo očekivanje ljudi koji su glasali za nas i koji su nas doveli da sedimo na ovom mestu. Naša obaveza je da sačuvamo kredibilitet ove institucije i da kada se ubuduće govori o parlamentu Republike Srbije da to uvek bude u pozitivnom kontekstu.

Uloga predsednika Skupštine se ne svodi samo na predsedavanje u plenumu. To je jedan širok opseg nadležnosti i u skladu sa tim predsednik Skupštine ima i veću odgovornost, bar za nijansu veću nego što imamo mi narodni poslanici.

Podsetiću da u skladu sa zakonom i u skladu sa Poslovnikom, predsednik Skupštine osim što saziva sednice, osim što daje predlog dnevnog reda i brine o radu u samoj Skupštini, da on predstavlja ovu instituciju u zemlji i u inostranstvu. U skladu sa tim mogu reći da ne smemo potceniti spoljnu politiku, odnosno aktivnosti Skupštine na polju spoljne politike. Tu pre svega mislim na parlamentarnu diplomatiju.

Gospodin Dačić je bio inostranih poslova i veoma dobro razume koliko je danas važno da ovaj dom da svoj doprinos boljem pozicioniranju Srbije u jednim složenim međunarodnim okolnostima u vremenu kada vodimo pristupne pregovore sa EU, kada se vodi dijalog sa Prištinom. Nije ni to lak posao.

Mi ćemo verovatno narednih dana formirati skupštine delegacije i u njima će biti predstavnici različitih političkih stranaka. U nastupu na međunarodnom polju, u međunarodnim institucijama praksa jeste da političke stranke artikulišu neke ideje i interese tih partija iz kojih dolaze, tako da će pred predsednikom Skupštine biti jedan zadatak da uobliči tu spoljnu politiku koja mora biti na istom nivou kao što je spoljna politika Vlade Republike Srbije.

Obzirom na većinu koju imamo u parlamentu, ne sumnjam da ćemo izabrani gospodina Dačića za predsednika Parlamenta. Od njega očekujem da na najbolji način predstavlja Skupštinu, da objektivno, nepristrasno vodi sednice, da bude prvi među jednakima. Želim mu uspeh u radu i nadam se da će na jedan dostojanstven način da vodi ovu Skupštinu kao jednu centralnu zakonodavnu instituciju. Hvala.