Hvala, predsedavajući.

Poštovane koleginice i kolege, iako su pravila rada, organizacije i funkcionisanja parlamenta propisani Poslovnikom o radu Narodne skupštine Republike Srbije, smatram da ćemo usvajanjem Kodeksa ponašanja, odnosno pravilnika ponašanja narodnog poslanika dodatno precizirati ovu jednu oblast, definisati standarde koje treba da primenimo i u praksi.

Kodeks ponašanja je usaglašen sa Poslovnikom, što je najvažnije. On će unaprediti rad parlamenta, ali on sadrži i određene novine u odnosu na Poslovnik, pre svega, kada govorimo o sankcionisanju nedoličnog i neprimerenog ponašanja i ovaj put to se izražava u jednoj javnoj opomeni, a ne samo da se svede na novčanu kaznu i mislim da smo na taj način napravili jedan korak napred.

Ovaj kodeks zasniva se na načelima, na standardima, na vrednostima koje su opšte prihvaćene ne samo za naše društvo, već su ti principi na kojima počivaju i organi rada razvijenih zapadnih institucija.

Smatram da je usvajanje jednog ovakvog akta važno ne samo da bismo naše standarde odnosno naš pravni okvir usaglasili sa pravnim okvirom i standardima zemalja Evropske unije, već i da bismo unapredili rad Narodne skupštine i da bismo negovali i sačuvali dostojanstvo ovakve institucije kao centralnog zakonodavnog organa.

Na nama je da i kroz ovaj kodeks, odnosno poštovanje kodeksa, sačuvamo dostojanstvo, da povratimo poverenje građana u ovu instituciju. Jednostavno, poverenje je uvek takvo da ga je teško steći, lako se gubi, a mislim da svi događaji iz prošlosti su doveli do toga da mi moramo da radimo na ovoj oblasti, moramo da radimo na tome da čuvamo dostojanstvo i da negujemo poverenje građana Srbije u instituciju kao što je Narodna skupština Republike Srbije.

U nekim evropskim državama kodeks ponašanja je regulisan tako što je sadržan u više različitih dokumenata. Mi smo napravili jedan dobar potez ovim kodeksom jer smo objedinili u jednom dokumentu sva ona pravila koja smatramo da treba da poštuju narodni poslanici da bi Skupština funkcionisala normalno.

Važno je zbog nas samih da rad parlamenta bude dobro organizovan, da imamo kvalitetne rasprave, da govorimo o tačkama koje su na dnevnom redu, da ne pravimo neke bespotrebne digresije i da rezultat takve rasprave budu kvalitetni zakoni, kvalitetan pravni okvir koji će regulisati različite društvene oblasti, a pre svega koji će uticati na podizanje životnog standarda stanovnika Srbije.

To možemo da postignemo jedino tako ako kroz poštovanje Poslovnika i ovakvog kodeksa ponašanja napravimo, odnosno kreiramo jedan ambijent rada gde ćemo imati poštovanje jedni prema drugima, političke stranke da imaju poštovanja i uvažavanja prema svojim političkim neistomišljenicima i zaista razumljivo je da svaka politička partija iznosi svoje programske ciljeve, da iznosi svoju ideologiju, da iznose različite stavove, nemam ništa protiv ni da se sukobimo sa različitim argumentima, ali na kraju plod svega toga treba da bude jedna dobra zakonska norma u interesu svih građana Srbije.

Nažalost, iskustvo iz prošlih godina, ali mogu slobodno reći i iskustva od obnavljanja višestranačkog parlamentarizma u Srbiji, gotovo 30 godina, idu u prilog tome i govore da je ovakav kodeks ponašanja i te kako potreban Narodnoj skupštini Republike Srbije. Bilo je mnogo negativnih događaja u prošlom sazivu i sam sam svedok takvih događaja. Poslanici su često iznosili neistine da bi time možda uzdigli sebe ili da bi unizili svog političkog oponenta, bilo je i demonstriranja nasilja u Skupštini, u sali gde se održavaju sednice Skupštine Republike Srbije, u sali gde se održavaju sednice odbora, bilo je nasilja i ispred Skupštine Republike Srbije. Pojedini poslanici su ovde unosili uvredljive transparente, a sve to zarad neke, mogu reći, jeftine promocije, zarad pažnje koju dobijaju u medijima na taj način, da skrenu pažnju na sebe.

Ako odemo još malo više u prošlost, možemo da vidimo da je bilo i drastičnijih primera, da su se nekada poslanici u ovoj sali obračunavali fizički jedini sa drugima, bilo je čupanja mikrofona, polivanja vodom, gađanja cipelom predsedavajućeg i sve to je stvorilo jednu ružnu sliku o Narodnoj skupštini Republike Srbije i zato smatram da je dobro što danas govorimo o kodeksu ponašanja narodnih poslanika i na svima nama je jedna odgovornost da popravimo takvu jednu sliku i mislim da smo na pravom putu.

Činjenica je da ni stroge novčane kazne nisu pomogle da se pojedini poslanici neprikladno ponašaju, da se neprikladno izražavaju. Jednostavno poslanici moraju da budu svesni da su oni ovde predstavnici svih građana Srbije, da predstavljaju pre svega svoje birače, da su oni ogledalo svojih političkih partija, ali sa druge strane i političke stranke moraju da budu svesne da one jednim delom preuzimaju odgovornost kada kandiduju određene ljude za mesto narodnih poslanika i da moraju da vode računa koga će postaviti na tim listama da budu narodni poslanici, odnosno ko će ih zastupati u Skupštini Republike Srbije.

Neće se niko prelaskom Skupštinskog praga odjednom preobraziti, pa neće tako postati ni više obrazovan, ni kulturan, ni vaspitan, niti će imati bogatiji rečnik. Jednostavno mi svoje vaspitanje nosimo iz kuće, nosimo ga iz porodice, obrazovanje stičemo u školi, na fakultetu i neće Kodeks ponašanja sigurno nikoga ni prevaspitati, niti će nekoga edukovati, ali moramo da budemo svesni da mi svojim nastupima, da svojim govorima pre svega promovišemo sami sebe, da na taj način govorimo i o svojim nekim kvalitetima, ali često znaju da dođu do izražaja i naše mane.

Ne očekujem da ćemo usvajanjem ovog Kodeksa preko noći rešiti sve probleme. Sigurno će i dalje biti nekog neprikladnog rečnika, da će biti neprimerenog ponašanja, ali ovaj Kodeks ponašanja mora da bude jedna smernica, jedna opomena svima nama i narodnim poslanicima koji budu u ovom parlamentu, da vodimo računa kako govorimo, kako se odnosimo prema našim političim protivnicima.

Francuski političar i premijer Francuske s početka 20. veka, Žorž Klemanso, je na jednom govoru na otvorenom imao takvu jednu neprijatnost da je doživeo da su mu njegovi politički protivnici zviždali, uzvikivali, ometali ga i čak oponašali glasove životinja ne bi li ga uvredili na taj način. Njegovi saradnici su želeli u tom trenutku da se obračunaju sa političkim protivnicima, ali on im je tada poručio u toku govora da to ne čine.

Rekao je tada da svako ima pravo da izrazi svoje stavove, da iskaže svoje misli, a da očigledno njegovi politički protivnici iskazuju svoje misli na jeziku koji im je najpribližniji.

On je na taj način ne samo unizio svoje političke protivnike, nego je pokazao njima da su oni svojim uvredljivim gestikulacijama pokazali više o sebi, nego od drugima.

Upravo sam želeo na ovom primeru da pokažem kako se neprikladan rečnik i neprikladno ponašanje nekada mogu vratiti kao bumerang onome ko koristi takav rečnik.

Parlament je mesto gde treba da iznosimo činjenice, gde treba da sučeljavamo stavove i gde treba na kraju da pobeđuju argumenti. Za nas iz SDPS je važno i zato insistiramo na jednoj pristojnoj komunikaciji i na međusobnom uvažavanju.

Očekujem da ćemo svi mi u ovom sastavu na kraju mandata moći da kažemo da smo dostojanstveno predstavljali građane Srbije, da smo pozitivno uticali na ugled Narodne skupštine Republike Srbije i za početak dobro je i to što su se svi predstavnici poslaničkih grupa kao članovi Radne grupe koja je bila zadužena za izradu Kodeksa složili da je kodeks neophodan i uglavnom smo jedinstveni bili kada je bila reč o ovom Predlogu Kodeksa ponašanja.

I uvek kada govorimo o ponašanju i obraćanju poslanika, moramo da obratimo pažnju i na jedan drugi smer tog toka komunikacija. Ne mislim samo na poslanike, već na sve državne funkcionere.

Ovih dana, odnosno prethodnih meseci, svedoci smo da se na račun najviših državnih funkcionera iznose brojne uvrede, da se vređaju članovi njihove porodice i oni sami, počevši od predsednika države, premijera. Stav nas iz SDPS i na tom ćemo uvek insistirati je da ne sme niko da bude žrtva vređanja, da ne sme niko da bude žrtva pretnji, niti najviši državni funkcioneri i članovi njihove porodice, kao ni građani Srbije.

I zato svi zajedno moramo da budemo jedinstveni u tome kako da podignemo i ugled Narodne skupštine, ali i kako da zaštitimo svakog funkcionera, kako da zaštitimo svakog građanina Srbije, jer često postavimo pitanje – ako je neko danas u stanju da vređa svakog dana ili predsednika Republike ili premijera ili ministra ili narodnog poslanika, kako se tek onda osećaju drugi građani Srbije koji nemaju realno tu zaštitu kao što imaju pojedini državni funkcioneri.

Jednostavno, moramo svi zajedno da radimo i da budemo jedinstveni u tome da svako takvo vređanje naiđe na jednu široku osudu javnosti i tek onda ćemo znati da smo uspeli u tom procesu. Hvala.

Hvala, poštovani predsedavajući.

Poštovani ministre, koleginice i kolege, svoje današnje izlaganje počeću, najpre, izmenama i dopunama Zakona o privremenom uređivanju naplate takse za javni medijski servis.

Ove izmene su nepopularne u javnosti, ali pokušaću u narednim minutima da objasnim zašto su ove izmene opravdane. Nepopularno je sve što se odnosi na povećanje cena. Ovde se konkretno povećava taksa za 44 dinara. Iako je 44 i to je nepopularno. Iznosiću u buduće 299 dinara, ali smatramo da je ovo povećanje neophodno, da je opravdano i pokušaću da objasnim na jednom slikovitom primeru zašto nam je potreban javni servis, zašto je potrebno da konstantno ulažemo u javni servis i da obezbedimo njegovo finansiranje.

Pre oko dva meseca gledao sam na jednom kvizu na RTS da je jedan dvadeset četvorogodišnji mladić odgovorio tačno na 21 pitanje. Fascinirao je, zaista, javnost svojim znanjem. Posle toga je bio zastupljen u medijima i on je sa takvim znanjem za svoju ekipu u tom kvizu ukupno obezbedio novčanu sumu, odnosno, nagradu nešto manje od 2.000 evra. Dakle, jedno kvalitetno obrazovanje, očigledna inteligencija, a vrednost toga je bila, da kažemo novčana, manja od 2.000 evra. Sa druge strane, imamo rijaliti programe gde pobednici tih rijalitija osvoje čak i do 50.000 evra i ako uzmemo novac kao parametar i na jednu stranu stavimo znanje, obrazovanje i inteligenciju, sa druge strane učesnike rijaliti programa za koje mogu da kažem najblaže rečeno gde ima i neprimerenog ponašanja, i neprikladnog rečnika, da li je moguće da znanje i obrazovanje vrede 25 puta manje od promocije vrednosti koje nisu tradicionalne za naše društvo da se izrazim na najblaži mogući način.

U ovom primeru leži odgovor na pitanje da li nam je potreban kvalitetan javni servis i da li je potrebno da konstantno ulažemo u javni servis? Očigledno da je potrebno.

Da se razumemo, nemam ništa protiv privatnih televizija. Svako ima pravo na izbor. Svako ima mogućnost da jednom komandom na daljinskom upravljaču ugasi TV, promeni program. To je izbor svakog pojedinca. Ali, očigledno je da javni servis mora da vodi računa o opštem interesu svakog građanina, za razliku od komercijalni televizija, od privatnih medija, koji se rukovode profitom. Zato prioritet javnog servisa jeste kreiranje, odnosno stvaranje kvalitetnog programa i da takav program uvek bude alternativa na koju možemo da računamo. Zato je važno da obezbedimo stabilno finansiranje javnog servisa, a podsetiću da je taksa koju plaćamo na ime javnog servisa među najnižima u Evropi.

Za razliku od privatnih medija, javni servis je osnovan od javnosti, finansiran od javnosti i kontrolisan od javnosti. Javni servis kao takav ima ulogu da u ljudske domove unese najbolje od ljudskog znanja, najbolje od obrazovanja i da postavi standarde dobrog ukusa.

Za razliku od komercijalnih medija, javni servis ima obavezu da vodi računa o zaštiti dece i mladih, o njihovom psihofizičkom razvoju, ima obavezu da emituje program koji se tiče i bolesnih i hendikepiranih, ne sme da diskriminiše nikoga ni po jednom osnovu, bilo po polnom, etničkom, religijskom, profesionalnom.

Javni servis ima obavezu da omogući rasprave o svim pitanjima u društvu i kao takav da bude uporišna tačka demokratske komunikacije u našem društvu. Treba da proizvodi programe najvišeg kvaliteta koji moraju da budu dostupni svakom građaninu pod jednakim uslovima.

On ne sme da bude politički, religijski ili kulturno jednostran. Sve društvene grupe, i bogati, i siromašni, i ljudi sa određenim invaliditetom, i većinsko stanovništvo i manjinsko stanovništvo moraju da imaju mogućnost komunikacije putem javnog servisa. To su standardi uspešnog funkcionisanja svakog javnog servisa u bilo kojoj razvijenoj demokratskoj državi u Evropi i u svetu.

Kada govorimo danas o finansiranju, važno je istaći da osnovni izvor koji obezbeđuje egzistenciju javnog servisa jeste neka vrsta javnog prihoda. U svetu je poznato nekoliko takvih primera. Da li je to plaćanje TV pretplate, takse na električno brojilo, finansiranje iz državnog budžeta ili neka vrsta donacija, ali u svakom slučaju ne smemo javnom servisu ni da uskratimo pravo od komercijalnih izvora, od reklama, jer je to jedan dodatni izvor prihoda koji obezbeđuje samoodrživost svakog javnog servisa.

Podsetiću da su u svetu samo dva javna servisa mogla da opstanu i da imaju kvalitetan program bez reklama. To su britanski Bi-Bi-Si i japanski En-Ha-Ka. Svuda u svetu su dokazi o opštem padu etičkih standarda i čini mi se da nikada nije postojala veća potreba za etičkim obrazovanjem nego sada u ovom svetu u kome mi živimo.

Mnogi misle da etika i mediji čak ne mogu da budu u istoj rečenici, ali tvrdim da etičko novinarstvo, odnosno novinarstvo koje nema u sebi etike ne zaslužuje i da nosi to ime.

Javni servis mora da bude u funkciji zadovoljenja potreba svih građana i zbog toga je na javnom servisu i veća odgovornost da se pridržava tih etičkih standarda. Posebno se to odnosi na program namenjen mladima, koji ipak zauzimaju posebno mesto u našoj kulturi.

Mlada publika je veoma osetljiva publika i kada mediji šalju poruke mladima, te poruke moraju da budu pažljivo odabrane. Takve poruke utiču na formiranje stavova mladih, utiču na formiranje pogleda na svet mladih ljudi i zato mediji moraju da preuzmu svoj deo odgovornosti. Na nama je da negujemo javni servis, da ulažemo u njega, da ga unapređujemo, jer on mora da bude zvezda vodilja u jednom svetu, u moru medija koje su spremne i na prikazivanje neprikladnog sadržaja sve zarad sticanja profita.

Nažalost, o javnom servisu kada govorimo u političkom kontekstu, uvek se govori u vreme predizborne kampanje o političkim izveštavanjima. Političke stranke često znaju da okrive javni servis kao izgovor za sopstveni neuspeh na nekim izborima. Takođe, političke stranke znaju i da vrše pritisak na javni servis da bi imali što više prostora, da bi bili što više zastupljeni na javnom servisu.

Što se toga tiče, mi iz SDPS-a uvek zastupamo stav da javni servis mora da ima jedan pravičan, uravnotežen i nepristrasan pristup po ovom pitanju, ali isto tako, s druge strane, moramo da ukažemo da ima mnogo važnijih pitanja kojima treba da se bavi javni servis. To je, pre svega, kvalitet programa koji se odnosi na osetljive grupe, kvalitetan kulturni program. To je promovisanje sporta, promovisanje zdravog života, odnosno promovisanje svih onih vrednosti koje su karakteristične za jedno pristojno društvo.

Težnja javnog servisa da u svojim programima održi kvalitet zaista je ugrožena zakonima tržišta, gde su komercijalni mediji postali lako dostupni, jeftini, dolaze do svakog gledaoca i slušaoca i očigledno je da je u takvoj jednoj atmosferi javni servis i te kako neophodan nama svima u budućnosti.

Jedna od najproblematičnijih etičkih dilema svakoga ko radi u medijima jeste pitanje neprikladnog sadržaja, neprikladnog rečnika, posebno što se to odnosi na decu koja su tome izložena, koja to mogu da slušaju i da gledaju takve programe.

Javni servis mora da se prilagođava društvenim promenama, ali isto tako ne smemo da zaboravimo nikad da javni servis mora da služi interesima građana na najbolji mogući način.

Na dnevnom redu su i novi zakoni. Jedan od njih je i Zakon o digitalnoj imovini. Ovim zakonom definišemo jasna pravila i dajemo pravnu sigurnost onima koji trguju digitalnom imovinom, ali na ovaj način šaljemo i poruku da Srbija postaje država finansijskih tehnologija.

Ovo je dobar način da se ta sfera digitalne imovine uvede u legalne tokove, da svako ko se bavi ovom vrstom transakcija izmiruje svoje obaveze prema državi.

Sada će regulatori, a to su Komisija za hartije od vrednosti i NBS kao centralna banka, pratiti dešavanja na tržištu digitalne imovine i ukoliko uoče neke manipulativne radnje imati mogućnost da u skladu sa zakonom reaguju i da spreče takve negativne pojave koje se mogu desiti na tržištu digitalne imovine.

Donošenje ovog zakona će omogućiti da se digitalnom imovinom trguje na jednom regulisanom tržištu, na Beogradskoj berzi i smatram da će i cilj ovakvog zakona biti da se podstaknu i motivišu drugi tržišni takmaci da učestvuju na berzi.

Kada govorimo o virtuelnim valutama, one su prvi put prepoznate u našem zakonodavstvu 2017. godine kroz zakon koji se odnosi na sprečavanje pranja novca i finansiranje terorizma i tada je NBS imala određen nadzor nad tim segmentom poslovanja, tako da ne možemo reći da nema iskustva. Zapravo, iza NBS je trogodišnje iskustvo u ovoj oblasti.

Važno je da razgraničimo da ovim Predlogom zakona virtuelne valute nemaju podjednak tretman kao dinar. Dakle, nisu zvanično sredstvo plaćanja. Narodna banka Srbije ih ne emituje i za njih ne garantuje n i jedan organ javne uprave, ali kripto valute se mogu koristiti kao sredstvo razmene pod određenim jasno propisanim zakonskim uslovima.

Predviđeno je jedno inovativno rešenje i zove se prihvatanje digitalne imovine, odnosno virtualnih valuta. Šta to podrazumeva u praksi? Dakle, svako pravno pravno lice, svaki preduzetnik mora da ima svoj tekući račun koji je dinarski, dakle na njega se uplaćuju sredstva izražena u dinarima. Međutim, oni mogu da potpišu ugovor sa pružaocem usluge koji je licenciran. Kada prodaju svoju robu, prodavac može kripto valutu, odnosno virtuelnu valutu da koristi kao sredstvo razmene, s tim što to ide preko licenciranog pružaoca usluge, koji tu virtuelnu valutu pretvara u dinare i u tom obliku kroz dinare bude isplaćena krajnjem korisniku, odnosno kupcu. Na taj način mi i dalje štitimo dinar kao jedino zakonsko sredstvo plaćanja.

Finansijske institucije ne mogu svoj kapital izražavati u virtuelnim valutama, i to je jasno definisano ovim zakonom. Razlog je očigledan. Prosto je nemoguće vremenski i u kontinuitetu proceniti vrednost imovine finansijskih institucija banaka ako bi one svoju imovinu izražavale u virtuelnim valutama.

Navešću primer bitkoina, kao najpopularnije virtuelne valute. Njegova vrednost je u 2016. godini bila 700 dolara, krajem 2017. godine bila je 20.000 dolara, 2018. godine 3.000 dolara, 2019. godine 7.000 dolara, a sada je ta vrednost 18.000 dolara. To je dobar primer na kome se vidi kako se kreće virtuelna valuta i koliko može biti nestabilna njena vrednost na tržištu i zato je opravdano što finansijske institucije ne mogu svoju vrednost iskazivati u virtuelnim valutama.

Ostavljena je mogućnost da se ulaže u investicione tokene, što može doprineti razvoju alternativnih izvora finansiranja. Biće kreiran i portal gde će svi koji se bave određenim transakcijama u ovoj oblasti moći da zatraže odgovor od NBS i Komisije za hartije od vrednosti kada govorimo o digitalnoj imovini. Mogu u jednoj efikasnoj proceduri da dobiju taj jedinstven odgovor na vreme. Neće biti sukoba nadležnosti, jer su nadležnosti i NBS i Komisije za hartije od vrednosti jasno definisane ovim zakonom.

Ovim zakonom usklađujemo se sa standardima koji se odnose na podatke koji prate svaku transakciju, odnosno na ovaj način to su podaci o samim korisnicima transakcijama, odnosno o adresi digitalne imovine i važno je i ide se ka tome da ne bude anonimnosti u ovoj oblasti, da anonimnost koja je do sada bila prisutna jednostavno ode u prošlost, a to je povezano i sa zakonom koji se odnosi na sprečavanje pranja novca i finansiranja terorizma. U vezi sa tim je došlo do usklađivanja i sa standardima FETF-a. To je međunarodno telo koje se bavi sprečavanjem pranja novca i finansiranja terorizma. Upravo se ovim novim zakonom i izmenama zakona usklađujemo sa svetskim standardima. Mi ćemo biti ocenjeni koliko smo napredovali u ovoj oblasti, koliko je naš pravni okvir usklađen i siguran sam da ćemo dobiti dobru ocenu, jer mislim da na ovaj način mi našu zakonsku regulativu, odnosno naše tržište regulišemo na jedan adekvatan način.

Važno je da se usklađuje regulativa da bi se presekli kanali finansiranja terorizma. Svedoci smo nedavnog terorističkog napada u Beču, pre toga je bilo u Briselu, Parizu i gotovo da ne postoji mesto u Evropi za koje možemo reći da je bezbedno. Zato je važno da naše zakone usklađujemo sa zakonima drugih zemalja, da zajednički nastupamo u borbi protiv terorizma, da bezbednosne službe sarađuju sa drugim državama i da na taj način na vreme presečemo kanale finansiranja terorističkih akcija.

Na dnevnom redu je još jedan nov zakon. To je zakon o fiskalizaciji i on je uslovljen pre svega razvojem novih tehnologija. Mi smo pre deceniju i po uveli fiskalnu opremu. Jednostavno, vreme je prošlo, tehnologija se razvila i neophodno je, tako pokazuju i podaci sa terena, da uskladimo zakonske norme sa razvojem tehnologije. Očekujemo od ovog zakona i njegov cilj jeste da doprinese suzbijanju sive ekonomije i da doprinese efikasnoj kontroli i naplati poreza.

Za kraj, reći ću samo nešto još o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana. Za nas je iz Socijaldemokratske partije Srbije ovo veoma značajno. Povećava se neoporezivi deo zarada. Država je na ovaj način ispunila svoje obećanje i u septembru je dogovoreno na sednici Socio-ekonomskog saveta da se minimalna zarada poveća, čini mi se, za 6,6% i sa tom povišicom će se ući u narednu godinu.

Država je ispunila svoje obećanje. Postižemo jedan dobar balans. Svako se drži dogovora. Minimalne zarade će ići na gore. Država će izaći u susret privrednicima, rasteretiti ih u određenoj meri da bi oni mogli da posluju na nivou istih aktivnosti kao i do sada. To je dobra poruka države, ne samo kada govorimo o ovom povećanju minimalne zarade, već i kada govorimo o svakom budućem dogovoru između zaposlenih i poslodavaca i države kao garanta poštovanja dogovora.

Socijaldemokratska partija Srbije će glasati za sve predložene izmene i dopune zakona. Hvala.

Hvala, predsedavajući.

Poštovani ministre, predstavnici ministarstva, koleginice i kolege, moram u svom današnjem obraćanju najpre da pohvalim Ministarstvo finansija, jer juče kada smo raspravljali o Predlogu budžeta za 2021. godinu, taj predlog budžeta je na vreme stigao u Skupštinu, u skupštinsku proceduru, poslanici su imali dovoljno vremena da se upoznaju sa jednim tako važnim dokumentom, a javnost je imala na uvid budžet za 2021. godinu.

U istom tom duhu želim da pohvalim i što danas raspravljamo o završnom računu budžeta za 2019. godinu i veoma je važno što u dva dana govorimo najpre o budžetu za sledeću godinu, a onda i o završnom računu budžeta za prethodnu godinu, jer je oblast finansija jedna od najvažnijih i najosetljivijih oblasti u našem društvu.

Dobro je da javnost ima uvid u kretanje novca i veoma je važno, i građani Srbije imaju pravo da znaju, gde se potroši svaki dinar i kako se tokovi novca kreću, od onog trenutka kada se putem poreza novac sliva u budžet, pa do trenutka kada se novac iz budžeta isplaćuje krajnjem korisniku.

Ministar je malo pre napomenuo i zaista, to je odličan uspeh, mi smo poslednjih godina ostvarivali uspeh tako što smo imali suficit u budžetu prethodne četiri godine. To je rezultat jedne odgovorne fiskalne politike. Ali, da bismo došli do tako dobrih rezultata, bilo je potrebno jedno teško vreme, jedan teži period, gde su primenjene možda u tom trenutku nepopularne mere zarad fiskalne konsolidacije, ali smo postigli cilj – javne finansije su sada na zdravim nogama i upravo zahvaljujući tome mi smo kao društvo spremno dočekali krizu koju je iznenada izazvala pandemija zbog virusa korone. Država je u tom trenutku stala iza privrede i paketom sveobuhvatnih mera privreda je mogla da se osloni na tu pomoć i ljudi su bili zaštićeni od mogućih negativnih posledica.

Neću da nabrajam šta je sve bilo, ali, opet, istaći ću da je država pomogla sa nekoliko minimalnih zarada za zaposlene, Fond za razvoj je izašao sa jednim povoljnim kreditom u iznosu od 200 miliona evra, u aprilu su povećane plate, reći ću zasluženo, zdravstvenim radnicima, povećanje je bilo 10%, isplaćena je jednokratna pomoć penzionerima. Važno je što je pomoć usmerena i na ugostitelje, na hotelijere, jer je ova oblast zaista pogođena krizom.

Ove mere ostvarile su odlične efekte, ali moram da napomenem da su došle u pravom trenutku. Potrebno je nekad postaviti pitanje – šta bi se desilo da su ove mere zakasnile? Ili – šta bi se desilo da ovih mera uopšte nije ni bilo? Da li bi se sačuvala radna mesta? Da li bi svi proizvodni pogoni ostali neoštećeni? Koliko bi uopšte trajao proces oporavka od krize koju je izazvala korona?

Za pohvalu je i činjenica što se nastavlja sa rasterećenjem privrede kada govorimo o doprinosima na zarade. To ima jedan cilj – da se i dalje nastavi sa trendom smanjenja nezaposlenosti. Stopa nezaposlenosti je jednocifrena u ovom trenutku i nama iz Socijaldemokratske partije Srbije je to veoma važno, jer na taj način radnike stavljamo u jedan bolji položaj u odnosu na poslodavce. Radnici mogu da pregovaraju komotnije o novim uslovima rada, imaju alternativu jer se povećala ponuda na tržištu rada.

Posebno ističemo važnost dogovora na sednici Socijalno-ekonomskog saveta da se poveća minimalna zarada u narednoj godini za 6,6%. Naravno, država je i tu imala sluha i izašla je u susret privrednicima da oni mogu da realizuju ovakav jedan program a da pri tom se napravi balans u smislu da se privredne aktivnosti nastave istim tempom kao i do sada, a da ne dođe do otpuštanja radnika.

Ministar je malopre napomenuo da ćemo usvajanjem jednog od ovih zakona koji se nalaze danas na dnevnom redu moći da isplatimo u toku ovog meseca jednokratnu pomoć penzionerima. I penzioneri imaju razloga da budu zadovoljni, jer će i u sledećoj godini po novoj formuli imati povišicu. To su sredstva koja se isplaćuju iz realnih izvora, i to je najvažniji pokazatelj jedne zdrave ekonomije, odnosno zdravih finansija.

Važno je da se nastavi sa ulaganjem u infrastrukturu, puteve, železnice, dakle, u sve ono što građani Srbije svakodnevno koriste.

Iako je već sada 2021. godina možemo reći i neizvesna i nepredvidiva, privredna kretanja u našoj zemlji daju nam za pravo da budemo optimistični. Jednostavno privredna kretanja su takva da možemo da imamo realne procene. Ipak videćemo kako će biti početkom narednih meseci, kako će se odvijati situacija i u zavisnosti od toga videćemo dali će biti dodatnih rashoda iz budžeta.

Najvažnije je da se fokusiramo na budućnost, da i dalje ostanemo podjednako atraktivni za ulaganje kao i do sada, jer podsetiću da smo mi na prvom mestu u ovom delu Evrope po broju direktnih stranih investicija, odnosno više od pola direktnih stranih investicija u regionu završi u našoj zemlji. U kontinuitetu se radi na podizanju životnog standarda građana i te rezultate vidimo i sada.

Podržavam odluku da se zdravstveni radnici nagrade najviše i da povećanje plata bude najviše baš u zdravstvenom sektoru, jer su oni svojim zalaganjem i svojim primerom u prethodnom periodu to i zaslužili. I baš kada govorimo o povećanju plata u javnom sektoru ovom oblašću bavi se upravo Zakon o budžetskom sistemu i on konkretno definiše procente povećanja u javnom sektoru, i to je najznačajnija izmena u ovom zakonu.

Pored ovih povećanja koje je ministar malopre naveo, od aprila meseca predviđeno je i povećanje za pripadnike Vojske Srbije. To je povećanje negde za 10% i, koliko sam razumeo, ono se neće videti kroz ovaj zakon, ali će se videti tako što će se povećati koeficijent pripadnicima Vojske Srbije i veoma je važno, jer će ih to dodatno motivisati, da sačuvamo nivo profesionalnih vojnika u redovima vojske.

Procentualno učešće plate i penzija u ukupnom BDP se smanjuje, i to je pokazatelj jedne odgovorne fiskalne politike u cilju makroekonomske stabilizacije.

Ovim izmenama i dopunama zakona relaksiraju se mere koje se odnose na zabranu zapošljavanja u javnom sektoru. Mi smo krajem 2013. godine doneli odluku da je za zaposlenje u javnom sektoru na određeno vreme bila potrebna saglasnost Vlade. To su bile mere koje su u tom trenutku bile neophodne radi fiskalne konsolidacije i smatram da su te mere ispunile svrhu i zato mi danas možemo da govorimo o postepenom ukidanju ovih mera. Na ovaj način šaljemo i poruku mladim ljudima da ćemo obezbediti prostor da mogu da se zaposle lakše u javnom sektoru, da se zadrže u Srbiji, da pošaljemo poruku da najbolji treba da budu nagrađeni, da najvredniji treba da dobijaju dobra radna mesta, da pošaljemo poruku da smo mi društvo koje teži da stvori jednake šanse za sve. Mladi u Srbiji žele izvesnost i žele sigurnost, a mi smo ti koji tu sigurnost i tu izvesnost treba da im obezbedimo, da mogu da planiraju svoju budućnost u Srbiji.

Ovo zakonsko rešenje daje mogućnost da se reše neka prioritetna kadrovska pitanja u javnom sektoru i ranije je bilo sugestija da možda treba popustiti ove mere naročito u onom delu gde su kolektivi takvi, u javnom sektoru da su po broju godina, uslovno rečeno, stari kolektivi i bilo je potrebno podmlađivanje, ali i iz drugog razloga da bi starije kolege mogle svoje veštine i svoja znanja da prenesu mlađim kolegama i da ih obuče na pravi način.

Za kraj reći ću nešto i o Predlogu zakona o davanju garancije Republike Srbije po zaduživanju Skijališta Srbije za izgradnju gondole Brzeće - Mali karaman. Ovo je jedna veoma važna investicija za ovaj deo Srbije i što se tiče Kopaonika turizam je razvijen na ovoj planini, ali rekao bih više na onoj strani koja pripada teritoriji opštine Raška. Na ovaj način mi ćemo podsticati razvoj turizma na strani Kopaonika koji gravitira opštini Brus.

Bio sam nedavno u Brusu i tamo je posle dugo godina došlo do promene vlasti. Sada vlast čine predstavnici stranaka, to je koalicija koja je kompatibilna koaliciji na republičkom nivou. sreo sam se sa tim ljudima i sa direktorkom Turističke organizacije Brusa i video sam jedan entuzijazam kod njih i želju da pristupe odgovorno svom poslu i žele da pokrenu ovu opštinu. Zato mislim da će ova investicija njima mnogo značiti. Važno je zato da ih podržimo na tom putu.

Vrednost investicije nije mala – 3,2 milijarde dinara, ali ipak ova investicija može biti dobar zamajac za dalji privredni razvoj ovog dela Srbije. Hvala.

Hvala, predsedavajuća.

Koleginice i kolege, ja ću govoriti o dnevnom redu o kome raspravljamo danas. Jedna od tačaka je i Finansijski plan REM-a. Logično je da raspravljamo o radu REM-a u plenumu, jer REM za svoj rad odgovara upravo Narodnoj skupštini Republike Srbije.

U prethodnom periodu je rad REM-a, tačnije izbor članova Saveta REM-a bio i te kako tema koja je bila zastupljena u javnosti. Naročito je to bilo u periodu s početka ove godine i na kraju prošle godine. Dakle, to je bio jedan period pred parlamentarne, pokrajinske i lokalne izbore i mi smo i tada izabrali članove Saveta REM-a koji su nedostajali i na taj način smo omogućili da ovo telo radi nesmetano i da na najbolji mogući način obavlja svoju ulogu. To je posebno bilo važno, kao što sam već napomenuo, zbog izbora koji su se tada održavali.

Inače, tema koja se odnosi na rad REM-a bila je neizbežna tema i tokom dijaloga između vlasti i opozicionih stranaka o izbornim uslovima. Bila je to tema i na fakultetu političkih nauka, a kasnije i u domu Narodne skupštine kada se govorilo o izbornim uslovima i tada su i evroparlamentarci posredovali u tim razgovorima i govorilo smo o temama koje se tiču rada REM-a.

Nažalost, i tada, ali i godinama unazad, kada se govori o REM-u, kada se ocenjuje rad REM-a, uvek se govori sa jednog političkog aspekta, donose se zaključci iz jednog političkog ugla i to, nažalost, biva od strane opozicionih političkih partija i uvek moram da kažem da je REM nezavisno telo, da ono polaže račune Narodnoj skupštini Republike Srbije, ali da je opasno vršiti takve pritiske na jedno ovakvo telo, jer na posredan način se vrši uticaj, odnosno sugeriše se u kom smeru ono treba da donosi određene odluke.

Ne smemo da dozvolimo da se rad REM-a sagledava samo u političkom kontekstu. Ovo telo u svom radu oslanja se na devet zakona. Naravno, centralni zakon je Zakon o elektronskim medijima. Pored toga, REM je usmeren, između ostalog, i na Zakon o oglašavanju, Zakon o javnim medijskim servisima, Zakon o medijskim komunikacijama, Zakon o javnom informisanju i medijima.

Jasno je da REM reguliše rad medija koji se odnosi na sve oblasti. Dakle ne samo na politiku, i na sport, i na obrazovanje i na kulturu, i na informisanje i na oglašavanje. Nije samo politika u pitanju, iako se to često stavlja u fokus. Zbog toga je nama iz SDPS važno da ovo telo nezavisno obavlja svoju ulogu, jer će ono jedino na taj način obavljati dobro svoj posao, a u interesu svih građana Srbije.

Zbog javnosti, moram da podsetim da se REM ne bavi radom konkretno novinara, već pružaocima usluge elektronskih medija i da naglasim da je, između ostalog, njegov zadatak da taj rad bude na način primeren demokratskom društvu.

Podsetiću da je Odbor za kulturu i informisanje nedavno razmatrao predlog novih članova REM-a i očekujem da ćemo uskoro u plenumu imati raspravu o novim članovima REM-a i da će to biti prilika da detaljnije govorimo o radu ovog tela. Zato je važno da sačuvamo nezavisnost ove institucije, da mi kao Skupština kontrolišemo rad REM-a, ali da insistiramo da ono radi u skladu sa Zakonom, a na nama je, kada predlozi dođu na dnevni red, da izaberemo najbolje kandidate koji će odgovorno raditi svoj posao u interesu svih građana Srbije. Hvala.

Hvala, predsedavajući.

Poštovani ministre, koleginice i kolege, kada govorimo o sporazumima koji su danas na dnevnom redu, oni su, pre svega, usmereni na unapređenje zdravstvenog sistema, na izgradnju i obnovu vodovodne infrastrukture i unapređenje energetske efikasnosti.

O predlozima zakona o potvrđivanju sporazuma koji su na dnevnom redu, najpre ću govoriti o dva sporazuma. Jedan je između Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj i odnosi se na realizaciju projekta „Hitan odgovor na Kovid-19“ i drugi sporazum je sporazum Republike Srbije i Banke za razvoj Saveta Evrope i odnosi se na ublažavanje posledica pandemije Kovida i u tom kontekstu moram da napomenem da smo mi u ovom domu pre nepune dve sedmice usvojili izmene i dopune Zakona o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti i na taj način ćemo, i uz ove usvojene sporazume, doprineti da se lakše borimo i lakše pronalazimo bolja rešenja u borbi sa

Kovidom-19.

Tada smo precizirali koje su odgovornosti, odnosno precizirali smo obaveze i pravnih lica i preduzetnika i zdravstvenih ustanova, ali precizirali smo i prava građana koja imaju u slučaju da se zaraze virusom korona.

Sada, usvajanjem ovih sporazuma koje smo malo pre naveo, proširićemo opseg za delovanje, osposobićemo i dodatno ćemo opremiti zdravstvene ustanove da bi bolje delovale u ovako vanrednim okolnostima.

Projekat pod nazivom „Hitan odgovor na Kovid-19“ sprovodiće se uz pomoć Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje i Instituta za javno zdravlje. Ovaj sporazum će obezbediti novac u iznosu od 92 miliona evra. Taj novac biće usmeren na jačanje sistema nadzora bolesti, unapređenje referentnih laboratorija, jačanje kapaciteta za pružanja medicinske nege, obuke medicinskih radnika, renoviranje specijalizovanih jedinica u određenim zdravstvenim ustanovama, opremanje zdravstvenih ustanova za pružanje kritičnih medicinskih usluga.

Rekao sam malo pre, već devet meseci mi se borimo i pokušavamo da pronađemo adekvatno rešenje da bismo efikasno sprečili širenje Kovida-19. Dobro je što je Vlada Srbije budžetom izdvojila, odnosno opredelila devet milijardi dinara za izgradnju dve kovid bolnice. Jedna se gradi u blizini Beograda. Posebno je važno što se druga gradi u unutrašnjosti, u Kruševcu i ona će biti na usluzi ne samo građanima Kruševca, već i građanima okolnih gradova.

Nažalost, u poslednjih sedam dana situacija, što se tiče širenja Kovida-19 u Srbiji, je nepovoljnija nego što je to bio slučaj ranije. Povećava se broj novozaraženih ne samo u velikim gradovima. Sada se povećava i u manjim gradovima. Zbog toga mislim da će ove dve bolnice, koje se grade, imati punu svrhu.

Naš zdravstveni sistem funkcioniše u nekim vanrednim okolnostima, mogu reći, već devet meseci, ali, uprkos tome, funkcioniše dobro. Nijedan pacijent nije ostao a da nije zbrinut, nijedan pacijent nije vraćen kući i to je dobro, dobar znak da imamo kapacitete da izađemo u susret potrebama svih građana Srbije.

Sada smo iskusniji nego na početku pandemije. Otklonili smo eventualne propuste i bolje je organizovan rad lekara i medicinskih sestara i na osnovu tog iskustva siguran sam da su se oni bolje organizovali i sada nemamo neke propuste koji su bili u nekim situacijama, a to je da je dolazilo do zaraze u samim medicinskim ustanovama. Sada takvih propusta nema, jer bi tako nešto moglo da znači i kolaps čitavog zdravstvenog sistema.

Navešću samo neke primere u mnogo razvijenijim zemljama, kao što su Španija i Italija, gde su zdravstveni sistemi poklekli pred naletom pandemije.

Za nas je važno da se ponašamo odgovorno i uvek treba da apelujemo na građane Srbije da ono što je do njih da urade, da poštuju mere, da poštuju preporuke i na taj način da pomognemo, pre svega, lekarima da oni mogu malo da predahnu, koliko god je to moguće i da nastave da rade kvalitetno, kao što su radili i do sada.

Neophodno je da shvatimo da moramo da korigujemo životne navike i da se pridržavamo preporuka stručnog tima.

Drugi sporazum koji sam pomenuo je sa Bankom za razvoj Saveta Evrope. On će obezbediti 200 miliona evra za finansiranje zdravstvene infrastrukture i kupovinu medicinske opreme u zdravstvenim ustanovama širom Srbije.

Na dnevnom redu su i drugi sporazumi. Navešću dva. Oni se odnose na energetsku efikasnost. Obezbediće se sredstva za realizaciju projekata u oblasti energetske efikasnosti u objektima javne namene i centralne vlasti.

Prvi sporazum je između Republike Srbije i Nemačke razvojne KfW banke, a drugi između Republike Srbije i Banke za razvoj Saveta Evrope.

Kada govorimo o energetskoj efikasnosti, ova tema kod nas nekako ne dobija dovoljno na značaju. Ona podrazumeva smanjenje utrošaka energije, odnosno racionalno trošenje energije.

Zvanični podaci govore da u Srbiji preko 90% objekata u domaćinstvima i u stambenim zgradama nije izgrađeno u skladu sa standardima iz oblasti energetske efikasnosti i postoji mnogo razloga za to. Neki od razloga su što su usled napretka tehnike lako građevinski preduzetnici dolazili do jeftine termoizolacije. Drugi od razloga je što su u nekim ranijim vremenima preduzimači želeli da uštede novac, pa su ugrađivali jeftiniju izolacije, a s druge strane nije bilo propisa koji bi kažnjavali tako neodgovorno ponašanje.

Rezultat toga je očigledan. Trošimo mnogo skupe energije. Navešću jedan primer. Kada se uporede Srbija i Švedska, prosečna stambena zgrada u Srbiji potroši četiri puta više energije nego prosečna stambena zgrada u Švedskoj, a pri tome treba da uzmemo u obzir da u Švedskoj su zime i duže i hladnije. To je samo još jedan pokazatelj koliko još uvek neracionalno trošimo energiju.

Najrazvijenije države sveta promovišu i primenjuju u praksi koncept modela energetske efikasnosti, ali, s druge strane, primetno je da nekako bojažljivo, ali opet nekim koracima ova tema dolazi i kod nas na dnevni red i sve više je zastupljena.

Navešću primer izgradnje tzv. pametnih zgrada. To su zgrade koje se grade uz pomoć materijala i sistema koji doprinose minimalnoj potrošnji energije. Pametna zgrada podrazumeva da je sve automatizovano. U tim objektima vodi se računa o najsitnijim detaljima i dovodi se do značajnih ušteda ne samo kod stambenih zgrada, već su mnogo veće uštede za industrijske i komercijalne komplekse.

Namerno sam naveo ove primere da bih ukazao na koncepte energetske efikasnosti koji tek treba da naiđe na punu primenu u Republici Srbiji.

U tom smislu potrebno je raditi na podizanju nivoa svesti o energetskoj efikasnosti i upravljanju energijom.

Kada govorimo o konkretnim projektima i finansiranju od ovih sredstava na osnovu ovih sporazuma, oni će se odnositi na radove kao što su izolacija omotača zgrade, zamena stare stolarije, zamena rasvete, zamena ili popravka sistema grejanja.

Potrebno je, naravno, uložiti velika sredstva, jer u kombinaciji starosti zgrada i zastarelih metoda izgradnje ovi svi nedostaci moraju da budu otklonjeni. U konkretnom slučaju, ovaj projekat obuhvata sanaciju odnosno rekonstrukciju oko 50 do 60 objekata, bilo da su u pitanju zdravstvene ustanove, škole, sportski objekti i zgrade socijalne zaštite.

Na kraju izlaganja reći ću nešto o Sporazumu između Banke za razvoj Saveta Evrope i Republike Srbije, koji se odnosi na vodosnabdevanje, izgradnju postrojenja i prečišćavanje otpadnih voda. Ministarstvo za zaštitu životne sredine biće zaduženo za nadgledanje i sprovođenje ovog projekta. Ovaj program ima dva cilja, prvi je da se unapredi sistem vodosnabdevanja oko 60 opština u Srbiji. On podrazumeva zaštitu kvaliteta vode i smanjenje gubitka vode, ali smanjenje gubitka vode u onom kontekstu proređivanja vodenih resursa zbog klimatskih promena i zagađenja. Neophodno je da se obnove vodovodne mreže i da se delimično saniraju opštinski vodovodni sistemi uz poboljšanje kvaliteta vode za piće.

Drugi cilj je prečišćavanje otpadnih voda, odnosno izgradnja postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda. To će podrazumevati izgradnju postrojenja u tri grada, u pitanju su Niš, Čačak i Kragujevac, tako je bar planirano. Od ovog novca finansiraće se sanacija i proširenje kanalizacione mreže. Moram da napomenem da su ovakvi, odnosno slični projekti već urađeni u određenim opštinama i gradovima Srbije. Tu se nailazi na jednu uspešnu primenu i pokazalo se kao dobar potez u praksi. Korist od ovog projekta konkretno, imaće oko dva miliona građana.

Socijaldemokratska partija Srbije će podržati predložene izmene i dopune zakona o sporazumima u Danu za glasanje. Hvala.

Hvala.

Poštovani predsedniče, poštovani ministre, koleginice i kolege, smatram da su ova tri poreska i dva carinska zakona koji su danas na dnevnom redu u stvari zakoni koji uobličavaju stabilan pravni okvir kada govorimo o planu fiskalne politike.

Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji je usmeren, rekao bih na tri cilja, odnosno na tri segmenta.

Prvi od njih je usmeren na otvorene investicione fondove. Otvoreni investicioni fonovi za razliku od zatvorenih do sada nisu imali status pravnog lica, iako su bili upisani u skladu sa zakonom u odgovarajući registar. Na ovaj način mi regulišemo sada rad otvorenih investicionih fondova tako što će oni biti obuhvaćeni u naš poreski sistem. Tačnije, bilo je neophodno da se usaglasi Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji sa ostalim zakonima iz ove oblasti da bi otvoreni investicioni fondovi, odnosno alternativni investicioni fondovi bili deo poreskog sistema.

Ulaganjem sredstava, investicioni fondovi imaju za cilj da ostvare što veću dobit. Oni obično ulažu sredstva u dužničke hartije od vrednosti i naravno, cilj im je u zavisnosti od toga da li žele veću ili manju dobit, da imaju veći ili niži stepen rizika. I to treba uvek imati na umu kada govorimo o pravnom regulisanju rada investicionih fondova. A, cilj poreske regulative jeste upravo da se napravi balans, balans između toga što je onima koji ulažu iz investicionih fondova s jedne strane veoma važna pravna sigurnost, a sa druge strane je važno da znaju koje su to njihove poreske obaveze, jer ipak oni ulažu određena sredstva.

U Srbiji danas posluje 10 investicionih fondova i siguran sam da je svima važno da posluju u jednom okruženju koje ima stabilan pravni okvir, posluju sa manjim ili većim rizicima. Postoje rizici na koje oni mogu da utiču, rizici na koje je nemoguće uticati, a opet kada govorimo o tim rizicima, jedan od rizika sa kojima se oni susreću jeste i rizik promene poreskih propisa. Zato je važno da donošenjem ovih zakona imamo stabilan pravni okvir da bi investicioni fondovi, odnosno ulagači mogli da predvide situacije koje dolaze.

Kod nas rad investicionih fondova, kako bih rekao, javnost nije upoznata sa radom investicionih fondova. Mi govorimo danas o otvorenim investicionim fondovima, a ja ću navesti dokle može da ide taj rad investicionih fondova. Navešću primer Državnog investicionog fonda Norveške. Taj investicioni fond sada vredi tri puta više od godišnjeg BDP-a Norveške, a znamo da je Norveška jedna od najbogatijih zemalja na svetu kada govorimo o BDP-u po glavi stanovnika.

Ukupna vrednost tog fonda je tolika da u Norveškoj zahvaljujući Državnom investicionom fondu svaka žena, svaki muškarac, svako dete danas može u tom fondu da računa na 207 hiljada dolara, i taj fond će sigurno, zahvaljujući tom profesionalnom menadžmentu i odgovornosti nastaviti u budućnosti da radi uspešno. Ja sam ovaj primer samo naveo da pokažem koliki značaj može biti rada ovakvih jednih organizacija. Očekujem da će ove izmene Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji pre svega unaprediti polje fiskalne politike, da će doprineti razvoju fondova i tržišta kapitala i da će doprineti jačanju poverenja i sigurnosti investitora. Samim tim to će za posledicu imati da naše tržište bude atraktivnije i za domaće i za strane ulagače.

Drugi segment odnosi se na pojednostavljenje poreskog postupka i mi ovim novim zakonskim rešenjima, izmenama i dopunama zakona to i činimo. S tim u vezi je i efekat, a to je i treći segment koji se odnosi na poboljšanje elektronske komunikacije između nadležnih poreskih službi i poreskih obaveznika.

U prethodnim godinama je zaista mnogo urađeno na ovom polju i to je naravno jedan napredak koji je u skladu sa svim svetskim trendovima. Mi sada donošenjem ovih izmena i dopuna zakona dodatno ćemo unaprediti ovo polje.

Naime, predloženim izmenama se omogućava da poreski obveznici u nekim situacijama mogu na elektronski način, odnosno elektronskim putem da komuniciraju sa nadležnim poreskim službama. Takvi su na primer, kao što je naveo ministar, malopre, zahtevi za povraćaj ili preknjižavanje pogrešno uplaćenog poreza, i sada ti zahtevi mogu da se podnesu elektronskim putem. Na taj način preko portala Poreske uprave komunikacija je jednostavnija, komunikacija je efikasnija i ima pozitivne efekte i za nadležne službe, ali i za poreske obveznike. I konkretna korist od komunikacije u elektronskom obliku je u uštedi vremena, u smanjenju troškova i naravno, u povećanju nivoa efikasnosti.

Zakoni iz oblasti poreske politike su uvek i u velikoj meri značajni za svakog građanina svake države, samim tim i Republike Srbije, bilo da govorimo o onima koji preko poreza pune budžet ili da govorimo o onima koji ostvaruju određene prinadležnosti na posredan ili neposredan način iz budžeta. Poreski zakoni su temelj svake fiskalne politike, temelj fiskalne politike svake države, ali to nije njihova jedina uloga.

Ja ću ovde istaći i upravo to želim da učinim, jednu socijalnu i društvenu dimenziju, odnosno korektivnu socijalnu funkciju u cilju preraspodele bogatstva jednog društva.

Društvena solidarnost i socijalna odgovornost su temelji programskih načela SDPS i smatramo kada uvek govorimo o porezima, da poreska rešenja moraju da se odnose tako da se preraspodela bogatstva vrši na način da bogati plaćaju više poreza u korist siromašnijih slojeva stanovništva, jer su ti siromašniji slojevi stanovništva, smatram uvek ograničeni iz objektivnih razloga da steknu neko minimalno bogatstvo koje je im pruža jedan život dostojan čoveka.

U razvijenim zapadnim zemljama takav princip se primenjuje, odnosno progresivno oporezivanje i želimo da jedan takav princip oporezivanja bude primenjiv i u našoj zemlji. Naravno, nijedan zakon, pa ni zakon iz domena poreske politike nisu večni, oni traže usavršavanje, modernizaciju, dopunu. Tako i ovaj Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji. Moram da napomenem da je ovaj zakon usklađen sa vremenom u kojem živimo, 21. vek je vek novih tehnologija, vek novih ideja, novih organizacija, inovativnih rešenja, zahteva za bržim odlučivanjem, kako na lokalnom nivou, tako i na višim državnim nivoima. Na kraju krajeva, mi smo aplicirali za članstvo u EU, neophodno je našu regulativu uskladiti sa regulativom država EU i mi na ovaj način to i radimo.

U ovom setu izmena zakona osvrnuću se i na zakon o izmenama i dopuna Zakona o porezima na imovinu. I ovaj zakon tretira otvorene investicione fondove prvi put kao poreske obveznike i oni su stavljeni sada u isti pravni položaj, kao i svi poreski obveznici u Srbiji.

U članu 4. ovog zakona uvodi se i obaveza plaćanja poreske obaveze za više lica koji su suvlasnici na zemljištu, ali kao imaoci prava na površini pojedinačno manje od 10 ari. To će biti značajno naročito za lokalne samouprave, kao potencijalni izvor prihoda, jer su mnoge stambene jedinice širom Srbije u Katastru nepokretnosti se uknjižili kao suvlasnici dvorišta oko stambenih zgrada i sada ćemo ovim izmenama i dopunama zakona omogućiti da lokalne samouprave mogu da računaju na veći prihod po ovom osnovu.

Dolazim iz Kraljeva i mogu navesti neke podatke iz mog grada, a to je da na osnovu poreza na imovinu, Kraljevo u planiranim prihodima na osnovu tog poreza učestvuju sa 11,2% i moram da istaknem da je to značajan udeo i da je zahvaljujući Vladi Srbije napravljen jedan veliki pomak koji se odnosi na popis svih nepokretnosti na teritoriji lokalne samouprave.

Mislim da je takva situacija u većini drugih opština i gradova u Srbiji. Nadam se da će ovaj proces legalizacije nelegalno izgrađenih objekata biti uspešno završen do kraja. Za to je, naravno, potrebno dodatno vreme, potrebna su i dodatna sredstva da se taj proces završi, ali, u svakom slučaju, siguran sam da idemo u pravom smeru. Na ovaj način mi ćemo postići jedan cilj, dobićemo veći obuhvat poreskih obveznika, a u suštini svaka zdrava ekonomija i svaka zdrava fiskalna politika tome i teži, pravednijem obuhvatu poreskih obveznika i samim tim poreske stope u budućnosti mogu biti niže.

Kada govorim i dalje o Zakonu o porezima na imovinu, pozdravljam što se ujednačava amortizaciona stopa za sve nepokretnosti na teritorijama lokalne samouprave, što govori da je ovo jasno regulisano. Takođe, definiše se prosečna cena nepokretnosti, s tim što se sada za prosek uzima period od 12 meseci, umesto ranije 9 koliko je bilo. Smatram da je ovo rešenje pravednije nego što je to bilo u prethodnom periodu.

Takođe, definisana je i nova obaveza, da se porez na nasleđe i poklon plaća i na pravo na digitalnu imovinu. To je upravo ono usklađivanje sa vremenom u kojem živimo. Drago mi je da je predlagač zakona prepoznao nove okolnosti.

Socijaldemokratska partija Srbije će podržati ovaj set od tri poreska i dva carinska zakona, smatramo da su argumenti za izmene i dopune dobri i u danu za glasanje glasaćemo za njih. Hvala.

Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, saradnici ministra, koleginice i kolege, očigledno je da su bile neophodne izmene Zakona o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti i na to ukazuju statistički podaci i situacija na terenu prethodnih dana. Mi ovim izmenama i dopunama Zakona zapravo preciziramo nadležnosti i utvrđujemo obaveze i lokalnih samouprava i pravnih lica i preduzetnika, ali i građana, sa druge strane definišemo i neka prava građana koja se odnose na to kada se razbole u ovakvim okolnostima.

Moj utisak je, a i ministar se jutros složio i izjasnio da veliki broj građana poštuje sadašnje mere, propisane mere i preporuke koje dolaze od strane medicinskih radnika, ali ipak jedan manji broj ljudi, da li zbog neodgovornosti, preteranog opuštanja ili zbog toga što ne shvataju ozbiljnost situacije, ne poštuju ove mere i samim tim dovodi u opasnost veliki broj drugih ljudi i na taj način mogu da naprave veliku štetu.

Kod nas je najnepovoljnija epidemiološka situacija, vidimo iz dana u dan, u velikim gradovima, situacija se pogoršala u nekoliko poslednjih dana, ali nije samo kod nas. Mnoge države u kojima je situacija lošija posegnule su i za represivnim merama, takva je situacija u Velikoj Britaniji, došlo je do zaključavanja na određeni period, takva je situacija u Litvaniji. U Velikoj Britaniji je u jednom danu bilo zaraženo preko 50 hiljada ljudi, u Italiji preko 30 hiljada ljudi, u Poljskoj mislim da je bilo preko 20 hiljada ljudi zaraženih u jednom danu.

Sa ovakvim problemima ne srećemo se prvi put ove godine. Već smo imali iskustva pre šest-sedam meseci i nama je sada najvažnije da zdravstveni sistem funkcioniše, da zdravstveni kapaciteti mogu da izađu u susret i da budu na usluzi građanima Srbije. Smatram da je Ministarstvo odlično reagovalo u prvom talasu, da smo na osnovu tih mera stekli neka dobra iskustva i da su pre svega direktori zdravstvenih ustanova i samo ministarstvo na osnovu tog iskustva izvukli neke zaključke i na osnova toga imamo preporuke koje danas primenjujemo i ono što je najvažnije, da smo, čini mi se, sada sveli šanse na minimum da se pre svega medicinski radnici zaraze u okviru samih ustanova, u okviru samih bolnica, a svi znamo da bi to dovelo do paralisanja zdravstvenog sistema.

Sa druge strane, moramo da priznamo da zdravstveni problemi zbog korona virusa nisu jedini i nisu ni najteži, ali ipak ohrabruje činjenica da sve ovo vreme zdravstveni sistem je takav da se ljudi sa najtežim bolestima leče nesmetano kao i pre pandemije i to je pre svega zahvaljujući dobroj organizaciji i zahvaljujući požrtvovanosti lekara i medicinskih sestara.

Očigledno je da je naše zdravstvo stabilno, da je dobro funkcionisalo i u martu i u julu i sada dobro funkcioniše, ali ono što moramo svi da se zapitamo, to je – da li će moći tako unedogled? Moramo da se zapitamo šta mi to možemo da učinimo da bismo rasteretili zdravstveni sistem, da lekari, medicinsko osoblje može malo da odahne, da bi nastavili da rade svoj posao podjednako kvalitetno kao i do sada.

Tu dolazimo do ključnog pitanja, a to je odgovornost, odgovornost svakog pojedinca. Moramo da budemo svesni da moramo da korigujemo neke naše životne navike, moramo bar još neko vreme da se strpimo, da čekamo rešenje ovog problema, to nije problem samo našeg društva, to je problem čitavog sveta i kada dođe rešenje, biće primenljivo i kod nas.

Za kraj, moram opet da naglasim da zaista ovo nije tema koja treba da izađe na teren populizma, ovo nije jedno polje na kome će se skupljati politički poeni. Lako je kritikovati, ali treba nešto uraditi konkretno i u praksi. Još jednom da apelujem na sve građane da se pridržavamo mera, da se pridržavamo preporuka, jer ćemo na taj način pomoći i sebi, a pomoći ćemo i lekarima i sačuvati na taj način i sebe i celokupni zdravstveni sistem. Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovani kandidati za predsednika, potpredsednika i članove Vlade, koleginice i kolege narodni poslanici, podrazumeva se da će Socijaldemokratska partija Srbije glasati za izbor nove Vlade, jednostavno, jer program Vlade koji smo čuli malopre u ekspozeu zasniva se na onim načelima sa kojima je naša koalicija i nastupila na prethodnim izborima i zašto smo i dobili poverenje građana. Potrebno je sada da te ideje realizujemo u praksi. Postoji dobra osnova da se ove ideje realizuju, a dobra osnova postoji zbog toga što se dobro radilo u prethodnom periodu.

Ja moram da se osvrnem na prethodni period, na period od kada sam ja narodni poslanik i kada je najpre tadašnji kandidat za premijera Aleksandra Vučića, a kasnije i Ana Brnabić, koji je opet kandidat za premijera kada su iznosili svoj ekspoze, bio je to ekspoze gde su ciljevi bili konkretni, gde su ciljevi bili realni, gde su bili određeni rokovi do kada treba da se oni ostvare, i kada dobro isplaniramo te ciljeve onda je normalno da je i rezultat odličan.

Mi se kao društvo povremeno nalazimo pred velikim izazovima i zato moramo zajedno uz mnogo rada, upornosti i odgovornosti pre svega da budemo u interesu svih građana Srbije, a to možemo postići jedino svi zajedno ovde uz jedinstvo, uz solidarnost i uz uvažavanje političkih razlika koje neminovno postoje. Jedino tako ćemo i sačuvati entuzijazam i veru građana u sigurnu budućnost.

Naši planovi treba da se zasnivaju na jednoj jakoj i zdravoj ideji. Ta ideja podrazumeva jačanje srednjeg sloja stanovništva, povoljniju demografsku sliku, stabilne finansije, kvalitetno školstvo i konstantno unapređivanje nauke i tehnologije. Srbija je sada stabilna država i ova Vlada treba samo da nastavi jednom utabanom stazom da bismo pre svega radili na povećanju životnog standarda građana i na boljem pozicioniranju Srbije na polju međunarodne politike.

Najveća očekivanja građana su pre svega na ekonomskom planu i nama je, odnosno na budućoj vladi u saradnji sa nama, da nastavimo ekonomske reforme. To je i logično, jer građani pre svega žele da žive bolje, da imaju bolji posao, da imaju veću kupovnu moć. Mnogo toga je i urađeno u prethodnom periodu, pre svega, prošle godine došli smo na jednocifren nivo nezaposlenosti u Srbiji. To će naravno povećati konkurentnost na tržištu rada.

Nama iz SDPS to je veoma važno jer će zaposleni se naći u boljoj poziciji kada razgovaraju sa poslodavcem, pre svega kada razgovaraju o poboljšanju uslova na radu i povećanju zarada. Upravo je taj trend povećanja plata jedan od ciljeva buduće vlade. Naravno, ne očekujemo da Vlada može da utiče na povećanje plata direktno u privatnom sektoru, ali je tu da stvori što bolje uslove na tržištu da privatni sektor funkcioniše besprekorno i samim tim da zaposleni imaju bolje uslove rada, da imaju veću platu.

Kada govorimo o povećanju plata činjenica je da se ona povećava iz godine u godinu. Mandatarka je malopre i navela podatak u ekspozeu koliko iznosi to povećanje. Ono što nas raduje to je i sastanak na kome je dogovoreno pre mesec i po dana, Socijalno-ekonomskog saveta da se povećava minimalna cena rada za 6,6%. Na ovaj način Vlada je pokazala odgovornost da je uspela da izblansira, da zaposleni imaju veće zarade, da izađu u susret privrednicima, da mogu da opstanu u ovim turbulentnim okolnostima i da privreda nastavi da normalno funkcioniše. Zato nam je veoma drago što Vlada na ovaj način pronalazi prava rešenja i uspostavlja jedna ovakav balans.

Veoma je važno da budući članovi vlade u svom radu imaju jedan otvoren i pošten odnos prema građanima, naravno i prema nama ovde u Skupštini. Da kada damo obećanja da to budu realna obećanja bez populizma. Ministar finansija koji je do sada obavljao ovu funkciju i kandidat je za isto mesto, nedavno je govorio o povećanju plata u javnom sektoru. Veoma je dobro što još sada nije izneo konkretan procenat koliko će to povećanje biti, već čekamo da vidimo kako će to povećanje biti na osnovu realnog stanja. Dakle, povećavamo plate na osnovu realne procene iz realnih prihoda.

Već sada možemo da govorimo da smo stabilizovali finansijski sistem zemlje. Javne finansije su stabilne i to je jedna oblast koju je najteže kontrolisati, ali je oblast i gde je najvažnije kontrolisati finansijske tokove. Nadam se da će budući ministar i članovi vlade preduzimati i dalje uspešne mere da se pre svega smanji stopa sive ekonomije, da bude bolja naplata poreza i da se nastavi sa transparentnim radom. Za nas iz SDPS i sve iz naše koalicije veoma je važno da znamo gde ide svaki dinar iz budžeta. Građani imaju pravo da znaju tokove novca od onog trenutka kada novac putem poreza ili naplata uđe u budžet, pa do onog trenutka kada se on isplati krajnjem korisniku.

Takođe kada govorimo o finansijama moram da pomenem da je važno što se povećavaju i penzije sledeće godine, najavljeno je povećanje od 5,9% i mi smo krajem prošle godine usvojili jedan novi obrazac, jednu novu formulu na osnovu koje se izračunavaju penzije, odnosno povećanje penzija. Dakle, 50% na osnovu povećanja zarada u prethodnoj godini, a 50% na osnovu povećanja potrošačkih cena. Mislim da će ovom formulom biti penzioneri i te kako zadovoljni u narednom periodu i da će on doneti boljitak u ovoj oblasti, kao što su i zadovoljni povećanjem koje je najavljeno za sledeću godinu i kao što mogu biti zadovoljni što nikada nije došlo do zastoja u dinamici isplate.

Srbija zauzima prvo mesto u regionu kada govorimo o stranim investicijama i više od polovine investicija koje dolaze u region dolazi upravo u našu zemlju. Da bismo nastavili taj trend potrebno je da se uvek preispitujemo šta je to, koji su to motivi koji investitore nagone da stimulišu da ulažu u Srbiju, mislim i na strane, i na domaće investitore. Da li je to dobra saobraćajna infrastruktura, da li je to kvalitetna radna snaga, uređen sistem, podsticaj države. Rekao bih da je sve podjednako važno, ali preduslov svega toga je ono što mi sada imamo. To je jedan stabilan pravno-politički okvir.

Ozbiljne kompanije ne žele rizik, ne žele nestabilno područje. Ozbiljne kompanije žele da ulažu tamo gde je nizak stepen rizika i zainteresovane su za dugoročne zarade koje će na duži vremenski period biti veće, ali stabilne. Zato je važno da nastavimo da gradimo stabilne institucije, da unapređujemo zakonske norme i da gradimo pravni sistem u kome će se poštovati ekonomski ugovori, odnosno pravni sistem u kojem je sudstvo efikasno.

Mi iz Socijaldemokratske partije Srbije zalažemo se, i uvek ćemo ponavljati, da mi moramo da budemo društvo jednakih šansi, društvo u kome će ljudi napredovati na osnovu svog rada, na osnovu svojih veština, na osnovu svog znanja. Društvo gde će mladi uvek imati šansu da realizuju svoje ideje i zato podržavamo i dosadašnje mere Vlade koje su bile usmerene na ovu oblast i koje će i ubuduće biti usmeren.

Ja ću navesti samo jednu, možda nekome beznačajnu meru, ali za mlade ljude i te kako značajno. Uskoro je počeo da se realizuje projekat pod nazivom „Moja prva plata“ i taj projekat će trajati u budućem periodu.

Nekome možda nije toliko važno, ali podatak da mladi kada završe fakultet na posao čekaju 23 meseca i te kako im je važno da što pre počnu da rade, da što pre steknu radno iskustvo, da se dokažu kod budućeg poslodavca, da opravdaju poverenje, jer je sigurno da na tržištu rada poslodavci najpre biraju one kandidate koji imaju praktično iskustvo, a mi dajemo na ovaj način šansu da takvo iskustvo i steknu.

Zato uvek treba podržavati ovakve projekte bez obzira koliko je izdvajanje iz budžeta. Mi smo samo ovim projektom obezbedili da mladi steknu iskustvo oko 10.000 mladih izdvojeno je dve milijarde dinara iz budžeta.

Raduje me i najava koju sam čuo u medijama da će Vlada u sledećem periodu raditi na tome da se obezbede stanovi za mlade, pre svega za bračne parove i za mlade naučnike. Mi imamo jedno slično iskustvo i upravo se realizuje projekat izgradnje stanova za pripadnike snaga bezbednosti i ratne vojne invalide. Imamo iskustvo u tome i ovaj projekat ide po planu i dobro se realizuje.

Takođe, već sada se realizuju projekti iz oblasti poljoprivrede koji podrazumevaju podsticaje za mlade ljude.

Ovakve i slične mere uvek treba podržati jer će to zaustaviti odlazak mladih, kako u žargonu kažemo – odliv mozgova. Nažalost, ovaj proces odlaska mladih, obrazovanih ljudi u inostranstvo je nešto što ne traje od juče. To je proces koji traje nekoliko decenija.

Mi kao društvo smo izgubili mnogo u svakom segmentu društva, a možda najviše na ekonomskom polju i kada bismo izveli računicu i videli koliko je uloženo u školovanje mladih ljudi, koliki bi bili pozitivni ekonomski efekti da su oni ostali u našoj državi, koliko bi unapredili ekonomiju, dolazimo do toga da je država prethodnih decenija izgubila na milijarde evra.

Ti ljudi odlaze u strane zemlje i doprinose njihovoj ekonomiji, razvoju njihove privrede, a pri tom, školovali smo ih ovde u Srbiji o trošku naših poreskih obveznika.

Ovaj problem emigracije nije karakterističan samo za Srbiju, on je karakterističan i još više izražen u zemljama regiona, koje su i članice EU i gde radnici imaju bolji pristup tržištu EU, ali naravno mi ćemo se posvetiti nama, našem problemu.

Pre neki dan smo usvoji Zakon o ministarstvima gde je osnovano novo Ministarstvo za brigu o porodici i demografiji i velika su očekivanja od ovog ministarstva i svi predstavnici poslaničkih grupa, odnosno političkih partija koji rade u parlamentu podržali su jedan ovakav predlog.

Pred budućim ministrom je jedan veliki izazov, jedan težak zadatak, jer ako samo pogledamo tu demografsku sliku, taj grafikon videćemo kako je nepovoljan odnos mortaliteta i nataliteta i da svake godine u Srbiji nestane grad veličine Bečeja, oko 36.000 ljudi.

Naravno, ono što je važno, da mladi ostanu u Srbiji jeste i da nastavimo ekonomske reforme. Mladi žele da budu unapređeni, da imaju posao u skladu sa svojim znanjem, u skladu sa svojim obrazovanjem, mladi žele što više stalnog zaposlenja da bi mogli da reše, recimo, stambeno pitanje.

Ako nastavimo ovako, a mislim da smo na dobrom putu, i ako nastavimo da gradimo vrtiće, da svako dete može da bude upisano u državni vrtić, da obezbedimo dovoljan broj vaspitača, možda u jednom trenutku neće ni postojati potrebe da postoje novčani podsticaji za podsticanje nataliteta.

Dakle, mladi u Srbiji žele sigurnost, oni žele izvesnost da mogu da planiraju budućnost mirne glave, a ta izvesnost i ta sigurnost podrazumeva i bezbednost u društvu. Zbog toga svi moramo da podržimo najavljenu borbu protiv kriminala i borbu protiv korupcije. To mora biti jedan od prioriteta nove Vlade.

Ko može biti protiv ovoga? Mogu biti jedino oni koji su upleteni u kriminalne radnje, mogu biti kriminalci. Zato sam siguran da ćemo obezbediti jednu široku podršku građana za rešavanje ovog pitanja.

Nadam se da kada budemo završili taj proces, da ćemo se naći u rangu onih zemalja u Evropi koji imaju nisku stopu kriminala i korupcije. Taj proces mora da obuhvati sve društvene oblasti. Od suzbijanja sive ekonomije, krađe, reketiranja, pa do suzbijanja huliganizma sa tribina ne sme da se desi da bilo ko bude povređen, a da ode na fudbalsku ili košarkašku utakmicu samo zbog toga što se nekome ne sviđaju boje šala koji on nosi, to u budućnosti nećemo tolerisati.

Ogroman posao buduću Vladu očekuje na polju spoljne politike, pre svega kada govorimo o razgovorima sa Prištinom, o problemima na Kosovu i Metohiji. Smatramo da ti razgovori moraju da budu konkretni, da moraju da budu suštinski, da se rešavaju korak po korak.

Socijaldemokratska partija Srbije je dala jedan predlog pre nekoliko godina i odnosi se na rešavanje kosovskog čvora. Naš predsednik, Rasim Ljajić je izneo taj predlog javnosti i smatramo da taj problem treba rešavati po fazama.

Među početnim fazama treba da bude rešavanje ekonomskih pitanja, i onda kada budemo rešili ta pitanja, kada budu zadovoljni saradnjom i privrednici u Beogradu, i u Leposaviću, ali i u Prištini, onda ćemo stvoriti jedan bolji ambijent za razgovor sa Prištinom. Stvorićemo bolje uslove koji će biti relaksirani da rešavamo dalje probleme, kao što su Zajednica srpskih opština, kao što je kulturno nasleđe.

U svemu tome ne smemo zaboraviti da nam je potrebna i međunarodna podrška. Ovaj problem, odnosno pitanje, zavisi u velikoj meri i od zainteresovanosti velikih sila da učestvuju u njemu. Potrebno je da Albanci shvate da su se okolnosti promenile na međunarodnoj sceni, nisu više iste kao pre 20 godina. Pre svega, potrebna je hrabrost političara i sa jedne i sa druge strane, da rešavamo konkretne probleme, da nekada pređemo i preko nacionalnih mitologija, a da se okrenemo svakodnevnom životu, da više gledamo u budućnost, a da se manje osvrćemo u prošlost.

Takođe, na planu spoljne politike, a to je zaduženo Ministarstvo za evropske integracije. Očekujemo intenzivne pregovore sa EU kao trajno opredeljenje Srbije da ide ka tom putu, da usvojimo standarde i propise EU, jer jedino tako možemo unaprediti funkcionisanje naših institucija i jedino tako možemo unaprediti životni standard. To je proces koji podrazumeva i promenu naših navika, naših vrednosti, verovanja, i siguran sam da ćemo u tome uspeti i to je proces koji traje određeno vreme.

Iako nisam pričao na početku o obrazovanju, ali obrazovanje je za Socijaldemokratsku partiju Srbije na vrhu piramide prioriteta. Mi ćemo nastaviti da insistiramo na ideji da, pored osnovnog, i srednje obrazovanje bude obavezno. Radi se na unapređenju obrazovanja u Srbiji, time smo zadovoljni.

Mandatarka je malopre iznela podatak da je urađena digitalizacija u svim osnovnim i srednjim školama u Srbiji, da sada funkcioniše 10.000 onlajn učionica, odnosno digitalnih učionica i nastavljamo sa trendom ulaganja, jer obrazovanje je najmoćnije oružje da promenimo naše društvo i sigurno najznačajnija i najisplativija investicija svake države.

Budući ministar prosvete imaće pune ruke posla obzirom na novonastalu situaciju oko pandemije zbog korona virusa. Promenjen način izvođenja nastave, ali sigurno će biti težak zadatak i biće potrebno mnogo rada i dobre organizacije da sa jedne strane sačuvamo zdravlje đaka i nastavnika, a da sa druge strane ne opadne kvalitet školstva, odnosno da ne smemo da dozvolimo da ovakav način rada ostavi jednu prazninu u obrazovanju mladih ljudi.

Naše državno rukovodstvo, kada govorim već o pandemiji virusa, je povlačilo odlične poteze od samog početka, pre svega mislim na ekonomske mere. Izdvojeno je 5,8 milijardi dinara iz republičkog budžeta za pomoć privredi i građanima. To su bile, mogu reći, sveobuhvatne mere i kratkoročne, što je i logično za privredu i postignut je efekat da ne dođe do otpuštanja radnika, a da privreda nastavi normalno da funkcioniše.

Teško će biti, ali siguran sam da će i nova ministarka u tome uspeti, da sačuva turizam kao ozbiljnu privrednu granu. Napomenuću da je 56% porastao broj turista u Srbiji prethodnih pet godina.

Poštovani kandidati za predsednika Vlade, potpredsednike i ministre, nadam se da ćemo svi zajedno raditi i prebroditi sve izazove koji su pred nama, da ćemo sačuvati zdravstveni sistem, da ćemo nastaviti da gradimo bolje uslove za život i da ćemo imati jednu Srbiju koju ćemo ostaviti u razvoju, u napretku, prosperitetu.

Hvala.

Hvala presedavajuća.

U ime poslaničke grupe SDPS želim da čestitim mandat svim narodnim poslanicima, da čestitam svim političkim partijama koje su ušle u parlament na dobrom izbornom rezultatu i što će imati predstavnike u ovom domu i na taj način predstavljati svoje birače.

Siguran sam da ćemo u narednom periodu raditi u interesu građana Srbije na najbolji mogući način.

Pred nama je rasprava o izboru predsednika parlamenta i to je veoma važno mesto u sistemu institucija Srbije, posebno u ovakvom organu kao što je najviši zakonodavni organ, Skupština Srbije, jer rad predsednika parlamenta na dobar način usmerava i rad čitavog saziva i rad ostalih poslanika.

Poslanička grupa SDPS podržala je kandidata Ivicu Dačića za predsednika Narodne skupštine i verujemo da će on u ovom mandatu profesionalno i u skladu sa zakonom i u skladu sa Poslovnikom obavljati kvalitetno svoj posao. Ovu uverenost zasnivamo pre svega na tome što gospodin Dačić ima jedno izuzetno političko iskustvo. U prethodnim vladama bio je i premijer i ministar inostranih poslova i ministar unutrašnjih poslova. Takođe ima mnogo vremena provedenog u poslaničkim klupama, tako da mu je vrlo poznat rad Skupštine, odnosno način na koji funkcioniše organizaciona struktura parlamenta.

Nadam se da će on pre svega efikasno organizovati rad Skupštine, da ćemo imati sednice na kojima ćemo voditi kvalitetnu raspravu o svim pitanjima koja budu na dnevnom redu, da će omogućiti razmenu stavova, nekada i sučeljavanje stavova i da će kao rezultat te diskusije uvek biti jedna dobra pravna norma, neka zakonska rešenja koja će regulisati na najbolji način određene društvene oblasti kod nas.

Ono što očekujem pod broj jedan od budućeg predsednika Skupštine to je da ne dozvoli da u Skupštini bude neprimerenog obraćanja poslanicima i kada govorim o tome moram da se osvrnem na prethodni period. Bilo je u prethodnim godinama, mogu slobodno reći, prethodnim decenijama neprimerenog govora u ovoj Skupštini, bilo je i u prethodnom sazivu, mogli smo se uveriti, neprimerenog ponašanja, nasilnog ponašanja i u samom domu i ispred parlamenta i neki poslanici koji sada i ne sede u ovoj sali su na taj način, na jedan ružan način predstavili i sebe i svoje političke stranke i svoje birače, koje predstavljaju na kraju krajeva.

Zbog toga predsednik Skupštine budući mora da kontroliše raspravu u plenumu, da se rasprava ne pretvori u vređanje političkih neistomišljenika, da sankcioniše adekvatno neiznošenje neistina. Razumljivo je da svaka stranka ima svoje ideje, svoju ideologiju, ali i te ideje i taj program mogu da se iskažu na jedan primeren način, adekvatan način bez vređanja političkih suparnika.

Ovo sve govori iz dva razloga. Najpre što želim da iskažem stav i očekivanje poslaničke grupe SDPS da će kandidat za predsednika Skupštine stvoriti jedan adekvatan ambijent u kome ćemo raditi. Drugo, ne moram više da naglašavam koliko je važno da se sačuva dostojanstvo Narodne skupštine i siguran sam da ćemo na kraju ovog mandata svi mi zajedno moći da se pogledamo u oči i moći da kažemo da smo kvalitetno obavili posao i da smo sačuvali ugled Skupštine Republike Srbije.

Parlament je ogledalo političkog života u Srbiji, ogledalo naše političke scene i moramo da budemo svesni da ne smemo da izneverimo očekivanje ljudi koji su glasali za nas i koji su nas doveli da sedimo na ovom mestu. Naša obaveza je da sačuvamo kredibilitet ove institucije i da kada se ubuduće govori o parlamentu Republike Srbije da to uvek bude u pozitivnom kontekstu.

Uloga predsednika Skupštine se ne svodi samo na predsedavanje u plenumu. To je jedan širok opseg nadležnosti i u skladu sa tim predsednik Skupštine ima i veću odgovornost, bar za nijansu veću nego što imamo mi narodni poslanici.

Podsetiću da u skladu sa zakonom i u skladu sa Poslovnikom, predsednik Skupštine osim što saziva sednice, osim što daje predlog dnevnog reda i brine o radu u samoj Skupštini, da on predstavlja ovu instituciju u zemlji i u inostranstvu. U skladu sa tim mogu reći da ne smemo potceniti spoljnu politiku, odnosno aktivnosti Skupštine na polju spoljne politike. Tu pre svega mislim na parlamentarnu diplomatiju.

Gospodin Dačić je bio inostranih poslova i veoma dobro razume koliko je danas važno da ovaj dom da svoj doprinos boljem pozicioniranju Srbije u jednim složenim međunarodnim okolnostima u vremenu kada vodimo pristupne pregovore sa EU, kada se vodi dijalog sa Prištinom. Nije ni to lak posao.

Mi ćemo verovatno narednih dana formirati skupštine delegacije i u njima će biti predstavnici različitih političkih stranaka. U nastupu na međunarodnom polju, u međunarodnim institucijama praksa jeste da političke stranke artikulišu neke ideje i interese tih partija iz kojih dolaze, tako da će pred predsednikom Skupštine biti jedan zadatak da uobliči tu spoljnu politiku koja mora biti na istom nivou kao što je spoljna politika Vlade Republike Srbije.

Obzirom na većinu koju imamo u parlamentu, ne sumnjam da ćemo izabrani gospodina Dačića za predsednika Parlamenta. Od njega očekujem da na najbolji način predstavlja Skupštinu, da objektivno, nepristrasno vodi sednice, da bude prvi među jednakima. Želim mu uspeh u radu i nadam se da će na jedan dostojanstven način da vodi ovu Skupštinu kao jednu centralnu zakonodavnu instituciju. Hvala.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministri, koleginice i kolege, ja sam se javio kao ovlašćeni predstavnik Socijaldemokratske partije Srbije da govorim o zakonima, odnosno o izmenama i dopunama zakona koji se danas nalaze na dnevnom redu.

Pre toga moram da osudim, odnosno imam potrebu da lično osudim nasilje koje se dešava ispred Skupštine, koje se dešavalo pre neki dan i ovde u Skupštini i potrebno je da državni organi reaguju na vreme. Jednostavno, ako dopustimo nasilje ispred parlamenta, nasilje ispred predsedništva, šta mogu građani da očekuju sutra na ulici, na bilo kom drugom mestu? Kako mogu da se osećaju bezbedno?

Socijaldemokratska partija Srbije, podržaće predložene izmene i dopune zakona, jer su ove predložene izmene i dopune Zakona o izboru narodnih poslanika i o lokalnim izborima plod dogovora svih političkih subjekata koji žele da izađu na predstojaće parlamentarne i lokalne izbore. I to je odraz demokratije. To je dokaz da smo mi iz vladajuće koalicije spremni da razgovorom rešavamo sva važna pitanja.

Mi smo pre dva dana ukinuli vanredno stanje i u skladu sa tim će i Republička izborna komisija i gradske izborne komisije od ponedeljka doneti rešenje o nastavniku sprovođenja izbornih radnji.

Izborni proces bio je prekinut zbog uvođenja vanrednog stanja, a mi sada nastavljamo samo tamo gde smo i stali. Dobro je što su predstavnici svih političkih partija našli zajednički jezik i postigli konsenzus o datumu održavanja izbora i mislim da ima dovoljno vremena da se završe sve predizborne radnje, a pre svega, ono što je najvažnije, da se prikupe potpisi podrške za liste koje će se predati za izbor narodnih poslanika i za lokalne skupštine.

Do sada je Republička izborna komisija proglasila devet lista za parlamentarne izbore i, uglavnom, su isti ti politički subjekti i predale liste na lokalu, da mogu da nastupe na lokalnim izborima. Ukupno je overeno oko 550.000 potpisa. Mislim da je u skladu sa ovim podacima preostao manji deo posla kada se govori o ovom delu izbornog postupka.

Iako je prvobitno predviđeno da se parlamentarni lokalni izbori održe 26. aprila, smatram da je odluka o odlaganju izbora opravdana. Nisu samo u Srbiji odloženi izbori, juče su odloženi i predsednički izbori u Poljskoj, odloženi su i republički izbori u Severnoj Makedoniji, kod nas je ovo redovna godina za održavanje parlamentarnih i lokalnih izbora i važno je da ti izbori budu organizovani na efikasan način, jer, jednostavno, ne postoje zakonske osnove za dalje odlaganje izbora.

Predložene izmene zakona o kojima danas raspravljamo podrazumevaju da pored javnih beležnika potpise mogu da overavaju i gradske i opštinske uprave. To je dobar potez, pre svega, što će se smanjiti gužve i neće biti zastoja prilikom prikupljanja potpisa.

Moram da naglasim da je veoma važno i da političke partije dobro organizuju svoj deo posla.

Svi mi koji se bavimo ovim poslom znamo da je važno da funkcioniše dobro stranačka infrastruktura i da tu ne dolazi do zastoja, da se poštuje bezbednost ljudi i da se ne ugrozi zdravlje ljudi. Za to ima dovoljno vremena. Ostalo je još 26 dana da svi koji žele da učestvuju na izborima prikupe potpise i predaju liste.

Ovaj dogovor o datumu održavanja izbora i o izmenama ovih zakona zapravo je dokaz da postoji jedan konsenzus između političkih subjekata koji izlaze na birališta.

Najvažnije u ovoj situaciji jeste da pokažemo s jedne strane razumevanje prema biračima, odnosno da njihovo zdravlje bude na prvom mestu i to se tiče organizacije, odnosno efikasne organizacije izbornog procesa. S druge strane, moramo da pokažemo i razumevanje prema koalicijama i političkim partijama koje izlaze na izbore. Ovi zakoni, odnosno izmene i dopune Zakona o izboru narodnih poslanika i o lokalnim izborima upravo to i čine, jer na ovaj način se olakšava postupak za prikupljanje potpisa za izborne liste.

Sigurno je da predstojeća kampanja neće biti onakva kao što je bila ranije, biće nešto drugačija. Političke partije će težiti da se što bolje pozicioniraju u toj izbornoj kampanji i pred nama će biti nekoliko izazova.

Ne sumnjam da ćemo dobro organizovati ove izbore. Državni kapaciteti su dobri. Pokazala je država da može odlično da funkcioniše i u vanrednom stanju.

Podsetiću da je u jeku pandemije u Južnoj Koreji organizovan izborni proces, da su uspešno održani izbori. Oko 44 miliona glasača u toj zemlji je imalo pravo i svi su ostvarili pravo da biraju svoje predstavnike na parlamentarnim izborima. Doduše, primenjene su posebne mere i procedure u toj zemlji. Glasalo se i u karantinskim centrima. Čak je i 60.000 građana Južne Koreje, koji su bili u kućnoj samoizolaciji, dobilo mogućnost da glasa onda kada su zatvorena biračka mesta. Izlaznost je bila najviša od 1992. godine. Preko 66% građana upisanih u birački spisak je izašlo i glasalo na tim izborima. Na taj način je ova zemlja postala ne samo dobar model u borbi protiv pandemije Koronavirusa, već je postavila i odličan model u organizaciji izbornog procesa.

Nadam se da ćemo i mi biti tako uspešni, posebno zbog situacije da virus jenjava i da ćemo imati mnogo bolje uslove za rad, tako da nisu opravdane kritike da se izbori dalje odlažu.

Imaćemo, pre svega, dva izazova u sledećoj kampanji. Prvi je da sačuvamo bezbednost, odnosno zdravlje građana. Drugi je da uspešno implementiramo zakone koje smo doneli krajem prošle, odnosno početkom ove godine. To su zakoni kojima se menjaju neki izborni uslovi, odnosno tiču se direktno izbornog zakonodavstva.

Mi smo tada, donošenjem tih zakona, unapredili izborni proces, unapredili smo izborno zakonodavstvo. Podsetiću vas da smo usvojili zakone koji se tiču finansiranja političke kampanje, zakone koji se odnose na javna preduzeća, kao i Agenciju za borbu protiv korupcije. Cilj svih tih zakona jeste da se efikasno borimo protiv zloupotrebe korišćenja javnih resursa za vreme izborne kampanje.

Mi ćemo na taj način onemogućiti korišćenje imovine, automobila službenih ili prostorija bilo kog preduzeća ili državnog organa i skinućemo pritisak sa zaposlenih od strane poslodavca da se na bilo koji način opredeljuju za neku političku opciju. Na taj način smo precizno definisali zakonske odredbe i poslali jasnu poruku da smo spremni da se dugoročno borimo protiv ovakvih problema i da dugoročno rešimo jedno ovakvo pitanje.

Podsetiću i da smo izmenama zakonskih normi Agenciji za borbu protiv korupcije dali veća ovlašćenja, ojačali mehanizme za njeno delovanje. Agencija za borbu protiv korupcije će u buduće moći pravovremeno da reaguje i sankcioniše sve one koji krše propise u toku izborne kampanje.

Takođe, smanjili smo izborni cenzus sa 5% na 3% i na taj način smo omogućili svim političkim činiocima koji imaju određenu političku težinu da mogu da uđu u parlament. Na taj način parlament će postati mesto gde će biti zastupljeno više političkih stranaka i parlament jeste mesto gde političke stranke treba da zastupaju svoje ideje, da izlažu svoje stavove. To nije nikako ulica kao što se dešava ovih dana.

Nećemo zaboraviti ni da smo izmenili zakonske norme u kojima se omogućava da na listama za narodne poslanike i za lokalne odbornike 40% pripadnika čine manje zastupljen pol na toj listi i na taj način, a i naš cilj je bio tada da ohrabrimo žene da se aktivnije bave politikom, s obzirom na jednu tradiciju, gde su žene bile manje uključene u politička dešavanja u našoj zemlji.

Za SDPS sve ovo je veoma bitno, jer na ovaj način mi postižemo jedan cilj, a to je da stvorimo stabilan politički sistem, da vratimo poverenje građana u izborni proces i da utemeljimo politički sistem u skladu sa voljom naroda i realnom snagom političkih stranaka.

Stranke će do 21. juna imati dovoljno vremena za kampanju. Imaće vremena da izlože svoje ideje, izlože svoje stavove, svoje programe. Naša koalicija će imati čime da se pohvali, imaće čime da izađe pred građane. Tu su rezultati rada koji su veoma konkretni i to će biti naš najbolji marketing u narednoj kampanji.

Podsetiću da se ove godine redovni parlamentarni izbori održavaju i u susedstvu, u Hrvatskoj i u Crnoj Gori, vanredni parlamentarni u Makedoniji, lokalni izbori u BiH i mi ćemo prvi organizovati izbore posle pandemije korona virusa. Zato je želja svih nas iz SDPS da dobro i efikasno organizujemo izborni proces, da mi postanemo model po kome će kasnije i zemlje iz okruženja, ali i druge zemlje u Evropi uspešno organizovati svoje izbore i nadam se da će, bez obzira na okolnosti koje smo imali i koje su za nama, 21. jun biti praznik demokratije. Hvala.

Hvala, predsedavajući.

Poštovani ministre, koleginice i kolege, ova današnja rasprava očigledno ukazuje da je Predlog zakona o utvrđivanju porekla imovine i posebnom porezu jedan od najznačajnijih zakona o kojima raspravljamo u ovom sazivu. To je zakon koji reguliše jednu veoma osetljivu oblast.

Ja ću ovaj zakon da razmotrim, odnosno mogu da ga posmatram sa dva aspekta. Jedan je finansijski aspekt, a drugi je onaj aspekt koji se odnosi na kontekst borbe protiv korupcije.

Kada govorimo o finansijskom aspektu, očekujem da na ovaj način, pre svega, unapredimo efikasnost poreskog sistema. Tako ćemo ispraviti jednu nepravdu i na radaru ovog zakona naći će se svi oni za koje se sumnja da su se obogatili na nezakonit način ili da nisu platili porez, odnosno da su stekli imovinu, a da ta imovina nije u skladu sa prihodima koji su oni prijavili.

Važno je što se ovaj zakon neće primenjivati selektivno i o tome su govorile moje prethodne kolege. On se odnosi na sve poreske obveznike i obuhvatiće bukvalno sve građane, i privatne preduzetnike, pa sve do političara.

Pored toga, poreska uprava imaće obavezu da dokaže u kojim slučajevima je bilo uvećanje imovine. To će biti, s jedne strane, posao poreske uprave, a s druge strane fizička lica imaće obavezu da dokažu, odnosno da pruže dokaze da je imovina stečena na zakonit način.

Da bi ovaj postupak funkcionisao na pravi način doprineće formiranje posebne jedinice u okviru poreske uprave i očekujem da nju čine zaista dobri profesionalci, iskusni stručnjaci, koji će obaviti posao tako da gde god postoji osnovna sumnja da je izvršen prekršaj da će oni o tome obavestiti policiju, poresku policiju, tužilaštvo i ostale nadležne državne organe.

Drugi važan aspekt ovog zakona odnosi se na borbu protiv korupcije, kao što sam već rekao. Svako ko je radio pošteno i u skladu sa zakonom ne treba da se brine oko primene ovog zakona, a oni koji su na nelegalan način stekli bogatstvo i pri tome nisu platili porez, treba da snose posledice.

Ujedno, ovo će biti i poruka svima da je država spremna da se obračuna sa korupcijom i da neće nikome gledati kroz prste.

Takođe, ovaj zakon važan je i sa jednog ekonomskog aspekta, jer se na ovaj način postavlja jasan princip, a to je da su pred zakonom svi jednaki i da ista pravila važe za sve učesnike na tržištu i na taj način ćemo pokazati da na tržištu nema povlašćenih i gradićemo jedan zdrav privredni ambijent.

Očekujem i da će u propisanom roku od šest meseci biti doneti svi podzakonski akti kojima će se ojačati mehanizmi da bi se ovaj zakon efikasno implementirao u praksi.

Nema dileme da će SDPS podržati i ovaj zakon, kao i ostale zakone koji se nalaze na dnevnom redu. Hvala.

Hvala.

Poštovani predsedavajući, koleginice i kolege, mi smo pre skoro dva meseca raspravljali o izbornim zakonima koji se tiču promene, odnosno unapređenja izbornog procesa i danas, kada razgovaramo o izmenama i dopunama Zakona o izboru narodnih poslanika i Zakona o lokalnim izborima, mogu samo da se nadovežem na moju prethodnu diskusiju kada smo govorili o izbornim zakonima.

Naime, tada sam rekao da je SDPS pre sedam godina iznela nekoliko predloga koji se tiču unapređenja izbornog procesa, a jedan od tih predloga je bio i spuštanje izbornog cenzusa sa 5% na 3%. Doduše, mi smo predložili i stepenasti cenzus za koalicije koji bi bio u okviru mešovitog izbornog sistema.

Ostaćemo, naravno, dosledni i podržaćemo predlog koji podrazumeva da u Republičkoj skupštini i u skupštinama lokalnih samouprava one stranke koje osvoje minimum 3% glasova imaju svoje predstavnike.

Postoji mnogo razloga za to, a ja ću navesti nekoliko. Najpre, iako je prošlo tri decenije od kako je obnovljen višestranački sistem u Srbiji, i bilo je raznih teorija, činjenica je da je naša politička scena tomizirana i tu činjenicu treba da uvažimo. Devedesetih godina mnogi teoretičari politike su govorili da je naš sistem najbolje da bude dvopartijski, da će se vremenom tako iskristalisati, kao što je slučaj u SAD i Velikoj Britaniji sa dve dominantne partije, ali realnost je to demantovala. Pokazalo se da su i male stranke opstale i da dobijaju podršku za svoje političke ideje od birača i mi tu činjenicu ne smemo da zanemarimo.

Smanjenjem cenzusa sa 5% na 3% biće bolje oslikana volja naroda u Skupštini, posebno kad uzmemo u obzir da je naš sistem proporcionalni sa jednom izbornom jedinicom.

Demokratija je najfrekventnija reč u našem političkom životu i upravo je smanjenje cenzusa sa 5% na 3% takvo da doprinosi demokratskom funkcionisanju parlamenta. Na ovaj način mi podstičemo pluralizam. Plenum je mesto gde se vodi rasprava, gde političke partije sučeljavaju svoje stavove, sučeljavaju svoje ideje, govore o zakonima i upravo će smanjenje cenzusa doprineti da parlament bude raznolik i da više predstavnika partija imaju mogućnost da iskažu svoje političke stavove i da se bore za one ideje zbog kojih birači glasaju za njih.

Svaka država se trudi da svoj izborni sistem usaglasi sa svojim specifičnostima. Ja ću navesti primer Kipra. Recimo, na Kipru u preraspodeli mandata da bi jedna stranka koja je samostalno izašla na izbore ušla u parlament mora da osvoji 1,8% birača koji su glasali na ostrvu.

U državama iz okruženja cenzus od 3% je u Bosni i Hercegovini, u Grčkoj, a isti uslov za ulazak u parlament je i u Španiji i u Italiji. Nešto viši cenzus od 4% je u Bugarskoj, u Sloveniji i u Švedskoj.

Značajno je što ovakav Predlog izmene zakona dolazi od najjače političke stranke u Skupštini Srbije. Treba biti pošten i reći da su izmene ovog zakona takve da najmanje idu na ruku najjačim političkim strankama, jednostavno što mi preraspodelu mandata vršimo po Dontovom sistemu.

Ovim izmenama manje stranke bi bile u prednosti, a veće na gubitku. Kada dođe do preraspodele mandata na osnovu dobijenih glasova do sada su po Dontovom sistemu prednost imale velike stranke, jer se najviše glasova onih stranaka koje nisu prešle cenzus prelivalo upravo u njihove mandate.

Navešću jedan primer. Recimo da je cenzus za ulazak u parlament Srbije 2014. godine bio 3% tada bi još tri stranke, tačnije još tri liste koje su nastupale na izborima ušle u parlament. Za te tri liste tada je glasalo ukupno oko 510.000 građana Srbije, i to nije zanemarljiv broj glasova. Parlament bi bio sigurno više raznolik i na tim istim izborima broj glasova koji su osvojile stranke koje su se našle ispod cenzusa bio je oko 700.000.

Dakle, svaki peti građanin je glasao za političku stranku koja nije imala svog predstavnika u parlamentu. Tačnije, 20% građana bilo je uskraćeno da ih neko predstavlja u parlamentu. Ne neko, nego stranka za koju su oni glasali.

Podsetiću da je slična situacija bila i na izborima koji su održani u decembru 2003. godine kada je 15% birača u Srbiji svoje poverenje dalo strankama koje su ostale ispod cenzusa koji je tada bio 5%.

Za SDPS najvažnije je da stvorimo jedan stabilan sistem koji će vratiti poverenje građana u izborni proces, ali i da utemeljimo politički sistem koji će, sa jedne strane, uvažiti volju građana i realnu snagu političkih stranka.

Kada odlučuju za koga će glasati građani se često preispituju i procenjuju kolika je snaga one stranke koja zastupa ideje koje se poklapaju sa njihovim stavovima. Kada građani procene da ta stranka ne može da pređe cenzus, u ovom slučaju koji je važeći kod nas 5%, oni se često ili opredeljuju da glasaju za neku drugu stranku koja zastupa približno slične stavove ili uopšte ne izađu na izbore. To je bila jedna od mana, jedan od nedostataka cenzusa od 5%.

Predložene izmene i dopune zakona daju šansu političkim subjektima i na lokalu. Pre svega mislim na one političke subjekte, lokalne stranke i lokalne pokrete koji se bave isključivo temama koje se odnose na grad i na opštinu u kojima nastupaju, a koji nemaju tako razvijenu infrastrukturu i nemaju taj potencijal kao velike stranke i često im je prag od 5% nedostižan.

Ne treba spekulisati motivima za izmenu ovog zakona, već moramo da racionalno pristupimo ovom pitanju i da procenimo koje je rešenje najbolje u skladu sa našom političkom tradicijom.

Ovo je jedna od najvažnijih izmena zakona koji se odnose na izborni proces i svakako će ova izmena u mnogome promeniti sliku u parlamentu. Zato smatram da spuštanje cenzusa sa 5% na 3% ne može negativno da utiče na promenu pravila igre uoči izbora. Negativno bi uticala onda kada bi bilo da se cenzus podigne sa 5% na 7% ili na 10%, navodim kao primer. Ovog puta je u pitanju jedan obrnut proces, ovog puta se daje šansa za više političkih subjekata da mogu da pređu izborni cenzus i, što je najvažnije, manje će se rasipati glasovi.

Mi skoro tri decenije radimo u kontinuitetu na unapređenju izbornih uslova i celokupnog izbornog procesa i kada se vratimo unazad videćemo da je tadašnji izborni sistem, odnosno izborni proces u mnogome različit u odnosu na onaj koji imamo sada. To je jedan prirodan proces i normalno je da se s vremena na vreme preispitujemo, da tražimo najbolji model, da tražimo model koji će najbolje oslikati volju birača, odnosno model na osnovu koga će političke institucije funkcionisati najbolje.

Ove izmene i dopune zakona mogu se primeni već na narednim izborima na proleće, ali je važno što su one jedno dugoročno rešenje. Mi ćemo, verovatno, i posle izbora imati mnogo dobrih predloga koji su isto u cilju unapređivanja izbornog procesa i važno je da naš sistem, odnosno politički sistem što bolje funkcioniše.

Ovim izmenama mi nastavljamo sa uređivanjem izbornog procesa, promovišemo ljudska prava, građanske i političke slobode, doprinosimo izgradnji demokratskog i otvorenog društva koje priznaje različitosti i priznaje pravo na slobodno političko izražavanje. Zbog toga je potrebno da imamo jednu kvalitetnu diskusiju, da postignemo konsenzus oko ovih pitanja da bismo sproveli dugoročnu i sveobuhvatnu reformu izbornog procesa koja treba da bude rezultat dijaloga stranaka koje su zastupljene u parlamentu. Na taj način ćemo jedino ojačati poverenje građana u sve one institucije koje na posredan ili na neposredan način učestvuju u izbornom procesu.

Takođe, promena zakona odnosi se i na usaglašavanje rokova za sprovođenje kampanje za lokalne i za republičke izbore i takođe podržavam i ovaj predlog jer će sada biti propisana minimalna kampanja od 45 dana od dana raspisivanja izbora i za lokalne i za republičke izbore i to je naročito važno jer se na taj način skraćuje rok za 15 dana i poklapaju se rokovi, što je u ovom slučaju primer da se republički i lokalni izbori održavaju u isto vreme.

Podsetiću i da smo krajem prošle godine usvojili izmene i dopune Zakona o borbi protiv korupcije, Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije, Zakona o finansiranju političkih aktivnosti i Zakona o javnim preduzećima.

Usvajanjem ova četiri zakona mi ćemo sprečiti da se događaju zloupotrebe prilikom korišćenja javnih resursa u toku izborne kampanje, takođe, podsetiću da je Vlada formirala radnu grupu za unapređivanje izbornog procesa, RIK je donela niz zaključaka koji takođe imaju pozitivne efekte, navešću neke od njih. Na primer, sada će se zapisnici sa biračkih mesta odmah nakon završetka glasanja skenirati, biće objavljeni na sajtu RIK i biće vidljivi i dostupni svima.

U toku su i obuke za članove stalne, odnosno potencijalne članove stalnog biračkog sastava i to je još jedan korak napred koji unapređuje izborni proces. Takođe, birači će moći da imaju uvid nakon završetka izbora da li su glasali ili nisu, čime se otklanjaju svake nedoumice što se tiče regularnosti u toku samog izbornog dana.

Mi na ovaj način, iz vladajuće koalicije, pokazujemo spremnost i odgovornost. Spremni smo da uz dogovor menjamo zakone da bismo dugoročno unapredili funkcionisanje izbornog sistem.

Izmene i dopune zakona podrazumevaju i izmene u onom delu koji se odnosi na liste koje na izborima nastupaju kao nacionalne manjine i koje treba da pređu tzv. prirodni prag da bi ušle u lokalne parlamente odnosno u parlament Republike Srbije. Do sada zakon propisuje da je politička stranka nacionalne manjine ona za koju je izborna komisija utvrdila da joj je osnovni cilj da predstavlja i zastupa interese nacionalne manjine i čiji je cilj zaštita i poboljšanje prava pripadnika nacionalne manjine u skladu sa međunarodnom standardima.

Nažalost, događalo se u prošlosti da bude često zloupotreba u ovoj oblasti. Dešavalo se da u sredinama gde određene nacionalne manjine i ne žive nastupaju liste tih nacionalnih manjina kako bi na lakši način ušli, pre svega, u lokalne parlamente, a bilo je slučajeva da se to dešavalo i na nivou Republike.

Ja, iz poštovanja prema onim nacionalnim manjinama odnosno većini koje se pridržavaju zakona neću pominjati koje su to bile liste. Najvažnije je da kroz jednu kvalitetnu diskusiju saslušamo sve predloge i da pronađemo najoptimalnije rešenje, gde će ove zloupotrebe biti suzbijene u budućnosti.

Na dnevnom redu su izmene zakona koje predviđaju da na listama za narodne poslanike i na listama za odbornike bude garantovano 40% mesta za pripadnike manje zastupljenog pola. Jasno je da je namera da se na ovaj način želi povećati učešće žena u političkom životu i Socijaldemokratska partija Srbije ima pozitivan stav prema ovom pitanju. Uostalom, naša poslanička grupa od 10 ljudi, od 10 članova, je i na početku ovog Saziva i sada gotovo pred kraj Saziva, imala četiri žene u svom sastavu.

Važno je da ohrabrimo žene da se aktivnije bave politikom, jer su na našem području žene decenijama bile izvan političkih dešavanja i mislim da je taj način društvo bilo na gubitku, jer su dobri i kvalitetni ljudi, kvalitetni stručnjaci bili daleko od mesta gde se donose odluke.

Onog trenutka kada razbijemo predrasude i kada budemo imali ona verovanja koja govore o ravnopravnom učešću žena i muškaraca u politici, tog trenutka neće biti ni potrebe da imamo zakon koji propisuje minimum garantovanih mesta za pripadnike manje zastupljenog pola na listama.

Zato je važno da otvorimo vrata svima da mogu da se bave politikom i da kao takvi, kao najsposobniji, najkvalitetniji ljudi, budu na mestima koja su i najodgovornija.

Podsetiću da je nakon izbora 2016. godine, Srbija od ukupno 190 država, po broju poslanica u Skupštini se nalazi na visokom 27 mestu. Predsednik Vlade je žena, kao i predsednik Skupštine, kao i guverner NBS i to je ohrabrujuće, naročito ako znamo da je procenat žena koje su činile sastav prvog saziva parlamenta kada je obnovljen višestranački sistem 1990. godine, bio 1,6% odnosno tada su bile samo četiri žene od 250 poslanika. Iako je porastao i broj žena u lokalnim samoupravama koje su odbornici u skupštinama gradova i opština, očigledno je da je manje žena na onim nivoima, na nižim nivoima izvršne vlasti gde se donose odluke. Pred nama je zadatak da u cilju ostvarivanja demokratije u punom kapacitetu. Radimo na ujednačenom učešću žena i muškaraca u političkom i javnom životu. Hvala.

Hvala.

Poštovana potpredsednice Vlade, koleginice i kolege, mi smo pre nešto više od godinu i po dana usvojili Zakon o posebnim uslovima za realizaciju Projekta izgradnje stanova za pripadnike snaga bezbednosti i od tada pa do danas dva puta smo raspravljali o izmenama i dopunama tog zakona i oba puta smatram da je bilo opravdano.

Prvi put smo izmenama i dopunama Zakona pre nekoliko meseci omogućili borcima odnosno porodicama palih boraca i vojnim invalidima da mogu da konkurišu za ovu vrstu stanova. Takođe, tada smo precizirali i određene prioritete.

Ove izmene koje se sada nalaze na dnevnom redu omogućavaju projektovanje i iznalaženje tehnički najoptimalnijeg rešenja, u skladu sa lokacijom i važećom planskom dokumentacijom. Na ovaj način, otkloniće se ograničenja u tehničkim i tehnološkim rešenjima koja su bila na terenu, odnosno na koja se moglo naići u praksi.

Izgradnja ovih stambenih kompleksa ima mnogo značaja. Pre svega, pripadnici snaga bezbednosti će na najlakši mogući način doći do krova nad glavom, ali, izgradnja ovih stanova imaće i pozitivne efekte na celokupnu privredu. Pre svega, to će biti dodatni vetar u leđa građevinskoj industriji, jer će biti uposlena domaća naša građevinska operativa. Korist će imati i naši proizvođači građevinskog materijala a, na kraju krajeva, korist će imati i lokalne samouprave, na čijim teritorijama se grade ovi stanovi, jer će ubirati prihode od poreza na imovinu.

Na dnevnom redu su izmene i dopune Zakona o vazdušnom saobraćaju. Cilj ovih izmena i dopuna jeste da se unapredi bezbednost u ovoj oblasti. I u ovoj oblasti je postignut određeni napredak u prethodnom periodu i ja kao poslanik iz Kraljeva moram da istaknem i da pohvalim rad Ministarstva, jer je počeo da radi Aerodrom Morava na teritoriji Kraljeva i Čačka i nadam se da će u budućem periodu ovaj aerodrom biti ne samo u funkciji prevoza putnika, već i u funkciji prevoza robe.

Za razvoj ovog regiona značajno je i što je počela izgradnja Moravskog koridora, koji će upotpuniti mrežu auto-puteva u centralnoj Srbiji, jer će spojiti Koridor 10 i Koridor 11 i u tom kontekstu je važno da usvojimo Predlog zakona o posebnim postupcima radi realizacije projekata izgradnje i rekonstrukcije infrastrukturnih objekata od posebnog značaja za Republiku Srbiju.

Usvajanjem ovog Predloga zakona mi ćemo ubrzati rešavanje imovinsko-pravnih odnosa i na taj način ćemo omogućiti da se započeti projekti, odnosno izgradnja saobraćajne infrastrukture, završi što pre, odnosno u datim rokovima.

Zbog svega toga, Socijaldemokratska partija Srbije podržaće predložene izmene i dopune zakona. Hvala.

Hvala.

Član 109. stav 1.

Znam da predsedavajući, zaista u malopređašnjoj situaciji nije ni mogao da reaguje i ne okrivljujem predsedavajuću na provokacije koje su malo pre došle, ali želim u ime Socijaldemokratske partije Srbije da osudim bilo kakve provokacije i bilo kakvo nasilje koje se dešava ovde u plenumu.

Plenum je mesto za razgovor. Svi poslanici imaju pravo da razgovaraju o svim tačkama dnevnog reda i mi smo ovde razgovarali po amandmanima, ali smo i govorili o situaciji u Crnoj Gori, i to su mogli da urade i predstavnici dela opozicije. Nažalost oni su se opredelili za jedan drugi metod rada.

Socijaldemokratska partija Srbije smatra da je Skupština mesto za razgovor, Skupština je ogledalo demokratije, a ne mesto za bilo kakvo nasilje.

Hvala.

Zahvaljujem predsedavajući.

Poštovani ministre, koleginice i kolege, na današnji dan pre tačno 29 godina građani Srbije su prvi put izašli na birališta nakon što je obnovljen višestranački sistem u našoj zemlji. Tada su glasali za predsednika, odnosno birali predsednika države, a 23. decembra 1990. godine birali su Prvi saziv Narodne skupštine Republike Srbije.

Mi smo sada u Jedanaestom sazivu. Prošlo je skoro tri decenije i u kontinuitetu su se menjali izborni uslovi, menjali su se izborni zakoni, što je normalno. To je jedan prirodan proces i to je proces koji treba s vremena na vreme da traje, da se preispitujemo i tražimo najbolji model koji će oslikati i volju naroda i na osnovu koga će sve institucije u državi raditi efikasnije.

U tom kontekstu i posmatram predložene izmene i dopune Zakona za finansiranje političke aktivnosti, Zakona o sprečavanju korupcije, Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije, kao i Zakona o javnim preduzećima.

Cilj svih ovih izmena pre svega jeste da se spreči zloupotreba korišćenja javnih resursa u toku izborne kampanje. Podsetiću da su prethodna tri izborna ciklusa za Republički parlament, dva ciklusa za lokalne parlamente, kao i predsednički izbori 2012. i 2017. godine održani u skladu sa Zakonom o finansiranju političkih aktivnosti, koji je usvojen 2011. godine.

Mi ćemo usvajanjem predloženih izmena i dopuna zakona unaprediti sada ovaj pravni okvir i ranije je bilo sugestija da je neophodno pre svega precizno formulisati šta je to izborna kampanja i ovaj zakon to sada formuliše. Tačno je navedeno od kada do kada traje izborna kampanja, koliko traje, ali formuliše i šta su to javni resursi.

Suština svih ovih izmena ima jedan cilj, da se onemogući korišćenje imovine i svih drugih resursa republičkih ili lokalnih organa, ili preduzeća u izbornoj kampanji. Utisak je da je u prethodne skoro tri decenije bilo ovakvih zloupotreba i zato mi danas i raspravljamo o ovakvom Predlogu zakona, i da je bilo slučajeva da je neko na osnovu javnih resursa sticao prednost u samoj kampanji. Nadam se da ćemo usvajanjem ovih predloga zakona pokazati da smo spremni da rešimo ovaj problem dugoročno.

Precizno definisanje i javnih resursa i kao što sam naveo izborne kampanje, ali i pooštrene kazne biće jasan signal svima da ubuduće neće smeti javni resursi da se upotrebljavaju u predizbornoj kampanji, odnosno da se zloupotrebljavaju, bilo da je u pitanju korišćenje službenih automobila, službenih prostorija, da se vrši pritisak na zaposlene da izađu ili da ne izađu na izbore, za koga da glasaju, ili da se koristi bilo koja druga privilegija koju nosi sa sobom javna funkcija.

Sa druge strane, moram da istaknem, da je utisak da smo mi nedovoljno profilisani kao društvo, u smislu prihvatanja određenih vrednosti u toku samog izbornog procesa. Nije dovoljno da kažemo, evo sada ćemo usvojiti predložene izmene i dopune zakona i rešićemo problem funkcionerske kampanje. Taj problem se neće rešiti preko noći. Potrebno je da dosledno sprovodimo zakonske odredbe, da svi zajedno radimo na terenu i da na taj način gradimo jednu novu političku kulturu.

Pa, kada se dogodi da neko zaista zloupotrebi javni resurs, ili da zloupotrebi svoju funkciju u cilju sticanja određene pogodnosti, da onda takav postupak osude svi u društvu i građani i političke partije i da takav akter plati cenu na izborima. Potrebno je i određeno vreme da se uspostave obrasci političkog fer pleja, gde se funkcija na bilo kojem nivou vlasti, da li je u pitanju republički nivo, pokrajinski nivo ili lokalni nivo, ne sme koristiti za sticanje kompartivne prednosti u toku izborne kampanje.

Na žalost, u mi smo u prethodnih 30 godina imali loša iskustva i zbog toga upravo ističem koliko je značajno da usvojimo predložene izmene i dopune Zakona o finansiranju političkih aktivnosti kao centralnog zakona koji reguliše ovu oblast.

Kada govorimo o finansiranju političkih partija. U javnosti se često moglo čuti, zapravo čule su se neke zamerke da političke stranke, odnosno redovne aktivnosti ne treba da se finansiraju iz budžeta. Mislim da mi kao društvo nismo zreli za drugačiji model finansiranja političkih stranaka. Treba biti pošten i reći da je opravdano da stranke koje najviše osvoje glasova na izborima treba i da dobiju najviše novca iz budžeta. Navešću neke primere iz drugih evropskih zemalja.

Recimo, u Holandiji i Velikoj Britaniji je uglavnom finansiranje političkih stranaka svedeno na donacije i na članarine simpatizera stranaka, ali naravno to ima i drugu stranu medalje. Jednostavno, može se dogoditi kasnije da ti ljudi koji su donirali novac imaju i da vrše pritisak na nosioce funkcija da ostvare njihove lične interese. Takođe, postoji jedan zanimljiv model u Nemačkoj gde se stranke finansiraju iz budžeta, ali novac koji se dobije iz budžeta, zavisi i od toga koliko stranke u međuvremenu uspeju da pridobiju simpatizera koji će plaćati članarinu.

Na osnovu svega toga, s obzirom da ovo može biti jedno nezgodno pitanje, kada govorimo o potencijalnoj korupciji, mislim da je sadašnji oblik finansiranja u Srbiji najprikladniji.

Takođe, moglo se čuti u javnosti, odnosno bilo je predloga da se u toku izborne kampanje zabrani korišćenje sredstava koje stranke dobijaju iz budžeta, na ime redovnih političkih aktivnosti. Smatram da ovi predlozi nisu na mestu, jer bi onemogućili da one stranke koje racionalno troše novac i koje su štedljivije, mogle efikasno kasnije da upotrebe tu svotu novca.

Dobro je što ovaj predlog izmena i dopuna zakona sadrži mere koje se mogu primeniti već od sledećih izbora, koji će se održati na proleće 2020. godine.

Izmene Zakona o sprečavanju korupcije i Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije usklađene su sa ostalim zakonima koji se nalaze na dnevnom redu. Smatram da ćemo na ovaj način ojačati mehanizme Agencije za borbu protiv korupcije, da bi ona mogla da predupredi korišćenje kapaciteta javnih funkcija u cilju političke promocije.

Nekada se stvarao utisak i zaista tako je bilo mišljenje da su Agenciji za borbu protiv korupcije u pojedinim slučajevima vezane ruke i da nema potrebne mehanizme da sankcioniše eventualne prekršaje na terenu. Smatra da Agencija treba da dobije veća ovlašćenja i smatram da predložene sankcije koje predviđaju veće novčane kazne da će dati rezultate u praksi.

Izmenama Zakona o javnim preduzećima, mi ćemo akcenat staviti na većoj odgovornosti direktora javnih preduzeća. Direktori će u buduće odgovarati i za svoje postupke, ali odgovaraće i za postupke svojih zaposlenih koji zloupotrebljavaju javne resurse, ako su direktori pri tom znali za te podatke.

Takođe, ovim izmenama zakona precizira se da se ne sme voditi kampanja u toku radnog vremena, ovo je jedan dobar predlog, mislim da time nismo nikog ograničili. Bilo koji funkcioner može da vodi kampanju, može da promoviše i zastupa ideje svoje političke stranke, ali će to buduće morati da radi nakon isteka radnog vremena, jer to je njegovo vreme i može njime da raspolaže kako želi.

Teško je u nekim situacijama i razgraničiti šta se može podvesti pod funkcionerskom kampanjom. Na završetku svakog mandata, predstavnici vlasti ističu rezultate koje su postigli u mandatu koji je trajao. Dobri rezultati će svakoj političkoj stranci koja je bila na vlasti biti najbolji marketing, kada govorimo o njihovom odnosu prema biračima i mislim da predstavnici stranaka treba to rade, da kažu koje su ideje realizovali tokom trajanja njihovog mandata, kao što i opozicija treba da kritikuje, da iznosi primedbe i to je uobičajena praksa svuda u svetu i ne možemo ovakve slučajeve podvoditi pod funkcionersku kampanju.

Za nas iz SDPS su ove izmene važne, ne samo iz razloga što se mogu primeniti za naredne lokalne i republičke izbore sledeće godine, već ih vidimo kao jedno dugoročno rešenje koje će unaprediti celokupan izborni proces.

Mi ćemo verovatno i u narednom periodu imati još dobrih predloga, koje ćemo pretočiti u zakonske norme, da bi naš politički sistem bolje funkcionisao. Podsetiću da je pre nekoliko meseci bilo nezamislivo da o ovim temama vlast i opozicija sednu za isti sto i da razgovaraju pola sata. Sama činjenica da mi razgovaramo o ovim zakonima ovde i da vodimo raspravu u parlamentu, mi smo postigli znatan napredak, naš motiv da o ovome raspravljamo nije samo da podešavamo, odnosno menjamo izborne uslove kako to nekome odgovara ili da bismo nekoga odobrovoljili. Naš motiv je zaista u tome da unapredimo izborni sistem koji se menja sa vremena na vreme, kao što se menjaju životne okolnosti.

Neću komentarisati najavu pojedinih stranaka da će bojkotovati izbore, to je pravo svake političke stranke i svako će snositi posledice za svoje odluke.

Izbori su za nas iz SDPS jedini način da se ispita poverenje građana, da se vidi podrška građana prema strankama, a svaki bojkot može samo da napravi krizu koja opet jedino može da se reši na izborima i nikako drugačije.

Smatram da u sadašnjim uslovima nije moguće prekrojiti izborni rezultat. Na svakom biračkom mestu gde su prisutni članovi stalnog sastava, članovi proširenog sastava biračkih odbora, političke stranke imaju svoje predstavnike i svaki predstavnik političke stranke može da ukaže na eventualne nepravilnosti koje se događaju na biračkom mestu. Greške su se dešavale, dešavaće se uvek, na nama je upravo da dobrim zakonima, da dobrim podzakonskim aktima regulišemo ovu oblast, da greške svedemo na minimum. Mislim da u ovom uslovima, bilo kakva greška da se desi neće kardinalno uticati na neki izborni rezultat, eventualno može da diskredituje neko biračko mesto, ali će se na tom mestu ponoviti izbori.

Podsetiću da je SDPS još pre sedam godina izašla sa konkretnim predlogom izbornog zakona. Mi smo tada između ostalog, predložili da se uvede stepenasti cenzus za koalicije, predložili smo da postoje tzv. otvorene liste, ali neću pošto to nije tema dnevnog reda, više govoriti o tome.

Usvajanjem zakona koji se odnosi na sprečavanje zloupotreba javnih resursa u toku predizborne kampanje, mi pokazujemo na neki način odgovornost i spremnost da uz dogovor menjamo zakone i da bismo dugoročno unapredili funkcionisanje izbornog sistema. Zbog svega navedenog, SDPS će u danu za glasanje podržati predložene izmene i dopune zakona. Hvala.