Hvala, predsedavajuća.

Poštovani ministri, poštovani predstavnici ministarstva, koleginice i kolege, mi smo i prošle sednice u plenumu raspravljali o sporazumima koji su veoma bili važni, sporazum sa SAD, sa Kinom i sa Francuskom. Ali, sporazumi o kojima danas raspravljamo su podjednako važni, posebno sa razvoj nauke i tehnologije, samim tim za razvoj naše privrede. Važni su i sa aspekta socijalne sigurnosti naših državljana koji rade u inostranstvu, a važni su i na planu spoljno-trgovinske razmene poljoprivrednih proizvoda, tačnije oblasti koja se tiče fitosanitarnih pitanja.

Najpre bih nešto rekao i izdvojio Protokol koji se oslanja na Sporazum između Vlade Republike Srbije i Vlade SAD o tehnološkoj saradnji. Ovo je još jedan u nizu sporazuma koji govori o tome da se naši odnosi sa SAD poboljšavaju, da idu u jednom pozitivnom smeru i gradimo sve bolje odnose sa SAD, što je rezultat jedne dobre spoljne politike. Definitivno su svi ovi sporazumi signal za investitore koji dolaze iz SAD da mogu da investiraju u Srbiju, da mi imamo jedan stabilan pravni sistem, da smo stabilno političko podneblje za sve one koji žele da dođu da investiraju u Srbiju, da se bave naukom i da ulažu u istraživanje.

Razvoj svakog savremenog društva zasniva se na razvoju nauke i tehnologije. Naučno-tehnološka dostignuća čine temelj ekonomski razvijenih država, prožimaju sve aspekte ljudskih života, naročito u vreme gde je jako izražena globalizacija, u vreme gde je sve brži naučno-tehnološki napredak. Upravo to potvrđuje sve one koji zastupaju teoriju da nauka, tehnološki razvoj i inovacije su najvažniji generator privrednog razvoja svake države.

Navešću dva primera koji dokazuju da je veoma bitno da država konstantno ulaže u istraživanje i razvoj. To su primeri Izraela i Južne Koreje. Izrael je lider u ovoj oblasti. Izrael ulaže na godišnjem nivou 4% svog BDP-a u istraživanje i razvoj i kada vidimo koliko vredi ekonomija Izraela i vidimo ta ulaganja u nauku, u istraživanje, u razvoj, dolazimo do godišnje cifre od čak 14 milijardi dolara, što je impozantno za jednu državu koja ima devet miliona stanovnika. Slično je i u Južnoj Koreji. I ova država se opredelila za sličan iznos BDP-a, kada govorimo u procentima, da ulaže u istraživanje i razvoj, s tim što je ovo mnogoljudnija zemlja, zemlja koja ima veću teritoriju, razvijeniju privredu i ta suma dostiže do 63 milijarde dolara na godišnjem nivou. Tako da, ako pogledamo samo ove dve zemlje, lako ćemo naći uspešnu formulu za ekonomski razvitak i one su dokaz da ulaganje u nauku, u tehnologiju, u istraživanje je pravi recept za privredni zamajac svake zemlje.

Nije lako u ovoj oblasti održati korak sa najrazvijenijim zemljama. U prilog tome ide i teza da je EU postavila sebi zadatak da do 2020. godine ulaganje u nauku, istraživanje i razvoj bude 3% BDP-a i samo su dve države članice EU prešle ovaj prag, to su Austrija i Švedska. To samo pokazuje koliko je teško pratiti najrazvijenije države sveta.

Kada vidimo gde se Srbija nalazi na ovoj mapi, možemo reći da smo i uspešni. Mi se nalazimo u rangu sa nekim članicama EU kao što su Slovačka, Hrvatska i Bugarska, kada govorimo o ulaganju u nauku i razvoj. Mislim da imamo osnovan razlog za optimizam, jer zaista poslednjih godina je na polju naučno-tehnološkog istraživanja i u oblasti nauke uopšte postignut značajan napredak. Mi smo postavili prioritet da uspešno zaokružimo proces digitalizacije, i to odlično radimo, i dobro radimo posao koji se tiče prekvalifikacije za IT sektor.

Podsetiću da je Vlada pre tri meseca usvojila Strategiju naučnog i tehnološkog razvoja Republike Srbije za period od 2021. do 2025. godine pod nazivom „Moć znanja“ i naravno da je Ministarstvo prosvete odigralo veoma važnu ulogu u ovoj strategiji. Kada govorimo o nazivu „Moć znanja“, mislim da je to najprikladniji naziv i da taj naziv zapravo pokazuje da smo mi opredeljeni da uvek u prvi plan istaknemo i znanje i nauku, kao osnovu za naše dalje napredovanje, kao osnovu za naše obrazovanje i dobro je što pridajemo posebnu pažnju ovoj oblasti.

Strategijom je predviđeno osnaživanje, odnosno jačanje naučno-istraživačkih institucija, ulaganje u infrastrukturu i na ovaj način će se ove institucije bolje pozicionirati na jednoj regionalnoj ali i na evropskoj mapi kada govorimo o istraživanju i nauci.

Ove institucije biće osposobljene da rešavaju mnogo kompleksnija pitanja, nego što to sada čine, ali sa druge strane, dobro je što strategija podrazumeva i ulaganje u pojedinca, u mlade naučnike.

Mislim da će pojedinci na ovaj način ubuduće biti sposobni da učestvuju u nekim složenijim projektima koji su pred njima i da će oni na taj način stvarati novo znanje, nove tehnologije, što donosi i nova radna mesta našoj zemlji.

Kada govorimo o unapređivanju ove oblasti moramo istaći da važnu ulogu ima i sistem zaštite intelektualne svojine. Upravo zaštita intelektualne svojine je ključan deo ovog protokola koji se oslanja na Sporazum između Vlade Republike Srbije i Vlade SAD i važno je da mi obezbedimo takav jedan pravni okvir da će te pravne norme efikasno uređivati ovu oblast, a bez toga ni zainteresovani inovatori ne bi širili i unapređivali svoje znanje, niti bi primenjivali to znanje u praksi.

Čuo sam i ranije tu priču i uvek je vredi pomenuti, da kada kažemo za nekoga kada ukrade nešto iz prodavnice on izaziva naše podozrenje i opravdano ga deklarišemo kao lopova, ali kada neko iskopira neki kompjuterski softver, kada neko iskopira neovlašćeno knjigu u kopirnici, imam utisak da smo na ravnodušni na to.

Moramo zbog toga da povedemo računa, jer i onaj ko je napisao knjigu, ko je objavio naučni rad i on treba da živi od svog rada, treba da ga stavimo u isti rang sa onim ko napravi veknu hleba i prodaje u pekari. To je njegov proizvod.

Zato moramo da budemo svesni značaja zaštite intelektualne svojine, jer se trećina svetske trgovine upravo oslanja na nematerijalna dobra i na usluge koje štiti intelektualna svojina.

LJudi često dele muziku, filmove, knjige na internetu. Nisu ni svesni da krše prava intelektualne svojine, čak je to postalo toliko uobičajeno da ljudi ne razmišljaju, uopšte da prave prekršaj.

U Srbiji je prema nekim podacima preko 100.000 ljudi zaposleno u tim kreativnim industrijama. To su IT sektor, muzička industrija, film, radio difuzija i upravo piraterija nanosi veliku štetu i konkretno tim industrijama, ali i nanosi veliku štetu i čitavoj privredi.

Zbog toga je važno da podržimo ovakav Sporazum, jer i on na neki način reguliše ovu oblast zaštite intelektualne svojine posebno u vremenu kao što sam rekao izražene globalizacije, gde je internet omogućio da čitav svet bude zaista jedno veliko selo i da je sve svima dostupno gde god da žive na zemaljskoj kugli. Zakon, zapravo treba da bude efikasno sredstvo koje omogućava kreativnim ljudima da žive od svog rada.

Mi smo kao društvo dužni da podržavamo kreativnost, dužni smo da podržavamo kreativnu industriju. Podsetiću da broj prijavljenih patenata na svetskom nivou se tokom godine meri u milionima, kao i broj prijavljenih žigova i broj industrijskog dizajna.

Dobar pravni okvir, poštovanje bilateralnih sporazuma i međunarodnih konvencija, o čemu mi danas i govorimo zapravo je prava osnova za jednu pravnu sigurnost, da se unapredi ambijent za spoljnotrgovinsku razmenu, da se ulaže u nove ekonomije, odnosno industrije koje se oslanjaju upravo na zaštitu prava i intelektualne svojine.

Korist od toga imaju svi oni koji zarađuju od naučnog istraživačkog ili umetničkog rada, ali korist posredno treba da imaju svi građani, jer na taj način mi dobijemo jednu predvidljivost jednog poslovnog ambijenta u kojem se posluje i na taj način povećavamo šanse za povećanje i domaćih i stranih investicija.

Za pohvalu je i što je naše zakonodavstvo usaglašeno sa zakonodavstvom koje važi u razvijenim državama Evropske unije i usklađeno je sa međunarodnim standardima.

Podjednako je važan i Ugovor o socijalnoj sigurnosti između Vlade Republike Srbije i Vlade Kvebeka, zapravo samo treba da reguliše jedno pitanje koje nije regulisano Sporazumom između Vlade Republike Srbije i Kanade i o tome je gospođa ministarka malo pre i govorila. Sprovođenje ovog Ugovora obezbeđuje ostvarivanje prava iz PIO, prava na osnovu povrede na radu, profesionalne bolesti i Zdravstvenog osiguranja.

Podsetiću da je Srbija potpisala sporazume sa 29 država koji se upravo odnose na socijalnu sigurnost. Upravo ti sporazumi omogućavaju ljudima koji su radili u tim državama da lakše ostvare pravo na penziju, ne računajući bivše jugoslovenske republike, naša država isplaćuje penzije koje su ostvarene u Srbiji u 27 zemalja sveta i to je, otprilike 13.000 korisnika, nešto malo više. LJudi koji su radili u inostranstvu i deo staža koji su ostvarili u nekoj drugoj zemlji često su u nedoumici kako da ostvare pravo na penziju.

Strana penzija, isto kao i naša, ne dobija se po automatizmu i postoje dva načina da se ona ostvari. Ako smo potpisali ugovor o socijalnom osiguranju sa tom zemljom lakše će neko ostvariti pravo na penziju, ako nemamo potpisan taj ugovor onda će svako pojedinačno morati da podnese zahtev konkretnom fondu u određenoj stranoj zemlji.

Upravo, kada uporedimo ove dve procedure dolazimo do zaključka i vidimo zašto su ovakvi sporazumi važni za građane koji kada dođu do tog perioda da ostvare pravo na penziju da mogu da ostvare to pravo na mnogo lakši način nego kada nema ovakve vrste sporazuma.

Nama iz Socijaldemokratske partije Srbije je veoma važno što vodimo računa i što već godinama sa našim koalicionim partnerima radimo na tome da se na svakom polju poboljša položaj penzionera.

Važno je i ističemo da penzijski fond ne sme da se posmatra kao socijalna ustanova, da to mora da bude jedan funkcionalan fond koji će obezbediti svakome dostojanstvenu starost. Mi sada imamo jedan stabilan fond, imamo stabilne finansije i ono što je najvažnije, redovnu isplatu penzija iz realnih izvora.

Za kraj, na dnevnom redu i Sporazum između Vlade Republike Srbije i Vlade Ruske Federacije o saradnji u oblasti biljnog karantina i zaštite bilja.

Usvajanjem i realizacijom ovog sporazuma mi sprečavamo unošenje i širenje karantinskih i drugih opasnih štetnih organizama i na taj način sprečava moguće gubitke koje mogu da uzrokuju.

Kolege pre mene su govorile o značaju ruskog tržišta i potencijalima koje ono ima, odnosno šta sve mi možemo da ostvarimo nastupom na to tržište. Zato je važno da imamo ovakve sporazume, važno je da poštujemo standarde, da poštujemo procedure i samopoštovanjem tih standarda mi ćemo obezbediti jednu sigurnu ulaznicu na velika tržišta, kao što je rusko.

Hvala.

Hvala, predsedniče,

Dakle, na prvom mestu želim da istaknem to je da ovaj rebalans budžeta stavlja zdravstvo i ulaganje u zdravstvenu infrastrukturu na visoko mesto i to je veoma bitno, jer je zdravlje građana na prvom mestu.

Mi smo i prošle godine usvojili neophodne mere. Zdravstveni sistem je funkcionisao veoma dobro, zdravstveni sistem je odgovorio svim izazovima koji su se našli pred njim, pre svega zbog ulaganja države u zdravstvenu infrastrukturu, ali i zbog posvećenosti zdravstvenih radnika.

Želim da naglasim da mi nastavljamo istim tempom. Budžet će zahvaljujući rebalansu za zdravstvo biti uvećan milijardu evra, u odnosu na periode iz 2019. godine.

Mi smo i pre godinu dana usvojili paket mera koji se odnosi na pomoć privredi. Kada neko postovi pitanje da li je taj paket mera bio dobar, postoji mnogo načina da odgovorimo potvrdno. Taj paket mera je bio izvanredan.

Kada se očekivalo da će zbog pandemije korona virusa otpuštanja radnika, da će privreda stati, to se nije desilo. Mislim da je taj paket mera doprineo mnogo tome. Sama činjenica da je nezaposlenost na kraju prošle godine bila jednocifrena odgovara svim onim kritičarima da su te mere bile i te kako opravdane.

Nama kao socijaldemokratama veoma je važno, i uvek iskazujemo naročitu posvećenost prema radnicima i zbog toga podržavamo ovakav pristup Vlade, pre svega što Vlada ovim merama predlaže, mi naravno usvajamo te predloge, da pomogne privredi, da ne bude otpuštanja radnika i da budu zaposleni zadovoljni, jer ne ostaju bez posla, da budu zadovoljni i poslodavci, jer dobijaju sredstva iz budžeti, ali da se privredne aktivnosti nastave nesmetanim temom.

Podsetiću da je zabeležen rast plata i u prošloj godini, doduše, zadovoljniji bi bio da je bio veći rast plata u privatnom nego u javnom sektoru, ali i taj jaz nije veliki, tako da, privatni i javni sektor prate jedan drugog u rastu zarade.

Ovim rebalansom predviđeno je da deficit bude 6,9% i smatram da ovo vreme, ova teška vremena su takva da nemamo taj luksuz da radimo na smanjenju javnog duga. Sada je prioritet da održimo nivo privrednih aktivnosti i veoma je važno što se ukupan javni dug kreće u granicama tri petine BDP. To je taj nivo koji neće preći na jedan rizičan teren i gde ćemo moći da sačuvamo privredne aktivnosti da budu na istom nivou kao i ranije.

Samo da postavimo pitanje šta bi se desili da nismo ulagali u privredu. Vratili bismo se nekoliko koraka unazad. Morali bi da uložimo još više napora da kasnije vratimo ekonomiju na zdrave noge.

Važno je i što je Vlada opredelila ovim rebalansom budžeta još više novca za infrastrukturne projekte, za investicije u ovoj oblasti, važno je što je u tome zastupljen ravnomeran regionalni razvoj.

Posebno mi je bitno što će ovim rebalansom budžeta da se obezbede sredstva za sektore gde su pretrpljeni najveći gubici. To su turizam, odnosno ugostiteljstvo. Samim ovim rebalansom sredstva koja su opredeljena za podsticaje odnose se i na turističke vodiče i na rent a kar agencije, i to je od posebnog značaja.

Koliko je to važno, reći ću samo da u godini pre izbijanja pandemije, u 2019. godini, da smo postigli rekorde u oblasti turizma na svim nivoima. Tada je u Srbiji boravilo 3.689.000 turista. Zabeležen je porast stranih turista za 8%, i po prvi put se na taj način desilo da smo imali više stranih, nego domaćih gostiju na našoj teritoriji, a ostvaren je rekordni devizni priliv od milijardu i 436 miliona evra.

To samo pokazuje da su i te kako opravdane mere koje se odnose na sektor turizma. Jednostavno, u ovaj oblasti je takva bila situacija u celom svetu, da je ova oblast doživela najveći udarac zbog krize.

Dobro je što Srbija nije stala u ovim teškim vremenima i što se promoviše i priprema za normalizaciju međunarodnog turističkog prometa. U ovakvim okolnostima promocije su uglavnom usmerene na region, iz koga nam stiže najveći broj turista, pre svega, jer su nam teritorijalno najbliži. Siguran sam da će turizam ponovo pokazati jednu svoju elastičnost, da će se nakon krize najbrže oporaviti brže od ostalih privrednih grana. To nije prvi put slučaj da se tako nešto desi. Srbija, naravno, treba da bude atraktivna i autentična turistička destinacija, prepoznatljiva i dobro pozicionirana na turističkom tržištu.

Želim još samo da istaknem i to, da pozdravim odluku da se izdvoje veća sredstva za sport i za kulturu, naročito što će biti 50% viće povećanje u oblasti ekologije.

Mi smo juče usvojili zakon iz oblasti energetike i zakon iz oblasti obnovljivih izvora energije, koji se i te kako oslanjaju na ekologiju. Sa ovim izdvajanjem mi ćemo biti na jednom dobrom putu da rešavamo ekološka pitanja.

Hvala.

Hvala.

Poštovani predsedavajući, koleginice i kolege, ja ću govoriti o temi koja je na dnevnom redu, a to je izbor članova Komisije za kontrolu izvršenja krivičnih sankcija.

Zaista, ovo je jedna osetljiva oblast, jedna osetljiva tema. Svi kandidati koji su predloženi smatram da su dovoljno kvalifikovani da obavljaju ovaj posao. Uvek možemo da kažemo da je jadan onaj koji pokušava omalovažavanjem drugih da uzdigne sebe. Zato ne smemo dozvoliti da se povredi dostojanstvo nikoga, pa ni osuđenika. To su građani Srbije i siguran sam da će članovi Komisije, koji budu izabrani, s obzirom da imamo nesumnjivo većinu, sa jedne strane kontrolisati izvršenje kazne koje se sprovode u skladu sa zakonom i u skladu sa procedurom, ali isto tako kao što sam malopre rekao, voditi računa da se ne povredi dostojanstvo osuđenih lica, voditi računa da se poštuju standardi iz oblasti zaštite ljudskih prava i da proces resocijalizacije bude uspešan.

Kada govorim o kandidatima, oni su danas tema dnevnog reda, oni nisu delegirani kao predstavnici pojedinih političkih partija. To su predstavnici nadležnih odbora. Mogao bih da govorim o svima i o svima imam dobro mišljenje, da su to profesionalci.

Reći ću samo nekoliko reči o predsedniku Odbora za ljudska i manjinska prva. To je jedan častan, pošten čovek, pravdoljubiv, ostvaren u svojoj struci, lekar. Siguran sam da će kao takav, kao pravdoljubiv voditi računa o svima. Voditi računa da se poštuju zakoni ove zemlje i da se ne ugrozi ničije pravo, a samim tim ni pravo osoba koje su lišene slobode.

Zadatak Komisije za kontrolu izvršenja krivičnih sankcija jasno je propisan. On podrazumeva sagledavanje stanja u oblasti izvršenja krivičnih sankcija. Takođe, zadatak ove Komisije je da predlaže mere za unapređivanje uslova života, tretmana i zaštite prava lica lišenih slobode.

Ova Komisija ima pravo, i to joj po zakonu pravo pripada, da traži podatke, obaveštenja, izveštaje od nadležnih organa, od Uprave za izvršenje krivičnih sankcija i od zavoda. Ali, Komisija podnosi upravo Narodnoj skupštini izveštaj o svom radu, obaveštava Narodnu skupštinu o svim radu i ima zadatak da upravo Narodnoj skupštini ukaže na potrebu da li je u jednom trenutku potrebno da se promene određeni zakonski okviri radi zaštite prava lica prema kojima se izvršavaju krivične sankcije i mere pritvora.

Upravo zbog toga što parlament ima nadzornu ulogu u radu Komisije, želim budućim članovima da ukažem na određena pitanja. Za mene su dva pitanja važna kada govorimo o ovoj oblasti. Prvo, i najvažnije, to je proces resocijalizacije. Jasno je da država ima obavezu da sankcioniše svakoga ko krši zakon, u skladu sa zakonom da svakoga i liši slobode ko je prekršio te odredbe zakona. Ali, isto tako, država ima i obavezu da omogući adekvatne uslove da onaj ko odsluži kaznu da se vrati u društvo i da živi normalan život.

Jedino je uspešna resocijalizacija najbolji način da se osuđenici osposobe da žive društveno usklađenim životom, da na slobodi izvršavaju svoje obaveze, da izvršavaju svoje poslove u skladu sa zakonom i na najbolji mogući način. Uspešna resocijalizacija se postiže primenom programa i tretmana koji treba da postignu da se u određenoj meri na bolje menjaju osobine ličnosti, da se menja vrednosni sistem, da se menja ponašanje i da se pozitivno ponašanje promoviše u društvu.

Potrebno je da se licima koja su lišena slobode omogući da se u vremenu koje provode u zatvoru obuče za određena zanimanja koja su tražena na tržištu rada, pa da onda kada se vrate na slobodu oni vrate radnim obavezama, a ne da se vrate kriminalu. Važno je da iz tog procesa izađu kao uzorni građani koji će doprinositi unapređenju celog društva.

Posebno treba obratiti pažnju na one zatvorenike koji se ne mogu uspešno i ne mogu lako uključiti u procese određenih tretmana. To su stare, bolesne osobe, to su zavisnici od alkohola, narkotika, kao i osobe kojima je potrebno opšte i stručno obrazovanje. Prema njima je neophodno preduzimati posebne zdravstvene, obrazovne i stimulativne mere radi njihovog uključivanja u opšti tretman i da bi se na taj način postigao jedan kvalitetan cilj sveukupne resocijalizacije.

Prema podacima iz izveštaja Savete Evrope, koji i nisu toliko stari, obuhvataju period od 2008. do 2018. godine, stopa zatvaranja u Srbiji je porasla za 19,5%. Naravno, to ne znači da je porasla stopa kriminaliteta, jer je ista ova stopa porasla i u regionu. U Makedoniji nešto više 33,6%, u Portugalu 27,5%, a u San Marinu čak 186,6%. To zapravo znači nešto drugo, da sve ove zemlje, među kojima je i Srbija, možda češće pribegavaju kaznenoj politici koja podrazumeva zatvaranje, a sve manje koriste neka alternativna rešenja kao kaznu.

U nekim drugim državama se češće odlučuju za alternativne kazne kada je reč o lakšim krivičnim delima. Možda treba da i mi primenimo sličnu praksu, naravno, gde je to moguće, da bi se na taj način sistem rasteretio, da ga ne opteretimo određenom kategorijom zatvorenika gde za to nema potrebe.

Na primer, u Holandiji su alternativne kazne preuzele primat u odnosu na oštre kazne, u odnosu na oštre mere, ali taj proces nije završen preko noći. To je proces koji je dugo trajao u ovoj zemlji, tome se ozbiljno pristupilo, sprovedeni su i određena istraživanja. Čak su na dve grupe osuđenika sa sličnim karakteristikama sprovedene određene mere. Jedni su podlegali oštrim zatvorskim sankcijama, drugi alternativnim kaznama. Istraživanje je na kraju pokazalo da ona grupa zatvorenika koja je bila pod nekom vrstom alternativne kazne, nekom vrstom društveno korisnog rada da obavlja, da je ta grupa zatvorenika na kraju učestvovala u nižoj stopi, u povratku, u kriminalnim radnjama.

Naravno, nisam ni za to da se pošto-poto insistira za alternativnim sankcijama, ali treba i ovu vrstu kazne razmatrati kao delotvornu u onim delovima gde je to moguće.

Zatvorski sistem Srbiju godišnje košta preko 60 miliona evra. Toliko se potroši na održavanje zgrada, na plate za zaposlene, za ishranu, za prevoz, za grejanje. To je ta suma koja je neophodna da bi funkcionisao jedan sistem koji ima preko 10.000 zatvorenika i 4.000 zaposlenih. Jedan zatvorenik košta državu 15 do 20 evra dnevno. Na ovaj način bi se uštedelo u znatnoj meri. Naravno, govorim samo u slučajevima gde ima lakših povreda zakona. Otvorila bi se korist na osnovu rada u javnom interesu. Zašto nekome ne pružiti šansu da se oduži društvu, da možda sa radnicima određenih javnih komunalnih preduzeća učestvuje u pranju ulica, u uređivanju parkova i sličnih poslova?

Ukazao sam samo na neka pitanja iz ove oblasti, za koja smatram da članovi Komisije za kontrolu izvršenja krivičnih sankcija treba da obrate pažnju. Siguran sam da će predloženi kandidati svoj posao obaviti savesno, profesionalno i zato će SDPS podržati izbor članova Komisije. Hvala.

Poštovani predsedniče, poštovana ministarko, poštovani predstavnici ministarstva, koleginice i kolege, mi raspravljamo danas o reformskim zakonima iz oblasti energetike, koji će promeniti energetsku i ekološku sliku Srbije. To su zakoni koji u budućnosti treba da obezbede stabilno snabdevanje pre svega električnom energijom, da omoguće da se spreči rasipanje energije i da značajno doprinesu smanjenju prisustva štetnih gasova u atmosferi, odnosno da pomognu ozdravljenju životne sredine, a da sa druge strane ne ugroze privredne aktivnosti u našoj zemlji.

Tu moramo naći balans. Moramo se okrenuti održivom razvoju, jer ekonomski razvoj gubi smisao ako ugrožavamo prirodu, ako ugrožavamo životnu sredinu, odnosno ako na taj način ugrožavamo zdravlje građana.

Mislim da ne postoji niko u ovoj zemlji ko ne bi želeo da već sutra pređemo na isključivo zelenu ekonomiju. Ali, to je proces koji traje. To ne možemo da odradimo preko noći i upravo zahvaljujući odredbama predloga zakona koji se nalaze na dnevnom redu, mi postavljamo jedan cilj, a to je da se postepeno smanji proizvodnja električne energije iz uglja. Drugi cilj je sprovođenje jednog investicionog plana za hidroelektrane, gasne elektrane, solarne i elektrane na vetar. Na taj način će se Srbija transformisati iz jednog niskougljeničnog ekološkog društva u jedno zdravo društvo kada govorimo o ekološkim pitanjima.

Moramo imati u vidu i da je naš ugalj osnovni energent iz koga dobijamo električnu energiju, 70% električne energije se dobija upravo iz uglja, ali, sa druge strane, moramo da vodimo računa i kao država koja je u pregovorima za pristupanje EU da je jedan od ciljeva EU da se do 2050. godine postigne klimatska neutralnost.

Upravo novi zakon o obnovljivim izvorima energije treba da tu sliku promeni i cilj je da se do 2040. godine 40% energije dobije iz obnovljivih izvora, a zapravo taj proces nije ni malo brz i nije ni malo jeftin. Dok ne postignemo ovaj cilj, uporedo moramo raditi i na gašenju onih postrojenja koja su dotrajala, onih dotrajalih blokova u postrojenjima i na modernizaciji postojećih postrojenja u termoelektranama.

Proces energetske tranzicije Srbije je pod budnim okom EU, ali i sve ovo što radimo, opet ponavljam, radimo zbog nas, želimo jednu zdravu životnu sredinu, a samim tim da ostavimo jednu zdravu prirodu budućim generacijama. Upravo zbog toga i donosimo ove zakone, među kojima je i Zakon o obnovljivim izvorima energije, koji treba da obezbedi prelazak na čiste tehnologije, odnosno koji treba da nam omogući dobijanje tzv. zelenih kilovata.

Zahvaljujući svom geografskom položaju, Srbija može da računa da koristi energiju pre svega vetra i energiju sunca. Mislim da bismo, kada bismo koristili sve ono što imamo na raspolaganju, stali u red onih razvijenih država koje i te kako crpe ove izvore energije, a tu pre svega mislim na Nemačku i Veliku Britaniju. Navešću primer da ove dve zemlje oko 30% energije za proizvodnju električne struje koriste na osnovu obnovljivih izvora energije.

Ovaj zakon zabranjuje izgradnju svih hidroelektrana, mini hidroelektrana u zaštićenim područjima, i to je jedan pozitivan iskorak. Opet ću se vratiti na sunčevu energiju i energiju vetra i smatram kada bismo iskoristili sve te potencijale, da možda ne bi bilo potrebe da gradimo mini hidroelektrane i da bi upravo ta energija mogla da nadomesti taj višak energije koji dobijamo na ovaj način.

Dobra novina zakona o obnovljivim izvorima energije je i to što će građani koji struju proizvode na ovaj način moći da tu struju, odnosno tu energiju, kilovate, osim što koriste za sopstvene potrebe, da taj višak isporuče u mrežu ili da kasnije to koriste, odnosno da ostvare pravo na umanjenje računa u nekom narednom periodu.

Još jedan odličan predlog zakona je pred nama, a to je Zakon o energetskoj efikasnosti i racionalnoj upotrebi energije, gde će građani dobijati podsticaje za štednju energije u vidu subvencija. To se pre svega odnosi na zamenu stolarije za izolaciju stambenih objekata, zamenu kotlova na mazut i ugalj. Moram da naglasim da do 40% energije u domaćinstvima mi izgubimo upravo zbog toga što su stambene zgrade i kuće loše izolovane, imamo stare i dotrajale prozore i koristimo često neefikasne uređaje u domaćinstvima.

Na kraju želim samo još da istaknem da bez ulaganja u energetiku nema ni zdrave životne sredine i da samo čiste ekologije i održiv razvoj mogu sačuvati i našu zemlju i našu planetu. Zbog svega toga, Socijaldemokratska partija Srbije podržaće ove zakone. Hvala.

Hvala, predsedniče.

Poštovane koleginice, poštovane kolege, sastav delegacije Skupštine, kao i sastav skupštinskih odbora je u stvari rezultat jednog međustranačkog dogovora, dogovora stranaka koje su zastupljene u parlamentu i siguran sam da svaka stranka pažljivo bira kandidate koje će predložiti za članove sastava određenih delegacija i određenih odbora.

Ali, iako je ovo možda danas za nas rutinska stvar, ovo je ipak dobra prilika da razgovaramo o samom radu i značaju delegacija, o postignutim rezultatima i o ulozi parlamenta u spoljnoj politici.

Na dnevnom redu je izbor članova stalnih delegacija Narodne skupštine Republike Srbije u međunarodnim parlamentarnim institucijama, pre svega u Parlamentarnoj skupštini NATO i biramo člana parlamentarnog Odbora za stabilizaciju i pridruživanje. I kada govorimo o ovom odboru, parlamentarnom Odboru za stabilizaciju i pridruživanje, on ima veoma važnu ulogu, posebno sada kada smo u vremenu gde vodimo pristupne pregovore sa EU i siguran sam da naše kolege koje su u ovom odboru na dobar način rade svoj posao, da u razgovoru sa kolegama iz evropskog parlamenta razmenjuju iskustva, usvajaju dobru praksu, da predstavljaju rezultate našeg rada, oblasti gde smo napravili pomake, naše planove za budućnost, ali da sa druge strane i prihvate na neki način mišljenje kolega iz evropskog parlamenta i da vidimo koje su to oblasti gde je potrebno ostvariti napredak.

Ranije sam govorio da mi u parlamentu često raspravljamo o zakonima i usaglašavamo na taj način zakonodavstvo naše sa zakonodavstvom koje je važeće u EU. Važno je da ubrzamo proces pristupanja EU. Sigurno da brzina procesa pristupanja EU u velikoj meri zavisi od nas samih, ali ne smemo da zanemarimo činjenicu i da se same institucije u EU reformišu s vremena na vreme. Postoji mnogo pitanja na koja treba odgovoriti, da li će EU funkcionisati po istom principu kao i do sada, da li će ostati isti kriterijumi na snazi kada se govori o proširenju EU, da li će se odluke u EU ubuduće donositi istom većinom, odnosno konsenzusom kao i do sada ili će biti potrebna nekakva kvalifikovana većina koja je drugačija od ove koja je sada. To su samo neka od pitanja na koja mi ne možemo da damo odgovor, za to su zadužene evropske institucije, ali u svakom slučaju na nama je da radimo najbolje što možemo da taj proces približavanja EU bude brži i da mi kao društvo na taj način idemo na bolje.

Govorimo danas i o članu delegacije u parlamentarnoj skupštini NATO. Moramo da uzmemo u obzir činjenicu da kada govorimo o ovom pitanju, odnosno o saradnji sa NATO alijansom, da je ovo za nas jedno veoma osetljivo pitanja, osetljivo pre svega zbog uloge ovog vojnog saveza u dešavanjima u našoj zemlji od pre dve decenije i sa posebnom pažnjom treba da pristupamo ovom pitanju. Ne sumnjam naravno u sposobnost naših članova delegacije i da će oni na najbolji način zastupati interese naše zemlje, ali veoma je važno da istaknemo, kada govorimo o ovoj temi da smo se mi odlučili za vojnu neutralnost, a još je važnije da tu našu odluku poštuju najveće svetske sile, odnosno najveće vojne sile. Vojna neutralnost ne podrazumeva da nemamo nikakvu saradnju sa drugim vojnim organizacijama, odnosno sa drugim državama, ona podrazumeva da upravo imamo što bolju saradnju. Saradnju koja će biti pre svega u našem interesu, ali i u interesu druge strane.

To je jedna politika koja daje rezultate u praksi. Mislim da mi na taj način, pre svega jačamo sopstvenu bezbednost, ali i čuvamo stabilnost našeg regiona. Kada govorimo o toj stabilnosti, ona je važna, ne samo zbog vojne bezbednosti, i ne samo sa tog aspekta, važna je i za mnoge druge stvari. Kada imamo stabilan političko pravni okvir, to nam donosi stabilnost i na privrednom planu.

Upravo se aktivnosti skupštinskih delegacija, određenih odbora, to su zapravo aktivnosti koje su deo parlamentarne diplomatije. Normalno je da naša parlamentarna diplomatija bude usaglašena sa aktivnostima Vlade Republike Srbije, odnosno sa Ministarstvom spoljnih poslova, i upravo je na ovom polju veoma važna dobra, intenzivna saradnja predstavnika parlamenta i predstavnika Ministarstva spoljnih poslova.

Na planu međunarodnih odnosa, upravo je parlamentarna diplomatija ta koja zauzima jedno posebno, istaknuto mesto, gde se kroz kontakte predstavnika parlamenta održavaju i unapređuju međudržavni odnosi. S obzirom da parlamentarna diplomatija podrazumeva rad u velikom broju institucija, organizacija i inicijativa, to je u stvari prilika da se kroz niz dinamičnih spoljnopolitičkih aktivnosti, radi na unapređivanju globalne i regionalne saradnje.

Moram da istaknem i da je naša zemlja, član Interparlamentarne unije, kao najstarije parlamentarne organizacije. Mi smo punopravni član još od 1891. godine, tačnije dve godine od osnivanja Interparlamentarne unije, a isto tako pre dve godine smo, upravo ovde, u ovom domu, uspešno organizovali 141. zasedanje Interparlamentarne unije, gde je učestvovalo 150 delegacija, iz celog sveta, među kojima je bilo 77 predsednika i 60 potpredsednika parlamenata.

Svesni smo značaja spoljne politike, kao što sam već rekao, naročito u vremenu kada vodimo pristupne pregovore, sa EU, u vremenu jednih kompleksnih međunarodnih okolnosti i zbog toga ne treba zapostaviti ulogu parlamentarne diplomatije. Više ne živimo u svetu bipolarne međunarodne političke scene i moramo da uvažimo politički uticaj i SAD, i Rusije, i Kine, i država Briksa i naravno moramo da uvažimo i uticaj spoljne politike EU. Svedoci smo da u poslednje vreme, sve glasniji zahtevi da se naša spoljna politika usaglasi sa spoljnom politikom EU, i mislim da u svemu tome moramo da vodimo računa, pre svega o sopstvenom interesu, da pažljivo pristupamo ovom pitanju i najvažnije, da zaštitimo interese Republike Srbije, naravno naše delegacije, delegacije Narodne skupštine Republike Srbije imaju i te kako važnu ulogu, tu je pre svega delegacija u Parlamentarnoj skupštini OEBS-a, delegacija u Savetu Evrope i oni naravno kroz svoj rad i te kako mogu da iskažu naše interese.

Takođe, raduje i intenzivnija saradnja sa SAD, zbog događaja iz bliske prošlosti i ovo je jedno osetljivo pitanje, ali ne smemo da zaboravimo, da ti odnosi između Srbije i SAD datiraju mnogo duže, i da smo dugo bili u dobrim odnosima, da smo i u Prvom i u Drugom svetskom ratu bili saveznici, i svakako da je u poslednje vreme načinjen jedan iskorak i da je intenzivnija saradnja sa SAD.

Posebno moramo da budemo obazrivi, posebno treba da budemo mudri, kada govorimo o pitanju KiM, tu nam je naravno potrebna međunarodna podrška. Zalažemo se za to da rešimo sve probleme na jedan civilizovan način, da budemo usmereni na rešavanje svakodnevnih životnih pitanja, pitanja koja se tiču života građana i onih u Zvečanu, u Prištini i u Beogradu i da dođemo do jednog rešenja koje će biti prihvatljivo za sve, a naravno to ne možemo bez podrške međunarodne zajednice.

Upravo je parlamentarna diplomatija polje koje daje više prostora onim državama koje su manje, državama sa manjim brojem stanovnika, da kroz taj rad iskažu neke svoje interese, da ukažu na neke konkretne probleme, da kroz razmenu iskustava sa drugim predstavnicima parlamenata, usvojimo neke dobre prakse, koje se mogu primeniti kod nas. Naravno, u parlamentarnim delegacijama, kao što sam već rekao, pošto je to dogovor svih stranaka koje su zastupljene u parlamentu, ima i predstavnika i vlasti i opozicije. Tu se uglavnom iskazuju interesi na tri nivoa, sigurno svaki poslanik iskazuje svoj lični interes i neku svoju ambiciju u nastupu u međunarodnim delegacijama. Na drugom nivou iskazuju interes svoje političke partije, ali ono što je najvažnije, treba da se iskaže interes države i veoma je važno koordinirati rad članova delegacija.

Nažalost, često se o parlamentarnim delegacijama, u medijima, stvara predstava da one nisu korisne, da samo troše novac, ali ja ne mogu da se složim sa ovakvim stavom, sa ovakvom vrstom kritike, jednostavno mislim da rad delegacija daje konkretne rezultate. Često je taj rad ispod radara medija, zbog nekih drugih teme, koje zaokupljuju pažnju.

Naša je obaveza i da kroz tu spoljnu politiku, koju vodi Narodna skupština, sačuvamo kredibilitet institucije i da doprinesemo tome da se parlament u javnosti, sve više pominje u jednom pozitivnom kontekstu. Hvala.

Hvala, poštovana predsedavajuća, poštovani ministre, koleginice i kolege, popis nije samo prost skup podataka o broju stanovnika, kako često doživljavamo popis stanovništva, to je zapravo jedan skup informacija, koje nam daju uvid, na osnovu kojih možemo da radimo analize, na osnovu kojih možemo da radimo projekcije za ubuduće.

Popis nije samo po sebi cilj, on nam daje jednu sveobuhvatnu sliku socijalnih i životnih uslova, u kojima žive naši građani. Upravo su rezultati popisa osnovni alat za efikasnu politiku, za planiranje i donošenje odluka. Na osnovu tako dobijenih statističkih podataka, mi možemo planirati kako da se unapredi, na primer sistem zdravstvene zaštite, kako da se ide u smeru reforme obrazovanja, koje su mere neophodne kako bi smo smanjili nezaposlenost itd.

Navešću samo neke podatke sa poslednjeg popisa, iz 2011. godine, i oni govore da Srbija je tada imala sedam miliona 186 hiljada 862 stanovnika, prosek godina je bio 42,2 godine, oko 17% stanovnika bilo je starije od 65 godina. To je ukratko nešto, kada govorimo o demografskoj strukturi, što nam mnogo ukazuje o strukturi stanovništva u Srbiji.

Sada ćemo, na osnovu onih podataka moći da uporedimo situaciju sa onom od pre 10 godina, da vidimo koliko smo u proseku stariji, ili mlađi, da li nas ima više ili manje, da vidimo kakva nam je sveukupno demografska slika, a podsetiću da smo već, kada govorimo o jednoj bolnoj temi, kao što je demografija, već doneli određene mere, kako bi smo poboljšali situaciju u ovoj oblasti.

Kada govorimo o popisu, moram samo da naglasim da je 2019. godine, sproveden probni popis stanovništva, bio je to jedan dobar teren da se testiraju metodološka organizaciona i aplikativna rešenja, koja su prvi put primenjena, kao i svi instrumenti i novi obrasci.

U tri velika grada, Beogradu, Novom Sadu i Nišu, primenjen je jedan novi oblik popisa, to je samopopisivanje, i građani su mogli sami da popune upitnike i da ih proslede putem internet aplikacije. Naravno ne dočekujem da smo mi još uvek u situaciji da, kao u Estoniji građani sami popunjavaju podatke i na osnovu toga se izvrši popis stanovništva, jednostavno na ovaj način mi smo napravili jedan pozitivan iskorak u tom smeru, a pozitivan iskorak je i to što će popisivači, u buduće na terenu, sa laptopovima, upisivati podatke direktno u elektronske obrasce i na taj način će rezultati moći da se obrađuju i objavljuju daleko brže, nego što je to ranije bio slučaj.

Kada govorimo o ovim izmenama zakona, naravno potrebno je da pratimo zdravstvenu situaciju, zdravstveni bilans i u skladu sa tim da popis se obavi na jedan najbolji mogući način u skladu sa epidemiološkom situacijom. Hvala.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedniče Narodne skupštine, poštovana predsednice Vlade, poštovani ministri, koleginice i kolege, moje prvo pitanje odnosi se na problem odlaganja otpada, odnosno rešavanja tog pitanja u delu Centralne Srbije. Pitanje upućujem ministarki zaštite životne sredine, Ireni Vujović.

Naime, pre nekoliko godina je pokrenuta inicijativa, u izgradnji regionalne deponije od koje bi koristi imali gradovi Kraljevo i opštine Raška, Vrnjačka Banja, Trstenik i Paraćin. Osnovano je i preduzeće, tačnije deoničarsko društvo, društvo sa ograničenom odgovornošću koje se bavi ovim pitanjem.

Moje pitanje ministarki glasi - u kojoj fazi je sada ovaj projekat? Šta ministarstvo konkretno može da učini da se ovaj projekat ubrza i realizuje? Da li je moguće, ako se pokaže kao uspešan ovaj projekat o izgradnji Regionalne deponije da se to pitanje preslika i na ostale delove Srbije? Jer, zaista, pitanje odlaganja otpada je jedno od aktuelnih pitanja i sve više, kako vreme protiče, to pitanje dolazi do izražaja.

Znam da je konkretno za Regionalnu deponiju o kojoj sam govorio potrebno da se izradi regionalni prostorni plan, znam da nije sve u rukama ministarstva, ima nešto i na lokalnim samoupravama, one su, takođe na potezu za određene stvari i nadam se da će oni uraditi onaj deo posla koji je do njih, jer je i njima najviše u interesu da se ovaj projekat realizuje.

Drugo pitanje upućujem ministarki Državne uprave i lokalne samouprave, Mariji Obradović. Vaše Ministarstvo koordinira lokalne samouprave u Srbiji kada govorimo o pitanju vakcinacije.

Građani često pitaju, ja dobijam ta pitanja na terenu i, s obzirom da je revakcinisano preko 900.000 ljudi, a vakcinisano preko milion ljudi, dakle, ovo više nisu usamljeni slučajevi, dešava se, naime, na terenu da građani zakažu termin preko eUprave, ali nekada iz opravdanih razloga zaista propuste taj termin i ne odu na vreme i ne vakcinišu se. Šta da rade u tom slučaju? Šta da rade u slučaju ukoliko izgube potvrdu koju su dobili pri vakcinaciji ili revakcinaciji, a koju, naravno, žele da imaju. To je na milion stanovnika sada, a mogu misliti i kasnije koliko će biti. Dešavaće se, biće takvih slučajeva.

Još jedno pitanje za ministarku Obradović i nadam se da sam na pravoj adresi kada upućujem ovo pitanje - kome građani mogu da se obrate i da upute prigovor ako neko ne poštuje propisane mere? Nekada su građani zbunjeni koje radnje rade, koje radnje ne rade. Nekada privrednici zloupotrebljavaju mere koje je doneo Krizni štab i važno je za građane da znaju kome mogu da se obrate u kom trenutku, jer, prosto, to su jedna životna, svakodnevna pitanja na koje su potrebni odgovori.

Hvala.

Hvala na odgovorima.

Sledeće pitanje upućujem ministru prosvete Branku Ružiću.

Naime, pre mesec dana rukovodstvo grada Beograda je iznelo jednu sjajnu ideju da od 1. septembra đaci u Beogradu, učenici osnovnih škola od prvog do četvrtog razreda, od grada na poklon dobiju tablet i da će grad obezbediti digitalne udžbenike.

Proces je veoma jednostavan. Roditelji zadužuju tablete. Kada se obavi procedura oko digitalnih udžbenika, đaci će imati na raspolaganju kod kuće iste udžbenike kao što imaju u školi i to će im u mnogome olakšati školovanje.

Moje pitanje se odnosi na to – da li je Ministarstvo prosvete u mogućnosti da obezbedi sredstva da se isti ovakav projekat realizuje na teritoriji cele Srbije? To nije pitanje samo za vas, to je pitanje i za premijerku, naravno, jer je potrebno obezbediti novac iz budžeta.

Znam da je lakše Beogradu da obezbedi sredstva za tablet i digitalne udžbenike, jer Beograd je glavni grad, predstavništva najvećih kompanija su u Beogradu, ima veći budžet od drugih gradova i opština u Srbiji, ali jednostavno, ovo je pitanje gde ne sme da bude nejednakosti.

Dakle, ako đaci u Beogradu imaju jedne uslove za učenje, iste takve uslove treba da imaju đaci i u Prijepolju i u Leposaviću i u Vranju i u Bečeju. Radi se o tome da je to jedan podjednak pristup obrazovanju gde pružamo jednake mogućnosti svima da se obrazuju. Hvala.

Hvala, gospodine Dačiću.
Ja sam se i u prvom svom obraćanju i u drugom obraćanju trudio da ne iskoristim tri minuta. Neću ni sada iskoristiti dva minuta koja mi pruža Poslovnik.
Zadovoljan sam, naravno, odgovorom. Kao što ste rekli, mi smo pre dva dana vodili raspravu. Bila je tu ministarka trgovine, telekomunikacija i turizma gospođa Tatjana Matić. Nadam se da ćemo usvojiti taj sporazum koji će obezbediti infrastrukturu za brzi internet za još 500 seoskih škola. U tom kontekstu zapravo i govorim da tehnološki napredak je sada na dnevnom redu i da sve oblasti života moraju da prate taj tehnološki napredak, pa naravno i prosveta.
Što se tiče odgovora koji sam dobio od ministarke zaštite životne sredine Irene Vujević, takođe, zadovoljan sam odgovorom i zahvalan što ministarstvo čini sve što je u njihovoj nadležnosti da se situacija na terenu popravi. Spomenuli ste da Kraljevo treba da popravi kredit da bi rešio problem. Kraljevo nema problem sa kreditima. Kraljevo, što se tiče kreditnog zaduženja je nula dinara, je jedan od retkih gradova u Srbiji koji može to sebi da priušti, zahvaljujući jednoj odgovornoj politici gradske uprave.
Samo da se osvrnem na odgovor ministarke Marije Obradović. Tako je, bavimo se često visokom politikom, teškim temama, ali ništa lakša tema nije ni vakcinacija. To je jedan vruć krompir u rukama svih ministara, naravno, i u vašim rukama. Nadam se da ćete ga uspešno rešiti.
Vrlo je važno što su građani mogli večeras da čuju neke korisne informacije, jer samo ako im pružimo pravovremeni i korisne informacije, vakcinacija će biti uspešna. Hvala.

Hvala, predsedniče.

Poštovani ministre, predstavnici Ministarstva, koleginice i kolege, još 2004. godine Evropska unija započela je realizaciju projekta Zajedničkog evropskog vazduhoplovnog područja. On je nastao tada kao potreba da se prevaziđu problemi koji su postojali na nebu iznad Evropske unije, a to su bili problemi koji su se odnosili na izdeljeno nebo, da tako kažem, i stvarali su negativan efekat na efikasnost avio- kompanija.

Avio-kompanije su gubile više vremena, trošile više sredstava da bi prošle sve neophodne kontrole i da bi došle na taj način do željenih destinacija. Cilj sporazuma o čijim aneksima mi danas raspravljamo jeste ostvarivanje slobodnog vazduhoplovnog tržišta, definisanje zajedničkih uslova za osnivanje preduzeća u ovoj oblasti, a pre svega moram da istaknem da ti uslovi treba da regulišu odnose koji se tiču zaštite konkurencije u ovoj oblasti i prava potrošača.

I ovaj sporazum omogućava državama potpisnicama slobodan pristup vazduhoplovnom tržištu. Kao rezultat liberalizacije tržišta stiču se uslovi za niže cene karata i veći izbor avio-prevoznika. Zaista, ova ideja je zaživela kod nas. Na aerodromu u Nišu su funkcionisale pre izbijanja krize zbog pandemije virusa korone niskotarifne kompanije i bilo je u jednom trenutku jeftinije kupiti povratnu avionsku kartu do nekih zapadnih zemalja, nego se voziti autobusom do njih i nazad.

Sve ovo govorim sa jednog aspekta regulisanja vazduhoplovnog tržišta i interesa avio-kompanija, ali ovaj sporazum i te kako štiti interese potrošača, odnosno putnika. Kada se pitamo na koji način ostvarujemo pravo na određene vrste naknada zbog kašnjenja aviona zbog odlaganja puta, zbog gubitka prtljaga, moramo da kažemo da je to delom zasluga i ovog sporazuma. Naše zakonodavstvo se u ovom delu dobro oslanja na zakonodavstvo koje važi u Evropskoj uniji i na osnovu toga ostvarujemo prava kada govorimo o avio-prevozu.

Srbija je još 2006. godine potpisala sa Evropskom unijom Sporazum o zajedničkom evropskom vazduhoplovnom području i taj sporazum je tri godine nakon toga ratifikovan ovde u Narodnoj skupštini. Upravo je taj sporazum prvi koji je Srbija potpisala, prvi od međunarodnih sporazuma koji je Srbija potpisala nakon raspada Državne zajednice Srbije i Crne Gore. Mi smo na taj način preuzeli obavezu da usaglasimo domaće propise sa propisima koji važe u Evropskoj uniji u oblasti vazduhoplovne bezbednosti, obezbeđivanja, upravljanja vazdušnim saobraćajem, rukovođenja aerodromima, zaštite potrošača, liberalizacije tržišta, ali i zaštite životne sredine.

Inače, Srbija je potpisnica preko 30 multilateralnih sporazuma u oblasti civilnog vazduhoplovstva. Sve je počelo još 1944. godine potpisom Čikaške konvencije i još jedna je značajna iz 1999. godine Montrealska konvencija kojom se regulišu međunarodni prevoz lica, prtljaga, robe u avio-prevozu.

Moram da istaknem da je važna karika u sprovođenju sporazuma i regulisanju svih pitanja u ovoj oblasti Direktorat civilnog vazduhoplovstva. Direktorat, u skladu sa Zakonom o vazdušnom saobraćaju, učestvuje u radu međunarodnih vazduhoplovnih organizacija, institucija i njihovih radnih tela. Direktorat je i koordinator kada govorimo o saradnji sa Evropskom komisijom. Upravo Evropska komisija još od 2006. godine prati razvojni put Srbije u ovoj oblasti i cilj je zapravo još na početku postavljen i mi ga ostvarujemo na ovaj način, a to je potpuna integracija našeg vazduhoplovnog sistema u vazduhoplovni sistem Evropske unije.

Upravo kada govorimo o harmonizaciji naših propisa sa propisima Evropske unije mi moramo da istaknemo da smo i ovim pokazali spremnost da to radimo na najbolji mogući način, pokazali smo odgovornost, pratimo kretanja i promene u ovoj oblasti, kretanje i promene na tržištu i u skladu sa tim i danas raspravljamo o aneksima koji se odnose na ovaj sporazum. Na taj način mi prihvatamo standarde razvijenih evropskih zemalja i na taj način podižemo i standard života u Srbiji.

Ovaj sporazum je još jedan dokaz opredeljenosti naše države da sarađuje sa svima, a naročito sa državama u regionu. Mi iz SDPS uvek ističemo da svi konflikti i neprikladna retorika treba da budu iza nas, da treba dogovorom, da treba konsultacijama da pravimo kvalitetne sporazume koji će unaprediti život ne samo u Srbiji. Na taj način mi stvaramo jedan povoljan ambijent za dalji privredni razvoj i u Srbiji, ali i u regionu.

Mi kao potpisnici sporazuma poput ovog promovišemo na neki način i dijalog, promovišemo dobrosusedske odnose i jedino tako možemo rešavati probleme koji kada izbiju nisu karakteristični samo za nas, oni postaju karakteristični za čitav region, za čitav svet. To se najbolje videlo prošle godine nakon izbijanja krize zbog pandemije. Avio-kompanije, odnosno avio-industrija je doživela možda i najteži udarac. Retko koja privredna grana je doživela takav udarac kao avio-industrija. Ljudi gotovo da ne putuju, avio-kompanije zaista imaju problem, prinuđene su da otpuste veliki broj zaposlenih. Imamo primer iz Crne Gore gde su oni bili primorani da ugase nacionalnu avio-kompaniju i sada su u procesu osnivanja nove. Ne treba da idemo ništa dalje od toga da vidimo sa kakvim se problemima suočava čitav svet.

Na globalnom nivou još uvek je neizvesno koliko će kompanija iz avio-industrije otići u stečaj. Navešću neke primere da je situacija alarmantna, da su američke kompanije koje se bave avio transportom zatražili pomoć od 50 milijardi dolara, toliko smatraju da im je potrebno da saniraju probleme. Britanske avio-kompanije smatraju da im je potrebno devet milijardi dolara za sanaciju problema koji su nastupili. Proizvođač aviona „Boing“ tražio je pomoć od Bele kuće da bi se konsolidovao. Njegov konkurent u Evropi, „Erbas“, je četiri dana u jednom trenutku suspendovao proizvodnju u Francuskoj i Španiji. Sve ovo ukazuje da će biti potreban jedan ozbiljan program za oporavak avio-kompanija ne samo u svetu, već i za kompletno tržište i u regionu i u Srbiji.

Ministar je malo pre izneo podatke koji su bili zaista optimistični pre izbijanja krize i odnosili su se i na broj putnika i na broj letova. Govorio je i o radu aerodroma i u Beogradu, koncesiji, i u Nišu, ali i o aerodromu „Morava“ kod Kraljeva.

Ne mogu da se složim da je aerodrom „Morava“ promašena investicija. To je aerodrom koji je najavljivan deset godina. Nedavno je završen, kao što je i obećano. Ovom aerodromu u široj nekoj zoni, ako tako mogu da kažem, gravitira dva miliona stanovnika, u užoj 750.000 stanovnika. To je aerodrom na koji su usmereni veliki gradovi, pre svega Kraljevo, Čačak, u blizini je Kragujevac, možemo reći slobodno i Užice, ali i Novi Pazar.

Ovaj aerodrom još više dobija na značaju ako uzmemo ono što se sada radi, ako to uzmemo u obzir, a to je izgradnja auto-puta od Preljine do Pojata koji će spojiti gradove Kraljevo, Vrnjačku banju, Trstenik, Kruševac, Ćićevac. Na taj način mi smo zaokružili jednu sliku i mislim da ćemo uspešno završiti taj proces i kompletirati jednu saobraćajnu infrastrukturu. To je veoma važno za centralni deo Srbije odakle ja dolazim, jer to mrežom auto-puteva, dakle imamo Koridor 10, Koridor 11, između njih, spaja ih auto-put Preljina-Požega i aerodrom „Morava“ u Lađevcima koji je zapravo kruna tog uspešnog rada na planu saobraćajne infrastrukture. Aerodrom je počeo da radi, bila su aktuelna dva leta, jedan prema Beču, jedan prema Solunu. Kriza je naravno, kao što sam malo pre rekao, uticala na to da aerodrom, kao i svi u svetu obustavi svoj rad, ali se nadam da će se vratiti na stare staze nakon završetka krize.

Moje pitanje za ministra je da li je u razmatranju uopšte da i aerodrom „Morava“ funkcioniše za lou kost kompanije? Mislim da bi to bilo dobro za ovaj kraj Srbije. Znam da to funkcioniše u Nišu, ali u budućnosti sigurno da ne bi bilo loše i za Kraljevo, kao što sam naveo, i za Kragujevac, Čačak, Novi Pazar, jer bi to bilo na korist svim stanovnicima centralne Srbije.

Zbog toga je važno da imamo dobru saradnju sa svim učesnicima u ovoj oblasti i svim međunarodnim institucijama da bismo lakše prevazišli krizu koja je pogodila sve i koja nije zaobišla nikog u svetu, kada govorimo o avio-industriji.

Kada govorimo o ovom Sporazumu o kome danas raspravljamo, to je Sporazum koji neformalno nosi naziv „Otvoreno nebo“. Na ovaj dan, opet, nažalost, moramo da se prisetimo da je to nebo bilo veoma tmurno iznad Srbije 24. marta 1999. godine i dužni smo da se uvek prisetimo, ne samo na ovaj dan, nego uvek svih žrtava, svih koji su stradali u bombardovanju Srbije. U ime SDS i danas ću da osudim jednu takvu agresiju i da izrazim nadu da se ta zla vremena više nikada neće ponoviti. Hvala.

Hvala.

Nije bilo razloga za prethodnu repliku, niti imam nameru da repliciram, zaista nije bilo to u lošem kontekstu, samo želim da kažem to što se zalažem da se modernizuje aerodrom Morava, ne znači da sam protiv drugih aerodroma. Dobro je što je najavljeno i što će biti otvoren aerodrom u Novom Pazaru, u perspektivi, to me svakako raduje, to je još jedna dobra vest.

Ako pogledamo samo okruženje, ako pogledamo druge evropske zemlje, ne možemo mi reći da je Srbija bogata po broju aerodroma, ali opet, želim da budem optimističan i da razmišljam u tom smeru optimistično, kao što smo i sada na dobrom putu, da će se naše privredne aktivnosti razvijati istim tempom i da će nam u budućnosti biti potrebno još više aerodroma, ne samo Morava, ne samo Novi Pazar, tu su i Ponikve, i mi ćemo podržati svaku takvu inicijativu da svi regioni Srbije imaju aerodrom, jer to će pre svega unaprediti privredne aktivnosti, ali i olakšati putovanja stanovnicima iz tih krajeva.

Hvala, predsedavajući.

Poštovana ministarko, poštovani direktore Republičkog zavoda za statistiku, koleginice i kolege, kada govorimo o Programu zvanične statistike za period od 2021. do 2025. godine, izdvojio bih dva cilja. Prvi je unapređenje kvaliteta proizvedenih rezultata zvanične statistike u odnosu na period od pre pet godina, a drugi cilj je usaglašavanje ove oblasti sa međunarodnim statističkim standardima.

Kada govorimo o kvalitetu i obimu proizvedenih rezultata zvanične statistike moram da istaknem da je jedan od zahteva, odnosno najvažnijih zadataka zvanične statistike da pruži realnu sliku društvenih i ekonomskih tokova u državi i da to bude jedna pouzdana osnova za donošenje odluka na svim državnim nivoima.

Statistika je podjednako značajna i za sve organe državne uprave, za sve državne institucije, ali je značajna i za preduzeća, za preduzetnike i za svakog građanina koji ima interes u ovoj oblasti. Na osnovu nepristrasnih i pouzdanih podataka koje treba da nam pruži statistika, koji su pritom uporedivi, mi kao društvo možemo videti u kojoj oblasti ostvarujemo napredak, ali isto tako možemo videti koje oblasti su naša slaba tačka i na osnovu toga možemo da identifikujemo probleme konkretne koji se javljaju i na osnovu toga možemo da uđemo u rešavanje tih problema i da ih unapredimo.

I ministarka trgovine u svom radu sigurno je svesna značaja statistike, i kada govorimo o spoljnotrgovinskoj razmeni, uvozu, izvozu, kada govorimo o potrošačkoj korpi i koliko ti podaci usmeravaju rad Ministarstva i koliko su značajni da se upravo fokusiraju na određene oblasti koje je potrebno unaprediti, jer sve te podatke opet kvalitetnim radom pruža Republički zavod za statistiku. Mi smo, da podsetim, i na osnovu tih zvaničnih statističkih podataka koji se odnose i na demografiju upalili alarm i država je donela konkretne mere da reši probleme iz ove oblasti koji se tiču nepovoljnog odnosa nataliteta i mortaliteta, kao i lošeg odnosa koji se tiče migracija. Mislim da će nam ti statistički podaci u nekom budućem vremenu, za nekoliko godina biti dobar alat da podvučemo crtu i da vidimo koliko su te mere zaista doprinele da se problem reši u praksi i da usmere dalji rad u ovoj oblasti.

U vremenu u kome živimo dešavaju se dinamične promene u našem okruženju i mi smo prinuđeni prosto svakoga dana da pratimo te promene, da ih analiziramo i da na osnovu toga izvodimo konkretne zaključke. U tom izvođenju zaključaka, u ovim uslovima gde je jedno turbulentno okruženje, gde kada govorimo o privredi je oštra konkurencija, upravo nam ti statistički podaci mnogo pomažu, a rekao sam već da moraju da budu pouzdani, da donosimo kvalitetne odluke. Sve više smo skloni tome da u svakoj nekoj privrednoj aktivnosti moramo da se oslonimo na statističke podatke. Nekada je važilo pravilo da je za pokretanje biznisa prvi uslov posedovanje preduzetničkog duha. Danas važi pravilo da je prvi uslov da se uradi jedna kvalitetna analiza tržišta, a to su upravo statistički podaci.

Možda je Mark Tven još pre vek i po dobro predvideo kada je i tada rekao da će jednoga dana statistika biti potrebna svakom građaninu onoliko koliko je potrebno da zna da čita i da piše. Sumeri su pre pet hiljada godina razumeli značaj statistike. Oni su je koristili u svrhu naplate poreza. U Srbiji je statistika zvanično počela da se primenjuje 1862. godine, kada je knez Mihailo doneo akt kojim se tadašnje ministarstvo finansija obavezalo da vodi statističke podatke i od tada Srbija ima zvaničnu državnu statistiku.

Danas kada govorimo o Programu zvanične statistike, mi govorimo o harmonizaciji statističkih istraživanja i metodologiji izrade rezultata sa međunarodnim statističkim standardima, konkretno sa standardima Evropskog statističkog sistema, odnosno Evropske unije.

Ovo je jedan dobar pokazatelj da mi kao društvo prihvatamo praksu Evropske unije, da prihvatamo te standarde da bismo unapredili naš pravni okvir, da bismo unapredili naš kvalitet života. Dobro je što to radimo na ovakav način, jer time pokazujemo da to radimo zbog nas, a ne zbog toga da bismo zadovoljili bilo koga, odnosno da bismo ispunili očekivanja bilo koga u Evropskoj uniji.

Za ovu godinu je planirano da bude realizovan popis stanovništva. On je odložen, trebalo je da bude u aprilu, odložen je za oktobar mesec, opravdano zbog nepovoljne epidemiološke situacije. Moram da istaknem da je upravo popis stanovništva jedan od najpopularnijih statističkih akcija i najpoznatija u narodu, kao takva je prepoznata i ima zahtevnu i kompleksnu organizaciju i sigurno je najskuplja statistička akcija koja se sprovodi i kod nas.

Republički zavod za statistiku znam da već sprovodi pripremne radnje i 2019. godine sproveden je probni popis stanovništva. On je završen uspešno i predstavlja uvod u ovu jednu veliku akciju. Upravo taj probni popis stanovništva je bio jedan dobar poligon da se testiraju sva metodološka, organizaciona, aplikativna rešenja da se oprobaju novi instrumenti, novi obrasci. U tom probnom popisu je u tri velika grada u Beogradu, Novom Sadu i Nišu, u tri naša najveća grada, primenjen jedan novi metod, to je metod samopopisivanja. Građani su imali priliku, naravno oni koji su to želeli da sami popune podatke koji se odnose i koji su korisni za popis stanovništva, putem interneta. Probni popis je uveo još jednu novinu, a ona podrazumeva da popisivači na terenu imaju laptop, da koriste elektronske obrasce i da na licu mesta direktno unose podatke koji su neophodni, a sa druge strane takav proces omogućava Republičkom zavodu za statistiku da u realnom vremenu prati rad popisivača na terenu, da rezultate obrađuje i objavljuje daleko brže nego što je to bio slučaj inače. Na taj način će hrpa onih papira i formulara papirnih, i popunjavanje hemijskom olovkom otići u prošlost.

Još jedan popis koji je poslužio za testiranje metodologije i novih aplikacija za unos i slanje podataka jeste i probni popis poljoprivrede koji je takođe uspešno završen i on je realizovan u okviru nekog probnog dela za popis poljoprivrede koja ako se ne varam odložen za 2022. godinu. Prethodni popis poljoprivrede obavljen je 2012. godine, a podsetiću da je pre toga obavljen takav jedan popis pre skora pola veka. Možemo samo da zamislimo kakav je propust tu načinjen i kada se uporede podaci i kada se uradi analiza između ta dva perioda koliko su u međuvremenu promenila slika agrara, a da mi toga nismo bili svesni, bar ne zvanično po statističkim podacima.

Sprovođenjem popisa poljoprivrede mi obezbeđujemo kontinuitet strukturnih podataka u ovoj oblasti. Jedan od ciljeva popisa poljoprivrede jeste da se dobiju sveobuhvatne informacije i da se na osnovu tih informacija donose važne odluke u ovoj oblasti, da se sagledaju potencijali poljoprivrede i da se opet ukaže na neke propuste i kako da unapredimo te probleme. Na ovaj način mi smo saznali i tačan broj poljoprivrednih gazdinstava. Saznali smo i na taj način odredili kriterijume koji se koriste kao subvencije za poljoprivredu.

Kada govorim o statistici, ne bih naravno ni sve da svedem na statistiku. Nije u životu sve statistika i ne mogu statistički podaci da nam tačno ukažu kako živimo, ne možemo koristiti ni onu metaforu, kako da kažem, ako nama je jedna ruka u vatri, a druga ruka u ledu da mi imamo optimalnu temperaturu. Naravno, statistički podaci govore nešto drugo. Oni treba da posluže kao jedan instrument, da unapredimo kvalitet života i da unapredimo životni standard građana Srbije. Hvala.

Hvala.

Poštovana potpredsednice Skupštine, poštovani predstavnici Agencije za energetiku, koleginice i kolege, iako raspravljamo o Izveštaju Agencije za energetiku iz 2019. godine i proteklo je mnogo vremena od tada, gotovo godinu i po dana, i došlo je do nekih promena, naročito u ovoj oblasti kada govorimo o energetici, ovakav jedan sadržajan i izveštaj koji obiluje analizama nam daje mogućnost da se osvrnemo na ovu temu sa različitih aspekata.

U Izveštaju možemo videti da je sigurnost snabdevanja električnom energijom, gasom i naftnim derivatima u 2019. godini bila na zadovoljavajućem nivou. To nam opet pruža mogućnost da sagledamo istu priču sa jedne druge strane, a to je da moramo biti svesni da ako želimo da ostvarimo dugoročnu energetsku stabilnost, da moramo naš energetski sektor da prilagođavamo zahtevima koji su važeći kako na globalnom nivou, tako i na nivou Evropske unije, a tiču se pre svega ekoloških pitanja.

Moja koleginica Jasmina Karanac je malopre detaljno govorila o tome, a ja ću naglasiti da je za Srbiju karakteristično to što u ukupnoj primarnoj energiji je zastupljena velika količina uglja koji se pre svega koristi za proizvodnju električne energije. To nam, sa jedne strane, daje jednu nezavisnost, energetsku nezavisnost u odnosu na druge zemlje i snižava troškove proizvodnje električne energije, ali sa druge strane, korišćenje niskokaloričnog lignita u tom procesu proizvodnje utiče loše na životnu sredinu, imamo lošiji kvalitet vazduha. Moramo u budućnosti da se bavimo ovim pitanjem i da unapredimo ovu oblast i da se usmerimo na neku vrstu čistije energije. To je možda neka naša slaba tačka, ali ne samo slaba tačka kod nas u Srbiji, već i u celom svetu, i sve više pažnje na globalnom nivou zaokuplja to pitanje odnosa energetike i ekologije.

Podsetiću da su se u cilju sprečavanja globalnog zagrevanja i zaštite životne sredine skoro sve zemlje sveta obavezale na postizanje nulte emisije do 2050. godine. To je jedan dugoročan, ambiciozan plan. Navešću neke primere, pozitivne, naravno, primere iz Japana i Danske da ukažem kako oni pristupaju ovom pitanju.

U Japanu je posle tragedije u Fukušimi pre deset godina sve manje popularna nuklearna energija i njihova strategija je da intenzivno ulažu u obnovljive izvore energije. Opredelili su se za izgradnju vetroturbina u moru i cilj im je da se upotreba priobalskog vetra za proizvodnju energije poveća četiri puta. Zanimljiva praksa dolazi iz Danske, koja već 40 godina od viška slame proizvodi energiju, zanimljiv primer koji nije karakterističan za ostatak sveta.

Za nas je optimalno rešenje, rekao bih, izgradnja jedne dobre gasne infrastrukture i korišćenje prirodnog gasa je dobar put da prihvatimo ekološke tipove energije, jer upravo gas u jednom kratkom periodu može da zameni ugalj u toj proizvodnji energije.

Još jedan aspekt kome treba posvetiti više pažnje jeste energetska efikasnost. Ona podrazumeva niz mera koje preduzimamo da bismo smanjili potrošnju energije, a put do tog cilja počinje od svakoga od nas, od svakog domaćinstva i treba pribegavati efikasnim rešenjima pre svega u stambenim prostorima pa nadalje.

Osvrnuću se i na deo Izveštaja Agencije za energetiku koji se odnosi na gubitke energije u distributivnoj mreži. Ti gubici su u 2019. godini bili niži nego u 2018. godini, ali opet i tako niži to je i dalje jedna visoka vrednost u odnosu na onu koja je tehnički opravdana. Sigurno će biti potrebno da se nađe neko adekvatno rešenje u budućnosti za ovaj problem.

Od Agencije za energetiku očekujemo da nastavi da radi na stvaraju regulatornog okvira za razvoj efikasnog i održivog energetskog sistema, kao jednog dobrog zamajca za dalji razvoj privrede. Hvala.

Hvala.

Poštovani predsedniče, poštovani ministre, koleginice i kolege, mi danas imamo na uvid biografije 18 kandidata koji su predloženi za izbor članova Veća Agencije za sprečavanje korupcije kao drugostepenog organa ovog tela i na nama je da procenimo kojih pet kandidata su najbolji i koji će najbolje obavljati posao u svom petogodišnjem mandatu.

Sami uslovi konkursa koji podrazumevaju da kandidati moraju da ispunjavaju opšte uslove koji se odnose na rad u državnim organima, da nisu osuđivani na kaznu dužu od šest meseci zatvora ali i da moraju biti pravnici i da imaju devet godina iskustva u struci, ti uslovi konkursa su dovoljni da možemo, na neki način da garantujemo da će budući članovi članova Veća Agencije za sprečavanje korupcije profesionalno i kvalitetno raditi svoj posao.

I današnja rasprava je dobra prilika, i kolege pre mene su govorile o tome, da se osvrnemo i procenimo kakav je bio rad Agencije za sprečavanje korupcije, ali i dobra prilika da iskažemo naša očekivanja o samom radu Agencije u budućnosti.

Nadam se da će članovi Veća doprineti da Agencija nastavi da radi po dosadašnjoj praksi, da u skladu sa zakonom kontroliše imovinu i prihode političara i da će javnost imati uvek uvid u imovinsku kartu političara, odnosno svih onih koji obavljaju državnu ili neku drugu javnu funkciju.

Godinama i decenijama unazad, neko je opšte mišljenje u narodu da političari skrivaju svoju imovinsku kartu. Upravo Agencije za sprečavanje korupcije jeste da pokaže da li je bilo zloupotreba onih koji su vršili državnu funkciju i da li su se na taj način obogatili.

Mislim da Agencija u nekom budućem periodu treba da stvori jednu jasnu sliku i da da odgovor da li se u prošlosti neko obogatio i da li se neko bogati tako što je zloupotrebio funkciju koju obavlja.

Na taj način će javnost moći da iskaže svoj stav o tome, odnosno, dobićemo jedan sud javnosti koji je i te kako važan kao kolektivan faktor u radu svih političkih stranaka i samih političara.

Podsetiću da smo i nedavno u Skupštini usvojili izmene i dopune zakona koji se odnose na poreklo imovine. Njega mogu da posmatram u istom kontekstu kada govorim o radu Agencije za sprečavanje korupcije, jer i on se odnosi na istu temu. I tim zakonom smo takođe pokazali da smo u borbi protiv korupcije svi jednaki pred zakonom, da smo krenuli od najviših državnih funkcionera i da u ovoj oblasti nema tolerancije.

Agencija za sprečavanje korupcije za svoj rad odgovara Narodnoj skupštinin Republike Srbije, ali smo sa druge strane i mi, kao predstavnici zakonodavnog organa dužni da obezbedimo, naravno, u saradnji sa članovima Agencije, najbolje moguće mehanizme da Agencija radi svoj posao, da može da ima odrešene ruke i da sankcioniše svaku radnju koja nije u skladu sa zakonom.

Takođe, na dnevnom redu je i izbor predsednika, zamenika predsednika i tri člana Upravnog odbora regulatorne Agencije za elektronske komunikacije i poštanske usluge. Smatram da njihov zadatak treba da bude, pre svega, očuvanje konkurentnog tržišta, da stvore što bolje uslove za rad svih učesnika na tržištu, odnosno na polju telekomunikacija i poštanskih usluga, a krajnji rezultat toga treba da krajnji korisnici, odnosno potrošači budu zadovoljni tim uslovima.

Hvala.

Poštovani predsedavajući, koleginice i kolege, 27. februara na delu Ibarske magistrale kod Kraljeva dogodila se na istom mestu još jedna u nizu saobraćajnih nezgoda i tom prilikom jedna osoba je izgubila život, a dve osobe su povređene.

Ne želim da prosuđujem o uzrocima ove saobraćajne nezgode, niti onih koje su se dogodile pre nje, ali želim da ukažem da je na ovom delu magistrale prošle godine urađen kružni tok, a da na ovom mestu još uvek nije urađena javna rasveta.

Ovom prilikom upućujem pitanje JP „Putevi Srbije“ – kada će biti završeno javno osvetljenje na ovom mestu, na kružnoj raskrsnici kod fabrike „Leoni“ u Kraljevu? I, upućujem apel da se taj posao obavi što pre.

Nisam prvi koji je ukazao na ovaj problem. Podsetiću da je u ime lokalne samouprave gradonačelnik Kraljeva 4. decembra prošle godine uputio dopis JP „Putevi Srbije“ da se što pre završi javno osvetljenje na ovom mestu.

U tom dopisu je navedeno da je zbog nepostojanja rasvete ova kružna raskrsnica nebezbedna i da su česte saobraćajne nezgode na ovom mestu u kojima učestvuju najčešće vozači i pešaci koji ne poznaju dovoljno ovaj deo puta. Zbog toga je važno da se što pre na ovom mestu uradi javno osvetljenje, s obzirom na veliku frekvenciju saobraćaja i to će sigurno unaprediti bezbednost svih učesnika u saobraćaju. Hvala.