Zahvaljujem predsedavajući, poštovani građani Republike Srbije, pomaže Bog, poštovani predstavnici Vlade, pomoćnici, državni sekretari, moje poštovanje, uvaženi predsedniče Narodne skupštine, gospodine Vladimire Orliću, ukazujem na povredu člana 107. od vas.

Govornik na sednici Narodne skupštine je dužan da poštuje dostojanstvo Narodne skupštine. Na sednici Narodne skupštine nije dozvoljeno neposredno obraćanje narodnog poslanika drugom narodnom poslaniku, korišćenje uvredljivih izraza, kao ni iznošenje činjenica i ocena koje se odnose na privatni život drugih lica.

Smatram da predsedavajući morate da budete nepristrasni, neko ko ovde nije predsedavajući na sednici glavnog odbora SNS. Morate da imate ravnopravan tretman prema svakom narodnom poslaniku uz potpuno uvažavanje, počevši od mene, punu odgovornost, ako se neprikladno ponašam, apsolutno je oduzimanje reči, data neka opomena, nikakav nije problem.

Nije moguće, nije normalno da vi ceo dan tolerišete gospodina Milenka Jovanova, četiri minuta mu replika traje. Ne 14 sekundi, četiri minuta. I konstantno se to dešava. Nemoguće je da vi to ne uočite. Molim vas nemojte to da radite. Onda stvarate po Drugom Njutnovom zakonu, zakon akcije zakon reakcije. Logično je da dolazi do povišenog tona, do nekih nelagodnosti i do nekih neželjenih retorika.

Nije sporno da razgovaramo, da li ima 600 ljudi, 50 ljudi, 6.000 ljudi, ali suština da 600 ljudi želi da čuje da je francusko-nemački plan upravo ultimatum, kapitulacija i da 50 dana Skupština se ne održava upravo iz tog razloga. To nije uredu. Mi samo želimo da razgovaramo. Niko da upire prstom i da kaže neko je izdajnik, veliko izdajnik. Nije to stvar, nego je stvar da imamo jednu demokratiju, jedan razgovor, jedan dijalog. Zahvaljujem predsedavajući.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Dobro veče, poštovani gledaoci Republike Srbije, poštovani radnici, ovo što je preostalo radnika što nije otišlo trbuhom za kruhom i inostranstvo, što je još ostalo da radi, mi predlažemo, kao jedna državotvorna i odgovorna politička organizacija, par intervencija u okviru Zakona o bezbednosti i zdravlja na radu i u okviru člana 9. posle stava 4. da se dodaje član 5. koji bi glasio: „Poslodavac kod koga se u toku godine dogode dve uzastopne povrede na radu ili smrt zaposlenog u toku rada gubi pravo na već dodeljene podsticaje iz državne pomoći za godinu u kojoj se povreda na radu ili smrt zaposlenog dogodila“.

Takođe, u članu 9. posle novog stava 5. predlažemo intervenciju, da se doda stav 6. koji bi glasio: „Poslodavci koji su nosioci prava na subvencije i podsticaje iz državne pomoći dužni su da za sve zaposlene o svom trošku zaključe ugovor o osiguranju života i zdravlja zaposlenog u korist zaposlenog sa osiguranom sumom koja ne može biti manja od iznosa subvencije po radnom mestu“.

Obrazloženje – ovim bi se uvela pooštrena odgovornost za život i zdravlje zaposlenog i nosioca prava na podsticanje subvencija dodeljenih iz državne pomoći. Na taj način bi se zaštitio i poslodavac, zaštitila bi se i država, ali bi se zaštitio i radnik, jer smo svedoci da često imamo radnike koji rade na crno, da često imamo nekog ko nije tretiran na pravi način u okviru Zakona o bezbednosti na radu. Na taj način mi predlažemo jednu intervenciju koja bi mogla da mnogo znači i da reguliše ovaj delokrug ovog polja zakona, Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Poštovani građani Republike Srbije, Srpski pokret Dveri i Patriotski blok poslanička grupa kao ozbiljna i odgovorna državotvorna opozicija, opozicija ovoj vlasti, ali ne državi i srpskom narodu, kategorično se protivi bilo kojoj i pomisli da se uvedu sankcije bilo kojoj državi i bilo kom narodu.

Smatramo da bi ruski narod i Ruska Federacija bila poslednja adresa na koju bi se i drznuli da uvedemo sankcije.

Podsetiću vas, za vreme 470 godina okupacije pod Osmanlijama, ruski narod nas je kroz svoje careve, svoje carice permanentno pomagao, vojno, finansijski, da sačuvamo svoju veru, svoj identitet, svoju kulturu, svoje pismo.

Kroz Prvi svetski rat ne bi ostao ni jedan Srbin na ovom prostoru, ova zemlja se ne bi zvala Srbija, upravo zahvaljujući sada već svetom caru Nikolaju Romanovu.

Sa druge strane, u Drugom svetskom ratu ko nas je oslobađao? Crvenoarmejci, Rusi.

Da li su nas ikad Rusi bombardovali? Nisu nikada. Mi ne smemo da uvodimo sankcije i sramno je što smo to uradili bratskom beloruskom narodu ili Siriji. Ali, ne smemo to da radimo.

Sa druge strane, za nekih pomenutih 300 evra da se mi odreknemo Bogorodice Ljeviške? Za 300 evra da se odreknemo Pećke patrijaršije? Za 300 evra da se odreknemo cara Lazara, Kosovskog boja, kosovskog zaveta, svetih junaka, mučenika na Košarama? Da se odreknemo Bistrice, Drima, Deviča, Visokih Dečana, našeg Svetog Stefana Dečanskog?

Znači, mi to ne smemo da uradimo. Mi to ne smemo da uradimo, jer mi smo upravo taj narod pred kim je izvršena ta međunarodna nepravda, gde je prekršeno međunarodno pravo, gde smo bez ikakve Rezolucije Saveta bezbednosti UN agresorski bombardovani, okupirani.

Zar ćemo mi za nekih 300 evra da menjamo trange za frange KiM i 15% svoje teritorije na kojoj se nalazi procenjeno nekoliko stotina milijardi samo u rudnim bogatstvima i mnogim drugim stvarima materijalnim? Da ne pričamo koje postoje ne materijalne vrednosti i bogatstva na svetom KiM.

Da li mi trebamo da se odreknemo unitarizacijom Republike Srpske koja je velikom mukom kao jedna od najvećih pobeda u nizu naših nažalost poraza u 20. veku…

Dakle, mi ne smemo da o tome razmišljamo. Mi smo za mir, a uvođenje sankcija Ruskoj Federaciji je politika rata. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poslanička grupa Srpskog pokreta Dveri – Patriotski blok, predlaže da se u okviru Zakona o izmenama i dopunama Zakona o upravljanju otpadom, član 8. briše iz prostog razloga zato što se ovim dodatnim članom se smanjuje obaveza i odgovornost proizvođača otpada. Ovim se predlagač želi da se olakša proizvođačima otpada, ali šta se time postiže. Postiže se i dovodi se u opasnost od zagađenje područja gde se ovaj otpad proizvodi, voda i zemljište iz tog prostog razloga i zahtevamo da se isti iz briše. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajući.

U ime poslaničke grupe Srpski pokret Dveri – Patriotski blok, predlažemo da se isti član 12. pomenuti briše iz prostog razloga zato što sa ovim članom Ministarstvo preuzima na sebe pravo, odnosno odluku da se izdaje lokacijska dozvola za gradnju skladištenja i posle sa upravljanjem samim tretmanom otpadom.

Smatramo da se time preskaču saveti za mesne zajednice, odnosno lokalna samouprava. Smatramo da se na taj način centralizuje sistem i da se ide kroz beogradizaciju tzv. a da je potrebno da se upravo izvrši jedna decentralizacija u pogledu da se da i ostavi to na jedno ekskluzivno pravo prema lokalnim samoupravama.

Prosto, lokalna samouprava prepoznaje svoje potrebe, svoje probleme i na taj način ona je najbolja i najkompetentnija. Može da na taj način i na neke izazove odgovori.

Primera radi, ovo negde izaziva određenu i sumnju da bi mogle neke već targetirane tačke preko Ministarstva za rudarstvo i energetiku, poput „Rio tinta“ u regionu okruga Jadar, odnosno opštini Loznica, a samim tim i kroz opštinu Rekovac ili Pranjani ili deo istočne Srbije da budu praktično predmet nekog i plena, odnosno projekcija iz Beograda određenih i korporacija i kompanija, a da se ne vodi nekim opštim interesom, državnim interesom, odnosno nekim interesom kojim se vodi lokalna samouprava na kojoj se samoj teritoriji i pomenuti otpad, odnosno te same lokacijske dozvole gde će se izdati kasnije ta dozvola i same nalaziti.

Zahvaljujem.

Zahvaljujem predsedavajuća.

Pomaže Bog poštovani građani Republike Srbije, uvaženi gosti iz Vlade Republike Srbije, državni sekretari, pomoćnici, pozdravljam vas sve.

Osvrnuo bih se na niz sporazuma, odnosno zakona koji su Vlada kao predlagač predložila, a koji su kroz određene resorne odbore prošli i koji po mom dubokom mišljenju i uverenju su izuzetno štetni po građane Srbije i interese građane Republike Srbije koji u ozbiljnoj meri nisu u skladu sa zakonom, nisu usaglašeni u jednom delu ni sa Ustavom.

Naime, radi se o sporazumima za slobodno kretanje sa ličnim kartama na tzv. Zapadnom Balkanu. Zatim radi se o sporazumu o priznanju kvalifikacija u visokom obrazovanju na tzv. Zapadnom Balkanu, kao i o sporazumu o readmisiji sa Velikom Britanijom i Severnom Irskom i sporazumu sa Austrijom između Republike Srbije, neki vojni sporazumi.

Krenuo bih od ovog skandaloznog, po meni antiustavnog i protizakonitog sporazuma o ličnim kartama, jer on podrazumeva da mi od sutra priznajemo praktično, ako prođe taj skandalozni i sramni predlog, da mi praktično usaglašavamo sa tzv. dokumentima iz Prištine, odnosno nepriznate republike, satanističke, a Boga mi možemo je po svim atributima je doživljavati i smatrati terorističkom, da imamo dokumenta republike Kosovo.

Ovde nema više nikakve fus note, ovde nema nikakve zvezdice, kao što je predlagač pisao. Na dokumentima će pisati ništa drugo do ovo, pogledajte ovo. Ovo je zakon o opštim izborima, broj 03-L/073, 6. aprila 2017. godine po zakonu o opštim izborima se registrovala tzv. Srpska lista na prostoru KiM. Nema srpskih stranaka, nema srpskih partija, nema srpskih političkih organizacija.

Dakle, ovo je direktna posledica jednog Briselskog sporazuma koji je ništa drugo do antiustavan. Takođe, on je posledica vašingtonskog sporazuma koji je ozbiljno protivzakonit i on je posledica onoga što mi možemo da zovemo, a to jeste francusko-nemački nesporazum. Ovo je nesporazum Aleksandra Vučića sa SPC, sa narodom na KiM, 125.000, onih interno raseljenih i prognanih 225.000 sa svim njihovim porodicama i ovo je dakle ultimatum i kapitulacija. Nema govora ni o kakvom sporazumu.

Sam predsednik Republike Srbije je u novembru kada je završeno zasedanje Saveta za nacionalnu bezbednost kome lično on predsedava, rekao je da nijedna mala jota, ni najmanje slovo u njemu ne nalazi da je nešto u interesu srpskog naroda, a naročito srpskog naroda na KiM.

Dakle, nakon Briselskog sporazuma, nakon vašingtonskog sporazuma, nakon ovog prećutnog francusko-nemačkog sporazuma koji ništa drugo nije do NATO, odnosno američki sporazum koje je nametnut Evropi, a Evropa preko svojih komesara iz Brisela nametnula srpskog narodu i to baš u momentu kada se pokušava da se Srbija ne samo kada pokušava da ostane vojno neutralna, pokušava da joj se oduzme i to pravo. Prilog u tome govori činjenica da je proteklih mesec i po dana niz sporazuma prošlo kroz Skupštinu, odnosno da je prošlo kroz Odbor odbrane i unutrašnje poslove, čiji sam inače član.

Dakle, mi smo imali situaciju da imamo po prvi put vojnici srpske vojske će biti praktično akteri i učesnici nekih misija koje nemaju više mirovni karakter, nego imaju borbeni karakter. To je operacija "Herbok" koja uopšte nije pod okriljem i pokroviteljstvom UN. To je vojna operacija koja je pod pokroviteljstvom oružanih snaga EU.

Šta se sa njom postiže? Treba severni deo Monzabika da se integriše u teritorijalni integritet i suverenitet Monzabika na tom delu zemlje da se uspostavi.

Mi imamo situaciju da imamo za dva dana, 27. aprila, baš kada predsedavaju Ujedinjenim nacijama u Njujorku u Savetu bezbednosti predstavnici iz Ruske Federacije, kada imamo pruženu ruku, kada imamo sigurnog partnera, koji može u svakom momentu, kao što je do sad i radio, da pruži pravo uloženog veta i da zaštiti međunarodno pravo.

Imamo situaciju da postavljamo pitanje – da li će predsednik Republike gospodin Aleksandar Vučić se pojaviti na toj sednici, jer je neobično važna sednica? Tu mora da se jasno kaže nedvosmisleno da je Kosovo i Metohija sastavni i neotuđivi deo Srbije, jeste bilo i ostaće. Dakle, ne postoje nikakvi Briselski sporazumi, nikakvi francusko-nemački sporazumi, tj. ultimatumi i kapitulacije, nikakvi Vašingtonski sporazumi, gde se permanentno vrši, šta, dezintegracija Kosova i Metohije iz ustavno-pravnog poretka.

Praktično, Srbija se povlači sa Kosova i Metohije. Naš narod ostaje nezaštićen i imamo situaciju da bi morao predsednik Narodne skupštine gospodin Vladimir Orlić da raspiše, jer je praktičko suspendovan sa ovim izborima neuspešnim od pre dva dana na severu Kosova i Metohije, gde se demonstrirala sva snaga NATO-a, sva snaga zapadne međunarodne zajednice, sva snaga pokušaja pravljenja druge separatističke šiptarske države, da se praktično srpski narod integriše i da izgubi kompletnu integraciju.

Mi kao posledicu svih ovih pomenutih sporazuma, francusko-nemačkog ultimatuma, Briselskog sporazuma, Vašingtonskog, imamo instalacije sedam vojno-policijskih ispostava na severu Kosova i Metohije, imamo delovanje tzv. vojske Kosova, koja ni po kom međunarodnom sporazumu nije predviđena, nije usaglašena, nije dogovorena, nije predviđena.

Imamo specijalne njihove jedinice ROSU, gde danonoćno maltretiraju srpski narod. Imamo 250 puta u odnosu na prethodnu godinu povećan stepen napada, od maloletne dece, od uzurpiranja crkvene imovine, opštinske imovine, državne imovine, privatne imovine, gde se na jedan protivzakonit način vrši tzv. eksproprijacija zemljišta, tj. oduzimanje, legalizacija oduzimanja srpskog zemljišta.

Imamo situaciju da, recimo, kroz tehnički izveštaj EPS-a mi nemamo kapacitet za proizvodnju električne energije, gde su nabrojani i Nikola Tesla „A“ i „B“, Kolubara i Morava i Kostolac, imamo i Novi Sad „Termoelektranu“, i Zrenjanin, i Sremsku Mitrovicu, „Đerdap“ 1 i 2, „Vlasinske hidroelektrane“, Pirot, Bajinu Baštu, Zvornik, „Elektromoravu“, Potpeć, Bistricu i hidroelektranu „Kokin Brod“, Uvac, male hidroelektrane. Nemamo ovde Obilić, nemamo kopove na severu Kosova i Metohije.

Moje pitanje je upućeno ministarki energetike gospođi Đedović. Da li je, po vama, sa ovim izveštajem od 2022. godine, Kosovo i Metohija sastavni deo Republike Srbije? Jer ono mora da se poštuje i da se prati ovaj deo. Ako nemamo izvršenja, odnosno kontrolu nad tim energetskim sistemom, pa to je implementacija što smo ono radili kroz Vašingtonski sporazum. Nemamo kontrolu zbog toga. Mi smo svoj energetski sistem prebacili i preneli…

… Evo završavam, preneli i prebacili pod šiptarski i albanski, kao što smo i „Telekom“ prebacili, pozivni broj dali.

Dakle, vreme je da se Srbija odupre ovom jednom secesionizmu i pokušaj da se uz našu saglasnost izvrši secesija našeg Kosova i Metohije, iako ne smemo to da prihvatimo i ne smemo to dozvoliti.

Replika na izlaganje gospodina Jovanova.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Iskoristio bih priliku, polazeći od činjenice da dolazim iz Raške oblasti, da danas čestitam blagdane svim pripadnicima muslimanske veroispovesti. Pozdravio bih sve moje prijatelje, komšije, poslovne saradnike, kolege iz političkog života iz Prijepolja, iz Sjenice, iz Priboja, Nove Varoši, Tutina, Novog Pazara, ali i iz cele Srbije muslimane.

Pozdravio bih kolege iz SDP, gospodina Ljajića i Bačevca, pozdravio bih kolege od Ferhatovića, odnosno Usame Zukorlića iz Stranke pravde i pomirenja, pozdravio bih kolegu Imamovića iz Stranke demokratske akcije, kolege iz Bošnjačko-srpskog saveza Samira Tandira, iz DPS gospodina Samira Zulkefila Bata Sadovića, koji su svi lideri manjinskih bošnjačkih, odnosno muslimanskih stranaka.

Zahvaljujem na pažnji i čestitam, uz radosni hrišćanski praznik Hristovog vaskrsenja – Hristos vaskrse. Danas proslavljamo i Istočni petak, gde proslavljamo Majku Božju, Bogorodicu. Zahvaljujem svima. Treba svi da budemo ujedinjeni, u interesu naše majke Srbije, jer ona je dom svih nas, bez obzira na versku i nacionalnu pripadnost. Hvala, predsedavajući.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.

Ukazujem na povredu Poslovnika, član 107.

Naime, kao neko ko dolazi iz Raške oblasti, a ne Sandžaka, jer mi koji smo iz Raške oblasti propatili pod okupacijom Sandžaka, okupacijom Turske i osmanlijske imperije, pod ropstvom velikim smo mnogo propatili, gospodine predsedavajući.

Smatram da je ovo upravo potenciranje nečega što nije u skladu sa Ustavom, sa postojećim zakonima po teritorijalnoj organizaciji okruga.

Podsetiću, Raška oblast se prostire na dva upravna okruga. Jedan je Zlatiborski, sa centrom u gradu Užicu i drugi je sa centrom u Kraljevu, Raški okrug.

Reka je Raška u centru Novi Pazar. Ne postoji Sandžak.

Samo da završim, ako nije problem.

Dozvolite mi da završim, gospodine predsedavajući.

Valjalo bi da se pojedini narodni poslanici naviknu na Rašku oblast, na Raški okrug, jer to je nešto što je anahrono, izvorno već preko hiljadu godina, a Sandžak, to je uvezena stvar.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvažena ministarko pravde, u Predlogu zakona o sudijama u članu 20. tražimo određenu intervenciju, odnosno menjanje ovog predloženog člana. Zakonsko rešenje navedeno u članu 20, radne verzije ovog zakona, smatramo da je nedosledno i neprecizno pružena mogućnost za zloupotrebu ovog instituta, kao modela za kažnjavanje određenih neposlušnih, nazovimo, sudija.

Razliku između privremenog upućivanja, uz prethodno pribavljenu saglasnost sudije i bez nje, ne reguliše se dosledno, već samo privremeno upućivanje uz saglasnost sudije garantuje da će to biti sud iste vrste i da može trajati najduže godinu dana bez mogućnosti ponovnog privremenog upućivanja u isti sud, a takve garancije ne daje kod privremenog upućivanja bez saglasnosti. Nejasan je deo ko donosi rešenje o privremenom upućivanju bez saglasnosti, kao i kakav je značaj pribavljenog mišljenja ovih sudija.

Ovakvo rešenje pruža određenu mogućnost zloupotrebe i to ne samo upućivanje bez saglasnosti u sud druge vrste, već i bez vremenskog ograničavanja, ali i uz mogućnost neograničenog ponovnog premeštaja i na taj način šikaniranja, kako sudija, tako i njihovih porodica.

Takođe, u oba slučaja ne daje materijalnu garanciju u vidu garantovane zarade koju je sudija inače imao u sudu koji je izabran, pa s stoga predloženim rešenjem otklanjaju se navedene nepravilnosti sa istom argumentacijom i pozivanjem na istu, međunarodne pravne standarde i izvore navedene obrazloženjima izmenjenim člana 19.

Smatramo da bi ova korekcija bila značajna za očuvanje institucije integriteta sudija u sklopu, da kažemo, interpelacije Ministarstva pravde. Hvala.