Samo kratko. Znači, u Predlogu zakona o sudijama, član 21, smatramo da ima potrebe da se on briše, jer član 21. radne verzije zakona treba brisati jer je upitna njegova ustavnost u smislu člana 147. Ustava Republike Srbije, koji eksplicitno predviđa samoupućivanje u drugi sud.
Iz tog razloga i te kako ima smisla da se ovaj predloženi član 21. Zakona o sudijama briše. Hvala.
U Predlogu zakona o sudijama u članu 25. imao bi niz pitanja koja su vezane za rad Ministarstvo pravde, pa upućujem ministarki - da li postoji mogućnost da se stimuliše rad sudija koji više su opterećeni i efikasniji u svom radu, kroz evaluaciju rada, kroz meritorni rad, kroz ekspeditivnost predmeta, kroz veći broj predmeta, da li postoji ova mogućnost?
Sa druge strane, da li postoji, da li je moguće izvršiti upućivanje sudija iz sudova sa manjim opterećenim, u sudove sa većim brojem predmeta koji su više opterećeni, koji plaćaju i najveće štete i troškove koji su prouzrokovane na osnovu povrede prava na suđenju u razumnom roku?
I pod tri pitanje - koliko je novca država izdvojila za naknadu štete i troškova po osnovu povreda prava na suđenju u razumnom roku u 2022. godini i da li se ta šteta može dovesti u vezu sa nejednakim opterećivanjem sudija i nepopunjenosti broja sudija na ukupan broj predmeta o pojedinim sudovima? Ako ste me razumeli, oni su vezani, ovo treće pitanje sa ova prethodna dva? Zahvaljujem predsedavajuća.
U Predlogu zakona o sudijama, u članu 30. predlažemo ispred poslaničke grupe Srpski pokret Dveri-Patriotski blok da u stavu jedan reč „neprimerenog“ se briše. Zatim,u članu 30. stav 2. da se menja. Onda, u članu 30. posle stava 2. da se dodaje stav 3. koji bi glasio sledeće – protiv odluke VSS iz stava 2. ovog člana može se izjaviti žalba Ustavnom sudu koja isključuje pravo na podnošenje ustavne žalbe u roku od 15 dana od dana dostavljanja odluke.
Obrazloženje – predloženom izmenom se otklanja nedostatak koji se ogleda u tome što odredba sadrži izraz „neprimereno“ koji je saglasno metodologiji za procenu rizika od korupcije u propisima, predstavlja faktor rizika od korupcije, upotreba nejasnih, nepreciznih i dvomislećih formulacija. Zbog toga navedeni izraz nema uobičajeno jasno i opšte prihvaćeno značenje i prilikom primene ovog člana neće biti moguće da se nedvosmisleno zaključi šta može da predstavlja neprimeren, a šta neprimeren uticaj.
Konkretno, da li izjava javnog funkcionera u medijima o tome da očekuje hitno okončanje sudskog postupka predstavlja primeren uticaj, obzirom da se zalaže za postupanje u skladu sa jednim od osnovnih načela rada sudova ili ne. To je i razlog što je ovaj izraz sa stanovišta organa koji će ga primenjivati omogućava da u svakom konkretnom slučaju široko, diskreciono tumače šta se pod tim izrazom podrazumeva.
Zamolio bih uvaženu ministarku za pojašnjenje i obrazloženje. Hvala.
U Predlogu zakona o sudijama, član 34. predlažemo u ime poslaničke grupe Srpski pokret Dveri – Patriotski blok da se izmeni i da glasi: „Rad svih sudija i predsednika sudova podleže redovnom vrednovanju, osim sudija i predsednika Vrhovnog suda“.
Uvažena ministarko pravde gospođo Popović, smatramo da odredbe ovog zakona, odnosno ovog člana u Zakonu o sudijama ima diskriminacionu pozadinu i ima diskriminacionu prirodu iz prostog razloga zato što je njime predviđeno da sudije i predsednik Vrhovnog suda imaju određene pogodnosti, benefite i privilegije. Na koji način? Tako što kod navršenih 60 godina oni imaju određene, da kažem, benefite, odnosno u sistemu takvog vrednovanja rada, a da ostali predsednici sudovi i ostali članovi, sudije u ostalim vrstama sudova to nemaju.
Smatramo da je to sa jednog aspekta prava diskriminaciono i da to, prosto, nije na neki način korektno onima koji će biti sudije, koji su već sudije ili su predsednici sudova izvesnih koji nisu, sticajem okolnosti, sudije ili predsednik Vrhovnog suda.
U Predlogu zakona o sudijama u članu 41. stav 4. ispred poslaničke grupe Srpskog pokreta „Dveri“ – Patriotski blok predlažemo da se u stavu 4. menja i glasi sledeće: „Osnovicu za obračun i isplatu plate sudija postavlja prosečna neto zarada u Republici Srbiji prema poslednjem raspoloživom podatku organa nadležnog za delatnost statistike, pre utvrđivanja predloga budžeta Republike Srbije za sledeću godinu“.
Naime, ovde se ukazuje ovim amandmanom na poboljšanje, da kažem, uslova za rad, odnosno za materijalni status i za poboljšanje uopšte položaja sudija, jer složićemo se da je to osnovno, primarno zanimanje, da kažem, sudijama i da oni praktično mimo ovog svog nekog primanja nemaju neka dodatna primanja u skladu sa zakonom i da bi na ovaj način mogao da se kroz izmenu i dopunu ovog zakona kroz ovaj član 41. u stavu 4. da se poboljša njihovo, da kažem, stanje materijalnog položaja. Zahvaljujem.
Od svih ovih podnesenih amandmana, negde oko 60, u ime poslaničke grupe Srpski pokret Dveri – Patriotski blok, smatram da je negde ovo najznačajniji amandman. On se tiče unapređenja i obezbeđivanja povoljnijih uslova rada za sudije i za one koji rade u pravosuđu, a tiče se dodavanja člana 47a. koji bi se ticao posebnih odredbi o zaštiti roditeljstva.
Pošto smo mi patriotski i jedan rodoljubivi pokret, pokret koji baštini porodicu na prvom mestu i traži da se kroz zakonodavstvo, kroz budžet i opredeljivanje određenih finansijskih sredstava i samog ambijenta za roditeljstvo i materinstvo, on se baš toga tiče i glasi:
„Sudiji za vreme trudnoće i do navršene prve godine života deteta mogu se dodeliti u rad predmeti u kojima se sudi za krivična dela protiv života i tela, za krivična dela protiv polne slobode, za krivična dela protiv braka i porodice i za krivična dela protiv čovečnosti i drugih dobara zaštićenih međunarodnim pravom, samo uz svoju saglasnost.
Sudiji koji samostalno vrši roditeljsko pravo nad detetom do navršene 14 godine života deteta može se odrediti da bude dežuran i u pripravnosti za postupanje u predmetima koji se smatraju hitnim i naročito hitnim, u skladu sa zakonom i sudskim poslovnikom, samo uz svoju saglasnost.
Sudija za vreme trudnoće i do navršene prve godine života deteta ne može se uputiti na rad u drugi sud.
Sudija koji samostalno vrši roditeljsko pravo nad detetom do navršene 14 godine života deteta može biti upućen na rad u drugi sud, samo uz svoju saglasnost.
Sudija za vreme trudnoće i do navršene osme godine života deteta može na lični zahtev da obavlja poslove na kojima je raspoređen od kuće, s obzirom na potrebe suda i sposobnost sudije za uspešno obavljanje… (Isključen mikrofon.)
U Predlogu zakona o sudijama, u članu 60. stava 1. predlažu da se menja i da glasi – pre stupanja na funkciju sudija polaže zakletvu pred predsednikom Vrhovnog suda i pred Narodnom skupštinom.
Ustavno načelo podele vlasti ne znači da zakonodavna, izvršna i sudska vlast ne komuniciraju i da su jedna od drugih prethodne dve, da kažem, pomenute, otuđene i odvojene. On je naprotiv u demokratskoj pravnoj državi, nijedno od te tri državne vlasti, ne deluju u sopstvenom interesu, već isključivo i samo u interesu građana Republike Srbije, to jest u interesu naroda. Na osnovu zakona i u okviru ograničenih propisanih ovim zakonom.
To što je odlukama Narodne skupštine o usvajanju akta o promeni Ustava i građana na referendumu izbor sudija i predsednika sudova izmešten iz Narodne skupštine i prenet u nadležnost Visokom savetu, ne znači i ne treba da znači da je prekinuta svaka veza sa Narodnom skupštinom.
Kao predstavnike naroda i sudstva, pre svega ona nije prekinuta ni u formalnom smislu, jer od 11 članova Visokog saveta sudstva, četiri bira Narodna skupština.
Osim toga, Narodna skupština donosi zakone kojim se uređuje položaj sudija i sudova i njihovo funkcionisanje, a naročito pitanje u vezi sa statusom Visokog saveta sudstva, izborom njihovih članova i načinom njihovog funkcionisanja.
Takođe, sudski postupci se vode u skladu sa procesnim pravilima koje je odredila Narodna skupštine procesnim zakonima, kao što se sudske odluke donose primenom zakonski materijalni pravila koja je isto tako donela Narodna skupština.
Dakle, veza Narodne skupštine i sudstva i dalje postoji i postojaće i smatramo da ona treba da bude simbolizovana i u činu polaganja zakletve pred Narodnom skupštinom, koje bi polagale sudije koje su na sudijsku funkciju prvi put izabrane. Zahvaljujem.
Za predsednika suda može biti izabran sudija koji najmanje šest godina vrši sudijsku funkciju i istog ili višeg stepena koji poseduje upravljačke sposobnosti i veštine, integritet i efikasnost u radu.
Pokazatelje za ocenu upravljačkih sposobnosti, veština integriteta i efikasnosti propisuje Visoki savet sudstva u skladu sa zakonom. Po izboru sudije treba da se skoncentrišu na taj složeni posao, da sude i da se usavršavaju u svojim veštinama u pravnom znanju, obezbeđujući tako sve, predviđajući kvalitetniju pravnu zaštitu ljudskih prava i pravnog poretka.
Predsednik suda radi drugačiji posao. On jeste prvi među jednakima, ali odgovoran za rad suda i s toga treba da ima dovoljno znanja o tome kako funkcioniše, ne samo pojedinačni sudija i sud, kao sistem sam za sebe već i celokupno sudstvo kao sistem, a to znanje ne proizilazi iz mladosti ili kakvog sudijskog staža, već iz znanja, veštine i ponajviše iz iskustva.
Postupanje pojedinačnih zaposlenih u sudu i organizovanje nesmetanog i blagovremenog funkcionisanja suda i raspoređivanje zaposlenih u male u većim sudovima i u velike sudske sisteme kakve su sudske pisarnice, sudska odeljenja ili sudska veća zahteva dobro poznavanje ljudi i njihove psihologije, a takva znanja i veštine takođe se stiču prvenstveno iskustvom.
Odstupanjem od ovakvog predloga, šta se radi? Šalje se znak da svako može da bude šef, da su za to nebitni rad i iskustvo, već neki drugi ne propisani pa time i proizvoljni uslovi, koji čine prekoredno nezasluženo, nepravično iskustvo, korake koji odudaraju od logičkih, dobro uspostavljenih i ustanovljenih pravila i razrađuje jedan važan, složen i visokoprofesionalan sistem kakav je sudski.
U Predlogu zakona o uređenju sudova posle člana 1, predlažemo da se doda član 1a, koji glasi – nosioci sudske vlasti su sudovi. Sudovi su nezavisni u svom radu. Sudska vlast obezbeđuje vladavinu prava stručnom primenom pravnih normi na nepristrasan, pravičan i efikasan način. Sudska vlast je jedinstvena na teritoriji cele Republike Srbije.
Obrazloženje – usvojenim amandmanima Ustava, a sada ni u osnovnim odredbama radne verzije predloženog Zakona o uređenju sudova nije izričito određen položaj sudske vlasti. Postojala je stalna dilema da li su nosioci ove grane vlasti sudovi ili sudije. Ustavom je utvrđen položaj zakonodavne i izvršne vlasti, predsednika države i tužilaštva, dok je sudska vlast jedina kojom Ustavom još nije određen i definisan položaj, stoga bi u članu 1.a zakona trebalo odrediti položaj sudske vlasti i to tako na sledeći način što bi se kao najbitnija naglasila načela nezavisnosti sudova u obavljanju njihove delatnosti i ukazati da je najvažnija uloga sudova u obezbeđivanju vladavine prava, uz utvrđivanje kako će sudska vlast ostvarivati taj zadatak i koje su bitne determinante položaja sudske vlasti. Hvala.
U Predlogu zakona o uređenju sudova član 8. predlažemo da se menja i glasi:
„Zabrana uticaja. Radi očuvanja autoriteta i nepristrasnosti suda zabranjen je uticaj na sudiju u vršenju sudijske funkcije, naročito svaki oblik pretnje i prinude prema sudiji, korišćenje javnog položaja, medija i javnog istupanja kojima se utiče na tok i ishod sudskog postupka.
Zabranjen je i svaki drugi uticaj na sud, kao i pritisak na učesnika u sudskom postupku. Pod uticajem iz stava 1. ovog člana ne može se smatrati korišćenje zakonom propisanih prava učesnika u sudskom postupku, izveštavanje o radu suda i komentarisanje sudskih postupaka koji su u toku ili sudskih odluka, u skladu sa propisima koji uređuju javno informisanje, kao ni stručno analiziranje sudskih postupaka i sudskih odluka“.
Smatramo da treba da se briše reč: „neprimerenog“ u nazivu i tekstu ovog člana, jer pruža mogućnost primerenog uticaja, što nije u skladu sa članom 4. koji propisuje nezavisnost sudske vlasti. Zahvaljujem.
Poštovani, predloženim izmenama i dopunama ovog člana 10. se onemogućava apriori odbijanje tužilaštva da primi podnesak koji mu je upućen, a obavezuje se i da primi na zapisnik izjavu koja se tiče pravne stvari iz nadležnosti drugog tužilaštva, kao i podnošenje podnesaka i zapisnika nadležnom tužilaštvu bez odlaganja.
Naime, smatramo da tužilaštvo mora primiti svaki podnesak koji mu je upućen, iz jednostavnog razloga što prema unutrašnjoj organizaciji posla podnesci primaju pisarnice tužilaštva bez upuštanja u suštinu podneska. Samim tim, jasno je da službenik u pisarnici ne može znati da li se radi o podnesku iz nadležnosti tužilaštva ili ne, niti ima ovlašćenja da to ceni.
Sa druge strane, kako se izjava davaoca izjave u javnom tužilaštvu prima na zapisnik, kako to čini vršilac javnotužilačke funkcije, kao stručno i ovlašćeno lice, ima smisla zakonom propisati obavezu tužilaštva da na zapisnik primi samo izjave iz nadležnosti javnog tužilaštva. Navedeno naročito kada se doda i predložena odredba stava 4.
Predloženom odredbom stava 4. se jasno obavezuje svako javno tužilaštvo da obavezno primi izjavu od stvari iz nadležnosti bilo kog drugog javnog tužilaštva i da istu odmah prosledi. Ovo je pre svega celishodno za primanje usmeno podnetih krivičnih prijava, te bi se predloženim rešenjem povećala efikasnost javnog tužilaštva u otkrivanju krivičnih dela i učinilaca. Osim toga, dok se izjava u celosti ne primi od davaoca izjave, može ostati nejasno koje je javno tužilaštvo nadležno za postupanje u predmetnopravnoj stvari.
Napomena, predložene izmene i dopune nisu od uticaja na budžetska sredstva.
Poštovani, predloženom izmenom člana 12. Predloga zakona se preciznije izražava princip samostalnosti vršenja javnotužilačke funkcije, kao principa koji je efektivno ograničen hijerarhijskim instruisanjem javnog tužilaštva.
Naime, prema Ustavu i zakonu, vršilac javnotužilačke funkcije jeste samostalan, ali je njegova samostalnost efektivno ograničena i po svom kvalitetu se, na primer, ne može uporediti sa samostalnošću vršilaca sudijske funkcije.
Imajući u vidu navedeno, predloženom izmenom se postiže pravno-tehnički preciznije zakonsko određenje principa vršenja javnotužilačke funkcije. Napomena – predložena izmena nije od uticaja na budžetska sredstva Republike Srbije. Hvala.
Smatramo da se predloženim izmenama pravnotehnički doslednije zakonom propisuju Ustavom definisana hijerarhijska organizacija javnog tužilaštva, uz napomenu da predložena izmena nije od uticaja za budžetska sredstva.
U Predlogu ovog zakona o javnom tužilaštvu u članu 14. stav 1. menja se i glasi: „Osnovno javno tužilaštvo je niže u odnosu na više javno tužilaštvo, apelaciono javno tužilaštvo i Vrhovno javno tužilaštvo“. I u članu 14. stav 2. menja se i glasi: „Više javno tužilaštvo je niže u odnosu na apelaciono javno tužilaštvo i Vrhovno javno tužilaštvo“. Hvala.
Uvažena ministarko pravde, u Predlogu zakona Javno tužilaštvo u članu 23. stav 2. predlažem u ime poslaničke grupe Srpskog pokreta Dveri – Patriotski blok da se menja ovaj član i da glasi: „zahtev na uvid dostavlja se nižem glavnom javnom tužiocu koji po prijemu za akte neodložno ostavlja predmet neposredno višem javnom tužiocu, odnosno vrhovnom javnom tužiocu“.
Predloženim amandmanom se otklanja proceduralni nedostatak iz predloga zakona kako uvid u predmet može vršiti ne samo neposredno viši glavni javni tužilac već i Vrhovni javni tužilac. Logično je da se stav 2. propisuje obavezu nižeg glavnog javnog tužioca da predmet dostavi Vrhovnom javnom tužiocu kada uvid zahteva Vrhovni javni tužilac, a ne da predmet u svakom slučaju dostavi neposredno višem glavnom javnom tužiocu.
Smatram da se na ovakav način otklanja pravno-tehnički nedostatak primetne odredbe zakona. Uz napomenu da predložena izmena može biti od uticaja na ekonomičnije raspolaganje budžetskim sredstvima. Zahvaljujem.
Ukazujem na povredu Poslovnika, dostojanstvo, član 107. Prethodni govornik, pored činjenice da je separatističke institucije na okupiranom Kosovu i Metohiju posetila juče, prekjuče sa dva narodna poslanika iz ovog doma, Imamovićem i Kamberijem, traži određene reciprocitete u pravnom i ustavnom delu.
Smatram da je ovo sramotno i da ste morali na neki način da intervenišete, imajući u vidu da neko podržava otvoreno separatizam na teritoriji Republike Srbije, odnosno 15% njene okupirane teritorije, da se mi grčevito borimo u ovom ovde domu da sačuvamo teritorijalni integritet i da poštujemo po onoj zakletvi svih narodnih poslanika zagarantovana ljudska i manjinska prava. Ne možemo da gradimo manjinska prava, ljudska prava ako povređujemo teritorijalni integritet ove zemlje, njen Ustav, njen ustavni poredak, njene zakone i ako povređujemo većinu.