Zahvaljujem gospođo Paunović, predsedavajuća.

Smatram da je povređen Poslovnik, član 107. - dostojanstvo Narodne skupštine. Ustav Republike Srbije i teritorijalna organizacija, zakoni ne prepoznaju nikakav Sandžak, pa se samim time nameće i činjenica zbog čega neko ne može da ima ovde poslanički klub i vreme.

Ako neko dolazi kao narodni poslanik iz Srbije, ma iz kog okruga, sredine dolazio on ima ravnopravni tretman…

Zahvaljujem.

Poštovani građani Republike Srbije, uvaženi gospodine Siniša Mali, vicepremijeru i ministre finansija, voleo bih da date pojašnjenje građanima Republike Srbije na ovaj moj predloženi amandman, a on traži određenu intervenciju iz razloga što smo trebali ovu sednicu sa ovom temom sa 12,5% povećanja plata da imamo praktično u avgustu da bi ona došla blagovremeno.

Mi sada imamo situaciju da ćemo u januaru da otpočnemo sa tim povećanjem i da će prva primanja krenuti u februaru mesecu. Praktično kasnimo sa time i prestižu taj indeks inflatorni na privredu, na ekonomiju, na životne cene, na životne namernice, koji više ne može da se trpi, koji se ne meri jednim ciframa nego dvocifrenim i to je vrlo ozbiljna egzistencijalna situacija velikog broja građana, ako imamo činjenicu da imamo milion penzionera koji imaju ispod 30 hiljada dinara, ako imamo 650 hiljada penzionera koji imaju manje od 24 hiljade dinara i ako imamo preko 100 hiljada penzionera koji imaju samo 10 hiljada dinara.

Složićete se, građani Republike Srbije, da je to nedovoljno, da je to mizerno, da to nije za dostojanstvo jednog čoveka u 21. veku i da u tom pravcu mi predlažemo ispred Srpskog pokreta Dveri niz, da kažem, lekova, odnosno mera koje bi mogle to da preduprede i unaprede, a to jeste da se smanji PDV na životne namirnice, na meso, na voće, na povrće, da se obezbedi setom određenih vaučera za hranu i za ogrev, da se ne isključuje struja do maja meseca nikome, da se omogući reprogram dugova i da se za bebu hrana i oprema u potpunosti niveliše PDV, odnosno da se poništi.

To su neke mere koje bi mogle da pomognu konkretno građanima Republike Srbije, kako bi se ovaj inflatorni udar mogao na neki način premostiti. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Ukazujem na povredu Poslovnika od strane predsedavajuće, to jest vas, član 112. koji kaže – ako predsednik Narodne skupštine redovnim merama ne može da održi red na sednici, odrediće pauzu dok se ne uspostavi red.

U momentu kada su jurišnici KFOR-a ušli u vrtić na severu Kosova i Metohije, Leposavić, pre 15 minuta, kada danas u Velikoj Hoči se uzurpira mirni seljački narod, mi ovde glorifikujemo pitanje vojske i odbrane, a to dolazi sa jedne i druge strane, priznaćete.

Ja smatram da treba da se prizovemo pameti i da ovu vrlo nezgodnu situaciju na Kosovu i Metohiji niko ne zloupotrebljava, nego da se u pamet svi na neki način dozovemo.

Vi dolazite sa prostora Metohije, ja dolazim sa prostora centralne Srbije, to jest Raške oblasti. U Metohiju i Velikoj Hoči danas su pokušali da otmu od usta dece, domaćina koji 40 litara vina proizvodi, a sad pre 15 minuta u Leposaviću su jurišnici KFOR-a ušli u vrtić.

Molim vas, hajde da privedemo ovu sednicu nekom normalnom redu. Ako ne možete da je održite, onda dajte neki red.

Hvala.

Poštovani građani Republike Srbije, moj amandman se odnosi na član 12. stav 5. koji ima za cilj da jednu činjenicu i neku nepravdu ispuni po pitanju poslovanja određenih javnih preduzeća, državnih preduzeća, koji su korisnici budžetskih sredstava i osim nekih neplaniranih rashoda koji potražuju i iziskuju iz dodatnih budžetskih sredstava i određenu intervenciju, odnosno saniranje tih gubitaka, pojedina preduzeća javna imaju i neplanirane prihode, od kojih se dodatno puni budžet u okviru tih dodatnih budžetskih sredstava.

Smatram da bi to bilo korisno za lokalne samouprave, za ta javna preduzeća, da se ne 30. novembra taj novac vraća u dodatna budžetska sredstva, već da se početkom naredne godine to uradi.

Smatram da bi to jako olakšalo poslovanje javnih preduzeća i samih lokalnih samouprava, a ne bi pravilo problem, da kažem, centralnom budžetu. Kasnije kroz određene rebalanse budžeta bi moglo i to da se nadomesti, ta uplata koja bi išla za narednu godinu, jer, ponoviću, tu nije zvanični centralni budžet, nego su dodatna sredstva budžeta. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani građani Republike Srbije, ovaj amandman se odnosi na član 16. stav 1. i na član 16. stav 2. Naime, javan preduzeća i drugi oblici organizovanja čiji je osnivač Republika Srbija, dužni su najkasnije do 30. novembra tekuće godine budžetske da najmanje 70% dobiti, odnosno viška prihoda na rashodima dostave i uplate na budžet Republike Srbije, odnosno za ministarstva nadležan za poslove finansija.

Smatram da javna preduzeća koja se finansiraju od starane budžeta Republike Srbije, a koja ostvaruju značajniju dobit ili troše previše sredstava iz budžeta, pa onda ostvaruju dobit, ili pak iz sopstvenih sredstava imaju značajne prihode, smatram da bi bilo potrebno da u većem obimu od ovog predviđenog vrate u sredstva za budžet Republike Srbije.

Primera radi, imamo recimo, „Telekom“ gde on stabilno funkcioniše, nije imao tako uvek stabilan način poslovanja i funkcionisanja. Smatram da bi trebalo ako ima suficit u poslovanju, a izdvaja određena sredstava budžet Republike Srbije, da za ta preduzeća koja imaju rentabilnost poslovanja, da imaju ne onih 70% nego da se njima traži, kao i ovim agencijama, veći povraćaj i da bi to značajno podiglo nivo solventnosti budžeta.

Smatramo da to nisu mala sredstva, složićete se i da bi imalo dosta pametnih nekih razina gde bi moglo to da se investira i dotira. Sada imamo situaciju da je drastično poskupela hrana, od 30, 50, neke namirnice, potrepštine do sto posto, ali bi bilo možda svrsishodno da se tu investira za tu neku stabilnost, da kažem, egzistencijalnu i neke potrebe. Hvala vam.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani građani Republike Srbije, poslanička grupa Srpskog pokreta „Dveri“, kao ozbiljna i odgovorna državotvorna politička opcija traži u ovom amandmanu, odnosno članu 18. stav 1. izvesnu korekciju.

Naime, on se tiče naknada za rad predsednika, naknada za rad članova Komisije, naknada za rad stalnih i povremenih radnih tela u javnom sektoru. Smatram da, a svi ćemo se složiti u tome da treba da budžet bude domaćinski preraspodeljen, da po potrebi se i više da, da onima gde nema potrebe da se daje da se tu nešto ne izdvaja, a u pravo se ovde radi o toj situaciji.

Da imamo stvar da recimo da neko iz opštinske uprave ili neke gradske uprave, u okviru svog radnog vremena, pored primanja plate, pored svog minulog rada, u toku radnog vremena prima dodatnu naknadu, odnosno dnevnicu za rad.

Mislim da je to nedomaćinski način trošenja sredstava. Mislim da to od nas građani ne očekuju. Smatram da bi to moglo da se uradi na sledeći način i da bi trebalo da se radi. Ako je prekovremeni rad, ako je rad van radnog vremena, i te kako ima logike i ima smisla da se podigne u skladu sa inflatornim troškovima i sa nekim udarom i sa inflacijom koja prati ovaj nenormalan rast cena koji je bukvalno udario na budžet svake porodice i na egzistenciju najvećeg broja penzionera, omladine, studenata. Svedoci smo da se ovo vrlo teško i prati i trpi.

Da bi se to desilo, smatram da oni koji imaju potrebu za nadoknadu svojeg rada u toku radnog vremena, ne treba da imaju povećanje ovih dnevnica u predstojećoj 2023. godini, ali za one koji će to raditi van radnog vremena ili prekovremeno, i te kako ima smisla. Hvala.

Zahvaljujem, gospođo predsedavajuća.

Poštovani građani Republike Srbije, dobro veče i pomaže Bog. Naime, ispred Srpskog pokreta Dveri, naše poslaničke grupe, smatram da imam pravo na ovaj amandman član 6. stav 3. i stav 4. Smatram da taksa za registraciju oružja, odnosno unos podataka o oružju za potrebe izvođenja obuke u rukovanju vatrenim oružjem ne treba da se plaća.

Zbog čega je to? Zato što imamo 970.000 dozvola, odnosno fizičkih lica za izvođenje obuke i za ličnu bezbednost. Pazite, 970.000 ljudi ima to, 550.000 su lovcu, i to su vlasnici oružja fizička lica, a onih 420.000 su pripadnici obezbeđenja, streljana i sekjuriti.

Smatram da je to zaista nepotrebno, jer oni su za unos podataka za podnošenje zahteva platili već taksu. Na ovaj način bi dva puta sa podnošenjem za upis u Registar plaćali dva puta. Znači imamo 420.000 ljudi kojima je ovo osnovno zanimanje, ovo je njihovo sredstvo za rad. To su članovi obezbeđenja streljana i sekjuritiji.

Zatim imamo 550.000 lovaca i fizičkih lica. Imamo 325 uređenih lovišta širom Srbije, imamo tri definisana udruženja u Vojvodini, u centralnoj Srbiji i imamo na nivou nekog jedinstvenog saveza. Ukupno njih ima 970.000. Smatramo da na ovaj način se dobro stavlja ruka u džep fizičkih lica, odnosno običnih građana, da tu ima dosta bivših pripadnika MUP-a, bivših pripadnika vojske, ratnih vojnih veterana, rezervista i plus pomenuti, kažem, lovaca i svih ovih ljudi koji su ozbiljno ranjive kategorije.

Zašto bi smo mi uzimali od ljudi koji su već platili jednom i dva puta, nije potrebno da plaćaju?

Poštovani građani Republike Srbije, smatram da ovaj član bi trebao da se briše u potpunosti iz prostog razloga, zato što u njemu nije jasno definisano šta predstavlja streljački poligon, šta predstavlja streljanu i šta predstavlja streljački klub.

Sportski klubovi su inače po zakonu rasterećeni tj. od oporezivanja, nemaju potrebu da plaćaju porez, dok streljane i strelišta imaju tu zakonsku odredbu da mogu da budu privredna lica i da sve ovo ostalo posle, kasnije i oponašaju.

Što se tiče klauzule koja se tiče da se oružje iz kategorije „C - trajno oštećeno“, vlasnik oružja svakako već ima finansijski izdatak koji izdvaja za dobijanje potvrde o trajnom oštećenju. I dalje je neupotrebljivost oružja od strane ovlašćenih servisa za popravku oružja koje se ne može odjaviti to oružje.

Prilikom gubitka ili krađe oružja vrši se prijava nadležnom MUP-u, pa nadležni organ pokreće postupak protiv „nn lica“ ili poznatog lica koje je izvršilo krađu ili vlasnika oružja zbog nesavesnog držanja oružja, odnosno zato što je na neki način omogućio da dođe do krađe.

Svakako, treba znati činjenicu da se npr. oružje za ličnu bezbednost, pištolj, revolver iz kategorije „B“ na koje se plaća godišnji porez za posedovanje, a ako je oružje ukradeno i dok traje postupak pronalaženja vlasnik je oslobođen plaćanja poreza.

Prilikom kupovine oružja iz „C“ kategorije, novi vlasnik nakon kupovine oružja ima osam dana od dana kupovine da u nadležnom SUP-u prijavi kupovinu oružja prilikom prijave, već da plaća taksu od 1.730 dinara iz tačke 6. Inače se radi o vazdušnom oružju kalibra 4,5 mm čija brzina prelazi 200 metara u sekundi i kalibru 5,5 i 6,35 mm, bez obzira na brzinu projektila, kao i oružju čija težina natega prelazi 101 funtu ili libru.

Smatram da je ovaj predlog ovog člana skandalozan u najmanju ruku. Naime, u zvaničnom zakonu je predviđeno da taksa za tzv. „startap“ kompanije, odnosno strane proizvodnje, strane kompanije, obično dolaze iz Engleske, Velike Britanije, odnosno iz SAD, da ne treba da se menja.

Ona trenutno iznosi 246.750 dinara. Smatramo da je ovaj član u suprotnosti u odnosu na onaj prethodni, gde imamo potrebu da fizička lica, lovci, sekjuriti, obezbeđenja, aktivni članovi streljana moraju dva puta da plaćaju.

Ovde imamo situaciju da se menja na 31.660. Znači, imamo situaciju da je trenutno na snazi ova taksa, a ona će biti po ovom nekom predlogu Ministarstva finansija koji je katastrofa, po meni, i to nije dobro. Na taj način će i „Krušik“ dovesti ozbiljno poslovanje u pitanje, jer podsetiću, dve godine patrone za lovačke puške „Krušik“ više ne radi.

Takođe, Društvo „Zastava oružje“ a.d. iz Kragujevca bukvalno pred gašenjem. Imamo situaciju da se dovodi u pitanje konkurentnosti „Prvog Partizana“, onda „Namenska“ iz Lučana i „Milana Blagojevića“. Zbog čega je ovo bitno? Zato što su to osnivači i sufinansiraju i finansiraju ih iz budžeta upravo Republika Srbija. Znači, zašto bismo mi destimulisali naše firme, naša preduzeća, u kojima mi investiramo, u kojima smo mi osnivači, a sa druge strane imamo situaciju da na neki način stimulišemo dolazak stranih start-ap kompanija i na taj način bi se praktično ugasilo iz ove četiri kategorije A, B, C, D, da kažem, oružja gde imamo sada drugu kategorizaciju „PAP“ koji proizvodimo i on ima drugačiju namenu. Prelazi iz kategorije B u kategoriju „A“ i „PAP G“. Praktično sve radimo u tom pravcu da uništimo svoju namensku industriju.

Ja smatram da je ovo izuzetno štetno i pogrešno i smatram da bi trebali da ovo u interesu građana Republike Srbije i namenske industrije Srbije da to ne uradimo. Hvala. Prijatno.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani građani Republike Srbije, poslanička grupa Srpskog pokreta Dveri traži intervenciju, odnosno brisanje predloga da se Republika Srbija zaduži za neverovatnih 8.185.170.000 dinara za potrebe upravljanja tranzicijom rudarskog sektora za budući razvoj.

Pošto ovde nije jasno i precizno definisano za koje potrebe bi se to koristilo, mi osnovano izražavamo sumnju da bi to moglo da se iskoristi za potrebe rudarenja litijuma, naročito u delu Srbije kao što je zapadna Srbije i kao što je Rađevine, odnosno Jadra.

Jadarit je vrlo interesantan i specifičan, jedinstven mineral, koji u nekoj simbiozi i u kombinaciji bora i litijuma daje jednu katastrofalnu kombinaciju, koji katastrofalno utiče i kancerogeno na životnu sredinu.

Po studiji izvodljivosti koji je sam Rio Tinto angažovao, Biološki fakultet u Beogradu, kaže se da je jasno i nedvosmisleno nemoguće da preživi ni flora, ni fauna. Ako ne može ni flora i fauna da preživi Rađevinu, ne mogu bukvalno ni ljudi da žive. U tom području živi 18.000 ljudi, samo u Rađevini, životno će biti ugrožen ozbiljno, kompletan tok reke Jadar, a samim tim i Drine, a onda Save i samoga Dunava. Životno je ugrožen posle potencijalno i sam Beograd, čitava Mačva, Šabac, Loznica. Smatramo da bi to bilo izuzetno štetno.

S druge strane, da bi se eksploatisao taj litijum, na dnevnom nivou je potrebno 1.100 tona koncentrovane sumporne kiseline, na dnevnom nivou. Potrebno je da se 536 hektara za potrebe litijuma eksploatiše na 50 i nešto lokacija širom Srbije. Potrebno je da se 10 metara kubnih miliona zemlje postavi u priobalnom sektoru same reke Jadar i Drine, gde bi se jalovina ta eksploatisala. Ako bi došlo do izlivanja svega toga, to bi imalo nesagledive i katastrofalne posledice. Potrebno je 850 hektara za slaganje tla. To se sve nalazi u studiji izvodljivosti, koju je predstavila Biološki fakultet i koji je sam radio Rio Tinto. Ovo su zvanični podaci, ovo nije žuta štampa. Ovo je jedan ozbiljan atak na životnu sredinu i na poljoprivredna gazdinstva, gde trebamo da promovišemo što više mleka, što više krava, ovaca, koza, da imamo što više poljoprivrednog zemljišta, da imamo što više useva, da imamo što više plastenika, jer Srbija treba da bude to, a ne u srednjem veku, gde je bila značajna privredna grana rudarstvo, rudarenje.

Nama su potrebni IT stručnjaci, IT kompanije, sve nam je to jako, jako neophodno bitno i važno. Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, ukazujem na povredu Poslovnika, član 107. - dostojanstvo Skupštine. O teritorijalnoj organizaciji i po Ustavu Republike Srbije, njenim zakonima ne postoje u Srbiji nikakvi sandžaci. Poslednji sandžak je davno otišao iz Srbije 1912. godine. To je bila okupaciona vojna, formacijska, teritorijalna uprava, tako da u Srbiji postoje Zlatiborski okrug i Raški okrug sa centrom u gradu Užicu i sa centrom u gradu Kraljevu. Dakle, ne postoji nikakav Sandžak, neće ni postojati.

Samo ukratko.

Raška oblast, a ne Sandžak.

Poštovani građani Republike Srbije, pomaže Bog!

Moj amandman se odnosi na intervenciju u članu 8. razdeo 15, koji se odnosi na Ministarstvo unutrašnjih poslova i na član 8. razdeo 19, koji se odnosi na Ministarstvo odbrane.

Naime, svedoci smo da je pre 35, 36 dana nekoliko advokata, znači pojedinaca iz grada Niša i Leskovca, podnelo niz pojedinačnih žalbi prema opštini Kuršumlija i naročito mi je drago da je ovde prisutan i ministar za državnu, lokalnu i samoupravu, ali i ministar za boračka i socijalna pitanja iz prostog razloga zato što ratni veteranima, odnosno rezervistima do dana današnjeg nisu isplaćene ratne dnevnice koje su praktično bile i po zakonu definisane i predviđene.

Zbog čega se to nije realizovalo kao posledicu svega toga da imamo činjenicu da danas ubiraju velike prihode pojedinci, odnosno određene advokatske kancelarije, a da kao krajnji korisnici, oni koji su bili na Juniku, Paštriku, na Košarama, Koritniku, Juničkim planinama, kao dobrovoljci ili kao ratna mobilisana lica, vojna, policijska ili kao rezervisti, nažalost, danas nemaju to što je predviđeno zakonom?

Zbog čega se to ne realizuje? Zbog čega ubiraju prihod pojedine advokatske kancelarije i tako trpi štetu država? Znači, ovo će sve otići na teret grada opštine Kuršumlija. Imamo u vidu da su iz Babušnice, Gadžinog Hana, iz Leskovca, iz Niša i iz niza gradova sa prostora istoka ili južne Srbije podnete te žalbe. Iz grada, odnosno opštine odakle ja dolazim, iz Raške oblasti, iz Prijepolja, preko dve hiljade i nešto rezervistima nisu isplaćene te dnevnice. Molim vas za odgovor, ministre za boračka pitanja i ministre za lokalnu samoupravu.

Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani građani Republike Srbije, ja kao bivši srpski fudbalski reprezentativac imao sam potrebu da reagujem, pa sam…

O članu 104.

Osetio sam se prozvanim i osetio sam potrebu da kažem da su Srbi…(Isključen mikrofon.)