| 27.07.2023. | Predlog odluke o izmenama poslovnika Narodne skupštine |
odbačen
|
| 24.07.2023. | Predlog zakona o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina |
odbačen
|
| 10.07.2023. | Predlog rezolucije o genocidu u Srebrenici |
odbačen
|
Hvala.
Dame i gospodo, danas govorimo o nekim suštinskim temama izveštaja Evropske komisije za Srbiju za 2025. godinu, tačkama koje direktno koče evropske integracije, stanje ljudskih i manjinskih prava, procesuiranje ratnih zločina, napredak u dijalogu sa Kosovom i Poglavlje 23. i 24.
Ove teme nisu apstraktne. One određuju da li Srbija zaslužuje mesto u EU i, što je još važnije, kakvo društvo gradimo za sve građane.
Izveštaj naročito ukazuje na usporavanje reformi i na strukturalne probleme koje pogađaju ranjive grupe i manjine. Kao predstavnik albanske zajednice moram istaći da se brojni problemi ponavljaju – nedovoljna primena Zakona o upotrebi jezika, nemogućnost službene upotrebe nacionalnih simbola, nedovoljna zastupljenost u državnim institucijama.
Izveštaj upozorava da tempo reformi značajno usporava i da su potrebne konkretne akcije, a ne obećanja da bi se prava sprovela u praksi.
Pozivam Vladu i nadležne institucije da usvoje i sprovedu jasne rokove i mehanizme nadzora kako bi se zaštitila prava svih manjina u Srbiji.
Evropska komisija konstatuje zabrinjavajuće pojave kao tolerisanje ili čak glorifikacija osuđenih počinilaca ratnih zločina u javnom i u političkom prostoru, te nedovoljni napredak u individualnom procesuiranju i pomirenju u društvu. To nije pitanje samo prošlosti, to je pitanje vladavine prava i temeljne evropske vrednosti, suočavanja sa istinom.
Što se dijaloga sa Kosovom tiče, izveštaj jasno konstatuje da Srbija nije ispunila određene obaveze iz sporazuma koji vode ka normalizaciji odnosa, uključujući nepriznavanje diploma, prihvatanje dokumenata i administrativnih akata koji su deo sporazuma, kao i IBM za Končulj i DFC, dakle, u opštini Bujanovac i Preševo. Na Srbiji leži odgovornost za kršenje Sporazuma o principima normalizacije zbog povlačenja kosovskih Srba iz kosovskih institucija i ovom prilikom mogu da kažem da normalizacija nije ustupak, ona je preduslov stabilnosti i evropske budućnosti svih građana Srbije.
Takođe, Srbija je odgovorna zato što nije procesuirala nikoga za teroristički napad u Banjskoj.
Posebno želim da se osvrnem na poglavlja 23. i 24. koja su srž evropskih integracija. Bez vladavine prava, nezavisnog pravosuđa, poštovanja ljudskih i manjinskih prava i bezbednosti nema stvarnog napretka ka EU. Izveštaj Evropske komisije za 2025. godinu jasno konstatuje da Srbija i dalje beleži ograničen ili nikakav
8/3 GD/JG
napredak u poglavlju 23, posebno u nezavisnosti pravosuđa, selektivnoj primeni zakona, stvarnoj zaštiti manjinskih prava u praksi.
U poglavlju 24. Komisija ukazuje na nedostatak poverenja u institucije, naročito među manjinskim zajednicama, kao i na slabu kontrolu nad postupanjima državnih organa.
Albanci u Srbiji se i dalje suočavaju sa nedovoljnom zastupljenošću u državnim institucijama, neprimenjivanjem prava na službenu upotrebu jezika, uprkos jasnim zakonskim obavezama, problemom pasivizacije adresa koja direktno utiče na biračko pravo, zdravstveno osiguranje, socijalna prava i slobodu kretanja, kao i na ekonomsku i infrastrukturnu zapostavljenost regiona. To nisu samo izolovani problemi, to su strukturalni propusti države koja krši standarde poglavlja 23. i 24. Evropske integracije se ne mere brojem usvojenih strategija, već životom građana.
Poglavlja 23. i 24. se ne zatvaraju izveštajima, već pravdom, jednakim pravima i poverenjem u institucije.
Evropska komisija jasno poručuje – manjinska prava nisu folklor, već merilo demokratije. Srbija ne može govoriti o evropskim vrednostima dok se prava čitavih zajednica sprovode selektivno ili simbolično, ali možemo to gledati i drugačije. Izveštaj nije samo kritika. On predstavlja i mapu za napredak. Jasniji rokovi i nadzor za sprovođenje preporuka iz Izveštaja Evropske komisije u oblasti manjinskih prava i jezika su rešenje. Dame i gospodo, evropski put Srbije nije luksuz, to je civilizacijska i bezbednosna potreba.
9/1 TĐ/IR 11.25 – 11.35
Ako se stvarno i ozbiljno misli o članstvu u EU, onda treba odraditi ono što je najteže - suočiti se sa istinom, zaštititi pravo manjina i ispuniti međunarodne obaveze. Kao poslanik, smatram da je naša obaveza da tražimo brzu i konkretnu primenu preporuka Izveštaja. Evropski put Srbije neće biti završen dok prava ne budu jednaka za sve, dok pravda ne bude neselektivna i dok se prošlost ne sagleda istinom, a ne negiranjem. Postavlja se pitanje - da li mi stvarno želimo da budemo deo EU? Politika sedenja na četiri stolice malo Moskva, malo Peking, malo Brisel, pa malo i Amerika…
Završavam rečenicu.
… Amerika ti da ključ od Bele kuće, ali odmah ti promeni i bravu. Hvala.
Hvala.
10/3 JD/JG
Dame i gospodo, pred nama je Zakon koji ide u samu srž onoga što znači pravedna, funkcionalna i moderna država, jednaka dostupnost pravosuđa za sve građane, bez obzira na to gde žive i kojem narodu pripadaju.
Danas govorimo o ispravljanju jedne višegodišnje nepravde, o usaglašavanju pravosudnog sistema sa Ustavom Republike Srbije i usklađivanju sa međunarodnim standardima koje je Srbija sama prihvatila.
Ovaj Zakon je u potpunosti zasnovan na Ustavu Republike Srbije, a Ustav stavlja obavezu da obezbedimo delotvornu mrežu sudova, da garantujemo jednak pristup pravdi i da manjinskim zajednicama pružimo posebnu zaštitu radi potpune ravnopravnosti.
Ako je to ustavna obaveza onda je naš posao vrlo jasan, da to sprovedemo u praksi, a ne samo na papiru. Kada je 2013. godine ustanovljena sadašnja mreža sudova napravljena je ozbiljna sistemska greška. Najviše su zapostavljene opštine u kojima Albanci i Bošnjaci čine većinsko stanovništvo.
11/1 GD/IR 11.50 – 12.00
Imamo situaciju u koju ne možemo racionalno opravdati. Tutin sa više od 33.000 stanovnika nema osnovni sud. Preševo i Bujanovac nemaju adekvatnu mrežu sudova i tužilaštva. Manji gradovi i opštine širom Srbije imaju posebne prekršajne sudove, iako imaju manje stanovnika nego Preševo, Bujanovac i Tutin. To je pravna nelogičnost, institucionalni nesklad i realna prepreka pristupu pravdi.
Ovim zakonom se ispravljaju te jednakosti kroz osnivanje Prekršajnog suda u Tutinu, Odeljenje Prekršajnog suda u Bujanovcu, Osnovnog suda u Preševu, Osnovnog suda u Tutinu, Višeg suda u Bujanovcu, Privrednog suda u Novom Pazaru, osnovnih javnih tužilaštva u Bujanovcu, Sjenici i Tutinu, Višeg javnog tužilaštva u Bujanovcu. Ovo nije administrativno rasterećenje, ovo je reorganizacija koja stvara mrežu institucija u skladu sa Ustavom, demografijom i realnim potrebama građana.
Popis iz 2022. godine dao nam je jasnu sliku - Bujanovac sa preko 41.000 stanovnika, Preševo preko 33.000, Novi Pazar preko 106.000, Tutin preko 33.000 stanovnika, Sjenica preko 24.000 stanovnika. To su realne i nesporne činjenice. Iako imaju veliki broj stanovnika, ove opštine su infrastrukturno potcenjene u pravosudnoj mreži.
S druge strane, oblasti sa mnogo manjim brojem stanovnika imaju punu sudsku infrastrukturu. OEBS-ove ljubljanske smernice iz 2012. godine naglašavaju da stabilna država mora obezbediti institucionalnu vidljivost manjina, pristup pravosuđu na maternjem jeziku, decentralizaciju sudova u osetljivim mešovitim sredinama. Ovaj zakon je upravo to, implementacija međunarodnih standarda koje smo sami prihvatili i kojima težimo.
Takođe, ovaj zakon predstavlja sprovođenje obaveza iz planova od sedam tačaka što se Preševske doline tiče u decentralizaciji pravosuđa u tom regionu.
Ovaj zakon nije ustupak i ne predstavlja ništa što ugrožava bilo koju opštinu u Srbiji. Ovaj zakon je ispravljanje nepravednih i nelogičnih rešenja, uspostavljanje ravnopravnosti pristupa pravde i investicija u stabilnost i integraciju, a to je srž stabilnog, demokratskog i modernog društva.
Pozivam vas da glasate za ovaj zakon ne zbog dnevne politike, ne zbog parcijalnih interesa, već zbog toga što je ovaj zakon jednakosti, pravde, ustavnosti i ravnopravnosti. Usvajanjem ovog zakona pokazujemo da je Republika Srbija država sivih građana i da institucije pripadaju jednako svima.
Nema govora na sednicama odbora.
(Beograd, 31.08.2022.)
| Funkcija | Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija | Izvor prihoda | Interval | Neto prihod | Valuta | Vreme obavljanja / od-do |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Narodni poslanik | Narodna skupština Republike Srbije (Plata i paušal) | Republika | Mesečno | 143893.00 | RSD | 01.08.2022 - |