Hvala.

Dana 5. septembra ove godine Ministarstvu unutrašnjih poslova podneo sam inicijativu da se opštini Preševo dodele posebne registarske tablice u cilju boljeg administrativnog razdvajanja registarskih područja i efikasnije identifikacije vozila po teritorijalnoj pripadnosti.

Imajući u vidu broj registrovanih, 12.387 motornih vozila i 373 priključnih vozila, na 33.000 stanovnika koje ova opština ima, mislim da je to opravdano.

Do danas nisam dobio odgovor od Ministarstva, pa zato pitam ministra policije zašto nema odgovora po ovom pitanju?

Sledeće pitanje se ponovo odnosi na neku inicijativu koju smo zajedno sa poslanicima Ahmedinom Škrijeljom i Minelom Kalender podneli u Vladi Republike Srbije, a u cilju da se otvori poseban program prihvatanja odnosno primanja kandidata iz albanske i bošnjačke nacionalne manjine u strukture lokalne policije, po posebnom programu. Do danas nemamo odgovor. Zašto Vlada Republike Srbije nije dala odgovor?

Dana 21. avgusta 2025. godine podneo sam ponovo Vladi Republike Srbije inicijativu za formiranje posebnog razvojnog fonda za Preševsku dolinu u iznosu od milijardu i 200 miliona, odnosno oko 10 miliona evra. Fond je neophodan kako bi izrazito nerazvijene opštine Preševo, Bujanovac i Medveđa izašle iz statusa nerazvijenih devastiranih područja kroz finansiranje kapitalnih projekata koji se ne mogu finansirati kroz nedovoljne lokalne budžete. Do danas nisam dobio odgovor i zato pitam zašto nema odgovora?

Treće pitanje je takođe za Vladu Republike Srbije, odnosno premijera - zašto je blokiran fond koji vlada Kosova daje Nacionalnom savetu albanske nacionalne manjine? Hvala.

Hvala.

Dame i gospodo, danas vodimo raspravu o Predlogu budžeta Republike Srbije za 2026. godinu i čitavom paketu poreskih, finansijskih, socijalnih i regulatornih zakona koji prate ovaj budžetski okvir. Ova rasprava obuhvata sve iz ključne oblasti, od PIO zdravstvenog osiguranja, preko poreske izmene, do energetskih zakona koji se razmatraju po hitnom postupku.

Upravo zato ova rasprava je najvažniji politički trenutak u kome treba da se vidi ko ostaje van prioriteta ovog budžeta, čiji se glas ignoriše i koje regione država napušta.

Ujednačavanje razvoja iz člana 94. Ustava Republike Srbije obavezuje Republiku Srbiju da se stara o ravnomernom i održivom regionalnom razvoju, ali ovaj budžet ne vidi nerazvijene opštine, niti manje manjinske zajednice.

Predlog budžeta za 2026. godinu još jednom potvrđuje ono što govorimo godinama. Država sistematski ignoriše potrebe nerazvijenih regiona, pogotovo jug Srbije i posebno Preševsku dolinu.

Iako se Vlada hvali rekordnim rastom, taj rast se ne vidi tamo gde je najpotrebniji. Nema povećanja transfera za nerazvijene i devastirane lokalne budžete, nema posebnih programa za infrastrukturno oporavljanje opština Bujanovac, Preševo i Medveđa, nema sredstava za rešavanje pitanja školstva, zdravstva i administrativne diskriminacije manjina, nema investicionih programa za otvaranje radnih mesta u multinacionalnim sredinama, nema povećanja budžeta za nacionalne manjine. Budžet koordinacionog tela ponovo ostaje na istom nivou. Istovremeno, budžet nastavlja da se puni sredstvima za projekte koji su netransparentni, centralizovani i politički selektivni.

U ovom Predlogu budžeta nema mesta za ljude koji žive u opštinama četvrte kategorije razvoja. Za njih su rezervisane samo statistike, ali ne i finansije i razvoj.

Kako su deo budžeta i finansijski plan PIO Fonda, RFZO i Nacionalne službe za zapošljavanje, u ovim dokumentima takođe nema ni jedne politike usmerene na ravnomerni razvoj.

U Preševskoj dolini postoji nedostatak lekara. Zdravstvene ustanove su kadrovski i infrastrukturno devastirane. Nezaposlenost je dvostruko veća od republičkog proseka, mladi masovno odlaze, a ovi fondovi ne nude programe koji bi realno promenili stanje.

Ako znamo da je Preševo najmlađa opština u Srbiji po proseku godina, kako je moguće da nema programa za zapošljavanje mladih u regionima sa velikim udelom manjinskog stanovništva? Paket poreskih i finansijskih zakona je bez podsticaja za nerazvijene, iako međunarodne prakse jasno pokazuje da je poreska politika jedan od najefikasnijih mehanizama regionalnog razvoja.

Sa iznetog, u ime građana koje predstavljam, tražim da Vlada Republike Srbije u predlog budžeta ugradi poseban fond za razvoj nerazvijenih regiona sa jasno definisanim procentom, program infrastrukturnog oporavka Preševske doline, poreske olakšice za investitore u nerazvijenim opštinama, povećanje budžeta za nacionalne manjine, program zapošljavanja mladih u multietničkim sredinama, transparentne i ne diskriminatorske kriterijume za raspodelu kapitalnih investicija.

Budžet države mora da bude ogledalo društvene pravde, a ovaj budžet je ogledalo nejednakosti.

Zbog svega iznetog, a posebno zbog ignorisanih potreba nerazvijenih regiona i nacionalnih manjina, najavljujem da neću podržati Predlog budžeta 2026. godine u ovakvom obliku. Zato očekujem da Vlada pokaže političku volju, da uvaži amandmane koje smo podneli, da bi konačno država trebalo da brine o svim svojim građanima, a ne samo o privilegovanim regijama. Hvala.

Hvala.

Dame i gospodo, danas govorim ne samo kao narodni poslanik, već kao glas desetine hiljada građana Preševa, Bujanovca i Medveđe, ljudi koji već više od dve decenije žive između zakona i nepravde, između ustavnih garancija i stvarnog života.

Pred nama je rezolucija koja nije ni ekstremistička ni separatistička, već demokratska i evropska. Ona traži samo jedno, a to je da se Albancima u Preševskoj dolini obezbedi ono što im se već garantuje - jednakost pred zakonom i puno ostvarivanje građanskih, političkih i nacionalnih prava. Zato, kada govorimo o ovoj rezoluciji govorimo o pravdi, a ne o politici, o poverenju u institucije, a ne o pretnjama državi, o evropskim vrednostima, a ne o granicama.

Svi znamo da tamo postoji problem. Znamo da postoji institucionalna diskriminacija nad Albancima u Preševskoj dolini. Znamo da postoji praksa pasivizacije kojom se hiljadama ljudi oduzima biračko i građansko pravo. Znamo da postoji neprimena zakona o službenoj upotrebi jezika, nepriznavanje diploma, nepostojanje dvojezičnih natpisa, nepostojanje zastupljenosti u policiji, sudstvu, tužilaštvu i inspekcijskim službama. Znamo i to da se ekonomski razvoj regiona sistematski zapostavlja, dok mladi odlaze, jer ne vide budućnost u zemlji u kojoj se tretiraju kao građani drugog reda.

Zato, nemojmo danas govoriti da nije trenutak, jer trenutak se čeka više od 20 godina. Kada se traži da se zaustavi pasivizacija adresa, mi ne tražimo milostinju, već poštovanje prava. Kada tražimo službenu upotrebu jezika i simbola mi ne tražimo privilegije, već jednak tretman. Kada tražimo da Albanci budu ravnopravno u institucijama, mi ne tražimo funkcije, već pravednu zastupljenost u zemlji čiji su oni građani.

Ova rezolucija poziva na formiranje nezavisnog parlamentarnog tela, koje će u saradnji sa OEBS-om i civilnim društvom istražiti posledice pasivizacije i predložiti mere vraćanja adrese hiljadama ljudi. Poziva da se konačno priznaju diplome i obrazovne kvalifikacije stečene na Kosovu, da se poštuje pravo na albanski jezik i da se obezbedi ravnopravna zastupljenost u državnim institucijama. Zar to nije ono što svaka evropska zemlja radi?

Ako želimo da Srbija uđe u EU, ona prvo mora ući Evropu prava, ne samo u Evropu tržišta. Od 2001. godine, od potpisivanja plana za rešavanje krize u Preševu, Bujanovcu i Medveđi, pa preko Sporazuma 2009, 2013. godine, do Akcionog plana iz 2022. godine, država Srbija se obavezala da će integrisati albansku zajednicu. Sve te obaveze postoje na papiru, ali u praksi su mrtvo slovo.

Danas, 2025. godine, funkcioneri koordinacionog tela javno negiraju postojanje Akcionog plana. To nije samo neodgovorno, to je poniženje i za one koji veruju u dijalog i u institucije.

Zato danas Narodna skupština ima priliku da preuzme odgovornost da dokaže, da pokaže da država nije neprijatelj prema svojim građanima, već garant njihovih prava, da vrati poverenje koje se decenijama urušava.

Preševska dolina traži poštovanje pravila, ne traži nova obećanja, već sprovođenje onih datih pre 20 godina. Ne traži više, ali neće pristati ni na manje od jednakosti. Zato danas podržavajući ovu rezoluciju mi ne donosimo akt u korist Albanaca, već akt u korist pravde, demokratije i evropske Srbije.

Hvala.

Kao što je juče i rekao šef naše poslaničke grupe mi nećemo podržati izbor ove Vlade, a pokušaću i da navedem i neke razloge zašto.

Izbor ove Vlade predstavlja politiku kontinuiteta, a ne suštinsku promenu u političkom pravcu ove zemlje. Dakle, nastavak politike koja je dovela do brojnih kriza, kako političkih, društvenih, tako i institucionalnih. Zato njen izbor deluje više kao pokušaj režima da održi privid reformi nego kao istinska tranzicija.

Vlada se formira u senci izbornih nepravilnosti, narušene vladavine prava, atmosferi nazadovanja demokratije, jezikom mržnje prema neistomišljenicima, čak i kada su pitanju pripadnici većinskog naroda. Kažem, čak i pripadnici većinskog naroda zato što je jezik mržnje prema pripadnicima manjinskih naroda postao svakodnevnica predstavnika Vlade.

Srbija bira svoju osmu Vladu za 13 godina. U proseku svaka Vlada je trajala kraće od dve godine, što dosta govori o političkoj nestabilnoj atmosferi u zemlji i privremenosti njenih institucija.

Premijerov ekspoze na žalost negira aktuelnu političku krizu, niti nudi jasnu viziju za rešavanje ogromnih problema. Posebno je zabrinjavajuća činjenica da su pitanja manjinske politike ostala gotovo potpuno marginalizovana jer se u programu ne nude nikakva rešenja za decenijama nagomilavane probleme.

U trenutku kada su međunacionalni odnosi i položaj manjina teški ovakav pristup ne doprinosi ni inkluziji, ni stabilnosti, niti njihovoj ravnopravnoj i ravnomernoj integraciji u državne institucije.

Kod Albanaca je pitanje integracije u državne institucije, priznavanja diploma i prestanka procesa selektivne pasivizacije posebno izraženo.

Ono što dodatno diskvalifikuje ovu Vladu jeste nedostatak političke hrabrosti da se suoči sa nasleđem prošlosti. Nijedna rečenica nije izgovorena o nasleđu prošlosti, ratnim zločinima i procesuiranju odgovornih.

Prema Kosovu se nastavlja politika neprihvatanja činjenica i odbijanja suočavanja sa realnošću. Dakle, glava u pesak.

Umesto da inicira proces suočavanja sa političkim i društvenim problemima koji su obeležili prethodne mandate, režim insistira na kontinuitetu izbegavajući odgovornost i bilo kakvu ozbiljnu autorefleksiju.

U celini nova Vlada više liči na kozmetičku rekonstrukciju dosadašnjih vlada nego na neku novu političku eru. Režim, jasno je, nema nameru da se zaista menja, već samo da održi status kvo po novim etiketama.

U tom smislu, građani i društvo u celini ostaju taoci jedne političke strukture koja sistematski izbegava odgovornost i dijalog, a umesto vizije nudi lojalnost partijskoj hijerarhiji i stabilokratiji, koja je urušila institucije i stvorila defakto hibridnu demokratiju.

Po svemu sudeći manjine će nastaviti da budu marginalizovane, diskriminisane bez jasnog plana za njihovu integraciju u društveni život ove zemlje. Kolektivna prava se ne ostvaruju deklarativnim persononalnim rešenjima, nego konkretnim programima i konkretnim merama.

Kao pripadnik albanske nacionalne manjine i kao njihov jedini politički predstavnik u ovom domu ističem da kandidat za ministra za ljudska i manjinska prava predstavlja jednu od najkontroverznijih kadrovskih rešenja. Njegovo imenovanje izaziva zabrinutost ne samo zbog njegove političke prošlosti, već i zbog poruka da je lojalnost režimu važnija od stručnosti, integriteta i političke odgovornosti.

Vaš kandidat se u javnosti percipira kao političar bez jasnog programskog profila, ali sa snažnim vezama unutar vladajuće strukture, što ga čini primerom kadrovskog oportunizma. Njegovo prisustvo u Vladi se temelji na političkom pragmatizmu i potrebi za simulacijom inkluzivnost, naročito u pogledu predstavnika manjina. Korišćenje ovog kandidata kao alibi za navodnu zastupljenost Albanaca u institucijama države će biti štetno za stvarni interes Albanaca preševske doline, ali i za njihov odnos sa ovom državom.

Zato se ja u ovom momentu distanciram od ovakvog izbora. Ovakav izbor postaje simbol instrumentalizacije manjinske politike u korist režimskog marketinga. U trenutku kada je potreban autentičan dijalog, iskrena integracija svih građana ovakvo imenovanje deluje kao ciničan potez koji služi jedino režimskoj propagandi.

Ali, bez brige, vetrovi promena duvaju ovim prostorima. Oduvaće i vas. Mi ćemo biti strpljivi i uporni u našoj borbi za pravedniji položaj, a vi što se više opirete, tako će brže doći kraj. Hvala.

Hvala.

Ni 23 godine od našeg nastojanja da kroz dijalog sa centralnim vlastima u Beogradu rešimo životne probleme nisu dale ozbiljne rezultate. Kao posledica toga, imamo nizak stepen participacije albanske manjine u državnim institucijama, visoku militarizaciju regiona, postojanje 48 mini-baza u zoni kopnene bezbednosti, pretežno u albanskim naseljima, siromaštvo i nizak ekonomski razvoj regiona, kosovske diplome se ne priznaju, pasivizacija adresa se nastavlja, o čemu je pisao i američki „Stejt department“ u poslednjem izveštaju, uvek prisutna albanofobija, u kojoj se sinoć ogrešio i mandatar, zakonska zabrana javnog i službenog isticanja nacionalnih simbola, te sistematskog kažnjavanja onih koji su isticali simbol kao metod političkog pritiska i discipline.

U odnosu na Albance Preševske doline Republika Srbija krši kako njeno domaće zakonodavstvo, tako i međunarodne konvencije koje je ratifikovala. Manjinska prava su sastavni deo međunarodne zaštite ljudskih prava, a delotvorno učešće nacionalnih manjina u procesu odlučivanja suštinski je deo miroljubivog demokratskog društva. Zato smo neprestano tražili preduzimanje mera koje bi otklonile ekonomske, socijalne, političke prepreke koje sputavaju delotvornu ravnopravnost manjina.

U svakoj komunikaciji sa vlastima u Beogradu tražili smo bezrezervnu realizaciju plana od sedam tačaka, čija je centralna tema integracija. Preduslov ostvarenja te teme jeste priznavanje diploma sa Kosova, zaustavljanje selektivnog i etnički motivisanog procesa pasivizacije, donošenje novog Zakona o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina, izmene i dopune Zakona o području i sedištu sudova i javnih tužilaštava, izmene Zakona o upotrebi nacionalnih simbola, preduzimanje mera za razvoj opština Preševo, Bujanovac i Medveđa. I nakon 23 godine dijaloga i 12 godina vlasti SNS, Bujanovac, Preševo i Medveđa ostaju najnerazvijenije opštine.

Mandatar je govorio da je Vlada inkluzivna. Možda je Vlada delimično, formalno inkluzivna, ali Republika Srbija i njene državne institucije ostaju ekskluzivne, samo za građane prvog reda, pripadnike većinskog naroda, odnosno da budem precizniji, članove SNS.

Koliko je danas integrisana albanska manjina, zbog vremena ne mogu ovde da predstavljam podatke, ali ću novom premijeru poslati dopis u kome će detaljno biti obavešten o stanju participacije.

U programu premijera nisam uočio ništa konkretno u pogledu poštovanja prava manjina. Ono što sam zaključio nakon njegovog ekspozea jeste da je on manjinska prava sveo na molitvu jezan, izbegavajući preuzeti ozbiljnu odgovornost i za njihovu ravnopravnu i ravnomernu integraciju.

Mislim da Republici Srbiji treba Vlada koja poštovanje ljudskih i manjinskih prava ima u prioritetima svoje politike, a ne ona koja ljudska i manjinska prava percipira kao imperijalni koncept Zapada. Treba joj Vlada koja će činiti sve da integriše manjine u heterogenoj Srbiji i prestati da sprečava integraciju Srba u mnogo homogenijim državama.

Rekli ste da je ovo Vlada kontinuiteta. Za nas kontinuitet znači diskriminaciju, ne integraciju, pasivizaciju. Mislim da, radi svoje evropske budućnosti, Srbiji treba Vlada diskontinuiteta, totalni raskid sa prošlošću. Ne treba joj Vlada koja je u konfrontaciji sa Evropskom unijom, treba joj Vlada koja će voditi ka zapadnom konceptu demokratskog liberalizma, a ne ka konzervativizmu, autoritarizmu i agresivnom nacionalizmu.

Što se spoljne politike tiče, možete izabrati između strateške potrebe – Zapad i destruktivnih emocija – Istok. Vaša je odgovornost kuda ćete dalje. Ali ovom prilikom moram da citiram bivšeg visokog komesara Evropske unije za proširenje Olija Rena, koji je jednom prilikom rekao: „U zagrljaju medveda je toplo, ali možete lako da budete ugušeni od njegove ljubavi“.

Što se Kosova tiče, vi nastavljate da negujete nerealnu politiku, politiku zasnovanu na dogmama.

Stalno Republika Srbija pokušava da izvršava preuzete obaveze nakon sporazuma koji je zaključila.

Osnovno načelo međunarodnih odnosa se ne sprovodi. Govorili ste o Kosovu i kosovskom premijeru kao zločincu. Kako se niste setili da jednu reč kažete o terorističkom napadu u Banjskom? Kako se niste setili da jednom rečju pomenete srpske zločine na Kosovu, o hladnjačama sa leševima albanskih civila koji su na nastojanju prikrivanja tragova zločina prevezeni po raznim lokacijama u Srbiji.

Imperijalistička politika prema Kosovu, politiku koja podržava rušenje dejtonske Bosne i remetilačku politiku u Crnoj Gori ne zaslužuje podršku.

Ja pozivam mandatara kada bude izabran da poseti Bujanovac, Preševo i Medveđu i da se sam uveri kakvo je tamo stanje.

Nemojte pratiti primer gospođe Brnabić i predsednika Vučića, da dođete u sedište SNS ili u nekom srpskom kafiću ili lokalu. Dođite i sretnite se sa svim političkim akterima tamo i onda može krenuti dijalog.

Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedniče Republike, odmah ću na početku da naglasim da ja neću podržati Izveštaj, ali da zbog evropske perspektive i Srbije i Kosova podržavam svaki napor da se sporazum sa Kosovom sada u ovom trenutku postigne.

Predsednik bi trebalo da ubedi svoje pristalice i simpatizere, koalicione partnere i javnost u ovoj državi da je u pravu kada kaže - treba prihvatiti francusko-nemački predlog. Naravno da to ubeđivanje neće biti lako zbog antialbanskog raspoloženja i negativnog narativa o Kosovu koji je posledica neprijateljske retorike koja se godinama koristi.

Ono što sam video juče i danas na ovoj Skupštini najbolje se može opisati rečima poznatih američkih astronauta - "Houston, we have a problem." Da, imamo problem totalnog odsustva od osećaja za realnost.

U Izveštaju koji smo dobili celokupna krivica za sve tenzije koje su u poslednje vreme podignute svaljuju se na kosovsku stranu. Cela kriza se personifikuje kroz ličnost Aljbina Kurtija. Niti je Aljbin Kurti, niti je terorista. On je legitimno izabrani predsednik vlade Kosova. Takvog ga treba prihvatiti i sa njim postići sporazum.

Žao mi je, gospodine predsedniče, što sam više puta vas slušao juče, što ste izneli žal da Aljbin Kurti nije i danas u srpskim zatvorima. Zar nije njegov slučaj i slučaj desetine hiljada Albanaca koji su bili po srpskim zatvorima dokaz pogrešne i represivne srpske politike na Kosovu? Uhapsili ste mladića. Dobili ste premijera sa kojim morate da razgovarate i pregovarate.

Svako objektivan je svestan da kosovska kriza nije nastala krajem prošle godine. Ona je posledica dugoročne pogrešne, represivno vođene politike. Činjenica je da je Kosovo bio prostor najduže državne represije u novoj istoriji Balkana. Sada smo došli do situacije da je sedenju na dve stolice došao kraj i da imamo potpunu sinhronizaciju stavova EU i SAD po pitanju neophodnosti postizanja sporazuma sa Kosovom. Taktika odlaganja više nema mesta. Zapadne države jasno stavljaju da znanja da su izuzetno uključene i da traže potpisivanje sporazuma. Zadnje posete zvaničnika SAD i EU ukazuju da je u toku diplomatska akcija koja ima za cilj da Srbiju dovede do tačke kada treba definitivno da se odluči oko svog opredeljenja. Sada smo na raskrsnici suočeni sa pitanjem - kuda dalje?

U ovom ključnom momentu na vama je kao izabranom predsedniku ove države da pregovorima dođete do sporazuma.

Siguran sam da su pravi recepti za katastrofu iluzije onih da će se NATO i Amerika jednog dana raspasti i da zato treba čekati taj dan koji će biti povoljan za Srbiju. Pobornici tih iluzornih teorija, pobornici zamrznutog konflikta kao i oni koji najavljuju novi trijumfalni marš na Kosovu žive u iluzijama. Njihove patriotske opklade liče na onu mudrost Meše Selimovića - kada bismo imali masla, kao što nemamo brašna, dobar bismo kačamak napravili.

I Srbi i Kosovo u sporazumu otvaraju evropsku perspektivu. Čitavom regionu Zapadnog Balkana znači iskorak u odnosu na regresivne trendove. Zahtevi za unapređenje prava Srba na Kosovu su legitimni ako Srbija, rukovodeći se višim standardima, manjinama na svojoj teritoriji obezbedi ista prava.

Spomenuli ste potrebu sporazuma i poverenja sa Albancima. Ovo je dobra vest. Nadam se da je iskrena, ali je problematična da kada govorite o Kosovu govorite samo o teritorijama ne o ljudima. Albanci preševske doline se nadaju da će postizanje osnovnog sporazuma Srbije sa Kosovom imati direktan pozitivni uticaj u zakonskoj i političkoj afirmaciji njihovih prava.

Beograd treba da sporazum iskoristi za otvaranje jednog novog poglavlja i u komunikaciji sa Albancima preševske doline. Ni danas, skoro 22 godine od potpisivanja sporazuma iz 2001. godine, sporazuma 2009. godine i 2013. godine položaj Albanaca nije poboljšan iz razloga što Beograd nije ispoštovao preuzete obaveze.

Član 3. evropskog predloga osnovnog sporazuma kaže - u skladu sa Poveljom UN strane će međusobno sva sporna pitanja rešavati dogovorom i mirnim putem i da će se uzdržati od svakog oblika pretnje ili upotrebe sile. Siguran sam da će diskriminatorski položaj Albanaca preševske doline i u budućnosti predstavljati jedno od spornih pitanja između Kosova i Srbije.

Obzirom na to da politička, institucionalna diskriminacija Albanaca često posle …

Još sekunda. Nekoliko sekundi. Izgubili smo dosta vremena ovih dana.

Obzirom na to da politička, institucionalna diskriminacija Albanaca često posledica tenzija između Srbije i Kosova verujemo da je pronalaženje simetričnih i uravnoteženih aranžmana za zaštitu i unapređenje prava manjina u skladu sa evropskim standardima i međunarodnom …

… dobar iskorak u odnosima Srbije i Kosova.

Mislim da predsednik nema ništa protiv. Niti sam govorio o zločinima, niti sam govorio o genocidu. Govorio sam o potrebi da Srbija otvara svoju evropsku perspektivu. Vaša je obaveza da je ostvarite. Da li ćete sporazum sa Albancima ili nećete, ja vam ne mogu nametnuti, ali ako želite da od Srbije stvorite Kubu, samo nastavite tako. Nisam ni očekivao drugačiji odgovor od onoga koji pokušava stalno da izvrši reviziju istorije. Hvala. Neću više da učestvujem.

Hvala.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedniče Republike, koristeći svoje pravo na slobodu misli i izražavanja, ja ću o ovoj temi izneti neke stavove, iako znam unapred da neće biti slaganja, odnosno da će mnogi biti protiv, ali šta da radimo, sloboda misli i izražavanja je sveta, pa je moramo poštovati.

Kao što znamo, posle početnih uspeha postignutih u periodu 2011. do 2013. godine, zadnjih godina dolazi do usporavanja, pa i potpunog zamrzavanja briselskog dijaloga. Njegovo zamrzavanje koincidira i sa krizom identiteta unutar Evropske unije, kao i turbulencijama unutar transatlantskih odnosa. Na sreću, nova američka administracija ispoljila je novi aktivniji pristup pitanjima Zapadnog Balkana, Sjedinjene Američke Države su vraćene u ulogu zainteresovane strane u pregovorima, što je usledilo imenovanjem specijalnih diplomata za Balkan.

Obnovljeno američko interesovanje za Zapadni Balkan, a i za dijalog Kosova i Srbije, dolazi kao reakcija sve većeg uticaja drugih sila koje pokušavaju da destabilizuju region. Sjedinjene Američke Države jasno stavljaju do znanja da daju nedvosmislenu podršku dijalogu koji se vodi u Briselu, a u kontekstu toga poslednji dogovor između Kosova i Srbije o priznavanju ID karti je novi momentum koji treba iskoristiti za nastavak dijaloga do konačne normalizacije odnosa.

Svakome je jasno da perspektiva interesa naroda Balkana je u međusobnoj saradnji. Interesi Srba i Albanaca jesu takođe u uzajamnoj saradnji i poštovanju i dobrosusedskim odnosima, ali ne postoji nikakva dilema da presudni uslov za te odnose jeste normalizacija odnosa sa Kosovom.

Za pozdraviti jesu nastojanja unapređenja odnosa Srbije sa Albanijom, kroz bilateralnu ili regionalnu saradnju, ali svaki racionalni političar je svestan da u dugoročnom aspektu ti međudržavni odnosi će zavisiti od načina rešavanja odnosa i sporazuma sa Kosovom.

Stabilnost Zapadnog Balkana je vezana za ovo pitanje i zato ono predstavlja ključni momenat za perspektivu dva naroda, ali i celog regiona. Godinama unazad iz Brisela dobijamo poruke da je dijalog između Kosova i Srbije jasno povezan sa njihovom budućnošću, što bi trebalo da ukazuje na to da bez napretka u ovom procesu nijedna strana se ne može nadati članstvu u Evropskoj uniji.

Danas ponovo sa najvišeg vrha Evropske unije ističe se da je dijalog sa Kosovom ključan za evropski put Srbije. Iako je izgubila raniju pokretačku moć, Evropska unija i dalje ostaje motor reforme i demokratizacije Zapadnog Balkana, pa samim tim i Srbije i Kosova. Sigurno je da je pitanje konačnog sporazuma sa Kosovom jedan od najtežih spoljnopolitičkih izazova koji Srbija ima pred sobom.

Međutim, gospodine predsedniče, vi ste izabrani na mesto predsednika ne samo da protokolarno predstavljate ovu državu, već i da date odgovore i nađete rešenja i za najteža politička pitanja od kojih zavisi budućnost ove zemlje i budućih generacija. Vaša je obaveza da vodite ovu zemlju ka rešenjima koja njoj stvaraju perspektivu, i to ne bilo kakvu perspektivu, već evropsku perspektivu. Republika Srbija je zemlja koja se nalazi u Evropi, te prema tome ona treba da postane i punopravni član Evropske unije i deo zapadnih liberalnih demokratija. Jeste ovo težak zadatak, ali je mudrost voditi je ka tom cilju.

Unapređenje odnosa sa večnim neprijateljem zahteva sposobnost za pomirenje. Nema budućnosti nijedne zemlje bez pomirenja, nema pomirenja bez suočavanja sa prošlošću. Mir sa Albancima vam je potreban, ne zavada. Zavada sa drugima, kako bi rekao Bogdan Bogdanović, vodi samouništenju. Zato je Srbiji potreban mir sa Albancima. Zbog njene budućnosti, zbog mladih naraštaja, zbog zajedničke perspektive Zapadnog Balkana. Sticanje prijatelja je važnije od osvajanja teritorija, rekao bi mudri Bogdan Bogdanović. Podsetio bih na još jednu njegovu izjavu datu za prištinski „Zeri“ ranije: „Naš nacionalni interes je da sa vama Albancima budemo prijatelji i da naše spomenike ostavimo u dvorištu svojih prijatelja“.

Kao čovek koji vodi ovu državu i koji je na izborima osvojio potpuni legitimitet, imate najveću odgovornost da građanima Srbije o Kosovu kažete istinu i samo istinu, ne puste želje i netrezvene, nerealne političke ambicije. Dosta je bilo toga. Pravilo je da svako ko učestvuje u procesu rešavanja problema, pozitivan ishod i u dijalogu može očekivati jedino ako postavi jasnu razliku između trezvenih ambicija i nemudrog zavaravanja. Shodno tome, ne mogu se očekivati pozitivni rezultati ako se držimo stavova koji su proizvod mitova iz srednjeg veka ili fantazmogorije, kako ste rekli, uz potpunu negaciju aktuelne stvarnosti.

Sjedinjene Američke Države i Evropska unija poručuju Srbiji da nije pitanje da li idete na istok ili zapad, već da postoji samo jedan pravac i na Srbiji je da odluči koliko brzo želi da stigne tamo. Koji je stav Evropske unije i sada po pitanju neophodnosti postizanja sporazuma sa Kosovom, vi znate to bolje od mene. Koje su realne mogućnosti da se taj stav Evropske unije i sada po tom pitanju promeni, takođe to znate bolje od svih nas ovde. Uvođenje u igru francuskih i nemačkih specijalaca, rekao bih, i poruke kojima vas pozivaju da donesete teške odluke u vezi Kosova jasno govori o koordinisanom transatlantskom stavu po ovom pitanju.

Očekivao sam da danas ovom parlamentu kažete da smo spremni da preuzmemo odgovornost za budućnost ove zemlje i da verujemo da će u vremenu koje je pred nama Srbija biti sposobna da novim vrednostima izgradi drugačije odnose sa Kosovom.

Govorili ste o nepoštovanju sporazuma i koje dogovore Republika Srbija ne poštuje. Mislim da sam pomenuo i citirao sve iz Izveštaja o progresu na prošloj sednici koja je održana po ovoj temi. Činjenica je takođe da je onome ko je imalo upoznat sa stavom srpskog društva po ovom pitanju jasno da nije lako donositi konkretne odluke. Ali, zar najteži putevi nisu nekad i jedino pravi? Za novu stranicu potreban je novi pristup. Svestan sam da u Srbiji još ne postoji atmosfera u kojoj bi neko tražio oprost Albancima za ono što je tamo učinjeno. Verovatno za to treba sačekati neki drugi momentum. Vili Brant nije rekao žrtvama – ja vam se izvinjavam, nego im je rekao: „Mi smo se promenili, mi to više nećemo ponoviti“, podseća nas Latinka Perović. Možda bi u ovom trenutku to bilo dovoljno.

Naravno, biće ovde i glasova protiv sporazuma, glasova onih koji bi da stvore zamrznuti konflikt, glasova onih koji ne bi Republiku Srbiju da vide kao deo liberalnih demokratija, već priključenu istočnim carstvima. Svi koji tako misle čine pokušaj za osvajanje svakodnevnih političkih poena. Oni imaju pristup političara, a ne državnika, idu ka budućnosti koračajući unatraške, žele nastavak, a ne rešenje problema. Realistični pristup problemu stavlja nam do znanja da san o priključenju Republike Srbije istočnim carstvima u aktuelnim geopolitičkim previranjima je ne samo nerealan, već i opasan po budućnost ove zemlje. Turski nobelovac Orhan Pamuk jednom je rekao: „Istok ume da proguta ljude i njihove snove, zato treba da paze šta žele“.

Ono što protivnici dogovora misle da postignu silom najčešće se može postići sporazumom. Pored toga, silom se može i izgubiti. Primera za to ima dosta, i to svežih. Upravo zato ne mislim da rešenje treba tražiti u pištoljima 400 srpskih policajaca na Kosovu.

Na kraju, kao predstavnik albanske zajednice koja živi u Preševskoj dolini, mi smatramo da normalizacija odnosa sa Kosovom jeste od vitalnog značaja i za našu budućnost. U kontekstu budućeg sporazuma moram da naglasim da reciprocitet jeste adekvatno načelo ukoliko je cilj da se problemi rešavaju političkim putem. Interese morate da ostvarite dogovorom, jer ne možete jednostranom odlukom. Kosovo je nezavisno od Srbije i šta god da želite da tamo ostvarite morate to postići u dogovoru sa tamošnjim vlastima, a ko će biti tamo na vlasti, Srbija nema uticaj.

Srbija u republici Kosovo imaju broj na ustavom zagarantovana prava, što se tiče i parlamentarne zastupljenosti, ali i učešće u izvršnoj vlasti, Albanci i druge manjine to ovde nemaju. U skladu za zahtevom za više prava Srba na Kosovu, Beograd treba da ima u vidu da je logično i legitimno da albanska zajednica u Srbiji traži isti status koji Srbija traži za Srbe na Kosovu. Da bi se stvorili uslovi za obnovu poverenja albanske zajednice neophodno je da Vlada i državne institucije pokažu političku volju i da se ozbiljno angažuju na integrisanju albanske zajednice, na šta se Republika Srbija obavezala u okviru tri sporazuma koji se odnosi na opštine koje ima Albanci, čine većinu ili deo stanovništva.

Nepriznavanje diploma jeste jedan od napada na budućnost mladih Albanaca u Preševu, Bujanovcu i Medveđi. Kao što smo vas već obavestili na konsultacijama 14. jula ove godine, od nove Vlade očekujemo da radi na realizaciji i planova od sedam tačaka u vremenski precizno utvrđenom terminu.

Podsećanja radi, Vlada Republike Srbije je usvojila plan još u junu 2013. godine. Zaustavljanje procesa pasivizacija i adresa i formiranje parlamentarne komisije sa ciljem utvrđivanje tačnih podataka pasiviziranih adresa građana i predlaganje mera za povraćaj adresa, njoj adresa.

Formiranje posebnog razvojnog fonda Bujanovca, Preševa i Medveđe uz udvostručenje budžeta koordinacionog tela za kapitalne projekte i subvencije lokalnoj privredi, kao i dovođenje stranih investitora. Intezivacija dijaloga između Vlade Republike Srbije i izabrani predstavnika Albanaca Preševske doline uz učešće USA i grupe ambasadora „Prijatelja juga“. Izmene i dopune Zakona o zaštiti prava i sloboda, Zakona o nacionalnoj manjinama, posebno člana 16. stav 2.

Bujanovac, Preševo i Medveđa su najnerazvijenije opštine na nivou Republike Srbije, ali nisu mnogo bolji položaji ni ostale opštine našeg okruga. Mladi Albanci, Srbi i Romi beže svakog dana zbog besperspektivnog stanja u kojem se nalaze. Ove opštine polako, ali sigurno postaju udobni starački dom. Zato je vreme da država pokaže jednak tretman o svim građanima, da obezbede opstanak, a ne odlazak ljudi. Mladi su zajednička budućnost i o njima trebamo zajedno brinuti kao roditelji, a ne političari.

Zato vas pozivam da uvažite više napora u rešavanju krupnih pitanja i problema, da koristite političku snagu koji su vam građani ove zemlje dali kako biste istu pretvorili u perspektivu ljudi i kako biste zajedno sa Albancima gradili stabilniji, bezbedniji i perspektivniji Balkan. Na vama je da odlučite da li ćete ostati samo jedan u nizu političara ili preuzeti državničke obaveze, budite gde god. Na tom putu dogovor sa Albancima vam se nameće kao nepremostivo pitanje, dogovor uz trezvene i realne ambicije, bez fantazmagorije. Hvala.

Gospodine predsedniče, da ste me pažljivo slušali, ja sam rekao kada sam govorio o pravima Albanaca Preševske doline tamo gde čine većinu ili deo stanovništva. Zašto u Medveđi nema Albanaca, to je jedno posebno pitanje o kome bi trebalo da razgovaramo. O zahtevima Albanaca, odnosno pitanjima koja terete to stanovništvo tamo na vašem stolu se nalazi papir i ja bih voleo da krenete konačno da razgovarate. Dosta je obećanja.

Što se tiče sporazuma sa Kosovom, ja ću ponoviti ono što kažu Amerikanci – ukoliko vi dogovorite bilo koji sporazum sa Kosovom, mi ćemo to podržati. Ono u čemu se nećemo slagati jeste da na Zapadnom Balkanu treba da postoje različiti standardi manjinskih prava i kada govorimo o pitanju kažnjavanja onih koji slobodno izražavaju svoje mišljenje ja i dalje doživljavam parlament kao mesto u kom narodni poslanik može slobodno da kaže svoje mišljenje.

Svaka inicijativa koja teži da to zaustavi, jeste uvođenje strahovlade, ali da sam ja strahovao da će me ovde neko kazniti, sigurno ne bih došao na ovu sednicu ili možda uopšte u parlament, ali moja borba, pet izbornih krugova sam se borio za ovo mesto i neće niko da me zaustavi da iznesem slobodno svoje mišljenje. Hvala.

Gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, predstavnici Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca.

Pred nama se danas, između ostalog, na dnevnom redu nalazi i tačka o Predlogu odluke o izboru zamenika javnog tužioca, koje je podnelo Državno veće tužilaca, na osnovu ranije proglašenog konkursa za izbor zamenika javnog tužioca za područje Osnovnog tužilaštva u Vranju, tužilaštvo koje pokriva i područje Osnovnog suda u Bujanovcu, a samim tim i teritoriju opštine Preševo, opština sa većinskim albanskim stanovništvom.

Predloženi kandidat je izabran iz redova deset kandidata koji su se prijavili na taj konkurs, barem na osnovu rang-liste, a koji su u prethodnom postupku ocenjeni sa ocenom „pet“, odnosno „četiri“. U tih deset prijavljenih kandidata bilo je i dvoje kandidata iz redova albanske nacionalne zajednice, jedan je ocenjen ocenom „pet“, dok je drugi ocenjen ocenom „četiri“.

Izbor ovog kandidata je posledica odlaska u penziju dvoje zamenika javnih tužilaca iz Osnovnog tužilaštva u Vranju, jedinice u Bujanovcu, a koji su bili pripadnici albanske nacionalne zajednice, koji su penzionisani prošle 2021. godine. Dakle, to tužilaštvo je ostalo bez ijednog jedinog zamenika tužioca iz redova albanske nacionalne zajednice.

Mislim da su bili ispunjeni svi kriterijumi da Državno veće tužilaca za kandidata za zamenika OJT-a predloži jednog od kandidata albanske nacionalne pripadnosti, obzirom da su oba ispunila zahtevane kriterijume. Međutim, u svom predlogu Državno veće tužilaca se opredelilo za kandidatkinju iz Vranja, koja verujem ne zna albanski jezik, a koja će verovatno biti zadužena da pokriva radna mesta koja su do sada već izvršavali zamenici OJT-a iz redova albanske nacionalne zajednice. Ovakvim predlogom smatram da je Državno veće tužilaca diskriminisalo dvojicu kandidata albanske zajednice.

Član 27. Ustava Republike Srbije zabranjuje diskriminaciju. On kaže da su pred Ustavom i zakonom svi jednaki, da je zabranjen svaki vid diskriminacije, neposredne ili posredne, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti i drugo.

Član 77. Ustava Republike Srbije, koji izričito predviđa da su pripadnici nacionalnih manjina ravnopravni u vođenju javnih poslova, kaže da pri zapošljavanju u državnim organima, javnim službama, organima autonomne pokrajine, jedinicama lokalne samouprave vodi se računa i o nacionalnom sastavu stanovništva i odgovarajućoj zastupljenosti pripadnika nacionalnih manjina.

Ali pored ovoga, mislim da je najdrastičnije povređena odredba člana 60. Poslovnika o radu Državnog veća tužilaca koja naglašava, citiraću celu odredbu, odnosi se na posebna pravila odlučivanja, član 60. „Pre donošenja odluke o izboru, odnosno predlaganju kandidata za zamenika javnog tužioca u javnim tužilaštvima na području lokalnih samouprava u kojima je u službenoj upotrebi jezik ili pismo nacionalne manjine, veće pribavlja podatke o nacionalnom sastavu stanovništva lokalnih samouprava, kao i o nacionalnom sastavu nosilaca javnotužilačke funkcije u tom tužilaštvu. Ukoliko nacionalni sastav nosilaca javnotužilačke funkcije nije srazmeran nacionalnom sastavu stanovništva, a nije, na području nadležnosti javnog tužilaštva veće će po pravilu izabrati, odnosno predložiti kandidata one nacionalne pripadnosti čiji bi izbor, odnosno predlaganje doprinelo srazmernosti nacionalnog sastava, i to najviše rangiranog kandidata te nacionalne pripadnosti, ukoliko njegova ocena, odnosno broj bodova nisu ispod 90% ocene, odnosno broja bodova prvorangiranog kandidata. Posebna pravila o odlučivanja iz stava 2. ovog člana primenjivaće se u odnosu na one kandidate koji su se u konkursnoj dokumentaciji izjasnili o svojoj nacionalnoj pripadnosti i dali saglasnost veću za primenu posebnih pravila.“

Kao što sam obavešten, oba kandidata su u aplikaciji na konkursu napisala i svoje etničko, odnosno nacionalno poreklo.

Dakle, kako nisu ispoštovane navedene odredbe Ustava, odnosno ključna odredba Poslovnika o radu Državnog veća tužilaca, predlažem da se ova tačka povuče sa dnevnog reda i da Državno veće tužilaca još jednom razmotri ili da Narodna skupština ne da saglasnost na ovaj deo. Hvala.

Hvala, gospođo predsedavajuća.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministarka, ovom odlukom se predlaže izbor tužilaca u tužilaštvu za organizovani kriminal, tužilaca u apelacionim i javnim tužilaštvima, višim i osnovnim tužilaštvima.

Ne znam da li na listi predloženih kandidata ima lista kandidata iz redova nacionalnih manjina, ali po onome što vidim, ne vidim nijednog predstavnika iz redova albanske nacionalne manjine. Možda je zato i ovo trenutak da istaknem neke činjenice a u cilju poboljšanja delotvornog učešća manjina u pravosudnim institucijama.

U Osnovnom tužilaštvu u Vranju, odeljenje zapravo zaduženih za Bujanovac, bilo je zaposleno dvoje zamenika tužilaca albanske nacionalne pripadnosti koji su tokom ove godine ispunivši zakonske uslove otišli u penziju i ova radna mesta su upražnjena. Osnovno tužilaštvo je ostalo bez i jednog pripadnika iz redova albanske nacionalne manjine u redovima zamenika javnih tužilaca.

Radi informisanja javnosti, Osnovno tužilaštvo u Vranju nadležno je i za područje osnovnog suda u Bujanovcu a samim tim pokriva i područje Opštine Preševo, područje sa značajnim brojem albanskog stanovništva, koje je ostalo bez i jednog pripadnika u redovima tužioca, odnosno zamenika tužioca.

Participacija nacionalnih manjina u svim državnim institucijama, pa i pravosuđu zagarantovana je članom 77. stav 2. Ustava Republike Srbije i članom 20. Zakona o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina. Demokratija je proces koji podrazumeva da štiti celokupno stanovništvo jedne države, bez obzira na njegove kulturne, društvene, ekonomske, jezičke, etničke ili verske pripadnosti.

Države moraju u celosti poštovati vladavinu prava i međunarodne standarde manjinskih prava, uključujući i standarde koji se odnose na delotvorno učešće manjina, kaže se u preporukama iz Lunda da delotvorno učešće nacionalnih manjina u javnom životu Visokog komesara OEBS-a za prava manjina.

Budući da se autoritet vlasti zasniva na volji naroda, dokument iz Kopenhagena, preambula stav 5. i 6, podrazumeva da svako ima pravo da učestvuje u javnim poslovima, zauzvrat to zahteva da na svim nivoima vlasti postoje reprezentativne institucije, kaže se u Univerzalnoj deklaraciji demokratije Interparlamentarne unije usvojene 1997. godine.

S tim u vezi, moram da kažem da su manjinska prava integralni deo međunarodnih propisa o ljudskim pravima i one nameću obavezu svakom članu međunarodne zajednice. Države članice OEBS-a su takođe vezane svojim političkim opredeljenjima i obavezama u oblasti manjinskih prava, na osnovu dokumenta iz Kopenhagena. U Povelji UN naglašen je značaj sprečavanja i otklanjanja pretnji miru, Povelja UN, član 1. Istorija nam pokazuje da postoji veća verovatnoća izbijanja sukoba kada države ne štite adekvatno manjinska prava.

Prema Ljubljanskim smernicama za integraciju raznolikih društava, države su dužne osim da promovišu prava manjina da delotvorno učestvuju u javnom životu obavezni da omoguće njima da očuvaju svoj identitet tako što će im pružiti jednake mogućnosti za korišćenje njihovog jezika, što znači da treba obezbediti uslove za korišćenje manjinskih jezika i u sudskim postupcima, a to se postiže i preko zapošljavanja lica sa znanjem manjinskih jezika.

Dakle, Republika Srbija je obavezna da kao član Međunarodne zajednice OEBS, Saveta Evrope, UN, stvori jednake mogućnosti za sve manjine, pa i za albansku manjinu. Moram reći da je participacija Albanca u pravosudnim institucijama koje pokrivaju područje opštine Preševo, Bujanovac, pa i Medveđa ispod nivoa koje zahtevaju kako domaći tako i međunarodni standardi. U Osnovnom sudu u Bujanovcu je 67 zaposlenih od kojih je samo 20 albanske nacionalne pripadnosti dok je 47 srpske nacionalne pripadnosti. Od 12 sudija koliko ima taj sud, osam je srpske, četiri albanske nacionalne pripadnosti. U Osnovnom tužilaštvu u Vranju je bilo zaposleno troje Albanaca, dva zamenika i jedan viši pomoćnik tužioca, dva zamenika su otišla u penziju i ta dva mesta su ostala upražnjena.

Ovo su podaci koje su te institucije dale predsedniku skupštine opštine Bujanovac na njegov zahtev dok je Prekršajni su u Vranju, odeljenje u Bujanovcu odbilo da da tražene podatke, pa je predmet prosleđen Povereniku za informacije od javnog značaja. Postoje nekoliko pripadnika albanske zajednice koji ispunjavaju sve kriterijume koje zahtevaju zakon za izbor na mesto sudija, odnosno javnih tužioca ili njenih zamenika.

Svestan je da je integracija proces koji traje, ali isto tako moram da istaknem da se mi nalazimo u jednom procesu koji traje od 2001. godine, a koji je započeo tadašnjim planom i programom za rešavanje krize u opštinama Preševo, Bujanovac i Medveđa, čije su odredbe potvrđene novim sporazumom 2009. godine koji je zaključen posredstvom misije OSCE u Srbiji i njenog tadašnjeg šefa ambasadora, Hansa Ola Urstad, pa je iz zaključka Vlade Republike Srbije iz 2013. godine kojim je u potpunosti prihvaćena informacija koordinacionog tela o neophodnosti integracije albanske manjine u svim državnim institucijama, pa i u pravosuđu.

Adekvatno i delotvorno predstavljanje manjina ne bi trebalo ograničiti samo na lokalni nivo. Regionalna participacija je poželjna, ali i dobra za demokratiju. Verujem da ste vi upoznati da je u višem tužilaštvu, Javnom tužilaštvu u Vranju nijedan Albanac nije zaposlen, a to tužilaštvo pokriva teritoriju u kojoj albanska manjina čini više od 20$% stanovništva.

Dakle, kako se radi o pravosudnim institucijama koje pokrivaju teritorije koje su nastanjene albanskim kao većinskim stanovništvom, moje bi u ovom trenutku bilo i pitanje, da li ministarstvo ima konkretan plan popunjavanja tih radnih mesta i obezbeđivanja ravnopravnih uslova integracija pripadnika albanske nacionalnosti u te institucije, govorim o onim pripadnicima koji ispunjavaju zakonske uslove za izbor, odnosno imenovanje na ta mesta. Hvala vam.