Gospodine predsedniče, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, ja ću se osvrnuti samo na tačku – Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranju terorizma.

Naravno, kao i zakon koji je u skladu sa međunarodnom borbom protiv terorizma, protiv jednog globalnog zla, vidimo i angažman Republike Srbije u tom cilju. U načelu nemamo ništa protiv zakona.

Ono što kod nas ostavlja nedoumicu, a jeste način na koji će se taj zakon u praksi primeniti u situaciji kada je poverenje institucija koje će ga sprovesti, na nekom niskom nivou. Opšta slika demokratije u Srbiji za manjine, posebno za Albance koji se svakodnevno sataniziraju i koji se smatraju nekim dežurnim teroristima navodi nas na opravdane nedoumice kako će se zakon primeniti? Kako će se primeniti i prema političkim neistomišljenicima, opoziciji, organizacijama civilnog društva?

U zadnjoj godini stanje institucija demokratije u Republici Srbiji dosta je nazadovalo. Održani izbori ove godine se mogu smatrati kao najspornijem od 2000. godine, piše u Izveštaju Beogradske otvorene škole, koji je odrađen u saradnji sa Kraljevinom Švedskom.

Godina obeležena vanrednim stanjem u kojem se parlament neopravdano nije sastajao. Nazadovanje institucije nije promaklo ni međunarodnim posmatračima, Fridom Hausu u 2019. godini npr. svrstavao je Srbiju u delimično slobodne zemlje, umesto slobodne, a godine 2020. definisao Srbiju kao tranzicioni hibridni režim u svom indeksu zemalja u tranziciji.

Iako je pristup Evropskoj uniji ostao glavni spoljnopolitički cilj pojedine izjave državnih funkcionera za vreme vanrednog stanja smogle su ozbiljno uticati na urušavanje poverenja građana u Evropsku uniju. Na primer pominje se izjava predsednika Vučića o vekovnom i čeličnom prijateljstvu sa Kinom ili o tome da ne postoji evropska solidarnost, da je ona samo bajka.

Prostor za delovanje i razvoj organizacija civilnog društva nastavlja trend sužavanja, zaključuje taj isti izveštaj. Uzimajući u obzir zabeležene pritiske na istraživače, aktiviste i novinare, nazadovanje je obeležila i Međunarodna organizacija civilnog društva „Civikus“ koja je prostor za delovanje OCD-a, znači Organizacija civilnog društva u Srbiji okarakterisala kao ometen. Srbija je svrstana u red zemalja sa najozbiljnijim preprekama za slobodno delovanje organizacija civilnog društva.

Najozbiljniji pokušaj ugrožavanja slobode Organizacija civilnog društva se dogodio krajem jula ove godine kada je Uprava za sprečavanje pranja novca i finansiranje terorizma zatražila od poslovnih banaka podatke o finansijskim transakcijama 37 organizacija i medija i 20 pojedinaca. U javnosti je stvoren utisak da se radi o procesu progona i zastrašivanja 275 organizacija civilnog društva. Ovim povodom se oglasila i misija OEBS-a, ambasada SAD, Evropska komisija, Zaštitnik građana je najavio kontrolu zakonitosti ove provere.

Što se slobode izražavanja tiče, u Srbiji u 2020. godini nastavlja se trend pada te slobode. Prema poslednjem izveštaju „Reportera bez granica“, ona zauzima 93 mesto. Najniža pozicija od 2013. godine i pad od 30 mesta. U Izveštaju se kaže da je Srbija postala država u kojoj je često opasno biti novinar i da lažne vesti alarmantnom brzinom dobijaju vidljivost i popularnost. Fridom Haus za 2020. godinu ocenio je da Srbija podriva slobodu medija nedostatkom transparentnosti vlasništva nad medijima, kao i visokom cenzurom koja je karakteriše.

Dakle, zbog svega toga naša opravdana sumnja jeste u nepristrasnost primene ovog zakona. Inače, načelno rekao sam na početku da je ta globalna borba protiv jednog globalnog zla kao što je terorizam, nemamo u načelu ništa protiv. Hvala.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani, danas je 10. decembar, Međunarodni dan ljudskih prava, dan kada su UN 1948. godine usvojile Univerzalnu deklaraciju o ljudskim pravima, čime je po prvi put u istoriji priznato pravo svih ljudi za život, slobodu i sigurnost, bez ikakvih razlika, dan koji svet obeležava kao podsetnik kako se sva ljudska bića rađaju slobodna i jednaka u dostojanstvu i pravima.

Kao i svake godine, ovaj dan je prilika da se osvrnemo i na situaciju u vlastitoj zemlji.

Nažalost, Srbija se ne može pohvaliti rezultatima koji bi bili u skladu sa očekivanjima svih njenih građana.

Danas vlast karakteriše, između ostalog i urušavanje ostvarenih prava, odsustvo javnog dijaloga, tolerancije, slobode izražava i prihvatanja kritičkog mišljenja. Dok nam je država partija partikularna, univerzalnost nam je zajednička. Kao ljudi, imamo čoveka sa njegovim slobodama i pravima.

Poštovanje ljudskih prava se nikada nije nalazilo visoko na lestvici prioriteta države i zbog toga što se ljudska prava percipiraju kao imperijalni koncept zapada na kojem insistiraju nevladine organizacije zbog novca koji dobijaju.

Srbija nakon raspada Jugoslavije stvara etnonacionalnu homogenu državu, što isključuje kompromis sa manjinama. Balans sa manjinama je neophodan, kako bi se podržali kulturna i etnička različitost.

Politički i ekonomski pritisak, cenzura, doveli su gotovo do potpune deprofesionalizacije medija. Veliki broj njih je sveden na propagandno sredstvo vlasti. Pritisak, cenzura, širenje neistina i poluistina, kreiranje paralelne stvarnosti, izmišljanje i vređanje stvarnih i navodnih protivnika režima staljinističkim metodama, vulgarizaciji, javno napisane i izgovorene reči, negiranje ratnih zločina i diskriminacija ranjivih grupa su svakodnevnost današnje Srbije.

Izveštaj Komisije iz Saveta Evrope konstatuje da je uključenost građana i civilnog društva u procesu donošenja odluka u Srbiji veoma nizak, što predstavlja još jedan veliki problem i prepreku za punu primenu standarda ljudskih prava na domaćem nivou.

Neshvatljivo odsustvo napretka u oblasti vladavine prava, borbe protiv korupcije i slobode medija čine 2020. godinu kao godinu bez ijednog otvorenog poglavlja u pregovorima sa EU.

Posebno su na udaru oni koji se kritički izjašnjavaju o Vladi, kao i oni koji se bave suočavanjem sa prošlošću i korupcijom. Na udaru je i mali broj kritički orijentisanih medija. Odsustvo vladavine prava onemogućava se, uprkos pritiscima iz društva, funkcionisanje institucija, posebno sudstva.

Urušavanje ideje profesionalizacije institucija traje i dalje, poprimajući pogubne dimenzije. Voluntarizam i partizacija pretvorili su državne institucije u bastion naprednjaka. Kampanje protiv onog dela civilnog sektora koji zastupa evropske vrednosti kao što su vladavina prava, tržište, ljudska prava, nekažnjivost, traju u kontinuitetu i po sadržaju ne predstavljaju novost.

Tokom ove godine, Vlada Republike Srbije nije preduzela gotovo ništa da poboljša ljudska i manjinska prava. Na adekvatno predstavljanje manjina u javnom sektoru zakonom zabranjena i javno korišćenje nacionalnih simbola, posebno za Albance, nepriznavanje diploma sa Kosova u Srbiji, pored obaveze koje je predsednik Vučić preuzeo Vašingtonskim sporazumom, neustavna izmena etničke strukture stanovništva u Preševu, Bujanovcu i Medveđi, koje se vrši u ime zakona na osnovu pasivizacije adresa, predstavljaju samo neke od konkretnih slučajeva kršenja ljudskih i manjinskih prava.

Poštovani građani, 30 godina od pada jednopartijskog sistema i 20 godina od 5. oktobra Srbija je daleko od izgradnje moderne, građanske i demokratske Republike. Daleko od toga da je ona Republika ravnopravnih građana. Daleko od toga da bude Republika koja se bori protiv diskriminacije drugog, bez obzira što taj drugi može biti žena, opozicionar, Albanac, Rom, Musliman, agnostik i drugo. Daleko je od Republike koja uspostavlja jednak tretman prema radniku, nezaposlenom, siromašnom, neobrazovanom, bolesnom, penzioneru, kao što ga ima prema svemogućem bogatašu.

Na kraju, ekstremni nacionalizam koji je dominirao tokom devedesetih godina prošlog veka u suštini je promenio samo formu. Nacionalistički koncept države ne podrazumeva uspostavljanje stabilne i efikasne države, niti modernog društva.

Zato je Srbija nedovršena država, jer još uvek nije razrešeno pitanje njene budućnosti. Zbog teritorijalnih aspiracija koje su još uvek jake, Srbija nije u stanju da izvrši unutrašnju integraciju.

Danas, drugačije od vlasti, mi politički opozicionari i građani u ovom danu kada treba da se podsetimo reči Nelsona Mendele: „Biti slobodan ne podrazumeva samo skidanje lanaca. Biti slobodan podrazumeva, pre svega, i način mišljenja kojim se poštuje i uveličava sloboda drugih“. Za ovo nije potrebna samo drugačija vlast, već i drugačija republika.

Zbog svih ovih pojava koje stoje na putu napretka zemlje prema članstvu EU, moje pitanje za Vladu Republike Srbije je koje će mere preduzeti u otklanjanju svih ovih prepreka koje sprečavaju dalji i brži progres prema punopravnom članstvu u EU? Hvala.

Gospođo predsedavajuća, mislim da ste bili dužni da prekinete govornika, jer je on povredio član 106. stav 1. - govornik može da govori samo o tački dnevnog reda o kojoj se vodi pretres. Pretres se vodi o amandmanu Vlade, ne o amandmanu naše poslaničke grupe i mislim da je prethodni govornik pogrešio.

Što se tiče Koordinacionog tela, postojanje Koordinacionog tela je obaveza Republike Srbije iz 2001. godine kada je usvojen program i plan tadašnje Savezne i Republičke vlade za rešavanje krize u opštinama Bujanovac, Preševo i Medveđa i kao takav sigurno da ne može zbog jednog govora da se poništi.

Jeste, osam miliona je manje u Koordinacionom telu ove godine u odnosu na planirani budžet prošle godine, ali nama je u toku ove godine smanjeno 20% sredstava Koordinacionog tela za kapitalne investicije. Opštine su dobile po 10 miliona iz tekuće budžetske rezerve, ali ako je Bujanovcu skinuto 23 miliona i 700 negde, dobio 10 miliona opet tokom ove godine, Bujanovac je oštećen. Zahvaljujem.

Hvala.

Gospodine ministre, pažljivo sam slušao vaš odgovor, ali naš amandman za više sredstava u Koordinacionom telu jeste u skladu sa jednim mini programom koji su naše opštine sačinile upravo sa predsednikom Koordinacionog tela pre dve godine, a kada je od nas traženo da kandidujemo kapitalne projekte za tri godine zaredom. Naravno, verujem da je blagovremeno ministarstvo bilo informisano o tome.

Što se tiče uspostavljanja nekog posebnog principa za dodelu tih sredstava koje je kolega Mitrović zatražio, mislim da ste trebali da odgovorite da se sredstva dele po zakonu, a ne po etničkom principu, jer kuda će nas to voditi ako država krene tim putem?

Vidim da kolegi Mitroviću smetaju moji govori, ali svako ko stvarno i iskreno želi evropske integracije, da ova zemlja bude sastavni deo EU bi podržao svaki moj govor. Naravno, oni smetaju samo onima koji nisu iskreno za evropske integracije, kojima evropske integracije služe samo radi održavanja na vlasti.

Verujem da ste imali kontakte sa predsednikom Koordinacionog tela, odnosno sa službom Koordinacionog tela i oni su u detalje upoznati sa tim projektima koje su opštine Preševo, Bujanovac i Medveđa kandidovali još pre dve godine, da se finansiraju iz tog budžeta. U skladu sa tim je podnet i naš amandman za više sredstava upravo za takve projekte koji imaju za cilj poboljšanje uslova života naših građana. Zahvaljujem.

Gospodine predsedniče, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, kao što je rečeno, budžet je jedna od najvažnijih odluka koje se donose u toku jedne kalendarske godine i, zbog poštovanja principa demokratičnosti, budžet mora uključiti i građane. On mora kroz javne politike da obezbedi pravdu, sigurnost i opšti razvoj. Dakle, budžet je vrh političke participacije građana. Da li je to u praksi tako, to nije tema kojom ću se danas baviti, ostavljam javnosti nek o tome ima svoje kritično mišljenje.

Ono što mene zanima jeste da, iako se govori da će budžet biti razvojni i da će imati najviše kapitalnih investicija, ja ne vidim pomake u pogledu poboljšanja budžeta za nacionalne savete nacionalnih manjina, niti za opštine Preševo, Bujanovac i Medveđa, koje se finansiraju, odnosno čiji se projekti finansiraju preko budžeta Koordinacionog tela. Šta više, imamo manje osam miliona u odnosu na prošlogodišnji budžet za Koordinaciono telo za kapitalne investicije, a takođe je malo sredstava u odnosu na potrebe koje Nacionalni saveti nacionalnih manjina imaju.

Iskoristiću podatke samo jedne od ovih opština, ali, obzirom da su oni slični, ti podaci vrede i za Preševo i za Medveđu.

Moram istaći da od 2014. godine transferna sredstva, redovni transferi opštinama nisu povećani. Bujanovac je, na primer, primio ili prima i danas 391.927.649,00 dinara, odnosno 32.660.000,00 dinara mesečno. Sada, mesečna masa sredstava za plate 2014. godine iznosila je 20.300.000,00 dinara. Danas, 2020. godine ta masa iznosi 25 miliona, što znači da su potrebe te opštine povećane.

Priznavanjem prava na naknadu putnih troškova za sve radnike mesečno opština izdvaja šest miliona, četiri i po miliona dinara za predškolsku ustanovu i osnovne i srednje škole i 1,5 miliona dinara za ostale korisnike.

Posebnim kolektivnim ugovorom u obrazovanju priznaje se pravo na jubilarne nagrade za 10, 20, 30 i 35 godina, pomoć u medicinskom lečenju i pomoć u slučaju smrti člana porodice.

Veliki broj sudskih presuda za predmete iz osamdesetih godina, takođe, opterećuje budžet ovih opština, a naravno i posledice pandemije se najviše osećaju u nerazvijenim opštinama.

Mi smo pokušali amandmanima da utičemo na poboljšanje budžeta i to da se ekonomska klasifikacija 4.81, dotacije nevladinim organizacijama, odnosno nacionalnim savetima i nevladinim organizacijama poveća sa 267 miliona na 534 i, takođe, glava 3.12, služba Koordinacionog tela Vlade Republike Srbije opštine Preševo, Bujanovac i Medveđa, treba uvećati sa 382 miliona na iznos od 465 miliona, odnosno za 30%, zbog potreba koje postoje u ovim opštinama.

Nadam se da će Vlada pozitivno sagledati naše amandmane i da će prihvatiti one koji imaju za cilj da pomognu ovim opštinama da završe projekte koji su započeli, a sve u cilju da se našim građanima poboljšaju uslovi življenja.

To su naši predlozi i nadam se da će oni biti prihvaćeni. Zahvaljujem.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, moje prvo pitanje je za ministra unutrašnjih poslova. Radi se o procesu pasivizacije prebivališta građana u opštini Medveđa.

Kao što je već nekoliko puta rečeno, u ovoj opštini se vrši masovan proces pasivizacije prebivališta građana zbog kojih oni gube svoja građanska prava, a između ostalog i pravo glasa. Na ovaj način su zadnji izbori održani u ovoj opštini 2018. godine pokazali da se ovaj proces najdrastičnije odvijao prema građanima albanske nacionalnosti, te je imalo direktan uticaj u predstavničku snagu albanske zajednice u ovoj opštini.

Od osam odborničkih mandata, koliko su pre 2018. godine imale albanske stranke u ovoj opštini, na izborima 2018. godine su uspele da dobiju samo tri mandata zbog brisanja iz evidencije velikog broja birača. Dakle, ovo je, po meni, jedan nedemokratski, antiustavni proces koji se odvija i koji direktno utiče na promenu etničke strukture stanovništva ove opštine.

Moje pitanje za ministra unutrašnjih poslova glasi – koliko je građana pasiviziralo prebivalište u ovoj opštini tokom 2017, 2018, 2019. i 2020. godine u sledećim naseljenim mestima: Medveđa administrativni centar, Sijarinska banja, Tupale, Svirce, Grbavce, Rama banja, Stara banja, Sijarina, Đulekare, Lapaštica i Kapit?

Moje drugo pitanje za predsednicu Vlade i predsednika vladine Komisije za nestala lica, gospodine Odalovića. Naime, kako su nas mediji već obaveštavali, dana 16. novembra na lokaciji kamenoloma Kiževak u blizini Raške pronađeni su posmrtni ostaci 15 do 17 n.n. lica za koje se sumnja da bi mogli da budu tela Albanaca sa Kosova.

Kao što je za RTS rekao gospodin Odalović, predsednik vladine Komisije za nestala lica, ovo je jedna od lokacija koja se pretražuje po informacijama dobijenim iz Prištine.

Moje pitanje za predsednicu Vlade, odnosno gospodina Odalovića jeste da li su izvršne potrebne DNK analize koje bi utvrdile identitet osoba iz te masovne grobnice i koje su druge lokacije u pitanju koje bi trebalo pretražiti? Ukoliko u ovom trenutku nije urađena konačna analiza, molim vas da, kada je budete dobile, obavestite ovu Skupštinu i mene kao podnosioca pitanja. Hvala.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici i članovi Vlade, uz jezik, nacionalni simboli predstavljaju elemenat posebnosti jednog naroda preko kojeg pripadnici tog naroda, odnosno njegove nacionalne manjine mogu da predstavljaju, odnosno izražavaju svoj nacionalni identitet.

Polazeći od ovog načela, danas zastava Republike Srbije slobodno vijori u Gračanici, u Kotoru, Kumanovu, gde ondašnji Srbi uživaju status nacionalne manjine. Ni vidim ništa loše u tome da manjina, na osnovu zakona, ostvaruje pravo slobodne, javne i službene upotrebe svog nacionalnog simbola. Ali isti standard ne važi u Republici Srbiji.

Iako u Ustavu član 79. priznaje pravo nacionalnim manjinama i na upotrebu svojih simbola na javnim mestima, kao načinu čuvanja njihovog identiteta, Zakon o pravima i slobodama nacionalnih manjina u stavu 2. člana 14. ograničava ovo pravo formulacijom da njihovi simboli ne mogu biti identični sa simbolima drugih država. Jednostavno, dok zastava Republike Srbije može slobodno da vijori na teritorijama susednih država, zastave susednih država ne mogu da vijore na teritoriji Republike Srbije.

Koja se poruka šalje na ovaj način? Da i druge države mogu da ograniče nacionalnim manjinama da slobodno i javno upotrebe svoje simbole. Ne, ne mislim da je to rešenje. Rešenje nije u zabrani ispoljavanja nacionalnog identiteta, već u postavljanju standarda koji nas čine ravnopravnim.

I pored zakonske zabrane službene upotrebe nacionalnog simbola Albanaca u Republici Srbiji, mi se zalažemo za ravnopravnost – da srpska zastava može slobodno da se koristi od srpske manjine, ali da istovremeno pripadnici manjina u Republici Srbiji mogu slobodno da koriste svoje simbole. Jednakost je da ono što želim za sebe priznam i drugima. Dakle, da ova zastava može slobodno da vijori u Gračanici ili drugim mestima na Kosovu, ali isto tako da i ova zastava može slobodno da vijori u Bujanovcu, Preševu i Medveđi. Ne jednakost u diskriminaciji nacionalnih manjina, već jednakost u poštovanju njihovih prava. Dok zabranjuje pravo službene upotrebe nacionalnih simbola, samo se ugrožavaju prava Srba u regiona koji uživaju status nacionalne manjine.

Kako biste reagovali ukoliko sutra parlament iz Severne Makedonije, Crne Gore, Kosova hoće da usklade svoje zakone po pitanju upotrebe nacionalnih simbola nacionalnih manjina sa zakonom u Republici Srbiji? Zato izmena Zakona o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina u Srbiji nameće se kao neophodnost koja ide u dobrobit i srpske manjine u regionu. Postavljanje simbola drugih država na reverima sakoa predsednika država u bilateralnim susretima predstavlja samo lažnu iluziju demokratije, sve dok ne priznamo pravo jedne nacionalne manjine da slobodno i službeno koristi svoje nacionalne simbole. Jednakost u pravu na korišćenje simbola nacionalnih manjina predstavlja stabilnost i mogućnost za pomirenje i održivi mir. Suprotno tome predstavlja samo izvor daljih nestabilnosti i mržnje među narodima.

Zato u svojstvu predsednika parlamentarne grupe Ujedinjena dolina i SDA pitam predsednicu Vlade Republike Srbije i ministarku za ljudska i manjinska prava – da li će Vlada pokrenuti postupak izmene Zakona, odnosno brisanja ograničenja iz stava 2. člana 14. Zakona o pravima i slobodama nacionalnih manjina. Zahvaljujem.

Samo bih vas zamolio da pogledate Zakon o upotrebi grba, zastave i himne Republike Srbije, koji opisuje način na koji se može upotrebiti zastava drugih država, član 8, član 33, član 30, član 41. U skladu sa tim, ja sam ovo primenio.

Ukoliko nema tolike tolerancije…

Zahvaljujem na odgovoru.

Nadam se da će barem proces evrointegracija u kojoj se Srbija nalazi doprineti tome da se podrazumevaju osetljiva pitanja koja znače identitet jedne manjine i da taj proces pomogne da se ovo pitanje reši. Ja se nadam da taj proces koji ste vi sa nacionalnim savetima pokrenuli prekjuče dati konkretne rezultate iako do sada nije bilo naročite volje da se ovo pitanje reši. Evo, vidimo i po reakciji kolega narodnih poslanika.

A ja vas samo podsećam na Zakon o upotrebi grba, zastave i himne Republike Srbije koji u članu 8. kaže – da grb, odnosno zastava strane države mogu se isticati u Republici Srbiji samo uz grb, odnosno zastavu Republike Srbije. Što sam i učinio.

Član 30. – ako se zastava Republike Srbije ističe u Republici Srbiji zajedno sa drugim domaćim ili stranim zastavama zavisno od načina postavljanja tih zastava., pa stav 4. istog člana kaže – na prvom mestu uvrsti, odnosno sa leve strane spreda gledano ako su zastave poređane u vrstu. I kada je zabranjeno da se ona ističe jeste, ne sme biti izložena da dodiruje tle, niti kao podloga, podmetač, prostirka, zavesa ili draperija. Zastavom se ne mogu prikrivati vozila ili drugi predmeti niti se mogu ukrašavati konferencijski stolovi ili govornice, osim u formi stone zastavice.

Dakle, vi meni uskraćujete pravo da ovo koristim. Na neki način pokušavate uvesti monopol i cenzuru nad slobodnom rečju. Ako neće ministarstvo sigurno će naša poslanička grupa da pokrene inicijativu za izmenu tog člana u vrlo bliskoj budućnosti. Hvala vam.

Što se tiče pomoći Koordinacionog tela mislim da to nije neki pokloni koji se daje već je to obaveza Republike Srbije na osnovu programa tadašnje savezne i republičke vlade iz 2001. godine koja traje i danas.
Što se tiče činjenice da se danas deli u Bujanovcu 30 miliona za malu privredu. U redu je to, to pozdravljam. Ja sam kao član predsedništva Koordinacionog tela to podržavao i na moju inicijativu je taj deo u budžet ušao.
Međutim, istovremeno imamo pre nekoliko dana, pre nedelju dana smo iz budžeta naših opština skinuli po 20 miliona, baš iz tog Koordinacionog tela, što za opštine kao što je Preševo, Bujanovac i Medveđa zaista znači mnogo. Ako je, kako vi kažete, kordinacija saveta nacionalnih manjina u jednom partnerstvu sa Vladom onda ne znam zašto je zadnji sastanak pre godinu dana održan. Takvo partnerstvo nije garancija nekom uspehu. Onda bi trebalo što češće da se sastanete sa predstavnicima saveta nacionalnih manjina kako biste saslušali njihove probleme i imali razumevanje.
Ja ne znam gospodo predsednice ima li važnijeg pitanja za čoveka od svog identiteta. Možemo mi imati i pare, možemo imati i zaposlenje, ako nemamo identitet, a bez identiteta, rekao sam, uz jezik, nacionalni simbol predstavlja deo identiteta albanskog naroda.
Da se razumemo, zastava koju Albanci koriste nije iz 2012. godine, to je zastava koju Albanci koriste od 1443. godine i ona je više narodna zastava, nego što je državna zastava. Zahvaljujem.

Hvala.

Gospodine predsedniče, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, ja ću se osvrnuti samo na deo amandmana koji se odnosi na finansiranje Koordinacionog tela.

Naime, predloženim rebalansom je smanjeno finansiranje dela budžeta koordinacionog tela za 50 miliona i to upravo onog dela iz kojeg se finansiraju i kapitalni projekti za opštine Preševo, Bujanovac i Medveđa.

Znate, ove opštine su najsiromašnije na celoj teritoriji Republike Srbije i jedina sredstva koja imaju za kapitalne investicije jesu ovo što stiže iz Koordinacionog tela.

Obzirom na posledice korona virusa, da je lokalna ekonomija bila slaba, prihodi lokalne samouprave su, takođe, slabi, biće nemoguće da projekte koji su započeti ove opštine i isprate i izvršavaju.

U periodu kada je uvedeno vanredno stanje zbog korona virusa mislim da smo se i mi svi složili da budemo solidarni, jer nismo znali koje će biti posledice u prilivu i lokalnih budžeta, ali i republičkog budžeta.

Međutim, kada smo prekjuče čuli da je budžet uspešno realizovan da se ni jedan kapitalni projekat neće obustaviti onda se postavlja pitanje – zašto baš u onim najsiromašnijim delovima ove države, u tim siromašnim opštinama se smanjuje za 50 miliona? Pedeset miliona dinara i to 20 Preševo, 20 Bujanovac, 10 miliona Medveđa. Nisu velika sredstva koja bi oštetila republički budžet ili uopšte realizaciju tog budžeta.

Zato predlažem ministru i svim poslanicima da naš amandman prihvate, jer će to značiti da i opština Preševo, Bujanovac i Medveđa će moći tokom ove godine da izvršavaju svoje obaveze za započete kapitalne projekte. Zahvaljujem.

Ne znam da li je do sada bila praksa u ovom parlamentu da samo jedan amandman bude u rebalansu budžeta i da ne bude solidarnosti sa njim.

Postavio sam pitanje na koje nisam dobio odgovor od ministra finansija o vraćanju sredstava Koordinacionog tela, niti sam nešto politizirao, niti sam rekao da će to ići ovoj ili onoj zajednici. Ako mi trebaju pravni saveti, verujem da ova Skupština ima pravne timove od kojih mogu zatražiti. Nije potrebno da neko drži predavanja ovde na sednici. Čekam konkretan odgovor - da li postoji mogućnost da se Koordinacionom telu Vlade Republike Srbije za opštine Preševo, Bujanovac i Medveđa vrate 50 miliona za kapitalne projekte?

Ovo kažem iz razloga zato što smo mi bili solidarni u vreme kada je nastupila pandemija. Opština Bujanovac je preko 10 miliona svojih sredstava ili sredstva iz donacija poklonila Domu zdravlja u Bujanovcu, ali je obustavila kapitalne projekte. Ukoliko smo prekjuče čuli priču da finansijski Srbija stoji bolje od mnogih zemalja, ne samo u okruženju, nego i u Evropi, onda ne vidim razloga da se baš tamo gde je najtanje ukidaju sredstva. Hvala.

Gospodine predsedniče, ukazujem na povredu Poslovnika, član 106. stav 1, da govornik može da govori samo o tački dnevnog reda.

Kao što smo do sada čuli od onoga što je ministar za finansije rekao, pred nama je tačka dnevnog reda – rebalans budžeta. Niti ja, niti bilo ko od poslanika je čuo da su Šiptari tema ovog dnevnog reda, tako da ukazujem na prethodnog govornika, da je time povredio dostojanstvo Albanaca uopšte, i nas, narodnih poslanika koji predstavljamo Albance. Taj termin koristi ne samo narodni poslanik, već i određeni ministri. Javnosti radi, Nacionalni savet Albanaca je pokrenuo sudski postupak protiv ministra Vulina, upravo zbog onoga, kako on kaže, da pežorativno tako zove Albance.

Želim da se Skupština izjasni o ovoj povredi Poslovnika.

Da, želim da se Skupština izjasni.