Poštovani građani, dame i gospodo narodni poslanici, mirdita, dobar dan, sudeći prema reakcijama na moj prethodni govor sa prošle sednice, i ako bih poslušao savet koji Meša Selimović daje čoveku kome želi dobro da ne govori uvek ono što misli, ja bih danas trebao da ćutim. Međutim, ja nisam ovde izabran da bih ćutao, nego upravo suprotno, da bih rekao ono sa čim se ne slažem.

Ovde sam zahvaljujući glasovima Albanaca Preševske doline, a čast mi je da predstavljam i građane koji su svoj glas dali jednoj autohtonoj bošnjačkoj stranci u Novom Pazaru SDA Sandžaka. Dakle, ja ne predstavljam ni žute, ni plave, ni crvene, ni crne, već diskriminisane Albance Preševske doline.

Od nas se danas traži da podržimo izbor nove Vlade Republike Srbije, nove Vlade sa istim premijerom, sa istim šefom, stanja u kom je predsednik i premijer i Vlada i parlament, „leta semua“. Ovakav parlament je drugačiji od Vlade, parlament je novi, poseban, jedinu opoziciju u njemu čine poslanici Ujedinjene doline i SDA Sandžaka. Ko bi mogao pomisliti da jednog dana jedinu parlamentarnu opoziciju u Srbiji mogu činiti Albanci Preševske doline i Bošnjaci iz Sandžaka. Šest od ukupno 250 poslanika. Baš tužno za demokratiju.

Ovakav parlament nije mogao da proizvede čak ni Slobodan Milošević, ali gospodin Vučić i gospodin Dačić pokazali su se efikasniji od svojih političkih očeva. Ova koalicija, sastavljena od tzv. desnog i levog centra, proizvela je kao nikad do sada u pluralističkoj Srbiji totalitarnu vlast, naravno, preko izbornog procesa, kao i svi moderni totalitarizmi i autoritarizmi.

Jedina istina parole „Srbija kao Evropa“ jeste Srbija kao Belorusija, iako u Minsku opozicije ima barem na ulicama, ali kako godine prolaze retuširani radikali se brinu za svoj imidž. Ko bi najbolje predstavljao njihov proevropski imidž nego predsednik Vlade žena, liberal, školovana na zapadnim univerzitetima i poreklom iz civilnog društva. Vlada sa 11 žena. Multietnička vlast donekle, a bez i jednog ministra iz redova manjina.

Šlag na torti je sada i ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog. Kako lepo izgleda, perfektan scenario. Dobrodošli u raj stabilnosti i progresa. Srbija mirotvornija od Švedske i Nemačke sa neonacističkim pretnjama ili Španija sa svojim separatistima. Nema više fotografija sa planina oko bombardovanog Sarajeva. Nema više govora 100 muslimana za jednog Srbina od ministra informacija i šefa propagande Miloševićevog režima, idemo i po kancelarijama u Vašingtonu i Briselu za potpisivanje sporazuma i sa čelnicama bivše UČK. Po neka fotka sa drugarom Čedom Jovanovićem, po neki verbalni duel sa Vojislavom Šešeljem, koji se maestralno koristi za prikazivanje prividne pretnje da postoji i gora opcija od nas. Jučerašnji piromani su tranformisani u današnje vatrogasce, obučeni u odelo demokratskih reformatora. Zašto da ne, kada opozicija u Beogradu svakim danom pokazuje nesposobnost da proizvede realni diskontinuitet sa bivšim režimom.

Danas Srbija ima vlast koja je navodno garant regionalne stabilnosti i mira sa modernim političkim diskursom, kako se kaže. Mažena od svetskih centara moći, kojima je draža stabilokratija, nego li demokratija. Srbija cveta.

Sa jedne strane sastanci i zabave sa Donaldom Trampom, Angelom Merkel, Emanuelom Makronom, Redžepom Tajipom Erdoganom, Vladimirom Putinom, Bakirom Izetbegovićem, Andrejom Plenkovićem, Milom Đukanovićem, Josipom Borelom, pa i sa Hašimom Tačijem i Edi Ramom. Sa druge strane, „deep state“ i „capture state“, svakodnevni jezik mržnje i seksizam, linčovanje i ocrnjivanje, pretnje opoziciji i manjinama, ksenofobija cveta, Šiptari, Turci, ustaše, NATO zločinci, svakodnevni žargon propagandne mašinerije.

U takvom psihološkom ratu ko bi bio bolji za zadatak ministra policije nego bivši portparol Mire Marković, tzv. ratni huškaš 90-ih koji u ratu izbegava odsluženje vojnog roka. Levičarski radikal, crne košulje, pseudočegevarista koji se diči uvredama koje upućuje manjinama, čime na najbolji način potvrđuje onu Filip Davidovu da primitivizam zarazan.

Hoćete li mi računati i ovo vreme?

U kakvo ste političko, socijalno, ekonomsko, kulturno, zdravstveno i obrazovno stanje doveli Srbiju samozvane patriote? Srbiju Dimitrija Tucovića, Danila Kiša, Bogdana Bogdanovića, Ivana Đurića, Borke Pavićević? Verovatno se i oni prevrću u grobu.
Ali, ova autokratija i kakokracije ima svoj vek trajanja. Neće pomoći ni taktika geopolitičkog balansa kao smešna kopija Titove Jugoslavije. Dovoljno je gledati sliku predsednika Vučića u ovalnoj sobi Bele kuće od 4. septembra da bi se shvatila realnost, bez ulaska u analize preuzetih obaveza onoga koji se 1999. godine zakleo da nikada neće amnestirati Amerikance za NATO bombardovanje.
Poštovane kolege, svestan sam da me slušate sa predrasudama i subjektivizmom zbog mog identiteta. Da, istina je. Ja sam Šaip Kamberi, Albanac iz Velikog Trnovca, opština Bujanovac. Predsednik sam Partije za demokratsko delovanje koja se od 90-ih institucionalno zalaže za prava Albanaca, kao što je i istina da imam pasoš Republike Srbije i plaćam poreze ovoj državi. Ali u današnjoj Srbiji više nema značaj državljanstvo i građanstvo, mada ni poznavanje srpskog jezika ako si drugačiji, a tamo gde državljanstvo i građanstvo nemaju značenje kako očekivati slobodu i jednakost.
Današnja Srbija je pre svega problematična za same Srbe. Srbija koja nije demokratizovana ni padom jednopartijskog sistema kada je srušen Ivan Stambolić, ni padom Miloševića 5. oktobra, ni kada je ubijen Zoran Đinđić.
Od ideje srbizacije Jugoslavije došli smo do ideje vučićevizacije Srbije. Danas se ne može zamisliti Srbija ni kao kao Republika Srba, nego republika jednog čoveka, jednog čoveka čija vlast jača, dok potencijal Srbije pada, pre svega demografski. Ljudi su bežali zbog ratova, beži se danas zbog autoritarizma. Jadno je bilo juče, jadno je i danas. Ali, neka, važno je da Srbija ima svog gospodara od koga zavisi sudbina svakog od nas i sudbina ove Vlade koja je proglašena privremenom i pre nego što je izabrana.
Šta očekivati od Srbije koja nije u stanju da identifikuje antifašističke ličnosti i pokrete, od jedne Srbije koja izjednačuje partizane i četnike? Kako očekivati od Srbije koja ne prepoznaje granice svog suvereniteta i teritorijalnog integriteta da odustaje od hegemonističke politike? Srbija koja nije u stanju ni postmortum da ceni Zorana Đinđića kako će ceniti manjine? Od Srbije koja nema volju da razjasni ubistvo Slavka Ćuruvije, kako očekivati da razjasni ubistvo braće Bitići? Od Srbije koja sebe smatra istorijskom žrtvom ne možemo očekivati da traži zvanično izvinjenje drugim narodima. Od Srbije koja veliča Ratka Mladića kako očekivati zvanično priznanje genocida u Srebrenici? Od Srbije koja štiti Ljubišu Dikovića i Božidara Delića nećemo očekivati priznanja ratnih zločina nad civilima u Račku, Meju, Korenici i Ćišku.
Kažete da se danas bira jedna progresivna Vlada, možda najdemokratskija u istoriji Srbije. Ako je tako, onda pozivam gospođu Brnabić u zajedničku posetu. Nisam je video na izložbi o ratnim zločinima počinjenim na Kosovu koja je pre nekoliko dana održana stotinu metara odavde. Pozivam gospođu Brnabić da zajedno posetimo Batajnicu gde se nalaze civilne žrtve za koje i danas ponavljate da su vaši građani. Budite drugačiji od vaših šefova. Izvolite gospođo Brnabić, pogledajte sami Batajnicu, Perućac, Petrovo Selo i Rudnice, Staro Sajmište i Jasenovac može poslužiti kao inspiracija, saslušajte prezimena Beriša, Durići, Bogojevci, Jašari, Hotić, Ćauši, zamislite decu i žene i starce koji su samo zato što su imali drugačija imena i kulturu monstruozno ubijeni, tajno prevezeni kamionima 400 km od mesta zločina od strane organizovanih državnih struktura koje su bile dužne da očuvaju njih i njihova dobra. Ovi ratni zločini su naređeni, organizovani i sprovedeni od državnih struktura, od zvaničnika Republike Srbije čiji premijer se danas bira ovde.
Imate priliku da dokazujete kolektivnu savest Srbije, da obezbedite majkama da ne umru dok ne sahranu svoju decu dostojanstveno, da deca saznaju kako su im ubijeni očevi, majke, dedovi, bake i drugi najbliži, da silovane žene ne moraju da se postide, jer ima takvih koje misle da je njihova krivica za ono što im se dogodilo. Dužni ste pre svega svom narodu. Dokažite smelost i odgovornost, ako ne za Albance, onda za Srbiju za koju kažete da je volite.
Nema prosperiteta u odnosima međunarodnim bez pomirenja. Nema pomirenja, nema mira i budućnosti bez suočavanja sa prošlošću u ni jednom društvu.
Što se Albanaca koji žive u Srbiji tiče dokazali ste tokom prethodnog mandata da niste zainteresovani da ih integrišete kao ravnopravne građane. Jedina razlika vaše vladavine jesu drugačije metode diskriminacije. Vlada Brnabić jedan nije preuzela ništa da bi realizovala tri sporazuma koje je Republika Srbija potpisala sa izabranim predstavnicima Albanaca Preševske doline. Niste deblokirali dijalog između Vlade i izabranih zvaničnika doline. Niste pokrenuli ni jednu značajnu zakonsku promenu, a kamoli ustavnu koja poboljšava položaj i prava manjina uopšte, a posebno Albanaca.
Preševo, Bujanovac i Medveđa, pa i Sandžak predstavljaju tipičan primer diskriminisanog regiona. Ranije metode diskriminacije su zamenjene nevidljivim modernim metodama. Region se nalazi pod legitimisanom vojno-policijskom opsadom, najnižim nivoom predstavljanja u državnim institucijama i obrazloženim nedostatkom investicija.
Čuli smo pre neki dan ovde da predsednik Vučić otvara fabrike od Subotice pa do Vranja, praktično do Vranja, ne Bujanovca i Preševa, Tutina ili Sjenice i nemojte mi se posle pravdati da u tim opštinama Albanci imaju lokalnu vlast ili Bošnjaci, jer ovde nije rečeno da te fabrike otvaraju predsednici opština od Subotice do Vranja, već da ih otvara predsednik Vučić. Pozivam predsednika Vučića da barem po jednu fabriku otvori i u našim opštinama.
Možemo koristiti i statističke podatke. Ovom prilikom vas pozivam, gospođo Brnabić, da vi lično nama poslanicima ovde predstavite etničku strukturu zaposlenih u regionalnoj bolnici u Vranju, bolnici koja pokriva i Preševo i Bujanovac ili pak službe za katastar nepokretnosti ili prostije – naplatne rampe u Bujanovcu. Za početak je i to dovoljno.
Poštovani poslanici, manjine, posebno Albanci i Bošnjaci su možda sa vašeg ugla gledanja crnci, Tatari, Alžirci, Ujguri današnje Srbije, ali oni nisu jedini diskriminisani. Stanje građana u opštinama na jugu Srbije najbolje oslikava vaša neoliberalna politika koja svakim danom produbljuje ne samo etničku podelu, već i socijalnu nejednakost između regiona Srbije. I Goran i Slavica i Zoran i Vesna iz Vranja, Surdulice, Bosilegrada, Trgovišta su podjednako siromašni i bez posla kao i Iljir, Teuta, Jolca, Aljma i Muhamed iz Bujanovca, Tutina, Preševa i Sjenice.
Zbog svega toga, poslanička grupa Ujedinjena dolina - SDA Sandžaka ne može da podrži ovu Vladu. Mi čak smatramo da što kraći bude mandat ove Vlade i ovog parlamenta toliko su veće šanse i nade za jačanje slobode, demokratije i jednakosti bez vas i vaših političkih sijamaca. Zahvaljujem.

Hvala.

Ako je ovo pokušaj da se zataška i ovo malo opozicije, ružno je za demokratiju.

Gospodine predsedniče, podsećam vas na stav 37. Zakona o Narodnoj skupštini, da se narodni poslanik opredeljuje, stupa i glasa po sopstvenom uverenju.

Podsećam vas na član 106. stav 3. Poslovnika ove Skupštine, koji govori o potrebi obezbeđivanja slobode govora svakog govornika.

Ako hoćete konkretno da se bavimo, gospođo predsednice, računam da ćete biti predsednik Vlade ponovo, ja ću pomenuti što se Preševske doline tiče, tri sporazuma koje Albanci imaju sa Republikom Srbijom.

Prvi je program republičke i savezne Vlade iz 2001. godine, kojim su bile predviđene mere za rešavanje kriza u tom regionu. Najbitnija mera u tom regionu jeste integracija Albanaca u državne institucije. Dajte nam vi, neću ja, dajte nam vi tabelarni prikaz ovde da pokažete koliko su Albanci integrisani.

Drugi sporazum potiče iz marta, sa Vladom ponovo, Republike Srbije, uz prisustvo i garanciju ambasadora tada šefa misije OEBS-a, Hans Ole Urstada, koji govori o reafirmaciji plana iz 2001. godine.

Treći sporazum, moram ponovo da pomenem gospodina Dačića, jer je on, dok je bio predsednik Vlade, doneo zaključak kojim se prihvata izveštaj sa sastanka između predstavnika koordinacionog tela Vlade Republike Srbije za opštine Preševo, Bujanovac i Medveđa i predstavnika političkih stranaka Albanaca sa područja opština Bujanovac, Preševo i Medveđa, koji je sastavni deo ovog zaključka, da ostvari sve zahteve koji su bili predviđeni u onom, u javnosti poznatom, planu od sedam tačaka.

Gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodn poslanici, ispred parlamentarne grupe Ujedinjena Dolina i SDA Sandžak, se izjašnjavam protiv kandidature predloženog kandidata za predsednika Narodne skupštine.

Pre svega, nas niko nije konsultovao o predloženom kandidatu, niti o novoj Vladi o kojoj se priča i za čije formiranje saznajemo više iz sredstava informisanja. Ovo je jedan od praktičnih razloga zašto nećemo.

Politički razlog zašto nećemo glasati za predloženog kandidata jeste da je on pripadao političkoj eliti koja je izazvala krvave ratove na tlu bivše Jugoslavije, čije posledice i danas sagledavamo, a posebno se odnose na manjene koje su i dalje u nepovoljnom položaju u Republici Srbiji.

Gospodin Ivica Dačić se često puta tokom svoje političke karijere izjašnjavao mržnjom prema pripadnicima različitih manjina, a u zadnje vreme je evidentna činjenica da u javnosti, čak i u nastupima na televiziji, priziva na zataškavanje zločina koji su počinjeni na kosovskim Albancima i na negiranje zločina koji su tamo počinjeni.

Takođe, on poziva na to da se ne razotkriju eventualne masovne grobnice koje postoje u Srbiji i zbog toga neće dobiti naš glas.

Kao ministar unutrašnjih poslova, dok je vodio taj resor, poznato je da je pokrenuta inicijativa o brisanju, odnosno pasivizaciji prebivališta građana, čime se direktno uticalo da u opštinama Preševske doline, Bujanovac, Preševo i Medveđa i u opštinama Sandžaka, dođe do smanjenja broja stanovništva i direktnog uticaja na strukturu stanovništava, odnosno demografsku strukturu stanovništva tih opština.

Kaže se da će gospodin Ivica Dačić biti predsednik srpskog parlamenta. Po onome što se ovde vidi, ovde postoje i drugi. Po toj činjenici predsednik parlamenta bi trebalo da izražava jedinstvo narodnih poslanika i poslaničkih grupa.

Ukoliko se neko izjašnjava da pripada samo određenoj naciji, onda on ne predstavlja jedinstvo parlamenta i zato neće dobiti naš glas.

Samo da se nadovežem na nešto što je ranije već rečeno, a koje se slavi kao uspeh, opoziv priznavanja „republike Kosovo“, vi možete to oceniti kako hoćete, ja ću samo da citiram jednog stranog diplomatu koji kaže da je to „pucanj u svoje noge“.

Dakle, iz razloga koje sam izneo naša poslanička grupa će glasati protiv izbora predloženog kandidata. Hvala.

(Ivica Dačić: Javljam se za reč.)

(Đorđe Milićević: Javljam se za reč.)

Zahvaljujem.

Nivo tolerancije koji se sada ovde pokazuje valjda mi daje za pravo da govorim na svom maternjem jeziku, na albanskom jeziku, ali ću opet biti tolerantan pa ću govoriti na jeziku koji razume većina.

Ako negiranje ratnih zločina, prikrivanje eventualnih masovnih grobnica nije dovoljan razlog, onda ovo društvo stvarno ima ogroman problem.

Pozivate me da gledam unapred. Međutim, ja ne znam nijedno društvo na ovom svetu da je išlo napred dok nije sagledalo svoju represivnu prošlost. Morate se suočiti sa tom prošlošću da bismo mogli govoriti o nekoj demokratiji.

Biće ovde vremena do 22. aprila 2022. godine da u detaljima govorimo i o integraciji Albanaca Preševske doline i Bošnjaka. U izveštajima govori o tome i visoki komesar i savetodavni komitet Okvirne konvencije, ali i izveštaj o progresu dosta, i koliko ima Srba na Kosovu integrisanih.

Kada je reč o toleranciji samo da napomenem ovde. Na Kosovu postoje ministri srpske manjine koji izvršavaju te ministarske dužnosti, ali kada ih pitate javno ne priznaju državu Kosovo. Ima li tu tolerancije ili nema?

Dakle, motiv prikrivanja ratnih zločina i prikivanja eventualnih masovnih grobnica kosovskih Albanaca je dovoljan motiv za nas da ne glasamo za to. Hvala.

Hvala.
Multinacionalna kompanija „Alliance one tobacco“ već nekoliko godina na osnovu zaključenih ugovora sa proizvođačima vrši otkup duvana u opštini Bujanovac.
U ovoj opštini postoji 250 proizvođača duvana sa kojima je kompanija „Alliance one tobacco“ imala zaključene ugovore o otkupu proizvedenog duvana. Proizvodnja duvana je jedan od načina samozapošljavanja, i to ne samo jednog lica, već cele njegove porodice, što znači da je 250 porodica u našoj opštini na ovaj način steklo sredstva za normalan život. Dakle, proizvodnja sirovog duvana predstavlja ozbiljan privredni resurs za naše građane.
Međutim, za ovu godinu se situacija drastično menja. Kompanija „Alliance one tobacco“ najavila je da će prekinuti otkup duvana u ovoj opštini, što znači da će pomenutih 250 proizvođača ostati bez mogućnosti da zasade ovu industrijsku biljku.
Polazeći od obične pretpostavke da svaki proizvođač ima najmanje pet članova u svom domaćinstvu, prestankom otkupa duvana bez osnovnih sredstava za život ostaje najmanje 1250 osoba u ovoj opštini. Svesni smo da se radi o multinacionalnoj kompaniji koja se prvenstveno rukovodi ekonomskim razlozima, ali u opštini u kojoj stopa nezaposlenosti prelazi 60% ukidanje jednog važnog privrednog resursa može postati veliki problem.
Upravo zato, kao i zbog činjenice da je socijalna sigurnost građana obaveza Vlade, moje pitanje koje se može smatrati kao inicijativa je da predsednik Vlade Republike Srbije u okviru svojih nadležnosti razgovara sa rukovodiocima kompanije „Alliance one tobacco“ kako bi oni preispitali svoju odluku o prestanku otkupa duvana od proizvođača u opštini Bujanovac.
Moje drugo pitanje je za ministra pravde i ministra unutrašnjih poslova. Dana 11. novembra 2015. godine nestao je naš sugrađanin Gumedijen Demirali Ramadani, rođen 25. decembra 1973. godine u Velikom Trnovcu, opština Bujanovac, gde je i živeo sa porodicom do nestanka. Slučaj je prijavljen u policiji u Bujanovcu, a prema obaveštenjima koja imamo započeta je zvanična istraga povodom njegovog nestanka.
Međutim, do današnjeg dana, barem prema raspoloživim podacima, nema nekih nagoveštaja da je istraga dala nekakve konkretne rezultate. Zato ne samo porodica, već i ostali građani su sa razlogom zabrinuti, posebno i zbog činjenice da se stvara osećaj opšte nesigurnosti. U vezi s tim, postavljam pitanje – da li se mogu očekivati konkretni rezultati u rasvetljavanju ovog slučaja, odnosno da li Ministarstvo planira da možda angažuje eksperte sa višeg nivoa, jer je očigledno da kapaciteti lokalnog nivoa nisu dovoljni da se razjasni ovaj nestanak?
Ovom prilikom moram da istaknem da se danas navršava tačno 16 godina od kako je Nebinu Hiju, vlasnik benzinske pumpe u Preševu, nestao a da istraga nije dala nikakve rezultate. Hvala.

Zahvaljujem.
Amandmanom smo predložili da budžet koordinacionog tela za narednu godinu se poveća za još sto miliona dinara i to za 60 miliona dinara za kapitalne investicije za tri opštine Preševo, Bujanovac i Medveđa i 40 miliona za socijalna davanja po ovim opštinama.
Opravdanost našeg predloga se zasniva na činjenici da se radi o najnerazvijenijim opštinama na nivou Republike, sa stopom nezaposlenosti preko 70%.
Međutim, vidimo da nije bilo razumevanja. Bilo je za očekivati da će Vlada to odbiti, posebno zbog prekjučerašnjeg govora ministra spoljnih poslova, čiji nastup sa dozom cinizma i racizma u odnosu na Albance, nas je prosvetlio novim saznanjem, kojeg, eto, nismo bili svesni da imamo deset puta više prava u odnosu na ono što zaslužujemo.
Bez obzira na to, na manje ili više para, na manje ili više prava, mi nećemo kleknuti. U našoj borbi za prava Albanaca Preševske doline, ali naravno po evropskim standardima.
Na kraju imam pitanje za ministarku Joksimović. Ona je prekjuče pomenula da je pokrenuta inicijativa za IPA fondove sa Makedonijom za prekograničnu saradnju, ali niste pomenuli da li je pokrenuta inicijativa za otvaranje malograničnog prelaza Miratovac – Lojane, koji bi, mislim, trebao da bude jedan od preduslova za te prekogranične saradnje.
Nisam dobio odgovor od nadležnog ministra, iako sam ovo pitanje postavio 1. oktobra ove godine. Hvala.

Hvala gospođo predsednice. Moje današnje pitanje je za Vladu Republike Srbije.
Dana 29. maja 2015. godine, Vlada Republike Srbije donela je odluku 05 broj 350-854/2015 o izradi prostornog plana područja posebne namene regionalnog centra za obuku jedinica za multinacionalne operacije Baza – Jug.
Okvirna granica prostornog plana kako je navedeno u odluci, osim delova područja grada Vranja, obuhvatala bi opštinu Bujanovac, cele katastarske opštine Bogdanovac, Gornje Novo Selo, Donje Novo Selo, Đorđevac, Muhovac, Ravnobučje, koje se nalaze unutar zone kopnene bezbednosti i sela Negovac, Sebrat i delove katastarske opštine Bilaća, Božinjevac jedan, Božinjevac dva, Borovac, Bujanovac, Žuželica, Karadnik, Levosoje, Letovica, Lukarce, Ljiljance, Nesalce, Rakovac, Savuljica i Srpska Kuća.
Osnovni cilj planiranja, kako se u odluci navodi, podrazumeva iskorišćavanje postojećih kao i do sada neangažovanih prostornih potencijala za ostvarenje misije Baze Jug, uz poštovanje principa održivog prostornog razvoja.
Posebni ciljevi obuhvataju između ostalog i obezbeđenje prostornih uslova za izgradnju, opremanja i funkcionisanje objekta u funkciji odluke, integrisanje objekta i aktivnosti u okviru Baze Jug u okruženju, kao i stvaranje uslova za jačanje regionalne saradnje i pozicije Republike Srbije u pogledu angažovanja u mirovnim operacijama.
Moje pitanje za Vladu Republike Srbije, a ono što interesuje građane u opštini Bujanovac jeste da li ova odluka znači dalju militarizaciju područja? Kako će njena realizacija uticati na svakodnevni život građana opštine Bujanovac, na njihova prava, slobodu kretanja, na korišćenje njihove pokretne i nepokretne imovine? Da li će za te zone važiti poseban režim kretanja, odnosno da li će građani morati da uz posebnu dozvolu pristupe njihovim nepokretnostima i da li je lokalna samouprava u Bujanovcu upoznata sa ovom odlukom?
Moje drugo pitanje takođe za Vladu Republike Srbije, a odnosi se na poslednji izveštaj Evropske komisije o progresu Srbije. Na strani 69. Izveštaja o progresu, prevod na srpskom, gde se govorilo o situaciji u opštinama Preševo, Bujanovac i Medveđa, između ostalog se kaže, citiram – Ovaj region je i dalje nerazvijen, a etničko albansko stanovništvo je i dalje nedovoljno zastupljeno u javnim službama.
Dakle, moje pitanje za Vladu jeste – Šta planira Vlada da preduzme po ovim pitanjima, koja ujedno predstavljaju političke zahteve političkih predstavnika Albanaca Preševske doline? Hvala.

Hvala gospođo predsednice.
Moje pitanje za ministra policije je o pasivizaciji građana u opštinama Preševo, Medveđa i Bujanovac.
Već neko vreme u Bujanovcu i Preševu policija sprovodi akciju brisanja iz evidencije građana ovih opština za koje je navodno utvrđeno da ne žive na adresi stanovanja ili da nisu prijavili promenu prebivališta. Ova pojava sada je uzela maha i u Medveđi, posebno nakon skoro održanih lokalnih izbora.
U ovoj opštini prema raspoloživim podacima se sprovodi šira akcija brisanja iz evidencije svih građana za koje u nekoj užurbanoj proceduri policijske provere se utvrdi da neko ne živi navodno na prijavljenoj adresi.
Postoje slučajevi da se odbija zahtev za izdavanje lične karte i licu koje već ima biometrijsku ličnu kartu.
Domaće zakonodavstvo prebivalište vidi kao mesto u kom se mogu uživati prava. Prebivalište po zakonu može se prijaviti na osnovu prava svojine na nepokretnosti, ugovora o zakupu ili drugog pravnog osnova.
Ukoliko se ne može na taj način prijaviti onda se može prijaviti na adresi prebivališta roditelja, supružnika ili vanbračnog partnera, na adresi stalnog stanovanja kod prijatelja, na primer, ili ustanove u kojoj je lice trajno smešteno.
Veliki broj građana, opština Bujanovac, Preševo i Medveđa napustili su svoja ognjišta odmah nakon Kumanovskog sporazuma i povlačenja vojske Jugoslavije sa Kosova i njihovog premeštanja unutar zone kopnene bezbednosti pet kilometara od granice sa Kosovom.
U tom periodu računa se da oko 1500 građana iz Preševa, tri hiljade iz Bujanovca i oko tri hiljade iz Medveđe tada je zatražilo privremeni smeštaj na Kosovu. Veliki broj njih je i danas privremeno smešteno tamo.
Planom i programom za rešavanje oružanog konflikta u opštinama Preševo, Bujanovac i Medveđa iz 2001. godine tadašnja Vlada Republike Srbije i savezne Vlade, jedna od preuzetih obaveza jeste i stvaranje uslova za bezbedan i miran povratak raseljenog stanovništva. Međutim, u ovoj oblasti ništa nije postignuto. Ne postoje ni minimalni uslovi da se ljudi u njima vrate jer praktično nema ni struje.
Dakle, radi se o velikom broju građana ovih opština nad kojima je već izrečena ili preti sankcija brisanja iz evidencije iako se radi o ljudima koji imaju državljanstvo Republike Srbije, imaju imovinu u ovim opštinama i plaćaju poreze Republici Srbiji.
Odbijanjem izdavanja ličnih karata ili drugih ličnih dokumenata ili brisanjem iz evidencije, policija onemogućava ove građane da ostvaruju svoja osnovna prava. Osim što sprečavaju građane da pristupe pravima koja im po zakonu, državljanstvu, obično pripadaju, teškoće sa kojima se navedene kategorije stanovništva suočavaju kada podnose zahtev za prijavu prebivališta, mogu takođe otežati i ostvarivanje prava na državljanstvo i prijavu dece u matične knjige rođenih.
Naime, da bi roditelji mogli da prijave rođenje deteta, neophodno je da prilože svoje izvode iz matičnih knjiga rođenih i lične karte. Ako roditelji ne mogu da prijave prebivalište i usled toga ne mogu da dobiju ličnu kartu, biće im onemogućeno da prijave rođenje ovog deteta i na ovaj način oni gube sva prava za njihovu decu koja im po važećim zakonima i pripadaju. Odbijanjem izdavanja ličnih karata ovim licima direktno se krši član 2. stav 1. Zakona o ličnoj karti, koji kaže da pravo na ličnu kartu ima svaki građanin Republike Srbije. Postoji bojazan da se na osnovu ovakvih akcija brisanja iz evidencije postojećih državljana može direktno uticati na veštačku promenu etničke strukture ovih opština.
Uz sve ovo, ističem i jedna primer koji se dogodio u Sloveniji. Državljani Slovenije kojima je građanski status oduzet u vreme sticanja samostalnosti te zemlje poslali su Sudu za ljudska prava u Strazburu 645 tužbi protiv Slovenije. Sud u Strazburu je juna 2012. godine presudio da je Slovenija postupkom prema izbrisanima kršila odredbe Evropske konvencije o ljudskim pravima koje se odnose na poštovanje privatnog i porodičnog života. U postupku Kurić i ostali protiv Slovenije, šestorici iz grupe koja je tužila Sloveniju zbog brisanja iz stalnog registra državljana u tom predmetu Sud u Strazburu priznao je pravo na nematerijalnu štetu, a Sloveniji je naloženo da u roku od godinu dana donese predlog odštete za ostale izbrisane, a u cilju da se sprečavaju situacije da građani moraju svoja prava da ostvare preko Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu.
Moje pitanje za ministra unutrašnjih poslova glasi – koji je tačan broj građana koji su izbrisani iz evidencije, odnosno kojima je odbijeno izdavanje ličnih karata u opštinama Preševo, Medveđa i Bujanovac i šta će Ministarstvo preduzeti da se ovakve akcije koje direktno utiču na veštačku promenu etničke strukture ovih opština i zaustave? Hvala.

Hvala, gospođo predsednice.
Moje prvo pitanje danas je za ministra pravde. Opština Preševo danas nema ni osnovni sud ni osnovno javno tužilaštvo. Njeni građani za najobičniji sudski postupak moraju da putuju do 30 kilometara u jednom pravcu kako bi pred pravosudnim institucijama ostvarili svoja prava. Ovo je u suprotnosti sa načelom približavanja pravde građanima. Ovo njih stavlja u neravnopravan položaj sa građanima drugih opština.
Ističem da je Zakonom o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava, članom 3. stav 1. tačka 10, predviđeno da Osnovni sud u Bujanovcu pokriva i područje opštine Preševo, što faktički znači da opština Preševo ne samo što nema osnovni sud, već nema ni sudsku jedinicu. Ovako zakonsko rešenje usvojena uprkos podnetim amandmanima tada jedinog albanskog poslanika u parlamentu, koji je tražio da se u Preševu osnuje poseban osnovni sud, kao i posebno javno tužilaštvo. Obrazloženja koje je dao ministar, prilikom usvajanja zakona koji je Preševo stavio bez osnovnih i pravosudnih institucija, zasnovano je na činjenici, citiram, da broj stanovnika koji ima opština Preševo ne opravdava postojanje suda i Tužilaštva.
Podsećanja radi, ministar se tada rukovodio podacima iz popisa stanovništva 2011. godine, na koji Albanci nisu izlazili, te je kao rezultat tog nepotpunog popisa Preševo navodno imalo samo 3.080 stanovnika. Međutim, sada imamo drugačiju situaciju. Obzirom da poslednji popis stanovništva, sproveden 2011. godine, nije dao tačne podatke o broju stanovnika opština Preševo, Bujanovac i Medveđa, jer albanska zajednica nije učestvovala u tom procesu, zbog čega je zvaničan broj stanovnika ove tri opštine, do koga se došlo popisivanjem, opao za 68% u poređenju sa popisom iz 2002. godine, Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave tokom 2015. godine angažovalo je međunarodni tim nezavisnih eksperata sa zadatkom da proceni broj rezidenata ove tri opštine.
U izveštaju ekspertskog tima o proceni broja stanovnika ovih opština ističe se – u Srbiji, kao i u mnogim drugim državama, zvanična statistika stanovništva koja se koristi za kreiranje politika i planiranje budžeta zasniva se na podacima prikupljenim na periodičnim potpisima koji se sprovode na približno svakih deset godina. Popis se koristi za ustanovljavanje broja uobičajenog stanovništva u nedostatku nacionalnog registra stanovništva koje se redovno ažurira. Broj rezidenata svake opštine koristi se za određivanje sredstava koje centralne vlasti dodeljuju svakoj opštini, što je glavni izvor prihoda lokalnih vlasti u Srbiji. Ali, u izveštaju se takođe ističe i sledeće. Zvaničan broj stanovnika se takođe koristi za niz drugih planiranja, od planiranja broja zaposlenih u lokalnim upravama, do raspodele sedišta sudova i tužilaštava. Prema podacima iz izveštaja međunarodnih eksperata, opština Preševo sada ima 29.600 rezidentnih stanovnika, u odnosu na 3.080 što je korišćeno kao merodavno prilikom usvajanja Zakona o sedištu i području sudova.
Dakle, dovoljan broj stanovnika, postojanje državne granice koja generiše dovoljan broj predmeta, poštovanje načela približavanja pravde i pravosuđa građanima i načelo ekonomičnosti postupka - što manje troškova za sud, što manje troškova za stranke, predstavljaju dovoljne razloge koji opravdavaju osnivanje osnovnog suda i osnovnog tužilaštva u opštini Preševo. Tužilaštvo bi pokrivalo i teritoriju opštine Bujanovac.
Zato moje pitanje ministru pravde glasi – da li će Ministarstvo pravde, nakon ovih podataka broja stanovništva za opštinu Preševo, pokrenuti inicijativu za izmenu i dopunu Zakona o sedištima i područjima sudova, kako bi se za opštinu Preševo osnovao osnovni sud i osnovnog javno tužilaštvo?
Moje drugo pitanje je za Vladu Republike Srbije. Republika Srbija je zaključila nekoliko međudržavnih sporazuma sa Makedonijom. Evo, i na ovoj sednici pred nama je Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Makedonije o saradnji u oblasti turizma, što svakako treba pozdraviti kao trend jačanja regionalne saradnje.
U skladu sa tim, a u duhu jačanja dobrosusedskih odnosa, moje pitanje za Vladu Republike Srbije glasi – da li će se otvoriti malogranični prelaz sa Makedonijom u opštini Preševo, selo Miratovac i Lojane, i kada? Ako ne, šta je smetnja otvaranju jednog takvog prelaza, a čije bi otvaranje sigurno pospešilo prekograničnu saradnju susednih opština i pomoglo njihov lokalni i ekonomski razvoj, ali i olakšao slobodu kretanja građanima opština Preševo i Bujanovac koje imaju i jake rodbinske veze sa susednim selima u Makedoniji? Hvala.

Nikako se ne možemo složiti sa konstatacijom da je usvajanje ovog amandmana može dovesti u neravnopravan položaj učenike većinskog naroda iz razloga što član 21. Ustava Republike Srbije i član 76. Ustava predviđaju posebne mere u slučajevima kada treba da se izjednače prava nacionalnih manjina u nekoj oblasti. Kada govorimo o udžbenicima stanje je sasvim abnormalno kod određenih manjina. Ako imate srednje škole za koje ne postoji nijedan udžbenik, pa vi primenite posebne mere nikako se ne može reći da to ide na štetu učenika većinskog naroda. Hvala.

Ovim amandmanom smo želeli da obezbedimo mehanizam koji će osigurati da u udžbenicima, priručnicima, nastavnim materijalima, nastavnim sredstvima i didaktičkim sredstvima ne postoji sadržaj, odnosno oblici koji vređaju nacionalna i verska osećanja pripadnika nacionalnih manjina.
Opšte poznata je činjenica da je etnička distanca u Srbiji prema manjinama dosta velika, a da su na prvom mestu tu Albanci i Bošnjaci, pa smo na ovaj način želeli da otklonimo svaku mogućnost da se ta distanca pojača. Naravno, uz to želeli smo da se na ovaj način obezbede jednake mogućnosti i isti uslovi za sve učenike.
Iako nismo naveli u pisanom obrazloženju amandmana, podrazumeva se da jednake mogućnosti nikako ne smeju usloviti zahtevima za plaćanjem struje. Hvala.

Hvala gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, Vlada Republike Srbije na sednici održanoj 4. juna 2013. godine, donela je zaključak kojim se članom 1. u potpunosti prihvata izveštaj sa sastanka između predstavnika koordinacionog tela Vlade Republike Srbije za opštine Bujanovac, Preševo i Medveđa i predstavnika političkih stranaka Albanaca sa područja opština Bujanovac, Preševo i Medveđa, koje je sastavni deo ovog zaključka.
Stavom 2. ovog zaključka Vlada zadužuje, pa su nabrojana 10 ministarstva u okviru Vlade, da preduzmu sve mere iz svoje nadelžnosti u vezi, kako se kaže sa realizacijom aktivnosti navedenih u članu 1. izveštaja ovog zaključka i da koordinacionom telu pruže svu neophodnu pomoć i podršku prilikom realizacije aktivnosti navedenih u izveštaju iz tačke 1. ovog zaključka.
Samo radi bližeg obaveštenja ove skupštine, a i šire javnosti pomenuću samo neke od tema koje su sadržane u izveštaju koordinacionog tela, a koje je Vlada usvojila pomenutim zaključkom.
Povećanje broja Albanaca u državnim institucijama na lokalnom i regionalnom nivou, pa su nabrojana lokalna i granična policija, služba za katastar nepokretnosti, Uprava javnih prihoda, pravosuđe, pravosudne institucije, Elektrodistribucija, PTT i druge javne institucije.
Ekonomski oporavak, uz stimulativne mere za strane i domaće investitore, mere za službenu upotrebu albanskog jezika i pisma u državnim institucijama, reorganizacija sudstva, priznavanje diploma sa Kosova, rešavanje problema snadbevanjem udžbenika.
Ovo su samo neke od 42 pitanja, grupisanih u takozvanom planu od sedam tačaka. Među njima, da pomenem, je ona i o potrebi smanjenja tenzija prestankom upotrebe termina terorista, kada se radi o Albancima, kao i ona o razrešenju problema nalaženjem adekvatne lokacije za spomenike u Peševu, Lučanu i Bujanovac za šta je predviđeni rok bio jul 2013. godine.
Pošto do sada nije rešavano ni jedno od ovih pitanja, čak ni ono famozno porodilište u Preševu, moje pitanje za Vladu Republike Srbije glasi: „Zašto se ostvarivanje kolektivnih prava Albanaca vezuje uopšte sa njihovim brojem, a pri tome se koriste nepotpuni podaci popisa stanovništava iz 2012. godine i da li će, ili kada će Vlada Republike Srbije pokrenuti inicijativu za realizaciju svog zaključka 05 Broj 06-4185/2013-4 od 4. juna 2013. godine?“ Hvala.

Poštovana gospođo predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, jedno od pitanja koje sa razlogom zabrinjava sve pripadnike nacionalnih manjina, a verujem i Vladu Republike Srbije, jeste i stepen etničke distance između većinskog srpskog naroda i manjinskih zajednica.
Socijalna distanca koja se definiše kao mera bliskosti ili udaljenosti pojedinca ili pojedinaca u odnosu na neku društvenu ili etničku grupaciju zavisi od emotivne komponente etničkih stavova, za koje se smatra da utiču na javljanje predrasuda.
U svom trećem izveštaju za Srbiju, Savetodavni komitet Okvirne konvencije posebno ističe međuetničke odnose između pojedinaca u Srbiji su takođe značajan predmet zabrinutosti Savetodavnog komiteta. Posledice raspada Jugoslavije i krvavi sukobi koji su se tim povodom dogodili stvorili su snažan i, nažalost, uporan osećaj etničke udaljenosti među različitim nacionalnim grupama.
Savetodavni komitet zabrinuto primećuje da ksenofobija i verska netoleranicija postaju relativno rasprostranjeni. Najveći stepen etničke distance se izražava prema etničkim Albancima, Hrvatima, Romima i Bošnjacima.
Socijalna distanca kao promenljiva kategorija koja je često pod uticajem sredstava masovnog komuniciranja, ali i drugih činilaca, siguran sam da se nije smanjila ni danas, posebno ne prema Albancima prema kojima veliki broj sredstava masovne komunikacije, ali često i izjave visokih državnih funkcionera, odnose se u sklopu već poznatih predrasuda i stereotipa.
Etnička distanca, između ostalih činilaca, predstavlja ogromnu prepreku u afirmaciji i ostvarenju individualnih i kolektivnih prava. Zato moje pitanje za Vladu Republike Srbije glasi – da li Vlada Republike Srbije već ima ili će sačiniti posebnu strategiju za smanjenje etničke distance?
Moje drugo pitanje je za ministra prosvete – kada će biti objavljen konkurs za prijem prosvetnog inspektora sa znanjem albanskog jezika za školski okrug Leskovac, obzirom da je prethodni prosvetni inspektor penzionisan u maju 2014. godine? Samo da podsetim, ministar je lično ovde ispred nas obećao da će to pitanje rešiti početkom školske godine, što je značilo u septembru 2014. godine. Sada je februar 2015. godine, a to pitanje nije rešeno.
Moje treće pitanje se odnosi na ministra unutrašnjih poslova. Januara 20. 2013. godine žandarmerije uklonila i konfiskovala spomenik poginulih boraca bivše OVPMB postavljen ispred zgrade SO Preševo. Razlog ovakve akcije, kako je tada zvanično prenešeno, jeste nesprovođenje administrativnih procedura. Obzirom da sam spomenik nije predmet krivičnog dela, već kako se kaže nesprovođenja administrativnih procedura, te se on neopravdano smatran drži u nama nepoznatoj lokaciji.
Moje pitanje ministru policije glasi – kada će MUP vratiti oduzeti spomenik opštini Preševo, kako bi se stvorili uslovi da se sprovedu administrativne procedure i legalizuje postavljanje tog spomenika? Hvala.